07 – ‘Zadobijanje slave’ (2. Sol. 2:14)

Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Dobro veče prijatelji. Drago mi je da vas vidim večeras. Hvala vam na vašoj posvećenosti proučavanja Božije Reči, što pokazuje i vaše prisustvo. Radujem se, što ću nastaviti da proučavam sa vama. Naša serija je nazvana ‘Iz slave u slavu’, seminar o načelima razvoja hrišćanskog karaktera. Zajedno proučavamo najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. A šta je to? Izgradnja karaktera. Education (Vaspitanje) str.225; to je prva napomena u vašim skriptama: ‘Izgradnja karaktera je najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima; i nikada pre marljivo proučavanje nije bilo tako važno kao sada.’ Zašto je sada tako važno? Jeste li spremni za to? Jer se Car uskoro vraća. O, niste bili spremni. daću vam drugu šansu. Zašto je sada to toliko važno? Jer se Car uskoro vraća. Da, naravno. Verujem u to, prijatelji. O da, verujem u to.

Toliko toga se dešava. Ustvari, danas se dešava veoma važan događaj, ali ću se ipak odupreti da ne ulazim u to… ali, ispunjenje proročanstva se dešava danas. Skoro smo na ciljnoj liniji, dragi prijatelji. Znajte to. Molim vas znajte to. A mi imamo puno posla da obavimo. Da odnesemo evanđelje svakom plemenu, jeziku i narodu. (Otk.14:6.) A takođe i sami da se pripremimo. (Otk.14:7.) Uspešno ostvarenje oba ova zadatka, zavise od iste stvari, zar ne? Šta je to? Razvoj karaktera sličnog Hristovom. Zašto? Jer ne možemo biti ni efikasni svedoci za Cara, ni podobni građani Carstva, osim ako nemamo karakter sličan Hristovom.

Prošle večeri smo se rvali sa poprilično žalosnom vešću; užasne posledice čovekovog pada u greh po ljudsku prirodu, koje su ga potpuno onesposobile da ispuni Bogom određenu sudbinu. A šta je bila njegova Bogom određena sudbina? Isa.43:7. Šta je to naš Tvorac rekao za nas? ‘Koje sam stvorio na slavu sebi, Ja sam ih sazdao i načinio.’ Vi niste proizvod vremena i slučaja, da samo jedemo, pijemo i venčavamo se, da bismo sutra umrli. {1.Kor.15:32.} O, ne! Mi smo delo ruku lično Stvoritelja Boga, koji nas je načinio za uzvišenu i svetu svrhu, da otkrivamo Njegovu slavu, govoreći istinite i lepe stvari celom univerzumu o tome kakav je On; a naročito otkrivajući Njegov karakter. Za vas koji ste nam se tek priključili, biblijski termin za karakter je…, šta? Slava. Dakle, kada Biblija govori da nas je Bog stvorio na Njegovu slavu, to nam govori, da nas je stvorio da otkrivamo Njegov karakter. Taj beskrajno slavni karakter da odražavamo celom univerzumu, da bi oni mogli biti privučeni preciznom i prelepom zaključku o tome kakav je On. Jer mi smo načinjeni po Njegovom liku (1.Moj.1:26.) i Njegovom obličju, što se tiče svake dimenzije našeg bića. Šta je to Bog dalje učinio, da bi nas osposobio da ispunimo našu sudbinu? Napisao je na svaki nerv, svako vlakno, svaku sposobnost našeg bića svoj…, šta? Svoj zakon. (RH 12. novembar 1901.)

Ali, loša vest od sinoć sa kojom smo morali da se suočimo, je ta da prilikom pada u greh, sebičnost je zauzela mesto ljubavi. (SC 17.1) Ljubav je Božiji zakon, koji je zapisan na telesne ploče čovekovog srca; na svaki nerv, svako vlakno, svaku sposobnost našeg bića. Ali prilikom pada, sebičnost- sotonin zakon je zauzeo mesto ljubavi. I postao je dominantno, pokretačko načelo, napisano na telesne ploče čovekovog srca. Takođe i na svaki nerv, svako vlakno, svaku sposobnost njegovog bića. Stoga su izopačene njegova priroda i sve njegove moći.

Pre pada, oni su isključivo zadovoljavali i slavili Boga. Ali, kada je nakon pada sebičnost zauzela mesto ljubavi, oni su isključivo zadovoljavali i proslavljali sebe. Ozbiljna, radikalna moralna degradacija ljudske prirode zbog pada u greh, koja je nazvana izopačenje. A na račun te moralne degradacije, na račun te fundamentalne promene u suštini njegovog bića, kada je sebičnost zauzela mesto ljubavi, čovek je potpuno onesposobljen da otkriva Božiji karakter.

U stvari, on se osposobio da otkriva čiji karakter? Sotonin. Jer je on vođen istim načelom, istim duhom, istim zakonom, kojim je vođeno sotonino srce, a to je sebičnost. Sve što čovek po prirodi može da razvije je sličnost sa sotonom po karakteru, dragi prijatelji. Kažem, slava Bogu na milosti. Šta vi kažete na to? Ali, moramo prvo razumeti ono što je po prirodi, pre nego budemo cenili ono što može biti po milosti. Stoga smo morali da se pozabavimo sa lošom vešću, da bi dobra vest mogla biti više cenjena. Zapamtite, dobra vest je dobra, samo onoliko koliko je loša vest loša.

Mora da se desi fundamentalna i radikalna promena, obrnuto od onoga što se desilo pri padu, ako mislimo postati slični Hristu po karakteru. Prilikom pada, sebičnost je zauzela mesto ljubavi, ali hvala Bogu, blagodaću ljubav može ponovo preuzeti mesto sebičnosti. Amin? I opet može da dominira duhom, zakonom, načelom ljubavi, koje upravlja samo Božije srce. A plan spasenja je kreiran da učini tu promenu mogućom.

Večeras, ćemo se pozabaviti dobrom vešću. I drago mi je da ste ponovo došli, jer bi se osećao loše, da ste mi samo dopustili da vam objavim lošu vest, a da mi ne dopustite da vam govorim i o dobroj vesti. Nekoliko sledećih proučavanja ćemo se pozabaviti sa onim što je Bog učinio da bi se povratilo ono što je pošlo naopako prilikom čovekovog pada. To je samo brzi pregled da usmerimo misli na ono o čemu smo govorili.

