Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Drago mi je da vas ponovo vidim dragi prijatelji, i hvala vam što ste došli. Cenim vaše prisustvo. Privilegija mi je i čast da marljivo proučavam najvažnije delo, ikada povereno ljudskim bićima. A šta je to? Izgradnja karaktera. Vaspitanje’ str.225. A uzgred, to je kurs da se to nauči napamet dok ne završimo. Dakle, počnite da radite na tome. ‘Vaspitanje’ str.225: Izgradnja karaktera je najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima; i nikada do sada marljivo proučavanje nije bilo tako važno kao sada.’ Zašto je to veoma važno? Jer Car uskoro dolazi. Verujem to celim svojim srcem; a ipak, ima još dosta toga da se uradi. Treba da odnesemo evanđelje svakom plemenu, jeziku i narodu. (Otk.14:6.) A treba i da pripremimo naše živote. (Otk.7:3; 14:7.) Ali opet, uspešno ostvarenje oba ova zadatka, zavisi od iste stvari; a šta je to? Razvoj karaktera sličnog Hristovom. Zašto? Jer, mi ne možemo biti ni efikasni svedoci za Cara, ni podobni građani Carstva, osim ako nismo slični Caru po karakteru. Svrha ovog seminara je da marljivo proučavamo principe, biblijske pricipe izgradnje hrišćanskog karaktera.

Mi želimo da naučimo, kako možemo sarađivati sa preobražavajućom silom Svetog Duha. Mi ne možemo promeniti sebe, mi moramo biti promenjeni; kao od Duha Gospodnjeg iz slave u slavu (2.Kor.3:18.), iz jedne faze razvoja karaktera u drugu. Ali prijatelji, iako je to pasivan glagol, molim vas imajte to na umu, mi nismo pasivni u tom procesu. O ne, mi imamo aktivnu, sarađujuću ulogu. Ne da sebe promenimo, nego da gledamo u slavu. Amin? Posmatranjem mi smo promenjeni, promenjeni u obličje onoga šta posmatramo; i iz tog razloga smo se pitali na našem poslednjem proučavanju- Kako i gde nam je Božija slava otkrivena? Obećano vam je, da ćemo razmotriti sedam mesta, sedam načina na koji nam Bog otkriva svoju slavu. Sećate se toga već, zar ne?

Ohrabrite me sada, i pokažite mi da se sećate prvog… Koliko smo ih prešli, tri ili četiri? Trebali smo preći pet, ali nam je isteklo vreme. Koja su to prva četiri? Pod jedan, na vrhu liste je…? Isus Hrist. Pod dva…? Zakon. Nemojte to zaboraviti, niti prevideti. Pod tri…? Svetinja i njena služba. Pod četiri…? Sveto pismo, u celini i Stari i Novi zavet. Pod pet, to ćemo ubrzo razmotriti, a zatim idemo takođe na šest i sedam… Ako bude Božija volja i ako nam vreme dozvoli. Ali iako nas vreme ograničava, ne smemo se usuditi da nastavimo, a da prvo… šta? Zastanemo, da bismo lično pozvali Božijeg Duha u naša srca. Dragi prijatelji, ja ne mogu da prenaglasim važnost traženja i primanja duhovne pronicljivosti, koja je naša kroz moćno prisustvo Svetog Duha. On stoji na vratima i kuca. Želi da uđe, ali ne može dok Ga mi lično ne pozovemo. Dakle, hajde da provedemo neko vreme na kolenima i lično pozovemo Božijeg Duha u naša srca; a molim vas, setite se i mene u vašim molitvama, trebaju mi vaše molitve.

Oče nebeski, zahvaljujem Ti na tišini ovog subotnog popodneva. Hvala Ti na ovoj svetinji u prostoru i vremenu, gde možemo da se povučemo od užurbanosti ovog sveta, i da fokusiramo naša srca i umove na Teba kroz proučavanje Tvoje Reči. Međutim, Oče nama je potrebno da nam oči budu pomazane očnom mašću. Duhovne stvari se samo duhovno razmatraju, a mi želimo da posmatramo slavu, ali po prirodi nemamo sposobnost ni da je vidimo. Stoga, natprirodnim putem nam to otkri; a šta nam Duh otkrije, neka nam taj isti Duh to obnovi u nama. Oče, ja… Ja sam Ti toliko zahvalan na privilegiji vođenja ovog proučavanja Tvoje Reči. Prosto mi je neverovatno što si udostojio mene, zemljanu posudu, što znam da sam. Ali Gospode, uprkos mojoj neadekvatnosti i nesavršenstvu, molim Te da me Ti upotrebiš. Dozvoli mi da budem kanal Tvoje istine. Neka sve što bi ometalo istinu bude uklonjeno, sve što bi je pokvarilo i uprljalo, da bude očišćeno. Želim da budem čista i prazna posuda, da je možeš ispuniti i upotrebiti da bude na blagoslov. Molim Te Gospode, učini to čudesnom milošću; a šta god budeš u mogućnosti da preneseš kroz mene, neka nađe prihvatanje u srcima i umovima. Daj nam svima srce koje Te poznaje. Srce koje može primiti i zadržati otisak Svetog Duha, da na taj način možemo biti preobraženi u obličje Onoga, koji je Istina. Da budemo još više nalik Isusu, dok provodimo ovo popodne u proučavanju Njegove Reči. Ovo je naša molitva u Njegovo ime. Amin.

