Select Page

Ova lekcija nije završen u pdf. Želite li nam pomoći? Radimo na ovom projektu. Ова лекција није завршен у пдф. Желите ли нам помоћи? Радимо на овом пројекту.

Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Mi zajedno proučavamo, za one koji su tu bili juče najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. A šta je to prijatelji? Koje je najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima? Izgradnja karaktera. Education (Vaspitanje) str.225, prvi citat u vašim skriptama: Izgradnja karaktera je najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima, i nikada ranije marljivo proučavanje nije bilo potrebno kao…’, kada? …sada’. Sada. Zašto je to sada važno? Jer Car se uskoro vraća. To i nije baš neko ‘amin’ za adventističke vernike. Jer Car uskoro dolazi. Ja verujem u to, prijatelji. Vremena ima malo, a dosta toga da se uradi; a šta to moramo uraditi? Moramo odneti evanđelje svakom plemenu, jeziku i narodu, i moramo pripremiti sopstvene živote. Ali kao što smo ranije rekli, uspešno ostvarivanje oba ova zadatka zavisi od iste stvari; a šta je to? Izgradnja karaktera sličnog Hristovom. Zašto? Jer niti možemo biti efikasni svedoci za Cara, ni podobni građani Carstva, ako nemamo karakter sličan Hristovom. Zbog kratkoće vremena, nije ni čudo… Izgradnja karaktera je najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima, i kao nikada ranije marljivo proučavanje nije toliko bitno kao sada.

Svrha ovog seminara je zajedničko marljivo proučavanje, šta Gospod kaže na ovu krajnje važnu temu; i želim da vas uverim, da sam došao da podelim sa vama, šta to Bog ima da kaže. Nisam došao da vam iznosim moje ideje, teorije, koncepte. Želim da podelim sa vama nešto mnogo vrednije od mišljenja običnog smrtnika. Ustvari, volim da to kažem i ovako: O ovoj temi ja govorim sa autoritetom upravo do stepena da ja nisam autor mojih reči, nego je to Isus. Jeste li videli, šta trebate da prođete? Vidite, došao sam da podelim sa vama šta Pismo i Duh proroštva imaju da kažu o ovoj životno važnoj temi; a to je autoritativno. Amin? To su svedočanstva Isusova i vi možete da se potpuno pouzdate u njih; a ja se ozbiljno molim, da mi Gospod pomogne da budem istinit vodič kroz ono šta kaže Gospod na ovu temu; da me sačuva, da pogrešno ne predstavim bilo šta što Pismo ili Duh proroštva ima da kaže o ovoj temi.

Ali kako bih ja bio sposoban da to uradim, moram da imam pomoć Svetog Duha; i kako biste vi bili sposobni da to pravilno razumete, i da odgovorite na istinu, vi takođe trebate Svetog Duha. Jer se duhovne stvari duhovno razmatraju (1.Kor.2:14.). A naš cilj je, da imamo mnogo više nego samo intelektualne vežbe u ovim proučavanjima; želimo iskustvo koje menja život. Amin? Jeste li sa mnom u ovome? Jeste li zbog toga ovde danas? Ali, ako mislimo da iskusimo oslobađajuću i posvećujuću silu istine, mi je moramo primiti pod uticajem Duha Istine… Moramo, apsolutno. Stoga, pre nego nastavimo proučavanje ovog prepodneva, šta moramo da učinimo? Da se pomolimo i lično pozovemo Božijeg Duha u naša srca. Ja cenim pastorovu molitvu u našu korist, ali dragi prijatelji, ništa ne može zameniti ličnu molitvu i lični poziv. On je prisutan ovde među nama. A kako to znamo? Obećao je: ‘Gde se dvoje ili troje okupe u Moje ime, Ja sam među njima.’ (Mat.18:20.) Ali dragi brate, sestro, molim vas nemojte se zadovoljiti da Ga imamo među sobom kao zajednica. Postarajte se, da On bude i u vama pojedinačno. Ima li tu razlike? O, naravno da ima… Vidite, nadahnuće nam kaže, da pozni dažd može da se izlije svuda oko nas, ali ne i na nas. (LDE 195.4) A zašto? Jer nismo lično pozvali Božijeg Duha u naša srca. Hajde da to uradimo. Hajde da ustanemo od stola oko kojeg smo se okupili; gde mislimo da učestvujemo u duhovnoj gozbi, i da otvorimo vrata i pozovemo Gospoda u ličnosti Njegovog Duha, da uđe i …, šta? Večera sa nama, da nam da glad i žeđ, koja nije prirodna, i da nam da sposobnost, da svarimo i asimiliramo Hleb Života, a što takođe nije za nas prirodno. Ako učestvujemo u ovom obroku bez pomoći i sile Svetoga Duha, mi ćemo završiti sa lošim duhovnim varenjem, dragi prijatelji. Neka nas Bog sačuva od toga i neka nam da da ovo bude hranljiv obrok. Stoga se postarajte da bude tako, pozivajući Duha Svetoga da uđe u naša srca. I dok se budete molili za sebe, hoćete li se setiti, da se takođe pomolite i za vašeg brata? Meni je potrebna molitva ovog prepodneva. Pozivam vas da kleknete sa mnom na kratku tihu molitvu, a nakon toga ću se ja pomoliti.