Ali, pre nego pređemo na novi predmet, šta moramo da uradimo, dragi prijatelji? Šta moramo da uradimo? Da lično pozovemo Božijeg Duha u naša srca. Zašto? Jer, se duhovne stvari samo… duhovno razmatraju. (1.Kor.2:13,14.) Molim vas, nemojte nikada biti toliko uobraženi, da otvarate Božiju Reč, bez da ste prvo otvorili svoja srca, i pozvali Svetog Duha da uđe i da vam da natprirodnu sposobnost da poznate istinu.

Šta to znači istinski poznavati istinu? Sećate se ona tri koraka? Neka me neko ohrabri. To znači (1) prihvatiti intelektom, (2) prigrliti osećanjima, i što je najvažnije, (3) podčiniti se voljom. Samo kada činimo tako, možemo poznati istinu do tačke da iskusimo njenu oslobađajuću i posvećujuću silu u našem životu; a to svi vi želite, zar ne? Večeras želite nešto više od samo intelektualne vežbe, zar ne? Želite iskustvo koje menja život, zar ne? Želite biti sličniji Isusu, provodeći vreme u proučavanju Njegove Reči, zar ne? To može da bude, dragi prijatelji, silom i blagoslovom Svetog Duha.

Bog želi da nam to da. Ali, koliko god da On to želi da nam da, On to ne može, osim ako…, šta? Ne tražimo. Vidite, ekonomija Neba radi na jednostavnom principu- ‘Traži i dobićeš’. (Mat.7:7.) Mi to ne možemo zaraditi. Hvala Bogu… Isus Hrist sve to može zaraditi za nas, i On je spreman da nam to da kao besplatni dar. Ali, On nikoga neće prisiljavati, jer jednostavno On to ne radi. On ne narušava čovekovu slobodnu volju. Stoga mi moramo otvoriti vrata našeg srca i reći- Uđi… uđi nebeski Gostu… Uđi i večeraj sa mnom. U ličnosti svog Duha osposobi me da imam onu glad i žeđ, i osposobi me da mogu da svarim i asimiliram hleb života, da bi moje duhovno biće moglo biti osnaženo.

Hajde, hoćete li Ga pozvati, da to učini? I dok se molite za sebe, hoćete li se setiti i svoga brata? Meni je potrebna posebna efikasnost, dok nastavim sa ovim proučavanjem. Hajde da provedemo nekoliko trenutaka na kolenima.

Oče nebeski, u Isusovo ime, Gospoda moje pravednosti, dolazim… sa sigurnošću da si Ti prisutan. Sigurnošću zasnovanoj na vrednosti moga Zastupnika, a ne na mojoj. Dostojno je Jagnje, koje je zaklano. Molim Te, da me vidiš kao skrivenog u Njemu. Budi nam milostiv i izli svoga Svetog Duha na nas. Želimo da razumemo istinu do tačke da iskusimo njenu oslobađajuću i posvećujuću silu u našim životima, više nego do sada. Ali mi to ne možemo, osim ako nas ne blagosloviš sa Duhom istine. Oče, dok imam ovu nezasluženu privilegiju vođenja proučavanja Tvoje Reči, posebno je meni potreban Sveti Duh. Molim Te, zaposedni moje telo, um i duh. Ja sam Tvoj po stvaranju, po otkupljenju i po svom izboru. Molim Te iskoristi me, da budem kanal blagoslovene istine. Šta god budeš rekao kroz mene, neka to prihvate intelektom, prigrle osećanjima, i tome se potčine voljom…, svako od ovde prisutnih, da bi im to moglo promeniti život. Učini nas, Duhom istine, još više sličnima Njemu, koji je Istina. Molimo Te to u Njegovo ime. Amin.

Mi smo na 13. strani naših skripti, i nadam se da ste dobili sledeći dodatak skriptama koje već imate. Tu sam ubacio izjavu, nešto dužu od onih koje obično uključujem, ali to je tako odličan uvid, koji smo dobili od videoca naših dana. Videlac’ je staro ime za ‘proroka’. onaj ko može da vidi stvari, koje većina od nas ne može, jer mu je dat poseban duhovni vid. Čujte ovaj opis, o tome šta se desilo na nebu kada je čovek sagrešio. Vredno je pažnje, a takođe sumira posledice greha po čovekovu prirodu. To nalazimo u ‘Znacima vremena’ 13. februar 1893: Kada je čovek sagrešio, sva nebesa su bila ispunjena tugom; jer kroz popuštanje iskušenju čovek je postao Božiji neprijatelj, učesnik u sotonskoj prirodi.’ Moram ovo reći- Na koji je to način čovek postao učesnikom u sotonskoj prirodi? Sebičnost je zauzela mesto ljubavi, isti onaj duh koji pokreće sotoninu prirodu, postao je duh koji pokreće i čovekovu prirodu. Tako je čovek postao učesnikom u sotonskoj prirodi. Nazad na izjavu: Obličje Božije po kojem je stvoren, je pokvareno i izopačeno. Čovekov karakter više nije bio u skladu sa Božijim karakterom; jer je kroz greh čovek postao telesan, a telesno srce je u neprijateljstvu sa Bogom, i ono se ne pokorava zakonu Božijem, niti može.’ (Rim.8:7.) Pauza. Zašto se telesno srce ne može pokoriti Božijem zakonu? Jer potčinjeno je, kojem zakonu? Sotoninom- zakonu sebičnosti; kojim je i ugnjetavan. Čitamo dalje: Anđelima se činilo da nema izlaza za prestupnike. Oni su prestali da pevaju pesme hvale, i celim nebom vladala je tišina zbog propasti koju je greh doneo. U neskladu sa Božijom prirodom, nepokoravajući se zahtevima Njegovog zakona, pred ljudskom rasom je bilo ništa drugo do razaranje. Pošto je božanski zakon nepromenljiv, kao i Božiji karakter, nije bilo nade za čoveka, osim ako bi se nešto smislilo, čime bi se njegov prestup mogao oprostiti, a njegova priroda obnoviti, da bi i njegov duh mogao odražavati Božiji lik. Božanska ljubav je osmislila takav plan.’ Hvala Bogu na toj poslednjoj, kratkoj rečenici! Čujem li ‘amin’? Slava Bogu na takvom planu! On je osmišljen u Božijem srcu i umu od večnih vremena, a on je i neprocenjiv; ali to je takav plan, prijatelji. Koja je njegova svrha? Čujte sledeću izjavu; koja odlično sumira celokupnu svrhu plana spasenja. Vaspitanje’ str.15,16: U beskonačnoj ljubavi i milosti plan spasenja je osmišljen, i dobijeno je vreme probe.’ Pauza. Kome je to dato? Adamu. Ali pamtite li, ko je Adam? Čovečanstvo. I sve što je Bog učinio za Adama, učinio je to i za sve nas, jer smo svi obuhvaćeni i uključeni u njemu, i sa njim. Setite se proučavanja od prošle večeri. Koja je svrha ovog plana? Čitamo dalje… … ovog vremena probe? Da obnovi lik svoga Stvoritelja, i da ga povrati u stanje savršenstva, u kojem je i stvoren; da unapredi razvoj tela, uma i duše, da bi se božanska svrha njegovog stvaranja mogla ostvariti, to je trebao biti posao spasenja.’ Prijatelji, koja je celokupna svrha plana spasenja? Da dovede čoveka do savršenstva u kojem je stvoren, da bi se u njemu obnovio Tvorčev lik, koji obuhvata celo biće, i stoga on unapređuje razvoj tela, uma i duše. Vidite, u svakoj dimenziji našeg bića, smo stvoreni po Božijem obličju; mi smo nosili Njegov lik. A greh je pokvario i izopačio Božije obličje u svakoj dimenziji našeg bića. No, plan spasenja je osmišljen da obnovi Božije obličje u svakoj dimenziji našeg bića. Slava Bogu na takvom planu! Zapazite kako apostol Pavle jezgrovito iznosi plan spasenja. To je zapisano u 2.Sol.2:13,14. To je izvanredan pasus; obuhvata veoma jezgrovito ceo plan spasenja. A ono što zaista želim da podvučem je svrha tog plana. Pratite; 13. stih: Mi smo dužni svagda zahvaljivati Bogu za vas, ljubazna braćo u Gospodu, što…’ Ovde je sad brz pregled celog plana spasenja- … što vas je Bog od početka izabrao za spasenje kroz posvećenje Duhom i verom u istinu, koje vas dozva našim evanđeljem.’ Izvanredno sumiranje celog plana spasenja, ali čujte sada dolazi svrha. Koja je? Da zadobijete slavu Gospoda našeg Isusa Hrista.’ U redu, a sada upotrebite ključ. Koju ste to reč upravo čuli? Slava’; a kada god čujete slava, na šta treba da mislite? Na karakter. Dakle, pitam vas, a po apostolu Pavlu, šta je cela svrha plana spasenja? Da se ponovo zadobije…, šta? Karakter našeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista. Dragi prijatelji, u svetlosti ovoga, kako je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima? Zaista je to cela svrha plana spasenja, biti promenjen iz slave u slavu, rastenjem iz jedne faze razvoja karaktera u drugu, a što i znači iz slave u slavu, i to nije nešto neobavezno za hrišćane, zar ne? To je upravo suština, srce i jezgro onoga šta znači biti hrišćanin. Znajte to, molim vas znajte. Cela svrha plana spasenja je zadobijanje slave našeg Gospoda Isusa Hrista. Ovaj plan, osmišljen u Božijem srcu od večnih vremena, je sproveden u vremenu; po rečim Pisma- ‘kada se navrši vreme’ (Gal.4:4.), slanjem Sina Božijeg na dvostruku misiju. Molim vas zabeležite; zato služe margine. Plan spasenja je sproveden kada se navršilo vreme, slanjem Sina Božijeg na šta? Na dvostruku misiju. Koja je to bila dvostruka misija? Prvo: bio je poslat da otkrije Božiju slavu ljudima. Drugo: Poslat je da obnovi Božiju slavu u ljudima. Jeste li shvatili? Insistiram, da je to rezime toga, i naravno podrazumeva sve, zbog čega je Hrist bio poslat od Oca da učini. To ustvari obuhvata ceo plan spasenja. I ponovo, koja je to dvostruka misija? Sin je poslat da otkrije Božiju slavu ljudima, i šta još? Da obnovi Božiju slavu u čoveku. E sad, neko od vas će reći- Mislio sam da je Sin poslat da umre za naše grehe.’ Da, naravno; ali to je samo deo otkrivenja Božije slave čoveku. Amin? Vidite, Božija slava je Njegov karakter, a On je objavljuje kada objavljuje Njegovo ime. Gospod Gospod…, kakav? Milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan dobrotom i istinom, koji čuva milost hiljadama, prašta bezakonja, nepravde i grehe, ali ne pravda krivoga, pohodi grehe…’ (2.Moj.34:6,7.) Vidite, Hrist na krstu nije samo otkrio Božiju milost, nego i…, šta? Božiju parvdu. Bog ne čisti samo krivca, nego mu i oprašta. Kako? Po kojoj osnovi? Tako što stavlja njihovu krivicu, na Onoga koji nije imao nikakve krivice, i stoga što je On umro na krstu za naše grehe, mi sada možemo živeti na račun Njegove pravde. Amin? Dakle, sve što je Isus uradio, beše otkrivenje Božije slave nama. Ali, dragi prijatelji, On je otkrio Božiju slavu nama, da bi mogao obnoviti Božiju slavu u nama. Da li ja to čujem ‘amin’? Molim vas, razumite da je svrha otkrivenja da učini mogućim obnovljenje; i naravno, obnovljenje zavisi od otkrivenja. Zašto? Pa, samo gledanjem možemo biti promenjeni. On je morao da nam otkrije Božiju slavu, da bismo je mi mogli gledati i na taj način biti promenjeni iz slave u slavu, u obličje onoga šta gledamo. Vidite li to? Da nije bilo otkrivenja, ne bi moglo biti obnovljenja. Dvostruki plan- otkrivenje i obnovljenje je ono na šta trebamo obratiti pažnju sada. Želim da prvo pogledamo u fazu otkrivenja, a zatim kao balans našeg seminara, bavićemo se fazom obnovljenja i naše saradnje u tome. U redu? Dajem vam na brzinu samo nagoveštaj o onome čime ćemo se pozabaviti. Faza otkrivenja. U tom kontekstu zapazite 2.Kor.4:6. 