Select Page

Ova lekcija nije završen u pdf. Želite li nam pomoći? Radimo na ovom projektu. Ова лекција није завршен у пдф. Желите ли нам помоћи? Радимо на овом пројекту.

Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Dobro došli nazad, i hvala vam na privilegiji da nastavimo naše proučavanje. Prošlo proučavanje, o otkrivenju Božije slave bilo je veoma, veoma važno Vidite, jedini način da čovek može biti promenjen iz slave u slavu, je posmatranjem te slave. Bog ne može da je obnovi u ljudskoj rasi, sve dok je ne otkrije ljudskoj rasi; a Božija slava je Njegov karakter. I želeo sam da to vidimo kroz proučavanje 1.Moj.3, jer sam želeo da vidite to da je od samog prvog dana pada u greh Bog otkrio svoju slavu, da bi čovek posmatranjem mogao biti promenjen. U toj žrtvi Jagnjeta koje je zaklano (Otk.5:12.), da bi se omogućile te haljine od kože (1.Moj.3:21.), mi imamo prelep opis Božijeg karaktera. Amin? I to je svetlost koja sija od Jagnjeta, koja razgoni tamu koja je doneta na ljudsku rasu zbog sotoninih laži. Velika tama (Isa.60:2.) u koju je utonula ljudska rasa, je rasterana svetlošću koja sija od Jagnjeta… Amin? … upravo od samog početka.

Mislim da je veoma značajan ovaj poslednji stih, na kraju naše sedme lekcije; na vrhu str.14. Šta je to što osvetljava čak i Novi Jerusalim? Otk.21:23: ‘I gradu nisu potrebni ni sunce ni mesec da sijaju u njemu, jer ga slava Božija osvetljava.’ Šta to? Slava. A šta je Božija slava? Njegov karakter. Odakle izvire ta slava koja osvetljava i Nebo i Novi Jerusalim? Sledeća rečenica: ‘I svetlost je njegova Jagnje.’ Amin? Upravo je kroz jagnje Bog otkrivao svetlost svoje slave od samo početka, od kada je čovek sagrešio, i činiće to kroz sva vremena večnosti. Jagnje je svetlost. Amin? Jagnje je svetlost.

Pogledajte u Jagnje, dragi prijatelji, posmatrajte Jagnje. Nikako to ne mogu prenaglasiti… da ćete posmatranjem biti promenjeni.

Bilo je još stvari koje sam izneo, kao npr. moje uverenje da je to bio petak. Beše to veče, i ja verujem da je Gospod dočekao subotu sa njima. Ali, verovatno je primarni razlog zašto mislim da je bio petak taj, da ono što se desilo u tipu, ima svoje anti-tipsko ispunjenje; i to kada? To beše u petak. A anti-tipsko Jagnje Božije je zaklano u petak popodne.

Šta predstavljaju haljine od kože, dragi prijatelji? … zbog čega je jagnje umrlo, da bi one bile obezbeđene? Vidite, nisu to bile haljine od vune, zar ne? Ovca nije samo ošišana. Koji je jedini način da dobijet odelo od kože? Morate uzeti život te životinje. To nisu bile haljine od vune. Insistiram, da je morala da se desi smrt tih životinja, da bi se obezbedile takve haljine; i mi tu imamo uspostavljanje žrtvenog sistema. Ti jaganjci su umirali, da bi ljudska rasa mogla da…, šta? Bude obučena. I šta te haljine predstavljaju? Haljine Hristove pravde. (COL 315.2) Čujem li ‘amin’? Zato smo ovde stavili Isa.61:10; kod nas na str.13: ‘Veoma ću se radovati u Gospodu. Duša će se moja veseliti u Bogu mojem, jer me obuče u haljine spasenja, i On me ogrnu plaštem pravednosti.’ To je jedino odelo, koje je odgovarajuće da nas učini dostojnima, kada budemo stali u Božijem prisustvu. Da li ja to čujem ‘amin’? Sva naša pravda je kao…, šta? Kao prljave haljine (Isa.64:6.), dragi prijatelji. Jedina haljina koja je odgovarajuća, je obezbeđena po bezgraničnoj ceni, kroz život i smrt Isusa Hrista- Gospoda naše pravednosti, našeg Spasitelja. O tome ćemo još više proučavati.

