Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Dobrodošli nazad, prijatelji. Cenim vaš izbor da ostanete i nastavite sa našim marljivim proučavanjem najvažnijeg dela ikada poverenog ljudskim bićima. A šta je to? Izgradnja karaktera… Izgradnja karaktera. Mi smo zajedno razmatrali veličanstvenu nameru Božijeg stvaranja. I šta je to? Isa.43:7. Šta On kaže o ljudskoj rasi? ‘Koje sam stvorio sebi na slavu. Ja sam ga uobličijo. Da, Ja sam ga načinio.’ Jesmo li mi proizvod slučaja i vremena? O ne, ne. MI smo delo ruku lično Boga, Tvorca, koji nas je načinio za uzvišenu i svetu svrhu, a to je da se otkrije kakav je On pred celim univerzumom. I zbog toga, On nas je stvorio kako? Po svome liku, po svome obličju; (1.Moj.1:26.) a ta sličnost Njemu šta sve obuhvata? Ona obuhvata i uključuje sve dimenzije našeg bića- duhovne, mentalne, pa čak i… koje još? Društvene. Mi smo poneli sličnost Bogu u svim dimenzijama svoga bića, da bismo u svakoj dimenziji našeg bića mogli reći istinite i lepe stvari o tome kakvog predivnog Stvoritelja imamo. I da bismo ispunili tu sudbinu, On nam nije dao samo pun paket sposobnosti slične Njegovim, nego je i napisao na svaki nerv, svako vlakno, svaku sposobnost Njegov…, šta? Njegov zakon. Tako da bismo po prirodi bili skloni da upotrebljavamo, sazrevamo i razvijamo sve te sposobnosti u svaršenom skladu sa Njegovim zakonom; koji je zapis Njegovog karaktera {COL 305.3}, a što je Njegova slava.

Da smo ostali verni, mi bismo imali bezgranične mogućnosti da se vinemo kroz beskonačno vreme večnosti iz slave u slavu. To beše Božija namera. Ali… desio se tragičan prekid u Božijem planu, zar ne? A to je loša vest, na koju ćemo sada obratiti pažnju. Koji je to naslov našeg proučavanja? Svi izgubiše slavu.’ (Rim.3:23.) A duhovne stvari se samo…, šta? Duhovno razmatraju. (1.Kor.2:14.) Taj tragičan prekid nazvan grehom je pre svega duhovni problem. Dragi prijatelji, nama je potrebna duhovna pronicljivost da bismo razumeli problem; a mi moramo da ga razumemo, pre nego budemo u poziciji da cenimo njegovo rešenje. Pratite li ovo? Neka nam Bog pomogne, da razumemo problem, da bismo mogli više ceniti i željno prihvatiti, rešenje, pa i inteligentno raditi na njemu. Pozvaću vas, što nam je praksa, da provedete nekoliko trenutaka na kolenima sa mnom, i da lično pozovete Božijeg Duha u vaše srce; I molim vas, nemojte zaboraviti mene dok se budete molili za sebe.

Oče nebeski, mnogo Ti hvala na prilici da se ponovo okupimo, da bismo proučavali Tvoju Reč. Ali Oče, svako od nas priznaje da nemamo ono što nam treba da bismo ispravno razumeli Reč, da bismo je ispravno cenili, i da bi se ispravno postavili prema njoj. Treba nam pomoć. Duhovne stvari se duhovno razmatraju. A mi smo Ti zahvalni, što nam je ta pomoć na raspolaganju u osobi i sili Tvoga Duha. Tražimo od Tebe da na nas izliješ Duha. Upravo sada je posebno meni potreban taj Duh. Molim Te da vodiš i upravljaš moje misli, i da me osposobiš da govorim istinu i samo istinu, istinu, kao što je u Isusu. Zaposedni moj jezik. Ne dozvoli mi da kažem bilo šta, i da pogrešno predstavim istinu… i o kako bih želeo da imam bolji jezik nego što je ljudski, da izrazim istinu… I da imam bolje misli od ljudskih, da razumem istinu. Ali Oče, uprkos neadekvatnosti ljudskih misli i jezika, molim Te učini čudo, i učini da uzdignem Isusa. On je Istina. I ja se pozivam na Njegovo obećanje- Kada budem podignut, sve ću privući ka Sebi.’ Oče, da u tom uzdizanju Isusa dođemo do poznanja koliko nam samo On treba; a to mi trebamo upravo sada. Treba da bolje razumemo naš problem greha, tako da bismo više cenili rešenje tog problema. A Isus je rešenje za problem greha. Pomozi nam da shvatimo, koliko nam samo On treba, a sve zbog pada u greh. Usmeravaj nas i vodi u ovom proučavanju. Molim Te usliši ovu molitvu, jer Te molim u Isusovo ime. Amin.

Mi smo na strani 11. A uzgred, kada u nedelju uveče dođete, imaćemo novi dodatak za vaše skripte; i nadam se, da ćete popuniti ove rubrike svojim zapažanjima. Zato ste i dobili tvrde korice, da biste lakše pisali. Želim još jednom da pročitam onu izvanrednu izjavu povodom Bogom određene sudbine za ljudsku rasu, pa ću zatim nastaviti sa sledećim pasusom. Vaspitanje’ str.15: Kada je Adam stvoren Tvorčevom rukom, on je nosio fizičku, mentalnu i duhovnu prirodu sličnosti sa svojim Tvorcem. Bog je načinio čoveka po svom liku. (1.Moj.1:27.) A Njegova namera je, da što više čovek živi da više otkriva taj lik, da više odražava Tvorčevu slavu. Sve njegove sposobnosti su mogle da se razvijaju, a njihove sposobnosti i snage da se neprestano povećavaju…’ Da je ostao veran Bogu…’ Da je ostao veran Bogu… sve više i više bi ispunjavao svrhu Božijeg stvaranja, sve više bi odražavao Tvorčevu slavu.’ Vidite, otkrivanje Tvorčeve slave je svrha Njegovog stvaranja. Koje stvorih na slavu sebi.’ (Isa.43:7.) To beše Božija namera za ljudsku rasu. A sada čujte sledeći pasos. On sledi odmah za ovim; i to je tragičan prekid… Evo je loša vest. Ali… Ali, neposlušnošću ovo je prekinuto. Greh je narušio sličnost božanstvu i skoro je uništio. Čovekova fizička snaga je oslabila, mentalne sposobnosti su umanjene, a njegov vid zamućen. On je postao podanik smrti.’ Jer plata za greh je smrt. (Rim.6:23.) Ali zapazite, šta je greh učinio. Ne samo da je prouzrokovao čovekovu smrt, nego se prekinula i njegova Bogom određena sudbina, da otkriva slavu svoga Tvorca… da otkriva slavu svoga Tvorca. Pitanje: Zašto je to tako? Šta je to u grehu, što potpuno onesposobljava čoveka da ispuni svoju sudbinu… da otkrije Božiju slavu? Dakle, šta je greh? Klasična definicija je u 1.Jov.3:4: Greh je prekršaj zakona.’ A, šta je zakon? Zapis Božijeg karaktera, koji je Njegova…, šta? Slava. Vidite li sada, kako je Pavle uspešno stavio u ovaj stih i ovaj užasni uzrok i neizbežnu posledicu, a što nalazimo u Rim.3:23? Jer svi sagrešiše i izgubili su slavu Božiju.’ Vidite li tu vezu? Vidite li tu uzročno-posledičnu vezu? Šta je greh? Prekršaj zakona. Šta je zakon? Zapis Božijeg karaktera. (COL 305.3) A šta je Božiji karakter? Njegova slava. Dakle, ako sagrešite, vi ćete neminovno…, šta? Biti uskraćeni Božije slave. (Rim.3.23.) Vi nećete shvatiti vašu Bogom određenu sudbinu; a to se prijatelji, desilo kada je čovek sagrešio… kada je Adam sagrešio. A ono što želim da uradimo u ovom proučavanju, je da razmotrimo šta se zapravo desilo sa čovečanstvom, kada je Adam sagrešio. E sada, želim da shvatite, da počnemo sa tim, da ono što se desilo Adamu, desilo se nama. Molim vas, shvatite. Vidite, koliko je teško da to razumemo kao što bi trebalo, jer… mi u našoj zapadnoj kulturi imamo individualističku filozofiju života. Svako od nas je ostrvo, i mi mislimo za sebe da drugi ne utiču toliko na nas; a posebno oni koji su živeli od davnina. Ali dragi prijatelji molim vas, to nije biblijski koncept čoveka. Biblija nas vidi kao one koji sarađuju sa drugima, a ne individualce; a da bismo razumeli prirodu saradnje ljudske rase, shvatite da je ime prvog čoveka u Bibliji… koje? Adam. A šta znači na jevreskom Adam? Čovečanstvo. Jeste li to znali? Na jevrejskom jeziku to ime znači ‘čovečanstvo’. a u većini slučajeva, kada naiđete na jevrejsku reč ‘Adam’, ona je prevedena sa ‘čovek’, jer je prepoznato da se to odnosi na sve ljude. Ali, na nekim mestima u 1.Moj. je prevedena sa ‘Adam’, jer su u tom slučaju napravili razliku, koja se odnosi na prvog čoveka, nazvanog Adam. Ali molim vas raumite, da šta se desilo Adamu, desilo se nama. Svi mi smo bili u njemu. Bili smo u njegovim bedrima, da upotrebim biblijski termin. Bili smo obuhvaćeni i ustanovljeni pravno i genetski u njemu. Jeste li shvatili? Bili smo obuhvaćeni i ustanovljeni pravno i genetski u njemu. Zašto? Jer je on bio predstavnik cele rase, a bio je i otac cele rase. (PP 48.1) Da li me pratite? Kao pravni predstavnik cele rase, bio je u položaju da utvrdi pravni položaj cele ljudske rase; i to je učinio. Kao otac ljudske rase, bio je u položaju da postavi genetski kod celoj rasi. Data mu je sposobnost da se razmnožava. Kako? Po svom obličju, a uzgred, to je deo njegove sličnosti Bogu. Bog može da stvara po svome obličju. Dakle, ako smo mi slični Bogu, Treba da možemo, da se razmnožavamo u svoje obličje. Vidite li to? A uzgred, to nas razdvaja od anđeoskih bića, koja nose Božije obličje, ali ne i po tim sposobnostima; oni nisu sposobni da se razmnožavaju kao mi. To je deo naših bića, nova i posebna vrsta bića. (1BC 1081.3) Ali molim vas raumite, da ta posebna Bogom data sposobnost, da se razmnožavamo u svoje obličje, je stavila veoma svečanu i tešku odgovornost na Adamova pleća. Jer je on po zakonu nasleđa odredio ono što će naslediti njegovo potomstvo, uključujući i sve koji sede danas ovde, nakon nešto više od 6000 godina. Šta mislite ko je to znao? Sotona. Zato je bio tako željan da iskvari Adama. Jer je znao, da ako navede Adama da se pobuni u svom srcu, imaće i sve njegove potomke, čija srca će takođe po prirodi biti u pobuni. Ulog je bio visok… Ulog je bio visok. Pismo ovo izvanredno postavlja u Rim.5:19. Hajde da i to vidimo; to je kod nas na 12. strani. Tu kaže: ‘Jer neposlušanjem jednog čoveka mnogi postaše grešni.’ Ko je taj čovek, o kome Pavle govori? To je Adam u Edenu. A ko su ti mnogi, koji postaše grešni njegovom neposlušnošću? Ko su oni? To smo svi mi, koji smo po rođenju njegovi prirodni potomci. Pratite li ovo? To je sve njegovo potomstvo. Neposlušanjem jednoga, mnogi postaše grešnici. Molim vas zapazite, da Pavle ne kaže, da smo sopstvenom neposlušnošću postali grešnici, zar ne? Prijatelji, neposlušanjem jednoga, mnogi postaše grešnici. To je biblijski. Ja to ne izmišljam, nego samo citiram Pavla; a uzgred, šta ljudska priroda želi da učini sa ovim? Pa to nije fer; protestujem. Nije fer što sam učinjen grešnikom, ne račun nekoga, ko je živeo pre 6000 godina. Protivim se tome… Ali čekajte malo; budite oprezni. Šta je u tekstu sledeće? To mi nemamo ovde, ali je u Bibliji. Nije napisano u vašim skriptama, ali jeste u Bibliji: Neposlušnošću jednoga, mnogi su postali grešnici, tako i poslušnošću Jednoga, mnogi će postati pravedni.’ To nije fer… Ali, ja ne želim da se bunim protiv ovog dela izjave, zar ne? Ne, ja ne želim da se bunim protiv toga. Ali dragi prijatelji, molim vas razumite da ako mislite da budete dosledni, ako se žalite na činjenicu, da neposlušnošću jednoga ste vi postali grešnici, vi morate da se požalite i na činjenicu da, poslušnošću Jednoga vi ćete biti učinjeni pravednima. Vidite li ovo rezonovanje? Prilično je jasno. Ne znam za vas, ali ja ne želim da se požalim na ovu drugu polovinu izjave. Vidite, ja nemam poslušnost koja je dovoljna da me učini pravednim u Božijim očima. Treba mi neko, ko će da me učini pravednim. Je li neko od vas sa mnom? Onda hvalite Boga, jer ima Jedan koji ima pravednost i koji će mene učiniti pravednim u Božijim očima; a to je Isus Hrist- Gospod moja pravda. Drugi Adam. Ali dragi prijatelji, kao što smo na račun neposlušnosti prvog Adama, mi postali grešnici, tako i na račun poslušnosti drugog Adama, mi smo učinjeni pravednima. Vidite, postoje samo dva čoveka u ljudskoj rasi… Samo dva čoveka. Adam Edena i Adam Getcimanije, poznatiji kao Isus Hrist. Pratite li? Prvi, i poslednji Adam. Samo njih dvojica; i svako od nas smo predstavljeni i obuhvaćeni jednim ili drugim. Svako od nas je po prirodnom rođenju predstavljen čijom rasom? Adama Edena; i kao takvi smo učinjeni grešnicima. Mi smo pod osudom i smrtnom kaznom, na račun toga što je on učinio pre 6000 godina. Jeste li spremni da to prihvatite? Pa i nemate izbora po tom pitanju, zar ne? Jeste li vi izabrali, da se rodite u sebičnoj i pobunjenoj, na smrt osuđenoj rasi? Jeste li to izabrali? Ne, niste. Niste imali izbora. Ali hvala Bogu, možete izabrati da se nanovo rodite. Da li ja to čujem ‘amin’? Zašto? Jer postoji drugi Adam, koji je došao i po beskonačnoj ceni postao i bio Glava nove rase; i verom u Njega, vi možete biti nanovo rođeni. Amin? I tada, vi primate zasluge Njegove poslušnosti, primajući od Njega duhovno nasleđe. Na račun neposlušnosti prvog Adama, mi primamo osudu i sebično i pobunjeno srce. Na račun poslušnosti drugog Adama, primamo opravdanje i ljubavlju motivisano srce, koje može ponovo živeti u skladu sa našim Tvorcem i Otkupiteljem. Bez obzira na vaše prirodno rođenje. Ali, svi vi možete izabrati da budete nanovo rođeni. A sada sa tim u umu, morate razumeti, da ono što se desilo Adamu pre 6000 godina u edenskom vrtu, desilo se…, kome? Desilo se nama. A šta se to desilo Adamu pre 6000 godina? Put Hristu’ str.17. Slušajte pažljivo. Put Hristu’ str.17: ‘Čovek je prvobitno obdaren sa plemenitim sposobnostima i uravnoteženim umom. On beše savršeno biće u skladu sa Bogom. Njegove misli su bile čiste, njegovi ciljevi sveti. Ali…’ Evo je ponovo ta bedna mala reč. Ali neposlušnošću…’, šta se desilo? Slušajte pažljivo: Njegove sposobnosti su izopačene i…’, šta još? … sebičnost je preuzela mesto ljubavi.’ Dragi prijatelji, ovo je dubok i značajan teološki pristup. Razmislite o ovom. Šta se desilo kada je Adam sagrešio? Zapamtite, kada je Adam sagrešio, čovečanstvo je sagrešilo. Adam je čovečanstvo. Svi mi smo bili u njemu i sa njim. Šta se desilo sa svima od nas, kada je Adam sagrešio? Sebičnost je preuzela mesto ljubavi, i sve naše sposobnosti su…, šta? Izopačene. A sada mi pomozite i razumite ovo. Molim vas razumite ovo. Kada kažemo, da je sebičnost zauzela mesto ljubavi, šta mi to govorimo? Da prvo sebe priupitamo, šta beše ljubav u čovekovoj prirodi pre pada? Mi to moramo znati, pre nego razumemo, šta znači- ‘da je sebičnost zauzela mesto ljubavi’. Šta beše ljubav u čovekovoj prirodi pre pada? To beše vladajući princip, duh, zakon, koji je napisan ne samo na telesnim pločama ljudskog srca, nego na svakom…, šta? Svakom nervu, svakom vlaknu, svakoj sposobnosti njegovog bića. Beše to zakon, duh, princip upravljanja njegove prirode. To beše mesto ljubavi. Pratite li me? Kada je čovek sagrešio, šta se desilo? Šta se desilo? Sebičnost je zauzela mesto ljubavi. Čiji zakon, čiji duh i princip je sebičnost? To je sotonin zakon, duh i princip koji upravlja njegovim carstvom. Kada je čovek sagrešio, kada je Adam sagrešio, sebičnost je zauzela mesto ljubavi. Sebičnost je postala zakon koji upravlja ljudskom prirodom. Sebičnost je postala zakon, koji je napisan na telesnim pločama ljudskog srca. Sebičnost je postala zakon koji je napisan na svakom nervu, svakom vlaknu, svakoj sposobnosti našega bića. A kada kažemo da je sebičnost zauzela mesto ljubavi, da li mislimo na samo jedan od mnogih greha? Da li je sebičnost jedan od mnogih greha? Molim vas, nemojte ovo propustiti. Čujte. ‘Svedočanstva 4′. str.384: Pod upravom sebičnosti, došao je i svaki drugi greh.’ Da li je sebičnost samo jedan od mnogih greha? Ne, to je princip koji obuhvata svaki greh. Da li razumete ovo? Pratite: upravo kao što je ljubav poslušnost, sebičnost je neposlušnost. Ima li to smisla? Upravo kao što je ljubav ispunjenje zakona, sebičnost je prestup zakona. Pod upravom sebičnosti dolazi svaki drugi greh, dragi prijatelji. Nije jedan od mnogih; to je princip koji obuhvata svaki greh; i taj princip je prilikom pada zauzeo mesto ljubavi u ljudskoj prirodi. Postao je dominantan, pokretački princip, napisan na telesne ploče ljudskog srca, napisan na svakom nervu, svakom vlaknu, svakoj sposobnosti njegovog bića. Nije ni čudo, da su sve sposobnosti izopačene! To je druga stvar koja se desila. Sećate li se? Njegove sposobnosti su izopačene, a sebičnost je zauzela mesto ljubavi. Vidite, kada je ljudsko srce upravljano zakonom ljubavi, sve sposobnosti se isključivo upotrebljavaju da se udovolji i proslavi…, ko? Bog! Amin? Ali kada je sebičnost zauzela mesto ljubavi, šta se desilo? Sve sposobnosti su izopačene; a sada posle pada, sve čovekove sposobnosti ostvaruju se da zadovolje i proslave…, koga? Sebe. To je moralni poremećaj, koji mi zovemo izopačenost. Nadahnuće definiše izopačenost kao ‘moralni poremećaj’. (Mar 153.4) Ona nam takođe kaže, da je sebičnost suština izopačenosti. (ST 25.12.1901.) Šta je sebičnost? Suština izopačenosti. Kada je sebičnost zauzela mesto ljubavi, čovek je po prirodi postao izopačen. To je moralni poremećaj u suštinii njegovog bića, i sve što beše slično Bogu je užasno izveštačeno. Zato nadahnuće kaže- Božije obličje je iskvareno i skoro izbrisano. (PP 595.2) … skoro izbrisano. Sve te Bogu slične sposobnosti koje su proslavljale Boga, jer su vođene ljubavlju, koga sada slave? Sebe i sotonu, jer su upravljane sebičnošću. Da li razumete, koliko smo samo izveštačeni padom? Dragi prijatelji, morate ovo razumeti. Od suštinske je važnosti da to razumete. Razumite sada, da po zakonu nasleđa ovaj strašni moralni poremećaj, nazvan izopačenost, ta sebičnost, je preneta na Adamovo potomstvo. Okrenite na 1.Moj.5. Imate tu izvod u vašim skriptama, ali bih želeo da vidite širi kontekst. Dakle, okrenite na 1.Moj.5, i zapazite ove izvanredne reči. 1.Moj.5:1: Ovo je knjiga Adamovog rodoslova. Na dan kada Bog stvori čoveka, stvori ga po…’ čijem obličju? … po Božijem.’ Drugi stih: Muško i žensko stvori ih, i blagoslovi ih, i nazva ih’…, kako? ‘… čovečanstvo’. Znate li koja jevrejska reč je tu? To je Adam. Adam. Pogledajte… Nazva ih Adam… ista reč. Velika je prednost jevrejskog jezika, što se tiče ove reči, da ih vidite objedinjene. Vidite, kada Biblija kaže da je Adam sagrešio, oboje su znali da su sagrešili. Čovečanstvo je sagrešilo; na osnovu tog imena. Muško i žensko stvori ih, i blagoslovi ih i nazva ih čovečanstvo, na dan kada su stvoreni.’ Pogledajte treći stih: ‘I Adam požive 130 godina, i rodi sina po obličju svojemu, i po svom liku, i nadenu mu ime Sit.’ Molim vas zapazite sada- Adam je stvoren po liku i obličju Božijem, ali Sit je po liku i obličju Adamovom. Ali pratite; između stvaranja Adama po Božijem obličju, i Sitovog rađanja po Adamovom, šta se desilo? Desio se greh. Čovek je postao sebičan… po prirodi. Dakle, kakav se rodio njegov sin? Sebičan po prirodi… Sebičan po prirodi. Patrijarsi i proroci’ str.80: Dok je Adam stvoren po Božijem obličju- bezgrešan, Sit je, kao i Kain nasledio palu prirodu od svojih roditelja.’ Šta je on? Nasledio palu prirodu svojih roditelja; I to je Sit. Sit je bio pobožan. Kako to da je Sit bio drugačiji od Kaina? Ne na osnovu svog prirodnog rođanja, nego na osnovu svog izbora da bude nanovo rođen. Čujem li ‘amin’? I to je jedini način da bilo ko od nas, pođe drugim putem od Kainovog. To je jedini način. Morate izabrati da se nanovo rodite, ali velika većina ljudske rase to ne radi, zar ne? Koliko je to generacija ljudske rase potrebno, da budu toliko izopačeni, toliko pobunjeni, i tako beznadežno korumpirani, da ih Bog mora zbrisati? Koliko generacija? Deset… i kakvo je stanje rase nakon deset generacija? 1.Moj.6:5: ‘I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji i da su sve misli srca njihova svagda samo zlo.’ Auu! Pa to je veoma ozbiljno izopačenje. Pratite li me? Razumete li, kakvo je bilo stanje ljudske rase? Došli su do tačke kada su postali toliko nepopravljivo pobunjeni, da su svi, osim njih osmoro, počinili neoprostivi greh. Svaka misao srca njihova, je svagda samo zlo. To je dolaženje do tačke, kada ste izvan nade spasenja. I dragi prijatelji, kada ljudska rasa dođe do takvog stanja, tada će samo ljubav i milost Božija da…, šta? … da zbriše tu rasu; i On je to učinio potopom. A zašto je to tako duboko važno? Kao što je bilo i u vreme Nojino, tako će biti i u dane dolaska Sina čovečjeg. (Mat.24:37.) Ja vam ovde pred Bogom govorim, da je ljudska rasa veoma blizu da ponovo dosegne to stanje; i kada ljudska rasa dođe do te tačke, kada je svaka misao njihovih srca svagda samo zlo, tada će se vreme probe…, šta? završiti. (DA 122.2, 633.2) A zašto? Zašto? Jer dalje odlaganje neće promeniti ničiji um, i tada će biti samo dve grupe. Oni čije su misli srca svagda svete, i oni čije su misli srca svagda samo zlo. Biće samo dve grupe. To znači ili biti zapečaćen ili biti žigosan. Da li me čujete? I u jednom momentu Bog duva u pištaljku i vreme probe se završava, jer dalje čekanje ne bi promenilo ničiji um. I dragi prijatelji, jedini razlog zašto Bog čeka, je što On ‘neće da…’, šta? … da iko pogine, nego da svi dođu u pokajanje.’ (2.Pet.39.) On je predivan, milostiv, strpljiv Bog, a ima još kandidata iz ljudske rase, koji imaju potencijal promene njihovog uma. I stoga On kasni… On čeka. Ali dragi prijatelji, kada svi dođu do tačke, kada više niko neće promeniti svoj um, dalje odlaganje je besmisleno. Čujete li me? I tada se vreme probe završava, i Bog milostivo interveniše i uništava one koji su nepromenljivo odredili svoju volju u sklad sa sotoninom. I iz milosti prema njima On ih uništava, kao što je to milostivo i prema celom univerzumu. Više o tome kasnije. Ah, to su užasne posledice pada u greh. Mi ih previđamo… previđamo ih. Mi ne vidimo toliko jasno šta se desilo sa ljudskom rasom, zar ne? Nakon samo deset generacija svi, osim njih osam, su bili uništeni; a šta je suština problema? Istorijske skice’ str.138. Ovde je to, čujte; i molim vas prihvatite. Nekima od vas nije lako, to vam kažem gledajući vas, da prihvatite ono što sa vama delim. Ali uveravam vas, ne delim sa vama moje ideje, jer ni ja nisam tako verovao, ali su moje ideje morale da se usklade sa onim šta kaže Gospod, a ne obrnuto. Nek nam Bog oprosti na oholom razmišljanju, koje nas navodi da prisiljavamo nadahnuti tekst da podrži ono u šta mi verujemo. Istorijske skice’ str.138. Slušajte pažljivo. Ovde je suština problema: Naše celo biće je protkano sebišnošću.’ Pauza. Sebičnošću je šta? Protkano… Šta znaši ‘protkano’? Protkano.” Ispisano na svaki nerv, svako vlakno, svaku sposobnost… Drugim rečima… sećate se, to je ono što je nekada bilo ljubav, ali prilikom pada, sebičnost je zauzela mesto ljubavi. Dakle, šta je protkano? Šta je utkano na svaki nerv, svako vlakno, svaku sposobnost? Šta? Sebičnost. I sledeća rečenica; kako je to došlo do nas? Hajde, pročitajte. Došlo je do nas nasleđem.’ kako je došlo do nas? Nasleđem. Dragi prijatelji, to je naše pravo stečeno rođenjem. Da su blagoslovena… njihova relativno nevina i mala srdašca… te male roze, braon, žute ili crne veknice, koje donosimo na ovaj svet, kroz zakon rađanja; zakone nasleđa. Šta su oni po prirodi? Hajdete, šta su oni po prirodi? Oni su sebični, svaki roditelj to zna. Vi ne morate učiti dete da bude sebično, zar ne? Ima li neko od vas dete, koje je morao da uči da bude sebično? Imate li decu, kojoj morate reći- Ne, ne, ne, ne smeš tako mnogo da deliš svoje igračke. Moraš još bolje da naučiš, da ih zadržiš za sebe.’ Imate li takvo dete? Ne, nemate! A zašto? Jer su po prirodi sebični. Uzgred, pre nego se previše uznemirite zbog njih, zbog te sebičnosti, treba da se zapitate, odakle im to. Ne znam za vas, ali ovaj otac nalazi, da je veoma izazovno biti roditelj sa tim naročitim aspektima sebičnosti, koje su me mučile čitav život, i ja ih kao u ogledalu vidim u svojoj deci. Može li neko od vas da se pronađe u ovome? Sebičnost je protkana u naše biće. Nju smo nasledili. A da li je sebičnost greh? Hajde sada, da li je sebičnost greh? Pod upravom sebičnosti dolazi svaki drugi greh. Sebičnost je suština greha, i mi je stičemo nasleđem; zapisana na svakom nervu, vlaknu, svakoj sposobnosti našeg bića. Suočite se sa tim, dragi prijatelji. Vidite, sve dok ne uvidimo da nam je srce po prirodi vođeno sebičnošću, nećemo biti u prilici da u potpunosti cenimo, da možemo dobiti novo srce… u kome je napisan novi zakon. Da li čujem ‘amin’? Vi morate razumeti lošu vest, pre nego budete u prilici da cenite dobru vest. Treba da razumete koliko ste beznadežni i bespomoćni po telesnom rođenju, pre nego budete mogli ceniti nadu i pomoć, koji su vaši kroz duhovno novorođenje. Morate da uvidite koliko ste u haosu, na račun prvog Adama, pre nego budete mogli ceniti šta je drugi Adam učinio, da bi sve popravio. Dobra vest je samo onoliko dobra, koliko je loša vest loša. Kako David govori o ovoj realnosti? Psa.51:5: ‘Gle, u bezakonju rodih se, i u grehu zatrudne moja mati mnome.’ Ovo je biblijski, dragi prijatelji. Ovo je biblijska istina. Ja sam se rodio u bezakonju. Ja sam rođen u grešnom stanju. A zašto? Koji je razlog tome? U grehu moja mati…, šta? Zatrudne mnome. Ima onih… neka su blagosloveni, koji ne mogu da navedu sebe da prihvate ovu veoma ponižavajuću istinu povodom njihovog prirodnog rođenja; oni bi hteli da verujemo, da je ono što je ovde David priznao, da je on začet van braka. Uveravam vas, da to nije to što je David ispovedio ovde. Duh proroštva kaže da je Psa.51. model molitve pokajanja za svakog grešnika. Ne znam za vas, ali ja nisam začet izvan braka. Ja to ne moram da ispovedim. Ali sigurno je, da moram ispovediti da sam začet od strane sebičnih i pobunjenih roditelja, koji su mi, po zakonu nasleđa, preneli sebično i pobunjeno srce. I sve dok to ne priznam, neću kao David nekoliko stihova kasnije, pasti na kolena i reći- Učini mi čisto srce, o Bože, i duh prav ponovi u meni.’ Jer ono koje sam dobio prirodnim nasleđem, je zaprljano duhom sebičnosti; i stoga je sva moja pravda kao…? Prljave haljine (Isa.64:6.); takve su one dobre stvari koje činim. Jer zbog mog po prirodi sebičnog srca, one su…, šta? Zaprljane. Dragi prijatelji, vi i ja ne možemo čak ni početi da istinski budemo poslušni Božijem zakonu, sve dok ne dobijemo novo srce. Ali, mi ga nećemo dobiti, sve dok to ne tražimo; a nećemo ga tražiti, sve dok ne prepoznamo da nam treba. Zato je to toliko važno, da prepoznamo svoje užasno nasleđe po rođenju. Slava Bogu, da postoji i duhovno nasleđe od drugog Adama. Pavle o tome govori u Efe.2:1-3: I vas koji bijaste mrtvi za svoje prestupe i grehe, u kojima nekad hodiste po veku ovog sveta, po knezu koji vlada u vetru, po duhu koji sada radi u sinovima protivljenja, u kojima i mi življasmo negda po željama svoga tela, čineći volju tela i pomisli, i bijasmo…’, šta? … rođena deca gneva, kao i ostali.’ Pavle i sebe uključuje. Rođena deca gneva.’ Pregled i glasnik’ 6. januar 1891. Čujte ovo: Čovek je po prirodi sebičan.’ Kakav je čovek? Sebičan po…? Po prirodi. Stoga smo mi i grešni po prirodi… jer je sebičnost greh, i mi činimo greh jer smo grešni. Mi ne postajemo grešni, jer smo počinili greh. Čujete li me? Mi činimo greh, jer imamo sebično srce. Mi imamo telesni um, a telesni um je…, šta? U neprijateljstvu sa Bogom, ne pokorava se zakonu Božijem, niti može. A šta to jedino telesni um može da učini? Da čini greh. To je jedina stvar koju on može da čini, dragi prijatelji. Obratite pažnju… a imamo već ove kvalifikacije; telesni um čini i zastrašujući falsifikat poslušnosti. On može dovesti vaše ponašanje u sklad sa slovom zakona, tako da izgledate dobri, da vam se dive, da vas cene i da vas hvale… Ali to nije poslušnost; to je licemerje. Pratite li me? Razlog zašto telesni um nikako ne može biti poslušan, je taj što on nikako ne može da voli. On je sebičan. Ne možete ni početi da se potčinjavate, dok ne dobijete novo srce, jer jedino novo srce može da voli; a ljubav je ispunjenje zakona. Slažete li se? Shvatate to, zar ne? Ljubav je ispunjenje zakona. (Rim.13:10.) Ne zanima me, koliko ste u skladu sa slovom zakona, ako to nije motivisano ljubavlju, to i nije poslušnost. To i nije poslušnost. Čovek je sebičan po prirodi. On deluje po nagonima bez pobude Božije volje. Njegova sopstvena volja je kriterijum. (RH, 6.jan.1981.) O, kakav tužan komentar za palu ljudsku prirodu… Pavle to ovako kaže. Fil.2:21: Jer svi traže što je njihovo…’ Koliko njih? Svi traže što je njihovo, a ne što je Hrista Isusa.’ Čujte nadahnuti komentar na ovaj stih. Znaci vremena’ 2. jun 1887: To je jasno napisano na neobnovljeno srce i na pali svet- Svi traže što je njihovo.’ A šta to znači? Čitajmo dalje: Dominirajući zakon naše iskvarene prirode je sebičnost. Ona zauzima mesto u duši, gde bi Hrist trebao biti ustoličen.’ A kada se to desilo? To se desilo pre 6000 godina u edenskom vrtu, kada je Adam sagrešio i kada je sebičnost zauzela mesto ljubavi; a po zakonu nasleđa, svako od nas je rođen sa sebičnošću, koja je ustoličena u ljudskoj prirodi. Ali Bogu slava, mi možemo izabrati da povratimo Isusa na presto svog srca. Možemo biti nanovo rođeni. I ja hvalim Boga za to! Dragi prijatelji, veoma sam zabrinut, kada prepoznam, da su mnogi od nas u crkvi propustili da razumeju ovu strašnu i radikalnu posledicu čovekovog pada. Vidite, jar ako propustite da shvatite strašnu i radikalnu posledicu čovekovog pada, nećete biti u stanju da cenite, koliko biste trebali, niti da tražite, kao što biste morali, mere plana spasenja. Vidite, to nije nešto slučajno, nije nešto… što mi ovde radimo samo da bismo vas zabavljali, istražujući zajedno koliko smo samo zabrljali prilikom pada u greh. Dragi prijatelji, mi to moramo shvatiti, pre nego što shvatimo istinitu dubinu svoje grešnosti, a vi morate to shvatiti, pre nego što celim srcem potražite Spasitelja. Pratite li me? Ako mislite da je greh samo izbor vaše volje da se ne potčinjava Božijem zakonu, tada je jedina stvar koju ćete tražiti, oproštenje vaših greha. Ali dragi prijatelji, postoji i dublja dimenzija problema greha. A to je GREH. To je to sebično i pobunjeno srce. Da, Isus želi da vam oprosti za vaše grehe, ali On ne želi da se pozabavi samo sa rodovima; On želi da se pozabavi sa korenom. On želi da vam da novo srce… (Jez.36:26.) koje je vođeno zakonom ljubavi. Čujem li ‘amin’? No, može li On to vama dati, ako ne tražite? Ne…, a hoćete li vi tražiti, ako ne prepoznajete svoju potrebu? Ne. Pa, da li je onda važno prepoznati potrebu? Da, i mi ćemo se vratiti na ovu tačku. Dakle, ovo nije samo… znate već, proučavanje koje bi vam dalo neke zanimljive stvari, da o njima razmišljate. Dragi prijatelji, ovo je spasonosno. To ima veze sa našim ličnim spasenjem. Razumevanje istine o problemu greha je suštinska stvar ako mislimo da tražimo, i da cenimo rešenje tog problema u potpunosti. Strašna je posledica za ljudsku rasu, jedenje ploda sa drveta poznanja dobra i zla. Čujte kako to nadahnuće kaže. Ovo se nalazi u ‘Vaspitanju’, na str.25. Vaspitanje’ str.25: Gde je nekad bio zapisan samo Božiji karakter, poznanje dobra, sada je takođe zapisan i sotonin karakter, poznanje zla.’ Zanimljivo… Pre nego je pojeden plod drveta poznanja dobra i zla, koje je bilo jedino čovekovo poznanje? Poznanje dobra… koje je, čiji karakter? Božiji. Ali nakon što je čovek pojeo plod drveta poznanja dobra i zla, koje je tada poznanje zadobio? Poznanje zla, koje je čija karakteristika? Sotonina. A sada, on ima i poznanje dobra i poznanje zla. Oba, i tragovi Božijeg karaktera i oni sotoninog karaktera, sada utiču na njegov život. Ali, nakon pada u greh koji od ta dva dominira? Koji upravlja njime? Koji dominira? To je poznanje zla, dragi prijatelji. To je poznanje čega? Poznanje zla. Iako i posle pada čovek i dalje ima savest na primer, koja je deo poznanja dobra, koja ga muči, kada učini nešto pogrešno, i koja u njemu izaziva želju da čini, i da bude bolji nego što jeste. Iako i dalje ima tragove Božijeg karaktera, da li on zapravo ima i silu u sebi da čini bolje? Ima li je, u svom palom stanju? Nema. Bez Mene ne možete činiti ništa! (Jov.15:5.) Ništa… Sotona je bio toliko ushićen, kada je uspeo da zameni zapis Božijeg karaktera- zakona ljubavi, sa zapisom svoga karaktera- zakona sebičnosti, i učinio da to bude dominantan i pokretački princip čovekove prirode. On je bio ushićen. Ali pogledajte pažljivo… Nije bio zadovoljan samo postizanjem tog podviga. Bio je odlučan, da čak i tragove Božijeg obličja ukloni iz ljudske prirode. Bio je odlučan da zauvek izbriše slavu, i to je od tada njegov plad sve do sada; i kroz deset generacija on je to uspeo kod celokupne rase, osim njih osmoro; … a od tada na tome i dalje radi… nadam se sa izuzetkom svakoga ovde prisutnog. A kako on to radi? Kako se on to užurbano suočava sa tragovima Božijeg obličja u čoveku? Tako što briše tragove Božijeg zakona iz čovekovog srca. Jeste li me čuli? Kako se suočava sa tragovima Božijeg obličja u čoveku? Tako što briše tragove Božijeg zakona iz čovekovog srca. A kako on to radi? Čujte. Izdanje rukopisa’ tom 9, str.229: Božiji zakon je jednom zapisan u srca muškaraca i žena. Ali gresi koje su gajili, su pomračili i skoro izbrisali, to što je bilo zapisano. Otisci nastali grehom su postepeno odneli otiske zakona.’ Kako je mogao da izbriše čak i tragove Božijeg zakon iz naše savesti? Tako što nas je navodio da svojevoljno biramo da…, šta? Da grešimo. I svaki put kada to učinimo protiv svoje savesti, šta se dešava? Hajde kažite, šta se dešava? Ona postaje neosetljivija. Ona se utišava… sve dok…, šta? Je više ni ne možemo čuti, a to je dragi prijatelji, neoprostivi greh. (Mat.12:31.) Razumete li to što sam upravo objasnio? To je neoprostivi greh (5T 634.1), i to je njegova namera za svakoga od nas ovde. To on pokušava da ostvari. Molim vas, nemojte sarađivati sa njim u tom procesu. Molim vas, nemojte sarađivati sa njim u tom procesu! Preklinjem vas, vas radi, a posebno Hrista radi… Koji je platio tu beskonačnu cenu, da bi u vama mogao da obnovi Svoje obličje. Molim vas, dozvolite mu to. Završiću sa ovom poznatom pričom. Nalazi se u 1.Sam.4:21. U neposlušnosti Ilijevi sinovi su odneli Kovčeg zaveta u bitku sa Filistejcima. Nadali su se, da će im on doneti pobedu, kao da je to neka amajlija koja donosi sreću. Oni su čuli priče o tome šta je kovčeg Božiji učinio u prošlosti, nadajući se, da će se to opet ponoviti. Ali, tu je bio jedan veliki problem. Zakon je bio jedino u kovčegu, ali ne i u njihovim srcima, tako da se Bog nije borio sa njima i za njih. I šta se desilo toga dana na bojnom polju? Šta se desilo? Izgubili su bitku. Takođe su izgubili svoje živote. Ali, da li je to sve što su izgubili? Izgubili su i kovčeg, dragi prijatelji, vi i ja ne možemo nikako proceniti kako je to poražavajuće bilo za decu izrailja. Ne možemo. A zašto? Jer ne razumemo, koliko je njihov lični identitet, i svo njihovo samopoštovanje, povezano sa činjenicom da im je Bog poverio Njegov zakon. To ih je učinilo po sopstvenoj proceni superiornijima od drugih, i ovde im je njihov najveći neprijatelj u bitci oteo zakon. Beše to strašna vest, i glasnik je poslat da odnese vest Iliju. A kada je on došao i kada je to Ilije čuo, šta se desilo? On pade mrtav. To je tako porazno. Ali glasnikov zadatak nije još bio gotov. On je morao da informiše žene ove dvojice poginulih sinova. Uvek sam osećao tugu, posebno zbog jedne od tih žena, jer je eto ona trebala da rodi; i donese Ilijevog unuka, sina njegovog sina. Da li je glasnik sačekao prikladniju priliku? Ne, on je upao u šator i predao tu vest ovoj jadnoj ženi na porođaju. Beše to za nju toliko poražavajuće, da je umrla na porođaju. Ali, pre nego je umrla, šta je učinila? Šta je učinila? Dale je ime sinu po okolnostina njegovog rođenja… po ustaljenom jevrejskom običaju. Jevreji su to često praktikovali. A koje ime mu je dala? Pogledajte u 1.Sam.4:21: Zatim nadenu ime detetu Ihavod, govoreći- Otide slava od Izrailja.’ Koju ključnu reč zapažate u ovom tekstu? Slava. Šta znači slava? Karakter. A sad, zapazite nešto veoma značajno. Kada je Mojsije na sinajskoj gori rekao- Molim Te, pokaži mi svoju slavu.’ (2.Moj.33:18.) Znate li koje je jevrejska reč tu prevedena kao ‘slava’? To je ‘havod’. ‘Havod. Čujete li to u ‘Ihavod’? I’ je jednostavno negacija u jevrejskom jeziku. I’ znači ‘ne’ ili ‘ni najmanje’. Nema slave’ je bilo detetovo ime. Zato nam je odmah posle toga rečeno, da je ona dala ime detetu Ihavod, govoreći- Jer otide slava od Izrailja. Zašto? Jer kovčeg Božiji bi otet, a svekar joj i muž pogiboše. Obojica su bili mrtvi. Zapazite molim vas, u sledećem stihu imamo to ponovljeno. Ali ovog puta samo najvažniji razlog zašto je slava otišla. I koji je razlog? Ona reče- Otide slava od Izrailja, jer je otet kovčeg Božiji.’ Tu imamo ponavljanje, dragi prijatelji, a kada god Pismo nešto ponavlja, to je stoga jer je…, šta? … jer je važno. Vidite li ovde duboku duhovnu istinu? Vidite li pouku? Zašto je slava otišla? Jer je kovčeg bio otet. A šta je bilo u kovčegu? Božiji zakon, koji je zapis Njegovog… karaktera, koji je Njegova slava. Naravno, kada je neprijatelj bio uspešan u uzimanju Božijeg zakona iz Svetinje nad svetinjama, rezultat je bio Ihavod; slava ih je napustila. Brate moj i sestro, upravo je tako kada neprijatelj naših duša otme Božiji zakon iz svetinje nad svetinjama telesnog hrama, i zameni ga sa…, čime? Zakonom sebičnosti. Šta se tada dešava? ‘Ihavod’ se dešava. Napušta nas slava. I tako već 6000 godina mi, ljudska rasa padamo u sve dublju degeneraciju, u sličnost sotoni po karakteru. To je loša vest. Dobra vest sledi. Zato morate da dođete ponovo sutra uveče. Dragi prijatelji, suština dobre vesti je nađena u obećanju; a koje je to obećanje? To je obećanje novog zaveta; a šta ono kaže? Napisaću Svoj zakon na njihovom srcu i njihovom umu.’ (Jer.31:33.) Bog je smislio plan, gde zakon može ponovo biti uspostavljen u svetinji nad svetinjama i da bude vladajuća sila i princip, duh koji upravlja ljudskom prirodom. I mi možemo biti promenjeni iz slave u slavu kroz plan spasenja. Mi ponovo možemo ispuniti Bogom određenu, grehom prekinutu, ali sada krvlju iskupljenu sudbinu. Molim vas dođite opet, da zajedno proučavamo taj plan. Hajde da ustanemo na završnu molitvu. Oče nebeski, toliko sam Ti zahvalan, što nam pomažeš da razumemo lošu vest. Što nas je pripremilo da još više cenimo, i da željno prihvatimo dobru vest. Dovedi nas ponovo sutra uveče, da nastavimo naše proučavanje- kako da bez obzira na pad, budemo promenjeni, kroz plan spasenja, iz slave u slavu. Ovo je naša molitva u isusovo ime. Amin. Nek vas Bog blagoslovi.