2.Kor.4:6: ‘Jer Bog koji reče da iz tame zasvetli videlo, zasvetli u srcima našim na svetlost poznanja slave Božije u licu Isusa Hrista.’ O, ja volim ovo. Čuli ste ovde našu ključnu reč, zar ne? Molim vas, stvorite sliku sebi. Planeta zemlja sa ljudskom rasom je u grehom neposvećenom stanju. Mi smo u velikoj tami, kao što prorok Isaija reče u Isa.60. Setite se našeg proučavanja na ovaj tekst. Mi smo izgubljeni, a jedini način da iznova uspostavimo spasonosnu zajednicu sa Bogom, je da imamo svetlost koja bi nam osvetlila put. Dakle, šta to Bog radi u svojoj beskrajnoj milosti? On šalje svoga Sina, da bude ova Svetlost; Jer Bog koji reče da iz tame zasvetli videlo, zasvetli u srcima našim.’ Koje je to videlo? .. na svetlost poznanja…, čega? … slave Božije.’ A šta je to? Božiji karakter. Gde je? ‘U licu Isusa Hrista.’ To je ono šta je Isus trebao da uradi za ljudsku rasu, i zbog čega je poslat od Oca. Da otkrije Njegov karakter. Svetlost Njegovog divnog karaktera. Ovde kaže- ‘u Njegovom licu’. To je zanimljivo, jer se ljudski karakter posebno otkriva na ljudskom licu. Naravno, Njegov ceo život je otkrivenje Njegovog karaktera, ali je u liku karakter je posebno otkriven. A Bog je poslao svog Suna da otkrije tu slavu, a Sin je poslao svoga Duha da obnovi tu slavu, i da učini da čoveku bude moguće da vidi tu slavu. Vidite, duhovne stvari se samo…, šta? Duhovno razmatraju. A čovek po prirodi nije sposoban da vidi svetlost slavnog otkrivenja Božijeg karaktera u Isusovom licu. Te je Isus poslao svoga Duha da bismo mi mogli imati tu duhovnu razboritost, tu natprirodnu sposobnost da vidimo svetlost. A taj isti Duh nas osposobljava da ćemo se gledanjem…, šta? Promeniti u Njegovo obličje, koje će obnoviti u nama. Čežnja vekova’ str.341: Hristov Duh će razviti u čoveku sve ono što će oplemeniti karakter i prirodu. To će izgraditi čoveka do Božije slave, i telo i dušu i duh.’ Vidite, ponovo je uključen ceo čovek. Mi treba da proslavimo Boga ček i u svojim…, šta? Svojim telima. (1.Kor.6:19,20.) Čitamo dalje: ‘Jer nam Bog nije dao plašljivog duha, nego duha sile i ljubavi, i zdravog razuma. (2.Tim.1:7.) On nas je pozvao na zadobijanje slave.’ Koja je šta? ‘Karakter…’ Ja to nisam dodao. Nadahnuće- nadahnuti komentar je to dodao- … našeg Gospoda Isusa Hrista’ koji nas poziva da se uskladimo sa Njegovim likom.’ To je 2.Sol.2:14. i Rim.8:29. E sad, Otac je poslao Sina da otkrije slavu; a Sin je poslao Duha da obnovi slavu. Koja je naša uloga u celom tom procesu? Da posmatramo slavu. Sećate li se? Naš ključni tekst- 2.Kor.3:18: A mi svi koji otkrivenim lice gledamo kao u ogledalu slavu Gospodnju…’, šta? … preobražavamo se u to isto obličje iz slave u slavu, kao od Gospodnjeg Duha.’ Dragi prijatelji, obnovljenje nikako ne može da se desi, ako ne posmatramo to otkrivenje; i upravo je iz tog razloga Bog poslao svoga Sina, da otkrije čoveku Njegovu slavu, da bi mogao zadobiti čovekovu pažnju, da usmeri oči njegovog uma na otkrivenje, i na taj način da bude u mogućnosti da u njemu obnovi slavu, koju je posmatrao u Isusu Hristu. Zato je Bog poslao svoga Sina. Imam sada jedno pitanje; razmislite o tome sa mnom. Ako je već od suštinske važnosti da posmatramo otkrivenje Božije slave u Hristu, da bi se desila u nama obnova, kako su se ljudi obnavljali iz slave u slavu pre nego je Hrist došao da otkrije tu slavu? Nije li to opravdano pitanje? Zar nije postojao period vremena, kada je ljudska rasa bila u očajničkoj potrebi da bude promenjena iz slave u slavu, pre nego je Hrist došao da otkrije tu slavu? Zar nije postojao i taj period vremena? Jeste, u stvari on je trajao 4000 godina. Je li tako? Tek nakon 4000 godina Hrist se utelovio da čoveku otkrije Božiju slavu. Moje pitanje je- kako su se pre toga ljudi menjali iz slave u slavu? Pre utelovljenja. Kako? Odlično, čuo sam pravi odgovor. Jeste li i vi čuli? Kroz svetinju i njenu službu. Sećate li se našeg proučavanja o sedam načina, na koji nam Bog otkriva svoju slavu? Koji je jedan od njih? Svetinja i njena služba. Pismo kaže- ‘Svetinja je puna slave Božije’. (Jez.10:4.) David kaže, da želi ići u hram, jer tamo boravi slava Božija. (Psa.63:2.) Da, posmatranjem Božijeg karaktera, kako je otkriven u svetinji i njenoj službi, pre utelovljenja ljudi su se menjali iz slave u slavu, u obličje koje su posmatrali. Ali, čekaj malo. Nije li bilo perioda vremena pre nego je uspostavljena svetinja i njena služba? Kako su se menjali pre uspostavljanja svetinje i njene službe? Kako su se menjali iz slave u slavu? I oni su morali da posmatraju slavu. Jer je to jedini način, kojim čovek može biti promenjen. Kako? Po prirodi; nije loše. Ali, da li je to dovoljno otkrivenje da nas spase? Nije, jer je ona oštećena i izobličena, a sve zbog greha. Moralo je biti, ne samo prirodno otkrivenje, nego je moralo biti i natprirodno otkrivenje. Dakle, kako su se ljudi menjali pre nego je uspostavljena svetinja i njena služba? U redu. Zapis Božijeg karaktera koji je dat na Sinaju; ali, to je bilo dovoljno tek posle…, u stvari, neposredno pre svetinje i njene službe. Odlično. Čuo sam odgovor, koji sam očekivao. Jeste li i vi čuli? Kroz žrtveni sistem. Žrtvovanje jagnjeta. Čijem li ‘amin’? Dragi prijatelji, želim da vas odvedem do mog omiljenog teksta- jednog od mojih omiljenih. Reći ću, jednog od mojih omiljenih tekstova. Nalazimo ga u 1.Moj.3:21: I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože i obuče ih u njih.’ Mogu pročitati vaše razmišljanje- ‘Zar je to omiljen tekst? Koji je njegov problem? Kako to može biti nečiji omiljeni tekst? Hajde priznajte, da ste to pomislili, niste li? Dragi prijatelji, to je tako dubok i divan tekst. Ali, njegova lepota nije na površini, zar ne? Vidite, tako je to sa celim Svetim pismom. Molim vas, nemojte se zadovoljiti sa onim što nalazite na površini. Zatražite od Boga duhovnu pronicljivost, da vam pomogne da vidite, šta se zaista htelo preneti tim rečima. Dozvolite mi da podelim sa vama, zašto je to moj omiljeni tekst… ili jedan od njih. Jeste li spremni? Želim da vidite, dragi prijatelji, kako je od samog početka, u stvari od samog dana kada je čovek sagrešio, Bog dao natprirodno otkrivenje Njegove slave, Njegovog karaktera. Jeste li spremni? Zavrnite rukave, moraćemo da brzo to pređemo. Gospod Bog je načinio haljine od kože za Adama i njegovu ženu, i obuče ih u njih. Očigledno je, da im je bilo potrebno oblačenje. A zašto? Pa, zato što su bili…, šta? (Goli) Ne, nisu. Bili su obučeni, ali u neadekvatno odelo. Šta beše to? Lišće od smokve. Zašto su obukli smokvino lišće? Jer su bili goli pre nego su ih stavili na sebe. Da li ih je Bog stvorio gole? On ih je stvorio odevene u svetlost, svetlosne haljine. (LDE 249.2) Oni behu po obličju Božijem, a Pismo kaže, da je Bog odeven svetlošću. (Psa.104:2.) A šta je izvor te svetlosti? Brzo me pratite. Ona prebiva sa puninom Božijeg Duha. Shvatate li? A prisustvo punine Božijeg Duha se manifestuje u auri svetlosti koja obavija hram tela. Slično onome što se dogodilo, kada je šator u sinajskom pustinji bio ispunjen Božijim prisustvom. Kako su Izrailjci mogli reći, da je On tamo prisutan? Jer je šator bio obavijen slavom Šekine, koja je svetlela iz njega. Pratite li to? Dakle, beše to u ljudskom šatoru, ljudski šator koji Bog gradi, da bi ga ispunio Svojim prisustvom. On je to učinio, i naravno On je to mogao, jer kada ga je stvorio on je bio bez greha. Bog je stvorio čovečanstvo sa slobodnom voljom, zar ne? Mi smo se toga već dotakli… I to je bio rizik, koji je Bog prihvatio. Ali, On je bio voljan da prihvati rizik, jer On može biti zadovoljan samo sa ljubavlju po slobodnoj volji od strane Njegovih stvorenja. Kada stanete i razmislite, to je jedini način kojim bismo i vi i ja bili zadovoljni. Koliko bi vam bilo drago da imate robota, kojega biste mogli isprogramirati da vam svako jutro govori- Volim te, volim te, volim te…, i tako deset puta. Da li biste se tada dobro osećali? Ne. A zašto? Jer taj robot ni ne može činiti ništa drugo. Vidite, dragi prijatelji, jedina ljubav koja nas zadovoljava, je dragovoljna ljubav; a to je tako i sa Bogom. Da bi ljudska bića mogla da Ga dragovoljno vole, morao je da im da slobodnu izbora. Ali, kada im je dao slobodnu volju, molim vas razumite, ovo je veoma važno, On ih je i uverio, da će poštovati njihov izbor. Ovo je od suštinske važnosti… U osnovi, to je sve što pravda jeste. Pravda kaže- ‘Šta čovek poseje, ono će i požnjati.’ (Gal.6:7.) To je toliko važno prijatelji, da imamo to uverenje, ako mislimo imati slobodnu volju. Vidite, šta da je Bog rekao- Čujte, daću vam mogućnost izbora, i vi možete da birate šta god želite, ali nisam siguran da ću vam to i dozvoliti. To je uzaludno. To bi bila obmana. Dakle, kada nam je Bog dao slobodnu volju, On je rekao- Molim vas, uzmite to za ozbiljno, i upotrebite je pažljivo, jer ću poštovati vaš izbor. Pratite li me? I to je jedini način da možemo imati slobodnu volju. Postojao je izbor, koji je Bog dao čoveku da istestira njegov karakter, da istestira njegovu odanost, a takođe i da mu pomogne da razvije karakter. Šta to beše? Beše to jedno drvo usred vrta, nazvano- ‘drvo poznanja dobra i zla’. Nije mu bilo dato da jede sa tog drveta. Bog je rekao- ‘U koji dan okusiš sa njega, sigurno ćeš…, šta? ‘Sigurno ćeš umreti.’ (1.Moj.2:17.) Znate već taj događaj… nećemo sada u detalje, iako bih voleo… No, oni su odabrali…, šta? Da jedu sa drveta. I tako su odabrali…, šta? Hajdete, pretite me. Šta su izabrali? Izabrali su smrt. Uzgred, da li je bilo ičeg proizvoljnog u činjenici kada je Bog rekao- ‘U koji dan okusiš sa njega umrećeš’? Nije. A zašto? Jer izborom da se jede sa tog drveta, pratite ovo, je odabrano da se pobuni protiv Božijeg autoriteta, i da se odbaci Božiji autoritet. I dragi prijatelji, nemoguće je odbaciti Božiji autoritet… bez da ne odbacite i samog Boga. Zašto? Zato što je Bog naš Autor. Stoga je On za nas i autoritet. Pratite li ovo? On nas je načinio, On nas je stvorio. Stoga On ima autoritet nad nama. Dakle, odbaciti Božiji autoritet je odbacivanje samog Boga. A On je jedini izvor…, čega? Života! Stoga, kada neko izabere da odbaci Boga, šta on ustvari izabira? Smrt! Pratite li? Šta se desilo kada su izabrali da jedu taj plod? Biblija je to zabeležila u 1.Moj.3. Okrenite brzo tamo. Samo ćemo dodirnuti te važne stvari, jer želim da brzo dođem do mog omiljenog teksta, ali moramo da vidimo kotekst. 