Dokle smo… došli u našim skriptama? Deveta strana; hvala vam. Strana devet. A ono što treba da uradimo je da spomenemo peto mesto ili način na koji nam Bog otkriva svoju slavu; a to je kroz istoriju i proviđenje. U Pismu smo poslednje primetili, a to je istorijski zapis Božijeg povezivanja sa čovečanstvom kroz krizu prouzrokovanu grehom. U svemu što On kaže i uradi u vezi sa problemom greha, Njegov karakter tj. Njegova slava je otkrivena. I dok mi čitamo biblijsku istoriju, a uzgred istorija je Njegova priča (igra reči na Engleskom), znate to već. Dok čitamo istoriju, vidimo slavu, Božiji karakter otkriven u biblijskoj istoriji. Ali želim da zapazite, da se Bog još uvek povezuje sa grešnom ljudskom rasom, u Njegovom učešću sa palim, pobunjenim čovečanstvom koje još uvek vidimo, čak i posle završetka biblijske istorije- otkrivenja Njegovog karaktera. Ohrabrio bi vas da potražite, a morate imati duhovno rasuđivanje, da biste to mogli videti, dokaze Božijeg karaktera otkrivene načinom kako se On povezao sa ljudskom rasom, čak i posle završetka biblijske istorije. Takođe bih vas zamolio da budete svesni da se Njegova slava svakodnevno otkriva, dok je On u odnosu sa vama. Proviđenje. U vašem ličnom iskustvu, imate mogućnost da vidite da je Gospod Bog milostiv, žalostiv i spor na gnev, obilan dobrotom i istinom. (2.Moj.34.6.) Amin? On prašta bezakonja, nepravde i grehe (2.Moj.34:7.); vi to svakodnevno vidite. I jednostavno ću vas izazvati, da budete svesni, da razmišljate o tome, da posmatrate Njegovu slavu, a u posmatranju bićete promenjeni. Prijatelji, u ovom kontekstu vam preporučujem da čuvate zapise Božijih intervencija u vašem životu. Vodite dnevnik, zapišite. Nije li to ono što je Gospod želeo da deca Izrailja čine? (5.Moj.8:2-18.) Često, kada bi On učinio nešto posebno za njih, On bi želeo da podignu kamen za spomen. Jel’ tako? Koja je bila svrha toga? To im je bio podsetnik, kada god bi to videli, koliko je velikodušan, dobar i milostiv On bio prema njima. Čak i u narednim generacijama dok su tuda unuci prolazili, a koji nisu bili uključeni u te događaje, mogla im je biti ispričana priča, i posmatranjem su mogli biti promenjeni. To je u ovim citatima posebno naglašeno. Put Hristu’ str.87: Bog nam govori kroz Njegova dela proviđenja i kroz uticaj Njegovog Duha na naša srca. U našim okolnostima i okruženju, i u promenama koje se svakodnevno dešavaju oko nas, možemo naći dragocene lekcije, ako su nam srca otvorena da ih prepoznaju.’ Vidite, morate biti osetljivi, svesni tih stvari. Psalmista, prateći delo Božijeg proviđenja kaže- Zemlja je puna dobrote Gospodnje. Ko je mudar neka zapamti ovo, i neka poznadu milosti Gospodnje.’ O moj brate, sestro, budite posmatrači, budite mudri, zapažajte božansko proviđenje u vašim ličnim životima. Zapazite ih. Ništa ne može biti tako ohrabrujuće za vas kada su teška vremena, nego da izvadite svoj dnevnik, pogledate u njega i podsetite se Božije dobrote. To je razlog zašto su deca Izrailja Gospodu podigla Even-ezer. 1.Sam.7:12: Tada uze Samuilo kamen i stavi ga između Mispe i Sena, i nazva ga Even-ezer, govoreći- Dovde nam Gospod pomože.’ Tome treba da služi i vaš dnevnik; to je vaš Even-ezer; i dok gledate vaše zapise Božije intervencije u vašu korist, posmatranjem ste promenjeni. Amin? Postoji i drugi način, kojim nam Bog otkriva svoju slavu, koju moramo zapaziti, a to je priroda. Naslov našeg proučavanja je Stvoreni za Moju slavu’. Molim vas prijatelji, prepoznajte da nam je Bog otkrio svoj karakter, u stvarima koje je stvorio. Tako Psalmista kaže u Psalmu 19:1: Nebesa kazuju…, šta? … slavu Božiju.’ Nebesa kazuju slavu Božiju. Nemojte propustiti da upotrebite taj egzegetski ključ koji ste dobili prošle večeri. Kada god naiđete na reč ‘slava’, vi mislite na šta? Na karakter. Dakle, šta nam zapravo govori psalmista u ovom stihu? Ono što je Bog stvorio, govori nam o karakteru Stvoritelja. Vidite, to je lako prepoznatljivi fenomen, da naše umetničko stvaralaštvo, redovno otkriva nešto o našem karakteru. Redovno. Dozvolite da ilustrujem… van Gogove slike. Ja nisam ljubitelj njegovih slika, ali to koristim samo kao ilustraciju. Znate Vinsenta van Goga, poznatog umetnika. Da li su vam poznate njegove slike? Njegove rane slike su impresionističke, i znate one su najlepše od svih njegovih slika; te njegove rane slike. Ali, veoma je zanimljivo, ako biste poređali njegove slike hronološkim redom, one postaju sve čudnije i bizarnije i nadrealne, dok konačno nisu bile potpuno napadne. Po mišljenju ovog čoveka. Vinset van Gog je završio svoj život samoubistvom. A pre toga, on je odsekao sebi uvo i poslao ga prijatelju. Mislim, čovek je zaista imao ozbiljnih mentalnih problema. On je poludeo. Ali, stvar vredan pažnje je, da možete pratiti tragove tog sve većeg ludila na njegovim slikama. Možete to videti! Možete videti, da se njegov um sve više uvrtao, a možete videti i to, zašto je na kraju sebi oduzeo život. Njegove slike su tako turobne i deprimirajuće, da ja nisam iznenađen što je izvršio samoubistvo. Zanimljivo je… Postoje razne pretpostavke povodom toga zašto je izvršio samoubistvo, ali jedna od