A uzgred, postoji drugi aspekt, koji želim da dotaknem, a to je, da je neko morao umreti. Insistiram na tome. Neko je morao umreti, kada je čovek sagrešio. Zašto? Šta Bog kaže? ‘U onaj dan kada okusiš sa njega, sigurno ćeš…’, šta? ‘… umreti.’ (1.Moj.2:17.) Šta mislite, ko je pratio svaki Božiji potez… samo čekajući da bilo šta nazove prljavom igrom? Sotona. I da niko nije umro toga dana kada je čovek okusio, šta mislite, ko bi ustao vičući iz sveg glasa pred celim univerzumom- ‘Rekao sam vam, mi smo samo gomila robota. Mi nemamo istinski slobodnu volju. Evo dokaza: Adam i Eva su izabrali da pojedu zabranjen plod, a Bog je rekao da će umreti ako bi ga okusili, i Bog ne želi da im dopusti, da dobiju ono što su izabrali. Evo je moja tužba. Mi smo roboti.’ Ko bi tako nešto rekao? Sotona bi to rekao. Nemojte ni pomišljati, da bi on propustio takvu šansu. Ali, on nije mogao reći tako nešto. Zašto? Jer je video, da je nešto umrlo, i u svom sebičnom umu nije mogao ni zamisliti činjenicu, da će zapravo Bog umreti, da čovek ne bi morao umreti. On je shvatio, da je Bog smislio neki način da uvažava ljudski izbor, a da ga ipak ostavi u životu… I to je smisao krsta. Čujem li ‘amin’? To je smisao krsta, dragi prijatelji.

To Bog umire, poštujući naš izbor i time je očuvao našu slobodnu volju, i dao nam šansu da ponovo biramo. Vi jednostavno morate voleti takvog Boga. Čujem li ‘amin’? Jednostavno morate voleti takvog Boga, dragi prijatelji. Znate, čudesna stvar povodom toga je ta, da je Bog bio voljan da to uradi, samo da bi nam omogućio da nam da novu šansu izbora. Samo da nam to omogući… a računajući na to, sotona je pokušao da Ga ubedi da niko neće promeniti mišljenje. A uzgred, posebno se potrudio da Ga ubedi u Getsimaniji… ali više o tome kasnije. ‘To nije vredno truda’– sotona Mu je neprestano govorio. ‘Niko neće promeniti mišljenje. Zašto to radiš? Svi su oni bespomoćni pobunjenici. Bolje zaboravi. Vrati se kući. Ti ne želiš proći kroz tu agoniju. Svakako se neće isplatiti. Zaboravi.’ Znate, šta je Isus rekao na to? ‘Spreman sam da prođem to sve, ne bi li samo jednome omogućio da se povrati poslušnosti Meni i Ocu, i to iz motiva ljubavi. Proći će to, ne bi li spasao samo jednoga.’ Jednostavno morate voleti takvog Gospoda. Čujem li ‘amin’? Jednostavno morate voleti takvog Gospoda… Hvala Bogu na Jagnjetu. Čujem li ‘amin’? Slava Bogu na Jagnjetu. To je toliko značajno, što Ga Biblija naziva Jagnje zaklano od…’, kada? ‘… od postanja sveta.’ (Otk.13:8.) U tipu, od samog početka sveta; a kada je došla punina vremena, kako je On predstavljen od Jovana Krstitelja? Gle Jagnje Božije.’ (Jov.1:29.) I šta to Jovan govori svima, koji imaju uvo da čuju? ‘Evo ga On. Ovo je anti-tipsko Jagnje. To je Onaj, koga su sva ta jagnjad, uključujući i prva dva, koja su stradala da bi obukli naše praroditelje, to je Onaj, na koga su svi oni ukazivali. Evo Ga. Pogledajte Jagnje, i gledanjem ćete se promeniti.’ O, slava Bogu na Jagnjetu. Amin?

I posmatranjem Jagnjeta ljudi se menjaju, a žrtveni sistem se značajno razvio uspostavljanjem svetinje i njene službe. Ali, šta je i dalje bilo u osnovi toga? Žrtva jagnjeta. I najzad je tip morao da se sretne sa anti-tipom. Tip nije dovoljno otkrivenje. Tako je, kada se navrši vreme, Bog poslao svoga Sina (Gal.4:4.), i to je tačka od koje mi krećemo.

Ali pre nego što nastavimo, šta moramo učiniti, dragi prijatelji? Lično da pozovemo Božijeg Duha, da bude sa nama. Pomolite se i za mene, dok se budete molili za sebe. Pomolite se, da mi Bog da posebnu efikasnost i preciznost, dok se budem bavio ovom dragocenom istinom.

Oče nebeski, kakvu dragocenu priliku imamo u posmatranju Jagnjeta. Molim Te, da nam otvoriš oči. Pomaži nam oči očnom mašću. Pomozi da vidimo još veće dubine istine, nego što smo to ikada videli. Pomozi nam da vidimo svetlost koja sija iz starih tekstova, koju do sada nismo primetili. I u svetlosti Tvoje ljubavi, koja sija iz Pisma, a posebno iz Reči koja je postala telo, pomozi nam da se promenimo u ono što gledamo. Molim Te Gospode, pomaži moja usta, zaposedni moj jezik. Vodi moje misli, sastavi svaku moju reč. Želim govoriti istinu i samo istinu… istinu kakva je u Isusu; a zatim, šta uspeš da progovoriš kroz mene, i uprkos mene, neka to dosegne srca i umove, i osvoji volju; da bi moglo i živote da preobrazi. Ovo je moja molitva u Isusovo ime. Amin.