Oče nebeski, u ime Isusa Hrista, Gospoda naše pravde dolazim smelo u Tvoje prisustvo, siguran da me prihvataš, ne na osnivu onoga šta ja jesam, nego na osnovu onoga šta je Isus- Gospod naša pravda, naš Posrednik. Mnogo Ti hvala, što biraš da nas vidiš, ne onakvima kakvi smo sami, nego onakvima kakvi smo u Njemu. A evo smoi došli i da Te slavimo i hvalimo u ovom subotnom danu, u ovom svetom vremenu, na ovom svetom mestu. Ali Oče, mi shvatamo da ni vreme ni mesto ne mogu biti sveti osim ako ih Ti ne učiniš svetim, prisustvom Tvoga Duha. Stoga Te molimo da nam sada dođeš i ispuniš ovaj prostor svojim Duhom. Mi Te ne molimo samo da ispuniš ovaj fizički prostor svojim prisustvom, nego Te molimo da dođeš i ispuniš svaki ovaj telesni hram takođe sa Tvojim prisustvom. Mi otvaramo vrata svoga srca i govorimo- ‘Uđi unutra nebeski Gostu. Uđi i večeraj sa nama, učestvuj u ovom duhovnom obroku sa nama. Daj nam tu glad i žeđ, a zatim daj nam sposobnost da svarimo i asimiliramo tu hranu- duhovnu hranu Hleba Života.’ Oče, moja je nezaslužena privilegija da lomim i raspodelim Hleb Života. Molim Te, ja biram da budem opran. Dolazim u podnožje krsta da me opereš krvlju i vodom. Ne dozvoli mi da uprljam Hleb dok to budem radio. Ne dozvoli ni da pokvarim ukus mojom ljudskošću, molim Te. Zaštiti me od samog sebe; i iskoristi me uprkos moje malenkosti, kao kanal kroz koji ćeš Ti nahraniti ove moje dragocene, krvlju otkupljene braću i sestre, Tvoje sinove i kćeri. Oče, ako iko bude primio blagoslov, mi ćemo znati da si to Ti, uprkos ovom jadnom, zemaljskom sudu, koji si se udostojio da upotrebiš; mi ćemo Tebi dati svu hvalu, čast i slavu. Molim te Oče, prihvati ovu molitvu, i znam da hoćeš, jer te molim ono što je po Tvojoj volji, a tražim to verujući u Isusovo ime. Amin.

Pozivam vas da okrenete vaše skripte na najvažniji materijal, koji smo došli da podelimo, a to je šta nadahnuće ima da kaže o ovoj temi. Okrenite na šestu stranu, treća lekcija, gore. Dobrodošli, slobodno uđite. Pridružite nam se ovde; mi volimo da ste nam blizu. Naslov proučavanja je- ‘Ono što misli u srcu svom’. Uzeto je iz Prič.23:7. Naša svrha i naš cilj, naročito u ovom proučavanju je da definišemo karakter. Šta nam je cilj? Da definišemo karakter. Već smo utvrdili da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. Ali insistiram, ako mislimo biti uspešni u izgradnji karaktera sličnog Hristu, mi moramo razumeti šta je karakter. Zar to nema smisla? Kako možete bilo šta uspešno izgraditi, ako ne znate šta je to? Ako bih ja otišao do izvođača radova i rekao mu- Čuj, ja želim da mi izgradiš zgradu’. Šta će on mene prvo pitati? ‘A koji je plan? Kakvu zgradu želiš da izgradim? Ako biste mu rekli- Pa, ja ne znam, ali samo ti počni da je gradiš’. on bi verovatno, znate već, odbio taj posao. Prijatelji, mi mislimo da izgradimo karakter sličan Hristovom, Ali insistiram, da je prvenstveno važno da tačno razumemo, kakav je to karakter sličan Hristovom. Kakav je to karakter sličan Hristovom? No, hajde da to učinimo još osnovnijim- pre svega šta je karakter? Jer vi možete imati ili karakter sličan Hristu ili koji nije nalik Hristu; a šta je karakter? Znate, ako bih vas pozvao da date vašu definiciju, verovatno bi bilo onoliko definicija, koliko je i vas. Znate, karakter je jedan od onih prilično nebuloznih, nematerijalnih, abstraktnih termina, koje često koristimo; ali retko imamo tačno i precizno razumevanje, šta je to zapravo? Šta je to zapravo karakter? Znate, sećam se da kada sam postavio ovo pitanje, neko je u crkvi iz poslednjeg reda digao ruku i rekao- Karakter, pa to je ono što smo mi, kada nas niko ne gleda’. On je krenuo u pravom smeru. Šta je hteo time da kaže, dajući takvu definiciju? To je činjenica, da je karakter nešto mnogo osnovnije od načina na koji govorimo i delujemo. Nešto mnogo osnovnije nego spoljno ponašanje, koje otkrivamo onima sa kojima dolazimo u dodir. Dragi prijatelji, da li je moguće govoriti i delovati, na način kakvi ustvari niste? Hajdete sada; je li moguće? Znate to; znate to već. Je li moguće govoriti i delovati kao hrišćanin, a ne biti hrišćanin? I to takođe znate; to se zove licemerje. Da li se tako nešto dešava? To je tako preovlađavajući problem u crkvi poslednjeg vremena, da je to i naša karakterisika koja nas identifikuje. Govorili smo o tome sinoć. Mi smo laodikejska crkva; a koja je prepoznatljiva karakteristika laodikejske crkve? Kakva je ona? Ona je mlaka, a takođe je i u stravičnoj samoobmani. Ona misli da je bogata, da se obogatila i da joj ništa ne treba; a ne zna da je nesrećna i nevoljna i siromašna i slepa i gola. (Otk.3:17.) Veoma ozbiljna samoobmana se tu dešava, zar ne? Kako to, da je u tolikoj samoobmani? Jer ima obličje pobožnosti, ali odriče se njene sile. (2.Tim.3:5.) Ona