1.Moj.3:7: ‘Tada…’ Kada? Zadnji red u šestom stihu- Ona dade i mužu svom, te i on okusi.’ Veoma zanimljivo. Tek kada je Adam okusio… i ovo je veoma značajno- ne sve dok i Adam nije okusio. A kada je Adam okusio, šta se desilo? Tada im se otvoriše oči, i znali su da…’, šta? ‘Da su goli.’ Šta se ovde desilo? Bog je poštovao njihov izbor. Bar na početku. Pratite. Oni su izabrali da odbace Boga, i stoga šta se udaljilo od njih? Božiji Duh; a sa Njim šta je nestalo? Spoljna manifestacija svetlosne odeće, Šekina je nestala. Pratite li ovo? Oni su pogledali i videli da su…, šta? Goli; i uspaničiše. A zašto? Jer, kao što nam sledeći stih kaže, beše to kada je zahladilo. E, imam u vezi ovoga lično mišljenje. U redu? Želim da znate, da za ovo nemam da se pozovem na tako kaže Gospod’. Stoga vam kažem, da je to lično moje mišljenje. Verujem, da to beše petak uveče, nešto pre zalaska sunca. Imam nekoliko razloga za to… Znamo, da to beše uveče, jer sledeći stih kaže- ‘… kad zahladi’. (1.Moj.3:8.) Verujem, da je to petak uveče, i Gospod, njihov Stvoritelj- Gospodar od subote, dolazi da dočeka subotu sa njima. Ali, oni pogledaše na sebe, i pogledaše jedno drugo; i uspaničiše. Nisu bili za pokazivanje. Te su na brzinu pokušali da sebe učine dostojnim. I šta su učinili? Drugi deo sedmog stiha…, šta kaže? Spletoše lišće smokve, i načiniše sebi…, šta? Pregače. Očajnički su pokušavali da zamene haljine od svetla, i učine sebe dostojnima. Vidite li ovde tu sliku? I šta imamo u tom njihovom delu, kao prvi primer? Opravdanje delima. Vidite li to? U potpunosti opravdanje delima. A uzgred, znajte da je tu predstavljeno celokupno čovečanstvo. To je ljudska priroda. To nisu dve osobe, koje nemaju ništa sa nama. To smo mi. I sve od tada mi se tako ponašamo. Slažete li se? Priznajete li to? Neprestano pokušavamo da učinimo sebe dostojnima i to našim ličnim naporima. A to je opravdanje…, čima? Delima. Mi pokušavamo da sebe učinimo dostojnim. Sada imamo prefinjenije načine od smokvinog lišća. Ali, pricip je isti. Slažete li se sa mnom? Uzgred, možete li zamisliti, kako samo nelagodna odeća može biti smokvino lišće, nakon nošenja svetlosnog odela? Ali, insistiram da oni nisu bili ni svesni fizičke nelagodnosti, u poređenju sa duhovnom nelagodnošću- posledicom krivice. Pogledajte. Koliko je adekvatna ta odeća, da bi ih učinila dostojnima da stoje u prisustvu Gospoda Boga? Sledeći stih. Upravo nakon oblačenja ovih sirovih haljina, šta su čuli? ‘… i začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi.’ Veče. Uvek pre toga, kada god bi čuli te poznate korake, oni bi potrčali da Ga pozdrave i zagrle, pokazujući svoju ljubav i zahvalnost zbog svih novih otkrića Njegovog stavralačkog dela, koje je učinio toga dana, ili te sedmice. Ovog puta, oni su potrčali, ali gde? Da se sakriju. … i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drvećem u vrtu.’ O, dragi prijatelji, vidite li trenutačne radikalne posledice greha, na odnos između čovečanstva i Boga? Oni su otrčali i sakrili se. Bili su uplašeni. Možete samo zamisliti bol, koji je izazvan zbog toga u Božijem srcu? Teško je to i zamisliti, koliko Ga je to zabolelo. On im se radovao; On ih je voleo celim svojim bićem. Imao je samo najbolje namere na umu, a oni su pobegli od Njega; to je sigurno moralo da Mu slomi srce… A šta je On učinio? O, volim sliku koju ovo daje o Bogu. Deveti stih: ‘Tada Bog viknu Adama i reče mu: Gde si?’ … a uzgred, na jevrejskom to podrazumeva, da ga je On nastavljao zvati. Gde si? Gde si Adame? Gde si? Gde si? Želim da Mi se vratiš! Znate li šta čujem u tim rečima? Iako si Me odbacio, ja tebe ne odbacujem! Adame, želim te nazad. Adame, imam plan. Imam način koji sam smislio, i koji će Me koštati svega, ali dozvoli da ti objasnim, dozvoli da ti pokažem. Još ima nade, dozvoli Adame da ti dam radosnu vest. Gde si? I On je nastavio da traži, dok ih nije našao. A gde ih je našao? Sakrivene, u dubini, u mračnom delu vrta; a kako je Adam reagovao? A on reče: čuh glas Tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go te se sakrih.’ Veoma zanimljivo… Obučen u smokvino lišće, šta to on priznaje? Da je go. Šta nam to govori o adekvatnosti smokvinog lišća, da nas uveri da smo pravilno odeveni, dok stojimo u Božijem prisustvu? Ono ništa ne vredi. Da li me čujete, dragi prijatelji? Molim vas prepoznajte, da je Adam jedan veliki korak ispred Laodikeje u svom priznanju. Čujete li, šta vam kažem? Koji je to naš problem? Mi smo u tolikoj samoobmani sa svojim lišćem od smokve, da mislimo da smo bogati, da smo se obogatili i da nam ništa ne treba; a ne znamo da smo nesrećni, nevoljni, siromašani, slepi i goli. (Otk.3:17.) To je ono što je toliko zastrašujuće u vezi sa laodikejskim stanjem. Adam je bar prepoznao da smokvino lišće ništa ne vredi. Nek nam Bog pomogne da shvatimo, da naše prljave haljine (Isa.64:6.) ništa ne vrede. Čujem li ‘amin’? Šta je pomoglo Adamu da prepozna svoju golotinju? To je bio pogled Gospoda Boga. Ista stvar koja je pomogla i Savlu iz Tarsa da prepozna, da sve te njegove prljave haljine ništa ne vrede, kada je naišao na Isusa na svom putu za Damask. Savle, koji je počeo taj dan u Jerusalimu kao bogat… i ništa mu ne treba; zateturao se i pao u Damasku, kao prvi od grešnika (1.Tim.1:15.), jer je na tom putu sreo Isusa. I nama treba isto takvo iskustvo. Čujem li ja to ‘amin’, braćo Laodikejci? Nama treba isto takvo iskustvo. Nek nam Bog pomogne da naiđemo na Gospoda Boga, dok još ima vremena da se obučemo! A nije još puno ostalo! On je priznao svoju golotinju, no, da li je prihvatio i ličnu odgovornost za to? On je priznao, a da li se u potpunosti pokajao? Nije… a uzgred, koliko god da Bog želi da ga obuče i da mu omogući spasenje, On to ne može, sve dok se ovaj istinski ne pokaje. Pratite li ovo? On mora da prizna ličnu odgovornost za svoju golotinju. Sledi pitanje. Jedanaesti stih: A Bog reče: ko ti kaza da si go? Da nisi jeo sa onoga drveta, što sam ti zabranio da ne jedeš sa njega?’ Bog ga je podučavao. On je žudeo, da ovaj prizna šta je uradio, da bi mu mogao oprostiti. Ali, šta je Adam rekao? Žena me je na to navela!’ I ne samo da je krivio ženu, nisam ga baš doslovno citirao, Voleo bih da je to sva njegova krivica. Šta je on to ustvari rekao? Žena koju si mi Ti dao, ona mi je dala, te sam okusio.’ Vidite li šta on tu radi? On takođe okrivljuje Boga, kao i ženu. On govori- ‘Da si mi dao bolju ženu, ovo se ne bi desilo. Dao si mi neispravni produkt. To je njena krivica, to je i Tvoja krivica, ali nije moja krivica!’ Prijatelji, ovo je ljudska priroda. Hoćete li to priznati? To smo mi. To je Adam, to je čovečanstvo. To je ono što smo mi. Stoga mi mislimo, da smo bogati, da smo se obogatili i da nam ništa ne treba. Bog se nadao, žudeo je za boljom reakcijom, okrenuo se prema ženi…, i šta je rekao? Šta si to uradila?’ 13. stih. A šta je ona rekla? ‘Đavo me je naveo da to učinim!’ Zmija me je prevarila i ja sam okusila.’ Ona nije tako smela kao Adam, ali podrazumevalo… I uzgred Bože, Ti si dopustio ovoj zmiji da bude tu kod drveta. Dozvolio si da postoje takve okolnosti. Zmija je kriva, Ti si kriv, a ja nisam kriva.’ Koja su to četiri žrtvena jarca, koja su naši praroditelji, pa i mi, okrivljavali još od pada u greh? Krivimo Boga, jedni druge, sotonu i okolnosti. Ali, koga ne krivimo? Ne krivimo sebe. Gospod želi iz sveg srca da oprosti našim pobunjenim roditeljima, da im ponudi nadu i nove haljine. Ali On to ne može, sve dok se ne pokaju. I dakle, kako će On to učiniti? Pavle to ovako kaže u Rim.2:4: Zar ne znaš, da te dobrota Božija na pokajanje vodi?’ Šta vodi na pokajanje? Božija dobrota. Dakle, šta je Bog nastavio da čini da dovede te pobunjenike do pokajanja? On im je izneo prvu evanđeosku propoved, ikada ispropovedanu. Da. A šta je evanđelje? Evanđelje je radosna vest o Božijoj dobroti prema nezasluženim grešnicima. To je evanđelje. Reći ćete- ‘Prva evanđeoska propoved, ikada ispropovedana?’ Sledi 14. stih, koji je prokletstvo izrečeno zmiji. Kako to misliš, prva evanđeoska propoved, ikada ispropovedana?’ Pa narode, to nije radosna vest za zmiju. To je za nju loša vest. Ali, ono što je loša vest za zmiju, to je dobra vest za nas. Da li čujem ‘amin’? Ovde imamo prvu evanđeosku propoved, ikad ispropovedanu, i ja bih voleo da uzmemo vremena da je istražimo, ali ćemo morati da presečemo ovde. Šta je On rekao u sred ove propovedi? I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene, između semena tvoga i Semena njenog.’ On’- muški rod jednine na jevrejskom- posebno ženino Seme; On će ti na glavu stati, a ti ćeš Ga ujesti za…’, šta? … za petu.’ O kome je ovo prvo proročanstvo? O Spasitelju, koji će doći da izbavi čoveka od tiranije greha i sotone, tako što će mu stati na glavu, toj staroj zmiji nazvanoj đavo. Vidite, od početaka je sotona identifikovan sa zmijom, jer ju je iskoristio kao medijuma, preko kojeg je prevario ljudsku rasu; i kada je Bog izrekao prokletstvo na zmiju, On se zapravo obratio, kome? Toj staroj zmiji nazvanoj đavo. (Otk.12:9.) A to je duboka pouka. To što se desilo doslovnoj zmiji ima duhovnu aplikaciju na ono što se desilo sotoni. Fascinantno… O, da imamo vremena da to istražimo. Ali nemamo. E sad, ovo ‘Seme’, to posebno ‘Seme’ koje će stati na glavu zmiji, će biti rođeno, od koga? Od žene. I gde će se to obećanje ostvariti, dragi prijatelji? Gde će se ispuniti? Ispuniće se na Golgoti. A šta znači ‘Golgota’? Mesto lobanje.’ (Jov.19:17.) Nije li to divno? Koliko nam je jasno Bog objasnio, da ono što se desilo na Golgoti, je ispunjenje prvog obećanja. Kada se taj krst spustio na Golgotu, sotonina lobanja je skršena. Čujem li ‘amin’? O brate, sestro, vidite li to? Isto delo koje je ranilo Spasiteljevu petu, ustvari Ga je smestilo u grob. A pošto zmija nije mogla da dosegne do njegove glave (1 SM 256.1), nije Ga mogla navesti da sagreši čak ni u mislima; grob Ga nije mogao zadržati, i On je vaskrsao. Ali, ta rana koja je nanesena zmiji, je takva od koje se nikada neće povratiti. Njegova glava je skršena. Amin? To se desilo na Golgoti. A kako je njegova glava skršena? Pratite brzo. Razmišljajte sa mnom. Sotonina vlast nad ljudskom rasom je zadobijena,  i jedino može biti sačuvana njegovom sposobnošću da nas vara. Čujete li me? Preko laži mi padamo u ropstvo grehu, svome ‘ja’ i sotoni. Stoga je Isus, kada je došao, rekao- Poznaćete istinu i istina će vas…’, šta? … izbaviti.’ (Jov.8:32.) Amin? A koja je to izvorna laž, kojom nas je sotona porobio? On je lagao o Božijem karakteru, i o posledici greha; i to bi moglo biti vrlo jasno izraženo u tom razgovoru kod drveta poznanja dobra i zla. Božiji karakter i posledica greha. Gde je otkrivena krajnja istina o ove dve stvari? U raspetom Hristu. Amin? Tu vidimo krajnju istinu o Božijem karakteru, i šta još? Posledicu greha. A za one koji znaju istinu, prevarna sotonina sila je skršena. Njegova glava je skršena i mi smo oslobođeni. Amin? Sotona je pobeđeni neprijatelj. Čujem li ‘amin’? Njegova glava je skršena; i to je istorijska činjenica. Neko od vas može reći- ‘Čekaj malo, ali čini se da je on itekako živ i zdrav na ovoj našoj planeti? O dragi prijatelji, molim vas nemojte bili zavedeni izgledom. Kada stvarnoj zmiji stanete na glavu, šta se događa? Hajde, šta se događa? Njen rep se još dugo pokreće. Sotonina glava je skršena. Zmija je smrtno ranjena. Preklinjem vas, nemojte biti odvučeni u ognjeno jezero koprcajućim repom smrtno ranjene zmije. Hrist je pobedio našeg neprijatelja, i mi imamo pobedu u, i sa Njim, kada dođemo pred krst, i prihvatimo Njega i ono što je On učinio za nas. Dragocena radosna vest. Dragoceno evanđelje. Da li to radi posao? Čujte. On produžava da objavljuje kletvu na ženu i na čoveka. A čoveku, šta kaže? 19. stih: ‘Sa znojem lica svog ješćeš hleb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah i u prah ćeš se vratiti.’ Šta im On kaže, šta će on raditi? Šta će oni raditi? Oni će umreti. On ponavlja, ono što ih je već upozorio. U koji dan okusiš sa njega umrećeš.’ (1.Moj.2:17.) Jesu li umrli onoga dana kada su okusili? Ne, nisu. Zašto? Zar im Bog nije rekao istinu? Zašto nisu umrli tog dana, kada su okusili plod? Čujte i pažljivo pratite. Molim vas razumite. Dok mu je smrtna presuda odzvanjala u ušima, šta je Adam radio? I Adam nadene ženi svojoj ime Eva, jer je ona mati svima živima.’ Na jevrejskom ‘Eva’ znači život. Adame, šta to radiš? Kako to da daješ ženi ime ‘život’, upravo pošto ti je Bog rekao da ćete umreti? Je li ti to prkosiš? Da li on to stiska pesnicu i govori- ‘Ne prihvatam presudu’? Ja dajem ime ženi ‘život’ uprkos Tebi. Da li se to desilo? Ne, prijatelji, Ne i ne. A šta se desilo? Borba se odvijala. Amin? On je čuo poruku evanđelja. I on ju je razumeo. On je poverovao u nju i prigrlio je. Kako mi to znamo? Pa, od koga je trebalo ‘Seme’ da se rodi, koje će da skrši glavu zmiji? Od žene. Na koga je Adam to mislio? Na njegovu ženu. Možete li mu zameriti? Nije ni bilo drugih kandidatkinja. Bog nije rekao- ‘To se neće desiti za narednih 4000 godina, i njeno ima će biti Marija.’ On je jednostavno rekao- ‘rođeno od žene’, i naravno Adam je mislio na svoju ženu. I dakle, šta je on to činio, kada joj je dao ime Eva? Imenovao ju je u čast obećanog Mesije. Da li čujem ‘amin’? Njegova era je prigrlila evanđelje, i on ju je pokazao na delu. zaista, vera bez dela je…, šta? Mrtva. (Jak.2:20.) On je imenovao svoju ženu u čast tog ‘Semena’. I dragi prijatelji, tada je Gospod mogao da ga ubroji u pravedne…, na osnovu čega? Vere. Vidite li značaj sledećeg stiha? I načini im Gospod Bog haljine od kože.’ (1.Moj.3:21.) To je uspostavljanje žrtvenog sistema. To je to! U sledećem poglavlju, je rasprava između Kaina i Avelja, oko žrtve koja je prihvatljiva za Boga. A kada je ona uspostavljena? Uspostavljena je na sam dan, kada je čovek sagrešio! Kada mu je bila najpotrebnija. Posle svega, Bog je rekao- U koji dan okusiš sa njega, umrećeš.’ (1.Moj.2:17.) Jedini razlog zašto čovek nije umro, tog dana kada je okusio, je ‘… Jagnje Božije koje je zaklano od postanja sveta.’ (Otk.13:8.) Čujem li ja to ‘amin’? I u tom žrtvenom jagnjetu koje je obezbedilo odeću od kože, simbol haljina pravednosti, imamo divno otkrivenje Božijeg Jagnjeta. Amin? A posmatranjem te Žrtve, u posmatranju te milosti i Božije pravde otkrivene u Jagnjetu, mi se…, šta? Menjamo. I kada je to antitipsko Jagnje konačno došlo, kako Ga je Jovan Krstitelj predstavio? Gle, Jagnje Božije koje uze na se grehe sveta.’ (Jov.1:29.) O molim vas, gledajte Ga; i u gledanju bićete promenjeni. Hoćemo li ustati na molitvu? Oče nebeski, toliko sam Ti zahvalan, što si od samog početka otkrio svoju slavu, uspostavljanjem žrtvenog sistema. I dok gledamo zaklano Jagnje- Tvoju pravdu, Tvoju milost, i Tvoju ljubav, Tvoj karakter je predivno oslikan. Pomozi nam, da gledanjem u Jagnje budemo promenjeni. Hvala Ti što nam otkrivaš svoju slavu u zaklanom Jagnjetu, i što kroz to Jagnje možeš da obnoviš svoju slavu u nama. Slava Ti i hvala u Isusovo ime. Amin.