najverodostojnijih je ta, da je imao naviku, kao što su to imali umetnici u to vreme, da drži svoju četkicu u ustima, da bi je održao vlažnom. A kada bi menjao iz jedneu drugu boju, radije nego da je spusti dole i ostavi da se osuši, on ju je držao u ustima; a naravno, boje su u tom periodu sadržavale visok procenat olova. Tako da je vrlo moguće, da je van Gog načinio sebe ludim, tako što se trovao olovom. Bez obzira šta je izazvalo ludilo i samoubistvo, činjenica je da njegova kreativna delatnost grafički pokazala pogoršanje njegovog uma; njegov karakter je prikazan na njegovom platnu. I dragi prijatelji, to je krajnja istina što se tiče karaktera Vrhovnog umetnika i Tvorca. Amin? Njegov karakter se pokazuje u Njegovom kreativnom delu. Zato mi posmatramo Božiju slavu u stvarima koje je stvorio. Rimljani… Rim.1:20: Od postanja sveta Božije nevidljive osobine mogu se jasno sagledati i razumeti Njegova večna sila i božanstvo, tako da nemaju izgovora.’ Fascinantan je kontekst u kome Pavle piše ove reči. Čak i oni koji nisu imali božansko otkrivenje što se tiče Božijeg karaktera; ni oni nemaju izgovora, jer im se Bog otkrio u stvarima koje je stvorio. Priroda govori o karakteru Stvoritelja. E sada prijatelji, priznajem da je otkrivenje poremećeno, puno ožiljaka i mana, a sve zbog greha. (Ed 16.3) Bilo je savršeno u Edenskom vrtu pre čovekovog pada. Ali sotona, koji je uzurpirao pravo vladavine nad planetom Zemljom… Ko je knez ovoga sveta… po Božijem prvobitnom planu? Adam, sin Božiji, kako ga Pismo naziva. Ali je Adam prodao svoje pravo vladavine sotoni, te je sotona postao samozvani knez ovog sveta. (Jov.12:31.) A jedna od prvih stvari koje je on tražio da uradi, bila je da pokvari, ošteti, izobliči otkrivenje Božijeg karaktera na stranicama prirode. Te je otišao da radi u paklenoj laboratoriji, da smisli sve te vrste odvratnih grafita, da pokvari otkrivenje Božije slave u prirodi. Zašto je to tako značajno? Zato dragi prijatelji, jer ako sotona misli da nas drži u pobuni protiv Boga i otuđenima od Njega, on mora da nas drži prevarenim što se tiče Božijeg karaktera. Tako je on i uneo pobunu u ljudska srca; lažući nas o Božijem karakteru. A jedini način da nas zadrži u pobuni, je da nas drži prevarenim što se tiče Božijeg karaktera. Jer ako vidimo istinu o Božijem karakteru, videćemo da je Bog ljubav (1.Jov.4:8.), i bićemo privučeni nazad Njemu (Jov.12:32.). Čujem li ‘amin’? Dakle, nije nevažna stvar na sotononom dnevnom redu, da na svakom mestu i na svaki način kojima je Bog otkrio svoju slavu, da on da sve od sebe da to pokvari i izobliči; i to on čini na stranicama prirode već 6000 godina. Stoge ruže imaju one neprijatne trnove. To sotona čini, uveravam vas, petljanjem sa onim… ‘šta čovek može da uradi’. Mi imamo one genetski modifikovane stvari. Kada to čovek može učiniti, zar ne mislite da i sotona može? Naravno da može; i on radi naporno, da izobliči otkrivanje Božijeg karaktera na stranicama prirode. I iako je prešao već dug put… iako otkrivenje Božije slave nije ni nalik kako je nekada bilo, kada je Bog tek stvorio planetu Zemlju, uveravam vas, Njegova slava još uvek može da se vidi na stranicama prirode. Iako ruže imaju neprijatno trnje, one su i dalje prelepe. Amin? I dalje imaju predivan miris. U stvari, one su upotrebljene u Pismu, ruža Saronska, kao tip samog Hrista. (RH 14.avgust 1894.) Želim da vas ohrabrim dragi prijatelji, posmatrajte slavu na stranicama prirode, a posmatranjem ćete se promeniti. Odabrane poruke 1′ str.291: Stvari u prirodi koje mi danas gledamo, daju nam samo slab pojam o Edenskoj lepoti i slavi; ipak svet prirode nepogrešivim glasom objavljuje slavu Božiju. U stvarima prirode, koliko god da su iskvarene medljikom greha, ipak preostaje još dosta lepote. Onaj svemogući u sili, a veliki u dobroti, milosti i ljubavi je stvorio zamlju, koja i u svom upropaštenom stanju ukazuje na istine u pogledu veštine Majstora umetnosti. U ovoj knjizi prirode otvorenoj za nas, u prelepom i mirisnom cveću, sa svojim raznovrsnim i nežnim bojama, Bog nam daje nepogrešive izraze Njegove ljubavi.’ Amin? Kako biste opisali Božiji karakter jednom rečju? Bog je ljubav, a priroda još uvek objavljuje slavu Božije ljubavi. Adventistički dom’ str.146: Stvari prirode su Gospodnji tihi misionari, nama dati da nas pouče duhovnim lekcijama. Oni nam govore o Božijoj ljubavi i objavljuju mudrost velikog Majstora umetnosti.’ Prijatelji, vidite li možda bolje u ovom kontekstu, zašto nas je sluškinja Gospodnja- Božiji vesnik crkve poslednjeg vremena, toliko često podsticala u Njegovo ime, da ako je moguće živimo…, gde? Na selu. (CL 9.5) Zar to nema mnogo više smisla? Vidite, Bog želi da budemo u prednosti u svakom mogućem smislu. On želi da budemo izloženi onome što otkriva Njegov karakter, da bismo se u posmatranju mogli…, šta? Promeniti. Ako živimo u gradu, čemu smo neprestano izloženi? Hajde, recite… Svemu onome od ovoga sveta. Što podstiče i promoviše želju tela, želju očiju i ponos života. (1.Jov.2:16.) Sve to je veštačko, sve to je telesno, i neprestano nas bombarduje, a posmatranjem mi se…, šta? Menjamo. Menjamo u obličje onoga što posmatramo. Uzgred, savet za život na selu je najvažniji za one koji imaju decu, na koje se najlakše utiče okolinom. (CL 6.2) O dragi prijatelji, velika je mudrost živeti na selu. Upravo zbog toga smo supruga i ja pre više godina, negde 1988… Ko je dobar matematičar? Koliko to ima godina već? Otprilike 17, 18. Napustili smo predgrađe i preselili se u Montanu. Najboja stvar koju smo uradili za sebe i svoju decu. Ali ne baš u Montanu, nego u Glečer park Montane. Živim blizu Glečer nacionalnog parka. Živimo na 20 hektara, koje su na nacionalnom zemljištu pod šumom; i da ste u mogućnosti da dođete u moj dom, da sednete u dnevnoj sobi i gledate kroz prozor, ne biste videli nikakvu građevinu napravljenu ljuskom rukom. Videli biste samo Božije stvaralaštvo. Videli biste štalu za konja i moju kabinu, i ništa više sagrađeno od strane čoveka. Šta biste videli? Videli biste ono veličanstveno zimzeleno drveće, koje pokazuje svojim uzvišenim prstima na svoga Tvorca, dajući Mu slavu. A iza toga biste gledali na vrhove planine pokrivene snegom, koje upiru svojim prstom na Tvorca… A iznad svega toga veliko plavo nebo Montane. Upravo je sada tamo predivno jer je sve prekriveno snegom; i kada god pogledam na to, ja slavim Boga, što je On u mogućnosti da nas opere da budemo belji od snega. (Psa.51:7.) A kada dođe proleće, sve ono cveće iz ženine bašte procveta, i to je izvanredno lepo; i ako biste sedeli u mojoj dnevnoj sobi dovoljno dugo, videli biste sve velike divljači Sverne Amerike kako idu kroz dvorište. Imamo losove, jelene, planinske lavove, grizlije i crne medvede. U stvari, oni se ponekad popnu na trem i gledaju unutra kroz prozor. Mogao bih vam pričati priču za pričom, Ali se neću prepustiti tome i uzeti vreme. Ali dragi prijatelji, to nije samo strahovito zabavno, nego je i duhovno poučno. Želim da znate, da je u tome veliki balgoslov, biti i živeti na selu. A takođe želim da znate, da dolazi vreme, u ne tako dalekoj budućnosti, kada će biti velika prednost, da se živi na selu i da budete u mogućnosti da sami uzgajate nešto hrane… O, toliko je saveta o tome. (LDE 99.4) Molim vas znajte, da su nam te stvari rečene, od strane Boga koji nas voli, i ima najbolje namere za nas. Da li čujem ‘amin’? On želi da mi imamo sve moguće prednosti. Posmatrajte slavu! Neko od vas može reći- Pa, ja ne mogu da živim u divljini kao ti. Ja imam posao.’ A kakva je korist čoveku da zadobije sav svet, a da izgubi dušu? (Mat.16:26.) Da, mi treba da smo vođeni u tim stvarima od strane Gospoda, ali prijatelji, naš prioritet bi trebao biti, da postanemo slični Hristu po karakteru. Amin? Dozvolimo sebi i našoj deci svaku moguću predenost da bismo to uradili, izlažući se Božijem ručnom radu. Broj sedam. Od svih stvari koje je Bog načinio, gde je On nameravao da naposletku otkrije svoju slavu, svoj karakter? Gde? U čovečanstvu…, u nama, u ljudskoj rasi; i ovo je uzbudljiv koncept, koji želim da razvijem sa vama. Molim vas, razmotrite to sa mnom. Isa.43:7. Vidite ovde dole nekoliko referenci, i tu je predivan stih. Sadrži dragocenu istinu, za koju imam ogroman teret da to svako od vas razume; ali imam poseban teret, da to mladi razumeju. Shvatate li, da je jedan od vodećih uzroka smrti među omladinom kod nas, samoubistvo? Na samom je vrhu. Samoubistvo. Zašto toliko mnogo mladih u ovoj imućnoj i bogatoj… i ništa joj ne treba, državi… zašto toliko mnogo njih sebi oduzima život? Moram da zaključim, da je to stoga, što oni ne shvataju vrednost života. Vidite, vi ne biste uništili nešto da smatrate da je to zaista vredno i dragoceno. Vi uništavate samo ono, za šta samtrate da je ništavno i bezvredno. Slažete li se? To me dovodi do sledećeg pitanja? Zašto toliko mnogo mladih propušta da shvati vrednost ljudskog postojanja? Zašto? Jer mnogi propuštaju da shvate svrhu ljudskog postojanja. Pratite me sada. Šta daje vrednost ljudskoj egzistenciji? To je svrha ljudske egzistencije. Ako je život u osnovi bezciljan, tada je u osnovi život bezvredan. Pratite li ovo rasuđivanje? Nemojte da se izgubite. Šta je to što određuje svrhu ljudske egzistencije, koja opet određuje vrednost ljudskog postojanja? To je vaše razumevanje porekla ljudskog postojanja. Slažete li se svi sa ovim? Neizbežno će vaše razumevanje porekla ljudskog postojanja direktno uticati i odrediti vaše razumevanje svrhe ljudske egzistencije; koja opet direktno utiče na vaše razumevanje vrednosti ljudskog postojanja. Vidite li to? A sada, šta je naša omladina učena, a što se tiče čovekovog porekla? Šta su učeni? Oni su učeni, da su jednostavno rezultat vremena i slučajnosti nesreće stare milijarde godina, u smesi prvobitnog blata i… nekako je nastao život. A to se zove ‘teorija evolucije’. I to nije prezentovano kao teorija, nego kao činjenica. Iako naučnici nikako ne mogu otići u laboratoriju i pokazati, kako se to desilo, oni to treba da veruju. I ta sićušna ameba je vremenom slučajno došla u život, a uzgred, jeste li primetili kako oni stalno moraju da toj priči dodaju više vremena? Ova sićušna ameba je dobila veću prefinjenost, te su joj se pojavili mali delovi, koji su postali peraja. A nakon milijardi godina, neke od njih, one školovane, su odlučile da im je dosadilo da plivaju u vodi, te poželeše da izađu na kopno, tako da su ispuzale iz vode. A kako se to desilo, niko ne može da vam kaže. Kako su škrge postala pluća, kako su peraja postale noge, niko vam to ne može reći, ali vi to treba da verujete. A uzgred dragi prijatelji, treba mnogo više vere da se prihvati teorija evolucije, nego verovati u priču o stvaranju. Insistiram na tome. Kada god vam naučnici kažu, da morate da se pozdravite sa pameću, verujući u biblijski izveštaj o stvaranju, samo im recite- ‘Mnogo je veći izazov za mene i moj um, da prihvatim teoriju evolucije, nego priču o stvaranju.’ A uzgred, ima mnogo evolucionista koji se oslobađaju ideje, jer imaju sve manje inteligentnih argumenata za tu teoriju. Protiv dokazi su tako nadmoćni; a ako niste toga svesni, tada vas izazivam pogledajte u njih. Ceo ovaj koncept o originalnom kreatoru, a oni ne žele da Ga nazovu Bogom… ali postaje sve više prihvatljiv; čak i kod nevernih naučnika, jer vi ne možete objasniti poreklo složenosti života na bilo koji drugi način. Jednostavno ne možete. E sada, ovaj ogranak koji je odlučio da prestane da pliva i da krene da hoda po kopnu, nakon milijardi godina, određeni ogranci su postali sve složeniji; i neki od njih su očigledno odlučili, da hodanje na četiri noge nije više tako zabavno, te su počeli hodati na dve noge… Uspravili su se. sa prolaskom vremena oni su gubili sve više dlaka, a dobijali sve više mozga, i konačno evo nas narode! Trebalo nam je dugo vremena, ali uspeli smo. Kao što je to sve neko već sumirao- Od lepljivog i vlažnog, preko zoološkog vrta, do tebe.’ Znate, mi se tome smejemo. A trebalo bi da plačemo. A zašto? Pratite me. Ako je to vaše razumevanje porekla ljudskog postanja, šta to čini sa vašim razumevanjem svrhe ljudske egzistencije? Hajde, razmišljajte sa mnom. Šta čini? Ako smo ovde samo kao rezultat vremena i slučaja, i ako smo dogurali dovde, samo kroz princip preživljavanja… najjačih; kako ćemo tada opstati ovde? Po istom principu, i trebamo se čuvati…, koga? Broja jedan. I ako sam ovde samo na osnovu slučaja i vremena, koji je tada smisao mog života? Biće uskoro okončan. Jedi, pij, ženi se, jer ćeš sutra umreti. (1.Kor.15:32.) Slažete li se? Vidite li to? E sada, šta je u umovima naše omladine? Najverovatnije nisu dobro logički promislili, ali ih podsvest vodi, onako kako su naučeni o njihovom poreklu. Život je besmislen, osim zadovoljstava koje možete dobiti od njega; a oni koji ti stoje na putu ka zadovoljstvima, sa njima se obračunaj. A kada stvari postanu očajne, zašto to ne prekinuti? I hiljade njih to čini svake godine. Hiljade njih svake godine izvrši samoubistvo. A šta im je očajnički potrebno da razumeju, dragi prijatelji? Šta im je očajnički potrebno da shvate? Istinu iz Isa.43:7. Čujte. Ovde imamo dragocenu istinu, ne samo o poreklu ljudskog postanja, nego i svrhu ljudske egzistencije. Čujte! Sve koji se zovu Mojim imenom, koje stvorih na slavu sebi.’ Čujem li ‘amin’? Jesmo li mi proizvod slučaja i vremena, brate, sestro? Jesmo li? Ne! Hiljadu puta ne! Mi smo delo lično Boga Tvorca, koji nas je stvorio za veoma specifičnu i dragocenu visoku, svetu sudbinu, svrhu. Koju? Njemu na slavu. Auu! Razmislite o tome. Šta je Božija slava? To je Njegov karakter. Vidite… Molim vas razumite. Bog postoji u beskonačnoj slavi, i na taj način prevazilazi mogućnost da najinteligentnije biće u celom univerzumu može u potpunosti to da shvati. Po definiciji Njegova slava je neizmerna, a ipak, On neprestano pokušava da otkrije razumljive stvari o Sebi inteligentnim bićima celog univerzuma. Zašto? Poznavati Ga, znači voleti Ga; i što Ga više poznajemo, više Ga volimo. Zato On stalno pokušava da otkrije sve više i više, na razumljive načine svoju slavu inteligentnim bićima celog univerzuma. Uključivanjem ljudske rase, Božija namera je… pratite ovo; Božija namera je izložba’ da je ceo univerzum posmatra; da bi ih doveo do dubljeg i višeg i ažurnijeg i zrelijeg shvatanja, kakav je zaista Tvorčev karakter. Zašto? Jer je ovu rasu načinio po svom liku, po svom obličju. (1.Moj.1:26.) Prijatelji, vidite li smisao ljudskog postojanja? Vidite li vrednost ljudske egzistencije? Zapamtite, svrha određuje vrednost. Mi nismo proizvod slučaja i vremena. Mi smo delo ruku Boga Tvorca, koji nas je stvorio da sve više otkrivamo celom univerzumu kakav je On. Kakva sudbina! kakva sudbina… Nije ni čudo, što je sotona toliko zainteresovan da pokvari ljudsku rasu i izopači otrivenje, i da poseje svoje laži o Božijem karakteru. Čujte. ‘Pregled i glasnik’ 11. februar 1902; Celo nebo je imalo dubok i radostan interes za stvaranje sveta i čoveka. Ljudska bića su bila nova i posebna vrsta.’ Prijatelji, šta smo mi to bili? Nova i posebna vrsta. U kom smislu? Načinjeni…, kako? Po obličju Božijem. Vidite, reč je obišla ceo univerzum. Hej, čujte; pogledajte! Bog treba da načini novu i posebnu vrstu bića, po svome obličju. Želite li bolje razumevanje kakav je Bog? Gledajte šta treba da učini na planeti zemlji. Gledajte!’ Biblijski komentar’ 6.tom, str.1105: Slava Božija je trebala da se otkrije u stvaranju čoveka, koji je po Božijem obličju…’ Dragi prijatelji, upravo nas je zato Bog stvorio po svome liku, po svom obličju, i to u svakoj dimenziji našeg bića. Okrenite na 1.Moj. O da imamo više vremena da ovo razvijemo… ali moram makar da spomenem, i da vas izazovem da o tome još više razmišljate. 1.Moj.1:26. Čujte ovaj izvanredan razgovor koji nam je ovde zapisan; a to je razgovor između božanskog Trojstva, dok su diskutovali da nas stvore. Šta je rečeno? 26. stih: Potom reče Bog: da načinimo čoveka po’…, čemu? … po Svom obličju.’ Kakva je to zamenica? Ona je u množini. Ko to ovde razgovara? Božanstvo; tri Osobe Božanstva. Vidite reč- ‘potom reče Bog’, to je ‘Elohim’ na Jevrejskom, a ‘Elohim’ je množina za Boga. Ako ne verujete, vi proverite; Elohim’ je množina za Boga. Mi verujemo da je Bog jedan, ali jedan kao savršeno jedinstvo, ne kao jednina. Shvatate li? Božije jedinstvo je u Božanskoj savršenoj ujedinjenosti, a ne radi se o jednoj osobi; nego jedinstvo u duhu i svrsi. To je Božansko jedinstvo. Kako je Bog, koji je množina, stvorio čoveka? Hajde da načinimo čoveka po svom obličju.’ Kako ih je stvorio? 27. stih: ‘Stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božijem stvori ga; muško i žensko, stvori ih.’ Kakva je to zamenica- (nj)ih? Zamenica u množini. Dakle, vidite li ovde paralelu? Vidite li? A uzgred, ovo dvoje- muško i žensko, On im je dao sposobnost da postanu…, šta? Jedno. Da li kao jednina? Da li nas brak čini jednom sjedinjenom osobom? Ne. Nego jedno kao? Savršeno jedinstvo, a u tom jedinstvu, koju su to sposobnost imali? Da se razmnožavaju po svom obličju, te da i tu treću osobu uvedu u jedinstvo. Šta vidite tu? Prelep tip Božanstva. Da li ja to čujem ‘amin’? Vidite, čak i u društvenoj dimenziji naših bića, Bog nas je stvorio po svom obličju, stvarajući nas u množini, sa društvenom prirodom i željom za jedinstvom; a porodica i brak treba da otkrivaju slavu Božiju. Amin? Da obznanjuju svetu lepotu i jedinstvo u ljubavi… Jedinstvo u ljubavi koje može biti naše u Isusu Hristu. Nije nas Bog stvorio samo kao društvena bića po svom obličju, nego takođe i duhovno, mentalno i fizički. Što se tiče duhovnog, On nam je dao sposobnosti kao što su Njegove, da razumemo i cenimo stvari Božije; sposobnost da komuniciramo sa Bogom, da čujemo Njegov glas, i da Mu odgovorimo kroz našu savest. Ovo su duhovne sposobnosti. Mentalno, mi smo po Božijem obličju. Imamo sposobnosti slične Bogu, sposobnost razmišljanja, sposobnost pamćenja, sposobnost slobodnog izbora. Imamo slobodnu volju, koja je uzgred suštinaska za nas, da bismo bili u mogućnosti da razvijemo karakter. Moramo biti u mogućnosti da biramo, i za ljubav Božiju da činimo dobro, da bismo postali slični Hristu po karakteru. A fizički; molim vas razumite da nas je čak i fizički Bog stvorio po svome liku, po svom obličju. Ovo je važno; dajte mi malo vremena za to… Mi smo u svome fizičkom biću stvoreni da otkrijemo formu Boga, a koji je Duh. Bog ne… u najmanju ruku nije, u vreme stvaranja imao telo i kosti, kakve mi imamo. On ih sada ima, zar ne? U ličnosti Isusa Hrista. Kada je Reč postala telo (Jov.1:14.). On je uzeo naše telo i kosti, i još ih ima; A koliko će ih dugo imati? Zauvek. Auu! Više o tome kasnije… Neka je slavno ime Njegovo. Kakva žrtva! Ali pre Njegovog utelovljenja, Bog je ipak imao formu, iako je bio Duh; a dragi prijatelji, mi smo načinjeni da otkrivamo tu formu. Vidite, zato Biblija govori o Božijim rukama, Božijim ustima, očima, ušima…, govori da Bog ide, da sedi. Ovo su više od antropomorfizama. Dugačka reč. Šta su antropomorfizmi? To je čovekov pokušaj da konceptualizuje Boga, pripisujući Njemu ljudske karakteristike. Ima mnogo onih koji govore, da kada Biblija spominje Božija usta , to ne znači da Bog ima usta. To čovek samo pokušava da koneptualizuje Boga, i stoga kaže da On ima usta. Ali ne prijatelji, Bog ima usta. Iako je Duh, On ima formu; a ta forma ima usta, i On govori tim ustima. Kako ja to znam? Jer mi imamo usta, a stvoreni smo po Njegovom obličju. Ali ono što me stvarno uverava je to da Isus ima usta; a Isus reče- ‘Ko je Mene video, video je Oca’. (Jov.14:9.) Amin? Ne samo po karakteru, nego i formi, Isus je bio otkrivenje Očeve slave. Njegov slavni lik, Njegovo slavno obličje, je otkriveno u Isusovoj ličnosti, čak i u fizičkom telu. A dragi prijatelji, vi i ja… molim vas pratite me! Vi i ja smo pozvani od Boga da Ga proslavimo u čemu? U našim telima, isto kao i u našem duhu, što je Božije. Da li bolje razumete u ovom kontekstu, zašto Pismo govori- ‘Kada god jedete i pijete, činite sve to Bogu na slavu.’ (1.Kor.10:31.) Šta su jelo i piće? To su životne potrebe i navike. Da li one utiču na naše fizičko stanje? Hajde sada, utiču li? O da, naravno da utiču. A dragi prijatelji, oni koji zaista vole Boga, i žele da kažu istinite i lepe stvari o tome kakav je On u svakoj dimenziji svojih bića, iz ljubavi prema Hrisu će goreti da jedu i piju Njemu na slavu. Amin? Dakle, u svim našim navikama, bićemo u mogućnosti da kažemo istinite i lepe stvari, koliko nam je god to moguće u ovom našem grehom iskvarenom stanju; u pogledu kako dobro Bog izgleda, čak i u našim fizičkim telima. Amin? Da! Zbog toga mi imamo i zdravstvenu poruku. Želeo bih da čujem više od jednog ‘amin’. Da vas čujem! Zato imamo zdravstevnu poruku. I stoga je trebamo voleti i ceniti, ali i primeniti zdravstvenu poruku. Jer zdravstvena poruka je da naučimo da jedemo i pijemo Bogu na slavu. A oko čega smo mi zauzeti? Jedemo i pijemo da sebe zadovoljimo, a to pokazuje… Govorim vam otvoreno. Mi smo izazvali haos u svojim fizičkim telima, a ja ne govorim samo o prekomernoj težini; niti mislim na bilo koga ovde. Dragi prijatelji, mi smo mnogo više oslabljeni i oštećeni, nego što bismo trebali biti. Znate već, da su adventisti zapisani u Nacionalnoj geografiji’ već neko vreme? Znate to? Istaknuti članak iz ‘Nacionalne geografije’… o adventistima. A zašto? Zašto smo istaknuti? Jer živimo negde oko sedam godina duže od prosečnog Amerikanca, i toliko smo ponosni time… Tapšemo se po leđima. A trebalo bi da se toga stidimo. Trebali bismo živeti i mnogo duže nego prosečna osoba. Dragi prijatelji, da jesmo, ne bismo imali samo manju učestalost umiranja od bolesti, nego ne bismo ni umirali od bolesti. Umirali bismo od jednog retkog uzroka, a to je starost. Ako ne verujete u to, žao mi je, ali to je zasnovano na Bibliji. Obećanje stoji, da ne bi bilo nijedne od ovih bolesti (2.Moj.15:26.). I ako bismo živeli u skladu sa zakonima naših fizičkih bića, ako bismo zaista prigrlili zdravstvenu poruku, vi i ja bismo bili istaknuti fizički primeri, pokazujući kako je dobro biti pod vlašću Boga koji nas voli. Trebali bismo biti fizički bilbordi koji govore celom svetu- Tako je dobro biti sa Isusom. Dobro je biti pod Njegovom vlašću. Naša fizička tela bi trebala davati neoborive dokaze za to. Čujem li ja to ‘amin’? Nek nam Bog pomogne, da volimo, cenimo i primenimo zdravstvenu poruku. Svakom dimenzijom svoga bića, stvoreni smo da otkrivamo Božiju slavu. Nek nam Bog pomogne da shvatimo svoju sudbinu, prijatelji. Nek nam Bog pomogne da shvatimo svoju sudbinu. Vaspitanje’ str.20: Stvoreni da budemo obličje i slava Božija, Adam i Eva su primili zadužbinu koja nije nedostojna njihovog visokog položaja. Graciozne i simetrične forme, pravilnih i lepih crta…’ O čemu mi to pričamo? O njihovoj fizičkoj prirodi. … njihovi likovi su blistali od zdravlja i svetlošći radosti i nade, imali su spoljašnju sličnost njihovog Tvorca.’ Čime? Spoljašnošću. Čitamo dalje- Nije se njihova sličnost manifestovala samo u fizičkoj prirodi. Svakom sposobnošću uma i duše su odražavali Tvorčevu slavu.’ Svakom sposobnošću uma i duše su odražavali Tvorčevu slavu.’ Takve nas je Bog stvorio. Ima tu još nešto što moram istaći. Da bi se ispunila ova divna Bogom određena sudbina, otkrivenje Njegove slave, Bog nam nije dao samo puninu sposobnosti sličnih Božijim, nego nas je još posebno opremio i dao tu prednost zapisivanjem Njegovog zakona. Zapisivanjem čega? Njegovog zakona na svaki nerv, svako vlakno, svaku sposobnost našeg bića. Vidite, zakon je zapis Njegovog karaktera. (COL 305.3) A kada Bog nešto učini svojim prstima, ti prsti neminovno pišu Njegov zakon- koji je ljubav, na svemu što načini. Zapazite kako to nadahnuće kaže… Zapazite kako to nadahnuće kaže. Spaldingova i Megan kolekcija’ str.40- Božiji zakon je napisan Njegovim prstom na svaki nerv, svaki mišić, svaku sposobnost koja je poverena čoveku. Ovi darovi su mu dati, ne da budu zloupotrebljeni, pokvareni i uniženi, nego da budu upotrebljeni na čast i…, šta još? Slavu. Slavu. Vidite, sve te sposobnosti slične Božijim su unapred programirane od Boga, kroz Njegov zakon, a koji je napisan na njima, da funkcionišu na Božiji način. Pitam vas, šta je još Bog mogao dati, da nas osposobi da ispunimo svoju sudbinu? On nam je dao sve. A nama je to potrebno. Budite pažljivi, kada kažem da je Njegov zakon napisan na svakom nervu, svakom vlaknu, svakoj sposobnosti, tako da su unapred programirani da funkcionišu na Božiji način… Da li ja to sugerišem da smo programirani kao roboti? … i nismo sposobni da radimo ništa osim… onoga što je Bog isprogramirao?! Ne, mi imamo slobodnu volju. I možemo da izaberemo da prekršimo zakon, koji je napisan ne samo… ne samo na svaki nerv, svako vlakno, svaku sposobnost, nego i na telesnim pločama našeg srca. Mi možemo odlučiti da se pobunimo protiv toga, i tragično je da smo to i učinili; ali to je loša vest, koja se posle desila. Govorim, da smo unapred programirani u smislu da po prirodi nemamo sklonost ka neposlušnosti. Bili smo potpuno skloni da živimo u skladu sa Bogom, koji nas je stvorio. Jer smo upravljani istim zakonom, koji je u jednoj reči…, šta? Ljubav- koja upravlja i srce samog Boga; i sve dok…, dragi prijatelji, sve dok izabiramo da sledimo… sve dok odlučujemo da praktikujemo i razvijamo sposobnosti slične Božijim, u skladu sa zakonom koji je napisan na njima, kakve su naše mogućnosti da otkrivamo Božiju slavu? Da ispunimo svoju sudbinu? Kakve su nam mogućnosti? Ovo je uzbudljivo. Pratite me. Kakve su nam mogućnosti? Čujte ovu izvanrednu izjavu. Vaspitanje’ str.15, Kod nas u skriptama na str.11. Pratite li? Kada je Adam izašao iz Tvorčeve ruke, on je nosio u svojoj fizičkoj, mentalnoj i duhovnoj prirodi sličnost sa svojim Tvorcem. Sličnost sa svojim Stvoriteljem. Bog je načinio čoveka po svom obličju.’ 