ima obličje pobožnosti. Šta mislim pod tim? Pa, ona ima priču, a ima čak i nastup. Ona se ponaša u skladu sa slovom zakona. Belo okrečen grob; spolja lep, ali iznutra puni mrtvačkih kostiju i svake nečistote. (Mat.23:27.) Čujete li šta govorim? I zato je mlaka, nije ni vruća ni hladna. Sećate se, hladan je onaj ko čini loše stvari iz loših pobuda. Vruć je koji čini dobre stvari iz dobrih pobuda. A kakav je onaj mlaki? Čini dobre stvari iz loših pobuda. Egocentrična motivacija je dovela mnoge u ovu našu crkvu, koji izvode dobru predstavu, držeći slovo zakona, a to možete, da ste blagosloveni, činiti i neobraćeni. Kako ja to znam? Na osnovu ličnog iskustva, pod jedan, i pod dva- iz Pisma. Savle iz Taršiša, pre obraćenja, pre nego je sreo Isusa na putu za Damask, šta je mogao reći o sebi? Fil.3:6: ‘Po delima zakona bih bez mane’. Neobraćen čovek je zabrinut samo o tome koliko je njegov život u skladu sa slovom zakona; on je bez mane; njegovo ponašanje je na mestu. Nije onda ni čudno što je toliko obmanut. To je pravi Laodikejac; bogat, obogatio se i ništa mu ne treba (Otk.3:17.); kad se obukao tog jutra u Jerusalimu. Ali on je naleteo na Isusa na svom putu za Damask, i tamo se desila radikalna promena u njegovom vrednovanju samog sebe, zar ne? Fizičke oči su mu oslepele, ali po prvi put mu je to otvorilo duhovne oči; I šta on vidi u vezi sa sobom? Prvi od grešnika! (1.Tim.1:15.) Drage moje kolege Laodikejci, name je očajniči potrebno da naletimo na Isusa. Da li ja to čujem ‘amin’? Nama je to očajnički potrebno; da nas izvuče iz samopravednosti i samoobmane. Kada sam pitao za definiciju karaktera, a onaj brat je rekao- Pa karakter je ono što ste kada vas niko ne gleda’, on je hteo da nam skrene pažnju, da je karakter mnogo više suština i osnova i unutrašnjost, nego ono što je spolja i što ljudi mogu da vide. Vidite, karakter je zapravo ono što jesmo. Karakter je zapravo ono što jesmo, a ne ono što se pretvaramo da jesmo. A šta kaže Pismo? No, hajde da pre nego se obratimo Pismu, vidimo šta kaže rečnik. Rečnik može ponekad biti od koristi. Mi se bavimo definicijom karaktera. Jel’ tako? Rečnik nije krajnji autoritet., ali kada tražite definiciju pojma, može biti od pomoći. Evo šta kaže rečnik za karakter- ‘Posebni kvaliteti koji po prirodi ili navikama obeležavaju osobu, i koji je razlikuju od drugih’. Zanimljivo… Posebni kvaliteti’, da li to znači čudni, neobični? Ne, to znači jedinstveni. Posebni znači jedinstveni u ovom kontekstu. Posebni kvaliteti utisnuti…’ Volim ovu reč, a kasnije će te razumeti zašto. Posebni kvliteti utisnuti po prirodi ili navikama.’ Po čemu? Po prirodi ili navikama. A sada, ako ‘svedočanstvo Isusovo’ (Otk.19:10.) prati ovaj koncept, kakvu terminologiju bismo verovatno našli u njemu? Nasleđeno ili stečeno’. (COL 330.2), tačno. A vi koji ste čitali dosta Duh proroštva, naleteli ste na ove termine mnogo puta. Nasleđeno’, to je priroda; a ‘stečeno’, šta je to? Navika. Pratite li ovo? Posebni kvaliteti koji nas obeležavaju, nasleđene ili stečene sklonosti i navike, koje nas čine onim što jesmo; koje nas čine jedinstvenim individuama, a razlikuju nas od drugih, to je ono što karakter jeste. Hajde sada da pređemo na veći autoritet, nadajući se da je mnogo razumljivija definicija za karakter. Hajde da otvorimo Pismo. Mudri čovek nam jasno i sažeto govori, šta je to što nas čini onim što jesmo, u Prič.23:7. Uzeli smo naslov ovog proučavanja iz ovog stiha. Šta on kaže, šta nas točini onim što jesmo? … ono što čovek misli u srcu, to je on.’ Šta to čini vas i šta to čini mene, da smo to što jesmo? To je, šta mislimo u našem…, šta? … u našem srcu. Kada kažem na srce, mislim na um, jer upravo to znači taj termin- ‘srce’. Ne odnosi se tu na organ koji pumpa krv; znate to već. Tamo se ne dešava naše razmišljanje. Uzgred, ta reč na jevrejskom je verovatno bolje i preciznije prevedena kao- ‘duša’, i odnosi se i podrazumeva, zapazite ovo… to podrazumeva i intelekt i osećanja. Termin ‘duša’, šta podrazumeva? I intelekt i osećanja, drugim rečima i misli i osećanja. Vidite, aktivnost intelekta, kako to zovemo? Naše misli. A delovanje osećanja, kako to zovemo? Naše emocije (osećanja); a sada dragi prijatelji smo spremni. Spremni smo za našu radnu definiciju kroz ovaj seminar za karakter; šta je to? Možete imati puno poverenje u to, jer je nadahnuto. Nalazimo i u ‘Svedočanstvima 5′ str.310. Svedočanstva 5′ str.310. Čujte: Uzgred, ova knjiga vredi zlata. Ova ovde mala fraza, vredi težinu knjige u zlatu. A šta kaže? Misli i osećanja spojeno čine…, šta? … moralni karakter.’ Slava Bogu na ovoj jednostavnoj, sažetoj, tačnoj, razumljivoj definiciji za karakter. I šta je to? ‘Misli i osećanja spojeni’. I sad odjednom, svako od nas tačno zna šta je karakter. Kako? Jer svi znamo šta su misli, i svi znamo šta su osećanja; I šta je karakter? Misli i osećanja spojeni. Da li svi shvatate? Dragi prijatelji, molim vas znajte, da bi postali slični Hristu po karakteru, to prvenstveno obuhvata šta se dešava između levog i desnog uva. Da li čujem ‘amin’? To obuhvata promenu koja se dešava u unutrašenjem čoveku, ženi, gde samo vi i Bog znate šta se dešava. Vidite, vrlo je moguće pretvarati se da ste nešto sasvim drugo od onoga što ste ovde. Znate to već. Vi možete prići nekome sa velikim osmehom na licu, pružiti mu ruku i reći- ‘O, baš je dobro što te vidim’, a u sebi da mislite- ‘O, ti bedna bitango’. Vi to možete učiniti; i ono šta ste vi zapravo, nije obavezno ono što na svome licu pokazujete sa tom velikom, lažnom grimasom. Nego ste ono, što ste u srcu! Uzgred znajte, da dok čovek gleda na spoljni izgled, Gospod gleda, gde? Hajdete, gde Gospod gleda? Na srce. (1.Sam.16:7.) On se ne da prevariti sa belim krečom. Fasada, koju smo skloni da stavimo da bi obmanuli druge da misle, da smo nešto što zapravo nismo, neće prevariti Boga. A dragi prijatelji, ono što me brine je, da smo mnogi od nas i sami prevareni ovom fasadom, i zato mi mislimo da smo…, šta? Bogati, obogatili se i ništa nam ne treba (Otk.3:17.), jer se tako dobro ponašamo… Ja sam impresioniran; a vi? Uzgred, u ovu zamku se adventistički hrišćani tako lako ulove. A zašto? Jer mi imamo toliku svetlost, toliku istinu; i zato što je naše ponašanje relativno bolje nego skoro svih ostalih. Na račun te istine koju imamo, mislimo da smo…, šta? Bogati, obogatili se i ništa nam ne treba. Da smo Božiji narod ostatka, upravo spremni i čekamo Isusa da dođe. Dragi prijatelji, molim vas… budite oprezni! Možda i niste ono što mislite da jeste, ali ono što mislite, to ste. Ono što čovek misli u srcu, to je on. (Prič.23:7.) To nas čini onim što smo, a ne naše ponašanje; ono što dolazi odavde, gde samo vi i Bog znate šta se zapravo dešava. Čuje te li me? Ono što čovek misli u svom srcu, to je on. Misli i osećanja spojeni čine moralni karakter. (5T 310.1) Pogledajte sledeću izjavu; ‘Znaci vremena’ (30. jun 1881.): Ono što čovek misli u svome srcu, to je on. Misli i osećanja negovana…’ Misli i osećanja…, šta? … negovana, daju smer ponašanja i tako određuju karakter.’ Da, na ponašanje utiču naše misli i osećanja. Ali dragi prijatelji znajte, dimenzija koja najviše određuje ljudske aktivnosti nije u domenu ponašanja; nego je u domenu misaonog života. To je ono što nas zaista određuje, ono što je izvan domena ponašanja. Od suviška srca usta…, šta? … govore. (Mat.12:34.) Iznad svega čuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi…, šta? … izlazi život. (Prič.4:23.) Vidite, ono što govorimo i što radimo, sve to izvire iz…? Odavde; šta se ovde dešava. I ponovo, ono što govorimo i što činimo može i ne mora biti istinsko i iskreno predstavljanje onoga što se ovde dešava. To je tako. Šta bi obuhvatalo…, u svetlosti naše definicije za karakter- misli i osećanja spojeni’; recite mi, šta bi obuhvatalo postajanje sličnim Hristu po karakteru? To je cilj svakog hrišćana, postati sličan Hristu po karakteru; dakle, šta bi obuhvatalo postajanje sličnim Hristu po karakteru? To bi bilo naučiti misliti i osećati kao Isus. Ima li to smisla? Naravno. Apsolutno. Hajde da to postavimo ovako; a to sam i napisao u ovoj napomeni ovde. Ovo nije iz nadahnutih spisa, ali je napravljena sinteza, kao rezultat proučavanja nadahnuća. Razvoj karaktera sličnog Hristovom, znači učiti misliti i osećati o Bogu i Njegovom zakonu, o sotoni i grehu, o sebi i drugima, i o svim okolnostima i situacijama života, kao što Isus misli i oseća.’ Amin? Drugim rečima, to uključuje imati…, šta? … um Hristov’. (Fil.2:5.) Nek ovaj um bude u vama, koji je takođe u Hristu Isusu.’ To je, dragi brate, sestro, suština značenja biti hrišćanin; a to je imati um Hristov. Ono što čovek misli u svome srcu, to je on. (Prič.23:7.) Ako se mi samo ponašamo kao hrišćani, ali ne misleći i ne osećajući kao Hrist, mi čak i nismo hrišćani, mi smo samo licemeri. Da li svi shvatamo ovo? A sada, da li je nama prirodno da mislimo i osećamo kao što je Isus? Da li nam je to prirodno? Dragi prijatelji, daću radikalnu izjavu; koju ću kasnije potkrepiti, ali za sada je prihvatite verom. Nama ne samo da nije prirodno da mislimo i osećamo kao Isus, nego je nama prirodno da mislimo i osećamo kao sotona. Jesam li sada preterao sa ovim? Ne nisam, i mi ćemo ustanoviti, zašto je to tako. Vidite, još od pada u greh ljudska priroda je vođena istim zakonom, istim duhom, koji upravlja sotonin um i srce. A to se zove sebičnost. Da li čujem ‘amin’? Po prirodi mi mislimo i osećamo vođeni ovim principom, koji se zove…? Sebičnost. I stoga jedini karakter koji po prirodi možemo razviti, je karakter nalik na…, koga? Sotonu. Budite oprezni sada; nemojte pogrešno razumeti ono što govorim. Da li ja to sugerišem, da je jedino što po prirodi mi možemo uraditi, je da budemo zli, nevaljali i opaki? O, ne, ne. Sam sotona može da se pojavi kao…? Kao šta? Kao anđeo svetlosti! (2.Kor.11:14.) A pre nego se sve završi, sotona će se prikazati kao ko? Isus Hrist; Pismo nam to kaže. I kada se bude prikazivao kao Hrist, hoće li biti zao, nevaljao i opak? Hoće li? Na očigled biće najlepše i najljubaznije biće, puno ljubavi, koje će biti viđeno u to vreme na planeti zemlji! Ali, svi njegovi motivi su…, šta? Sebičnost. Dragi prijatelji, lako je moguće za nas da maskiramo sebičnost u nešto privlačno, zar ne? Verujte, da je tako. To je ono što je okrečan grob; lep spolja. (Mat.23:27.) Izgleda zaista dobro; zadobija divljenje ljudi, čak i njihovo poštovanje. I zato je to toliko strašno, zato smo sami sebe toliko prevarili. Postali smo tako dobri u činjenju ispravnih stvari, ali iz pogrešnih motiva, tako da mislimo, da smo bogati, obogatili se, i ne treba nam ništa. Nek nas Bog izbavi iz naše samopravednosti i samoobmane! Da li ja to čujem ‘amin’? A sada, da ste blagosloveni, ne optužujem sve nas, sve vas, za licemerstvo; ali prihvatam ozbiljno osudu Istinitog Svedoka (Otk.3:14.) što se tiče primarnog problema ove crkve poslednjeg vremena. Očigledno da to toliko preovladava, da je to naša identifikaciona karakteristika. Prihvatate li to? Očigledno ovde ima dosta licemerja. Možda i niste ono što mislite da jeste, ali vi ste ono o čemu mislite. Vi ste ono o čemu mislite. A pošto nama nije prirodno da mislimo i osećamo kao Isus, i pošto nam je prirodno da mislimo i osećamo kao sotona; ako mislimo biti slični Hristu po karakteru, mi moramo biti…, šta? … promenjeni obnovom našeg uma.’ Amin? Rim.12:2: ‘Ne vladajte se po ovom svetu, nego se…, šta? … promenite’. Kako? Promenom ponašanja? Da li se tako menjamo? Da li smo preobraženi kroz promenu ponašanja? Ne, nego smo preobraženi transplatacijom srca. Preobraženi smo tako, što su se naše misli i osećanja radikalno reprogramirale. Čujem li ‘amin’? Vidite, kompjutersko evanđelje za vas kompjuterske fanatike; hardver koji smo primili na rođenju ima operativni sistem, koji se zove sebičnost. Da li me čujete? A jedina vrsta softvera za taj kompjuter koji imamo kao prirodno nasleđe koje može da obradi, je taj koji služi željama tela, željama očiju i ponosu života- svemu onome što zadovoljava našu sebičnost. Da li me pratite? Ako pokušate da stavite duhovni softver i duhovni program u takav kompjuter, on će ‘vrisnuti’. Čujete li šta vam govorim? On to ne može podneti. Softver koji promoviše veru, nadu i ljubav, ne može da bude podržan od strane našeg prirodnog operativnog sistema- sebičnosti. Zato nam se mora desiti radikalna promena. Mi moramo promeniti operativni sistem. Amin? Moramo dobiti nova srca, na kojima je napisan novi zakon- operativni sistem ljubavi. Amin? Taj novi operativni sistem podržava Božiji softver i on se neće pokvariti. Imate li tu promenu? Ili se samo trudite da poboljšate svoju grafičku karticu? To je kompjuterski termin. To su stvari koje vidite na ekranu. Strašna stvar u vezi toga, dragi prijatelji, je ta, da sebičan čovek može da napravi veoma privlačan ekran. Čujete li me? Sebičan čovek može da stavi dobru grafičku karticu, i da prevari druge da misle, da je on nešto što nije. Služba isceljenja’ str.491: Nama treba neprestani uticaj oplemenjujuće sile čistih…, šta? … misli’. Jedina sigurnost za svaku dušu je u ispravnim…, šta? …mislima’. Na šta bismo trebali da se fokusiramo, dragi prijatelji, na naše ponašanje? Ne, nego na ono što je odvija ovde, između desnog i levog uva. Nama treba neprestani uticaj oplemenjujuće sile čistih misli. Jedina sigurnost za svaku dušu je u ispravnim mislima. Ono što čovek misli u svome srcu, to je on.’ Ohrabrite se: ‘Moć uzdržanja se jača vežbom. Da ono što na početku izgleda teško, neprestanim ponavljanjem postaje lako, sve dok prave misli i dela ne postanu…, šta? … uobičajeni’. O, pa to mi se sviđa; to mi se sviđa. Uzgred, kada su ispravna dela motivisana ispravnim mislima, tada je to istinsko otkrivenje Božije ljubavi, Božijeg karaktera. A kada nisu motivisani pravim mislima, onda je to samo licemerje; oni su samo okrečeni u belo. Šta je naš cilj u upravljanju umom… u ovom preobražaju obnovljenjem uma; toj potrazi za Hristovim umom; šta je naš cilj? Šta bismo trebali da uzdignemo pred nama? Molim vas, nemojte uzdizati ni malo niži standard nego onaj koji nam je dat u Bibliji; a šta je to? To nalazimo u 2.Kor.10:5, i to će neke od vas uplašiti. Ovo može uznemiriti neke od vas, ali bilo kako, ja to moram uzdići. Koji je to standard? … robimo svaku misao za pokornost Hristu’. To je