1.Moj.1:27. I to beše Njegova namera… Čujte pažljivo- Beše Njegova namera, da što više čovek živi da on treba što potpunije da otkriva ovaj lik, da što potpunije odražava Tvorčevu slavu.’ Pauza. Koliko je Bog nameravao za nas da živimo? Večno. A koja beše Božija namera? Koja beše Božija namera? Da što duže čovek živi, da što potpunije otkriva Njegovu slavu. Drugim rečima, Bog nam je dao sposobnosti koje imaju apsolutno neograničene mogućnosti za razvoj. Jeste li čuli šta sam rekao? A to vam kažem po autoritetu nadahnuća; ja to ne izmišljam. Bog nam je dao sposobnosti neograničenih mogućnosti da se sa njima vinemo u beskrajna vremena večnosti iz slave u slavu… u večnu i beskrajno slavnu sličnost sa svojim Tvorcem. A uzgred, koliko dugo možete da prilazite beskonačnosti dok je ne sustignete? Hajde, pokrenite mozak. Koliko dugo možete da prilazite beskonačnosti dok je ne sustignete? Večno. A koliko je slavan naš Stvoritelj? On je beskonačno slavan. Stoga nas je Bog načinio sa sposobnošću da se vinemo još više i slobodnije u beskrajnu i slavnu sličnost sa Tvorcem, ali ćemo uvek imati pred nama večnost za budući napredak. Kakva sudbina! Ne može biti bolje od toga! Da li čujem ‘amin’? Ne može biti bolje od toga! Kakva uzvišena i sveta svrha za ljudsku rasu. No, da se vratimo na našu izjavu. Njegova namera- ‘Bog je stvorio čoveka po svom obličju, i Njegova je namera bila da što duže čovek živi, sve potpunije otkriva to obličje; sve potpunije otkriva Tvorčevu slavu. Sve njegove sposobnosti su u mogućnosti da se razvijaju; njihove sposobnosti i snaga da se…, šta? Stalno povećavaju.’ Beskonačno, bezgranično. Ali, koji je uslov da se ostvari ova veličanstvena sudbina? Sledeći red: Da je ostao veran Bogu, on bi sve više i više ispunjavao svrhu svoga postojanja, i sve više i više bi odražavao Tvorčevu slavu,’ Koji je uslov, dragi prijatelji? Poslušnost zakonu koji je zapisan na telesnim pločama njegovog srca. I to je razumno. A šta je zakon? Zapis Božijeg karaktera. (COL 305.3) Kako je vama moguće da otkrivate Božiji karakter, ako ćete se pobuniti protiv onoga što je njegov zapis? Čujete li me? I upravo je tu pošlo naopako, zar ne? Upravo tu. Tragično je, da čovek nije izabrao da bude veran… zakonu koji je napisan na telesnim pločama njegovog srca. Usledile su strašne posledice, sa kojima vi i ja živimo danas. U našem sledećem proučavanju, mi ćemo se pozabaviti sa ovom lošom vešću, šta je to pošlo naopako, i moram vas upozoriti da sledeće proučavanje neće biti ugodno. Nikada nije zabavno razmatrati lošu vest, pa zašto onda ne bismo to preskočili? Znate, ja sam ponekad u iskušenju da to učinim, ali ne mogu to sebi dozvoliti. Zašto? Čujte me. Nama je nemoguće da cenimo dobru vest, sve dok ne razumemo lošu vest. Vidite, predivna je stvar, da je plan spasenja je kupio i ponovo otkupio našu veličanstvenu, Bogom određenu, ali grehom oduzetu sudbinu. Namera plana spasenja je da nam ponovo omogući da se vinemo iz slave u slavu kroz beskonačna vremena večnosti, u beskrajnu i slavnu sličnost sa našim Tvorcem; a sada i Otkupiteljem. Amin? To je namera plana spasenja. Ali dragi prijatelji, vi ne možete ceniti to čudesno pružanje milosti, sve dok ne prepoznate kakvo je vaše prirodno stanje, a sve zbog pada u greh. Dobra vest je samo toliko dorba koliko je loša vest loša. Pokažite mi nekoga ko ne razume koliko je beznadežan i bespomoćan, zbog pada u greh; a ja ću vam pokazati nekoga ko nikako ne može da razume i ceni nadu i pomoć, koje su njegove na račun spasenja u Isusu Hristu. Da ste blagosloveni, oduprite se iskušenju da odete kući. Iako naše sledeće proučavanje neće biti zabavno, ono je potrebno. Hajde da ustanemo na molitvu. Oče nebeski, mnogo sam Ti zahvalan zbog Tvoje čudesne namere našeg stvaranja. O, kako je samo fenomenalno shvatiti, da si nas načinio na Tvoju slavu. Tvoja namera je da budemo ‘izložba’ celom univerzumu da posmatranjem izvuku ispravne i prelepe zaključke, povodom toga kakav si Ti. Zato si Ti načinio po Tvom liku i po Tvom obličju novu i posebnu vrstu bića. Stoga si nas snabdeo sa sposobnostima, napisavši na svaki nerv, svako vlakno svaku sposobnost Tvoj zakon. Kakva veličanstvena sudbina! Kakve neograničene mogućnosti su bile naše na stvaranju! Ali Oče, mi smo sve to izgubili, odlučivši da se pobunimo protiv Tvoga zakona. Ali, ja sam Ti mnogo zahvalan… da uprkos tome, Ti nas i dalje voliš, i po beskonačnoj ceni Ti si nam učinio još jednom mogućim, da shvatimo našu Bogom određenu, pa zatim grehom izgubljenu, ali sada krvlju otkupljenu sudbinu. Mi još uvek možemo biti promenjeni iz slave u slavu. Radi Isusa, mi još uvek možemo da se vinemo u beskonačne eone vremena, u beskonačnu i slavnu sličnost Tebi. Oče molim Te, pomozi nam da ne propustimo da prihvatimo toliko dragocenu i mnogocenu mogućnost, koju si nam Ti omogućio. Gospode, budi sa nama i nadalje dok proučavamo. Pomozi nam da razumemo sve te stvari, ali što je najvažnije, pomozi nam da ih iskusimo u ličnim životima; to je naša molitva u Isusovo ime. Amin.