taj visoki standard. Čujem li ‘amin’? Da ste blagosloveni, nemojte se zadovoljiti sa nižim, molim vas. To je Božiji standard. Robeći…, šta? Koliko misli? Svaku misao za poslušnost Hristu’. To je cilj. Želim sada da budem potpuno otvoren i iskren sa vama. Ja to nisam postigao; niti sam savršen (Fil.3:12.), Ali uveravam vas, da trčim ka belezi. (Fil.3:14.) Jeste li sa mnom? Dragi prijatelji, molim vas, ja vas ne pitam, jeste li vi dostigli taj standard. Ustvari, ako bi bilo ko ovde tvrdio da je postigao taj standard, ja bih se za njega zabrinuo; no, više o tome kasnije. Ali ja želim, da za ljubav Hristovu, i vi trčite ka belezi. Amin? Da li je Isus robio svaku misao na poslušnost Njegovom Ocu i zakonu Njegovog Oca? Da li je? Apsolutno. On nikada nije sagrešio, čak i u privatnosti Njegovih misli. On je porobio svaku misao na poslušnost Ocu, a ja sam ovde da vam po Njegovoj blagodati kažem, da za ljubav Hristovu, u sili Svetog Duha, vi i ja možemo naučiti da porobimo svaku misao na poslušnost Hristu. Da li čujem ‘amin’? U samoj činjenici da je Bog nešto zapovedio je i obećanje, da Njegovom blagodaću mi to možemo uraditi. Sve što nam je ponudio, nas i osposobljava. (COL 333.1) Mi nemamo Boga koji nam kaže da uradimo nešto, za šta On nije u potpunosti spreman da nas osposobi da uradimo. To su vaši standardi, to su vaši ciljevi; da budete toliko potpuno promenjeni obnovljenjem svoga uma, da svaku misao porobljavate Princu ljubavi i života, pravde i mira, svetosti i pobožnosti. To je ono što znači- ‘zapregnuti bedra svoga uma’ (1.Pet.1:13.), da biste svaku misao obmotali oko Isusa, i da vam On postane veličanstvena opsesija; i to može biti naše iskustvo. Da li čujem ‘amin’? To može biti. Ali to može biti samo kroz marljive napore udružene sa božanskom silom. To se neće desiti samo, automatski. To je duhovna disciplina… koja zahteva istrajne napore kombinovane sa božanskom silom. A kako mi stičemo to iskustvo, je tema ovog seminara. Bićemo sistematični, ići ćemo korak po korak da bismo proučili iz Božije Reči, kako možemo doći do toga, da robimo svaku misao na poslušnost Hristu; svaku misao! Želite li to iskustvo? Vi to morate želeti, pre nego što to možete imati. Za ljubav Hristovu, molim se da to želite. Dragi prijatelji, insistiram da je moramo imati, ako mislimo da u potpunosti budemo efikasni svedoci za Cara, i da u potpunosti budemo podobni građani Carstva. Za vas koji ste to čuli prošle večeri, mi smo proučavali Isa.60; i voleo bih da brzo okrenete tamo. Neki od vas možda niste bili ovde; Isa.60. Mi smo zapazili iz Pisma, da je biblijski termin za karakter…, šta? Hajde, ohrabrite me. Biblijski termin za karakter je ‘slava’. A definicija za karakter je- ‘misli i osećanja spojeni’. (5T 310.1) Zapazili smo u Isa.60:1: ‘Ustani i svetli se, jer dođe svetlost tvoja! I šta? …Slava Gospodnja te obasja.’ Kako to mi da ustanemo i svetlimo? Pa, vama treba svetlost, da biste svetleli. A odakle dolazi ta svetlost? Ona dolazi od svetlosti slave Božije, Sunca pravde- Isusa Hrista. To je ono što nas obasjava. A kako mi da svetlimo? Drugi stih: ‘Jer gle, mrak će prekriti zemlju i tama narode, a tebe će obasjati Gospod, i slava Njegova pokazaće se…, gde? …nad tobom’. Kako mi svetlimo? Odsjajivanjem slave, karaktera Isusa Hrista. Amin? Mi smo ogledalo slavi, i odražavamo je onima sa kojima smo u kontaktu. Zapamtite, Isus je Sunce pravde. A koji je simbol za crkvu? Žena, jeste. Ali na čemu ona stoji? Na mesecu. (Otk.12:1.) A kako mesec svetli? Odražavanjem sunčeve svetlosti. Mesec nema svoju svetlost. Kada mesec sija? Noću. Kakav savršen simbol za crkvu. Jedini način na koji mi možemo svetleti u ovom, zbog greha zaostalom svetu, je da odražavamo divni karakter Isusa Hrista, koji je savršeni odraz čijeg karaktera? Boga Oca. Amin? Vidite li tu ogledala? Isus odražava Božiju slavu nama, a mi je odražavamo drugima. A sada, ono što moram da ponavljam je, da bismo u potpunosti bili efikasni svedoci za Cara, mi moramo u potpunosti odražavati karakter Cara. Amin? A kada će to narodi doći? Isa.60:2: Njegova slava će nas obasjati’, a kada vas Njegova slava obasja, šta se dešava? Treći stih: ‘I narodi će doći ka videlu tvom, i carevi ka svetlosti koja ćete obasjati.’ Narodi’, to je u Pismu šifra za nevernike. Kada će to ti nevernici biti privučeni u spasonosnu zajednicu sa Isusom? Samo onda kada vide da se Hristov karakter odražava u hrišćanima. Da li ja to čujem ‘amin’? Dragi prijatelji, ako mislimo biti efikasni u zadobijanju duša, moramo biti hrišćani puni ljuibavi. Moramo odražavati karakter Hristov. To je jedini način da narodi dođu. Nije li to zbog čega smo kao narod i podignuti da uradimo? da odnesemo evanđelje svakom plemenu, jeziku i narodu. (Otk.14:6.) Ali dragi prijatelji, objavljivanje evanđelja sa osvedočavajućom silom, se ne radi toliko sa ustima, koliko sa životom. Amin? A uzgred, vi možete tako elokventno objavljivati evanđelje ustima, ali ako ono nije potvrđeno u životu, zaboravite; tu nema sile! Znate to već. Ako govorim jezike čovečje i anđeoske, ali ako nemam ljubavi, šta sam? Zvono koje zvoni i praporac koji zveči; samo neko ko pravi buku. (1.Kor.13:1.) Dragi prijatelji, kada evanđelje- večno evanđelje, za koje je ova crkva podignuta da ga objavi svakom jeziku, plemenu i narodu, sa posebnom porukom za kraj vremena, znanom kao- troanđeoska poruka… Kada budemo objavljivalli poruku sa velikom silom, mi ćemo, a ustvari moramo, imati veliku slavu. Zar to nije ono što nam Otkrivenje kaže? Pogledajte u Otk.18:1: Posle toga videh drugog anđela gde silazi sa neba, imajući…, šta? … veliku silu’. Uzgred, anđeli su vesnici; i oni su milostivo korišćeni od Boga kao simbol njegovog naroda i poruke koju treba da objave. Zašto ovaj anđeo ima veliku silu? Sledeći red: ‘I zemlja se zasvetli od…, čega? … od njegove slave’. Šta daje silu toj poruci? To je sličnost karakteru…., onih koji je objavljuju imaju sličan karakter sa Hristovim. To je ono što daje silu. Čujem li ‘amin’? Vidite li tu istinu? A sada dragi prijatelji, mi nikada nećemo imati silu da objavljujemo troanđeosku poruku, sve dok ne budemo slični Hristu po karakteru. Zato smo još uvek ovde. Jeste li čuli šta sam rekao, dragi adventistički hrišćani? Molim vas, nemojte me pogrešno shvatiti. Znate, ja vam govorim veoma otvoreno o našem stanju kao narodu, ali ne želim da iko pomisli, da ne volim ovu crkvu. Volim je celim svojim srcem. Rođen sam i vaspitan u ovoj crkvi. Četvrta generacija, sa obe strane moje porodice; moji adventistički koreni su duboki. Volim ovu crkvu; volim ovu poruku; volim ovaj narod. Dao sam sav svoj život u službi oživljavanja, da pomognem crkvi da ustane i svetli, da joj pomognem da razume svoju sudbinu. Ali koliko i volim ovu crkvu, toliko sam i svestan, da nam nedostaje slave, veoma nam nedostaje. (Rim.3:23.) Nismo još spremni da objavljujemo poruku sa osvedočavajućom silom. A šta je evanđelje? To je sila Božija na…, šta? … na spasenje. (Rim.1:16.) Ali dragi prijatelji, ako vaš život ne prikazuje spasonosnu, preobražavajuću silu evanđelja, vaša usta ne mogu nikoga osvedočiti, da je to istina; znate to već. Ako ono nije učinilo promenu u vašem životu, ako vas nije učinilo osobom punom ljubavi, kako onda očekujete da poveruju, da će učiniti promenu u njihovim? Znate, da vam govorim istinu; i naša poruka nikada neće imati silu, dok naši životi ne potvrđuju da smo iskusili tu silu. Mi smo natprirodnom silom Svetog Duha preobraženi u narod pun ljubavi, koji se među sobom slažu, ustvari volimo jedni druge, prestajući da se svađamo i prepiremo, da nalazimo drugima mane i kritikujemo ih. Mi moramo biti takav narod! Moramo biti jedno u Hristovoj ljubavi, pre nego što budemo sposobni da objavimo poruku sa silom. Čujem li ja to ‘amin’? Nek nam Bog pomogne u tome. Posebno je važno, da mi otkrijemo Hristov karakter u svetlosti posebne poruke koju imamo da objavimo. A koja je to poruka? Otk.14:6,7. I videh drugog anđela gde leti posred neba, koji ima…, šta? … večno evanđelje da objavi onima koji žive na zemlji- svakom plemenu, jeziku i narodu, govoreći velikim glasom…, činite šta? … bojte se Boga i…, šta? … dajte Mu slavu, jer dođe čas suda Njegovog’. Dajte Mu slavu’. Šta to znači, dati Bogu slavu? Učinite sebi uslugu i zapišite na marginama vaše Biblije; tu pored Otk.14:7; zapišite- BC 979. Radi se o ‘Biblijskim komentarima’ sedmi tom, str.979. Tamo se veoma precizno i razumljivo definiše, šta znači dati slavu Bogu. Čujte, citiram: Dati slavu Bogu, znači otkrivati Njegov karakter u svom životu, i tako Ga učiniti poznatim. U svemu onome u čemu obznanjujemo Oca i Sina, mi…, šta? … dajemo Bogu slavu’. Šta znači dati Bogu slavu? To znači otkrivati Njegov karakter u svom životu, i obzanjivati Ga na bilo koji način. Recite mi, možemo li uspešno podsticati ljude da daju slavu Bogu, ako to i sami ne radimo? Možemo li? Hajde sada, možemo li? Nema šanse: Molim vas, dozvolite mi da rezimiram ovo. Ne samo da je to suštinsko, da bismo bili efikasni svedoci za Cara, da imamo karakter sličan Hristovom, nego je takođe suštinsko da imamo karakter sličan Hristovom, da bismo bili podobni građani Carstva. Podobni građani Carstva. Molim vas znajte ovo, da naša izgradnja karaktera ne zarađuje večni život za nas. Ali naša izgradnja karaktera je suštinska, ako mislimo biti spremni da uživamo u večnom životu. Jeste li to shvatili? To je razlika, bitna razlika. To nam ne daje pravo na Nebo, u smislu da smo to zaradili, ali nas čini podobnim da tamo živimo i priprema nas da u njemu uživamo. Razvićemo to još pažljivije u budućim proučavanjima. Ali, ovde sam da insistiram u ovom trenutku, da ako mislimo biti podobni građani Carstva, spremni da zakoračimo na to sveto mesto, mi moramo biti sada sveti ljudi, tokom našeg vremena probe, Božijom blagodaću i za ljubav Hristovu. Bez svetosti nijedan čovek neće videti…, šta? … videti Boga. (Jev.12:14.) Sada, tokom vremena probe, treba da se spremimo, da živimo na Nebu. Da li čujem ‘amin’? Biblijski komentar’ tom 7, str.970: Pečat živoga Boga će biti stavljen SAMO na one koji imaju karakter sličan Hristu.’ Vidite, mi moramo biti označeni, zapečaćeni, pre nego možemo biti izbavljeni. Označeni, primajući Hristovo ime; a koje je Njegovo ime? On ga je objavio na Sinajskoj gori: ‘Gospod, Gospod, Bog milosti i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i istinom.’ (2.Moj.34:6.) To je obnovljenje karaktera Božijeg u nama. Biti zapečaćen, znači postati ukorenjen u istini, da bi pre…, šta? … umro, nego svesno prekršio Božiji zakon, za ljubav Isusovu. (5T 53.2) Kada dođemo do ovakvog iskustva, mi smo spremni da budemo izbavljeni – izbavljeni za Carstvo. Ali sada, tokom vremena probe, mi moramo imati potpis imena Božijeg, i biti zapečaćeni u sličnost sa Božijim karakterom. Mi smo pripemani, da promenimo svoju sličnost brzo na kraju; mi smo pripremani da budemo deo tog živog hrama u kojem će Sveti Duh u potpunosti prebivati na Nebu za večnost. Ali, da bi bili deo tog živog hrama, mi moramo sada postati živo kamenje, i da sada budemo mali hramovi u kojima Sveti Duh prebiva. Pratite li ovo? 1.Pet.2:5: I vi kao živo kamenje zidajte se u kuću duhovnu, sveštenstvo sveto, da se prinose prinosi duhovni, koji su Bogu prihvatljivi kroz Isusa Hrista.’ Ali molim vas, zapazite nešto veoma značajno ovde. 1.Car.6:7. Kada je tipski hram bio građen, da li se kamenje tesalo i obrađivalo na licu mesta? Ne, svo kamenje se tesalo i obrađivalo još na kamenolomu. Da li je to značajno? 1.Car.6:7: ‘A kada zidahu hram, zidahu ga od kamena, koji je prigotovljen još u kamenolomu, tako da ni čekić ni sekira niti kako gvozdeno oruđe se nije čulo u domu dok se zidaše.’ Šta je pouka ovde? Čujte ‘Duh proroštva’ tom 3 str.40: Kamenje nije pripremano na tom dotičnom mestu, da bi bilo postavljeno u zidove hrama; svo podešavanje i planiranje je odrađeno pre nego je doneto na mesto zidanja. Tako da sve to klesanje, podešavanje i poliranje karaktera mora da se uradi tokom vremena probe.’ Da li čujem ‘amin’? Kada Hrist bude došao ponovo na zemlju, tada neće biti čišćenja i oplemenjivanja karaktera ljudi, da bi bili podobni za Nebo. Njegov posao će tada biti samo da im promeni njihova propadljiva tela i preobrazi ih u Hristovo slavno telo. Samo će skladan i savršen karakter u taj dan dati pravo čoveku na završni dodir besmrtnosti’. Da li ja to čujem ‘amin’? Vidite dragi prijatelji, u Isa.60:7, Bog nam govori- Proslaviću dom slave svoje.’ Šta to znači? Oni koji su kandidati za proslavljenje, su samo oni koji su silom Svetog Duha promenjeni iz slave u slavu, i koji su postali boravište Njegove slave. Čujem li ja to ‘amin’? Drugim rečima, naučili smo da odražavamo Njegov karakter ovde i sada i na taj način učinili sebe spremnim za završni dodir besmrtnosti, – koji je nazvan ‘proslavljenje’. Ali molim vas, ne zavaravajte se mišlju da će vaš karakter biti promenjen u momentu, u treptaju oka. (1.Kor.15:52.) Ako će se već vaš karakter promeniti, kada će se on promeniti? Sada; a još malo tog sada je preostalo. Da li čujem ‘amin’? Dragi prijatelji, nemamo vremena za gubljenje. Nek nam Bog pomogne, da sarađujemo sa preobražavajućom silom Svetog Duha, da bismo mogli biti promenjeni iz slave u slavu; i da budemo efikasni svedoci za Cara, a i pogodni građani Carstva. Ustanimo na završnu molitvu. Oče i Bože, mnogo sam Ti zahvalan na Tvom planu spasenja; osmišljenom u beskrajnoj prošlosti, a ispunjenom uz beskrajnu cenu za Tebe i Tvoga Sina, dovoljnu da nas promeni; od prirodno sebičnih, gadnih, zlih, pobunjenih ljudi kakvi smo po prirodi, u pune ljubavi i jedinstvene ljude, kakvi možemo postati po blagodati. Oče molim Te, pomozi da iskusimo ovu promenu u svojim srcima, u svojim domovima i crkvama; da bismo mogli odražavati divni Isusov karakter, i na taj način postati efikasni svedoci za Cara, i pogodni građani Carstva. Da bi došao i poveo nas kući; i da nas učiniš delom tog hrama, koji će Te proslavljati kroz neprekidna vremena večnosti. Ovo je naša molitva u Isusovo ime. Amin.

 

Ako želite, možete listati transkript i čitati tekst dok gledate video. Ako ste prekinuli vaše proučavanje u određenom momentu, a ne znate gde ste stali, jednostavno pritisnite CTRL-F (APPLE-F) i ukucajte nekoliko reči koje ste poslednje čuli, te će vas pretraživač u momentu dovesti do željenog mesta.

0

Your Cart