Naslov osme lekcije, gde smo upravo sada, na srt.14 je- Videli smo Njegovu slavu’ Ta fraza je uzeta iz Jov.1:14: I Reč postade telo i useli se među nas, i videli smo Njegovu slavu’…, kakvu slavu? … slavu kao jedinorodnoga od Oca. punu blagodati i istine.’ Primetili ste našu ključnu reč, zar ne? Slava’. Šta je slava? Karakter. Govorimo o Hristovoj misiji, da nam otkrije Božiju slavu. Božija slava je otkrivena u tipu, od dana kada je čovek sagrešio. Ali kada se navršilo vreme, Hrist je došao kao anti-tipsko Jagnje da otkrije puninu Božije slave. Ali, da bi to uradio, Reč je morala da postanje…, šta? Telo. Pomozite mi u ovome. Ovaj stih je toliko pun istine. Pre svega, primetite ko je to poslat. To je Reč. A ko je Reč? Jov.1:1-3. nam daje jasan odgovor na to pitanje. U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Reč beše Bog. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo, što je postalo. U njoj beše život, i život beše videlo ljudima.’ Ko je Reč? Reč je Bog. Druga ličnost božanstva, Božiji Sin. Znaci vremena’ 13. februar 1893: U delu stvaranja, Hrist je bio sa Bogom. On je bio jedno sa Bogom, jednak Njemu, sjajnost Njegove slave, obličje bića Njegova, predstavnik Oca. Jedino je On, čovekov Tvorac mogao biti i čovekov Spasitelj. Nijedan nebeski anđeo nije mogao otkriti Oca grešnicima, i povratiti njihovu vernost Bogu. Ali, Hrist je mogao manifestovati Očevu ljubav; jer je Bog bio u Hristu, i pomirio je svet sa Sobom.’ Vidite dragi prijatelji, jedini način da se ljudska rasa, koja je sada izgubljena u pobuni, zadobije nazad, je kroz otkrivenje Božijeg karaktera, Božije slave. Ali, postoji samo jedno Biće koje to može adekvatno učiniti, a to je Onaj koji je i sam Bog. Nijedno drugo stvoreno biće nije doraslo zadatku otkrivanja kakav je Bog zaista; u najboljem slučaju, svi oni su samo bleda slika. Ali, tu je Jedan koji je sjajnost Očeve slave, neumanjeni sjaj Očevog karaktera. Jedini je On dorastao tom zadatku, i jedino čovekov Tvorac može biti čovekov Spasitelj, jer spasavanje čoveka uključuje i njegovu obnovu u Božije obličje. Jedini koji može obnoviti Božije obličje u nama, je Onaj koji nas je na početku i stvorio po Božijem obličju. Da li me pratite? Zato je naš Spasitelj morao biti naš Tvorac. Veoma je značajno, da kada je David povikao- Učini mi Bože…’, šta? ‘… čisto srce’ (Psa.51:10.), a tu je jevrejska reč- ‘bara’, koja je prevedena sa ‘učini’ tj. ‘stvori’; a to je jedinstvena reč. Ona se jedino koristi kada je u pitanju Bog, koji stvara nešto iz ničega. To je ista reč, koja je upotrebljena u 1.Moj.1:1. U početku stvori Bog’- ‘bara’. Vidite, potrebna je ista sila Reči da kaže, pa da iz ničega u ovom delu univerzuma, postane svet koji mi danas znamo. Ta ista sila, te iste Reči, je potrebna da se Svojom stvoriteljskom moći obrati našim srcima, i učini nas novim stvorenjima. Amin? … da nas učini novim stvorenjima. Samo naš Tvorac može biti naš Spasitelj, jer da bismo bili obnovljeni potrena je stvoriteljska sila. A ta sila je u Reči, i samo u Reči. Slažete li se? U redu. E sada, ova Reč, molim vas zapazite, šta to Jovan kaže? Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo, što je postalo.’ To Je postavlja u potpuno drugačiju kategoriju od bilo kojeg stvorenog bića, zar ne? Jer sva stvorena bića i sve što je načinjeno, načinio je…, ko? Ta Reč. Tako da Ona ne može biti stvorenje, niti može biti načinjena, niti može imati početak. Pratite li? Uzgred, ovo su veoma duboko zančajna i važna teološka pitanja. Postoje mnoga zbrkana razmišljanja povodom Hristove ličnosti. Ima onih, čak i u ovoj našo crkvi, koji insistiraju da je u nekoj tačci Hrist imao svoj početak. Dragi prijatelji, sve što ima početak je došlo kroz Njega. Tako da On nema početak; On je Onaj koji jeste! On je oduvek bio i uvek će biti. Pratite li? To što je On Onaj koji jeste, Ga stavlja u istu kategoriju sa Bogom. U redu. To je veoma važno… ‘Čežnja vekova’ str.530: U Hristu je život, originalni i nepozajmljen.’ To je prilično jasno; čujem li ‘amin’? U Njemu, u Hristu je originalni i nepozajmljen život; Onaj ko ima Sina ima život. (1.Jov.5:12.) Hristovo božanstvo je sigurnost večnog života vernicima.’ Vidite, ako naš Spasitelj nema u sebi originalni i nepozajmljen život- večni život, onda mi nemamo sigurnost večnog života. To je veoma važno. Nemojte dozvoliti da vas iko zbuni u tome. U redu? Njegova misija da otkrije Božiji karakter, daje poseban značaj Njegovom jedinstvanom imenu. Reč. Šta je to On? Reč, sviđa mi se to. Koja je Njegova misija? Da otkrije Božiji karakter. A šta je karakter? Koju smo to definiciju dali? Misli i osećanja spojeni. (5 T 310.1) Kako mi to ispoljavamo naše misli i osećanja? Rečima, zar ne? Bog želi da nam otkrije Njegove istinske misli i osećanja. Vidite, sotona je lagao o Božijem karakteru. On je učinio da mislimo, da Bog ima sebične misli i osećanja, gnevne i osvetoljubive misli i osećanja; da je On okrutan i samovoljan; a mi smo u velikoj nevolji i treba da Ga se bojimo. Vidite, to su sve neprijateljeve laži. Pratite li? Dakle, Bog želi da objavi svojim otuđenim i zaplašenim, a stoga i pobunjenim stvorenjima, svoja istinska osećanja prema njima. I šta On to radi? On šalje svoga Sina, da nam kaže šta oseća prema nama. Ima li to smisla? Čujte, Jer.29:11: Jer Ja znam…’, a to govori Bog, Jer Ja znam misli koje mislim za vas, govori Gospod, misli dobre a ne zle, da vam dam pošljedak kakav čekaste.’ Dakle, šta On čini da bi objavio te misli? On šalje svoga Sina, i naziva Ga…, kako? Reč. Nije li to divno ime za Hrista u svetlosti Njegove misije? Instruktor mladih’ 28. jun 1894: ‘Ko je Hrist? On je jedinorodni Sin živoga Boga. On je Ocu kao reč koja izražava misao. Kao misao koja se čuje, tako je Hrist Reč Božija.’ Razmotrimo sada sledeću frazu u ovom našem ključnom tekstu; Jov.1:14: I Reč postade…’, šta? ‘… telo.’ Reč postade telo. Zašto je od suštinske važnosti za Reč, da bi objavila Božije misli i osećanja, tj. da otkrije Božiji karakter, zašto je važno za Nju da postane telo? Iz dva razloga, dragi prijatelji. Pod jedan; jer jedino tako mi možemo preživeti to otkrivenje… I pod dva, jedino tako možemo razumeti. Jeste li čuli, šta sam rekao? Reč je morala postati telo, da bismo mogli preživeti otkrivenje; i pod dva, da bismo ga mogli razumeti Šta ja to mislim? Pa, Bog nastava u večnoj slavi. Pratite li? A kada smo mi postali grešni, toliko smo postali neskladni sa slavom- Božijim karakterom, da bi Božija slava za nas bila…, šta? Oganj koji spaljuje. (Jev.12:29.) Pratite li me? Bili bismo spaljeni puninom Njegove slave. Upravo zbog toga je Mojsije na Sinajskoj gori, kada je rekao- Molim Te, pokaži mi svoju slavu’, morao biti, šta? Sakriven u rascepu stena, a Bog ga je i zaklonio svojom rukom; i tada mu je Bog mogao dozvoliti da Mu vidi samo leđa, dok je prolazio. (2.Moj.33:20-23.) Čak i tada je Mojsijevo lice pokazivalo toliku svetlost kao odsjaj, da deca Izrailjeva nisu mogli podneti da gledaju u njega. (2.Moj.34:30.) To je slava. Amin? A Mojsije je bio pobožan, svet čovek. I dragi prijatelji, to je bila ista Osoba božanstva koja je prošla pored Mojsija na Sinajskoj gori; koja je došla, hodala i pričala među nama. To je ista Osoba. Šta je činilo razliku? Reč postade, šta? Telo. (Jov.1:14.) On je pokrio svoju božansku slavu ljudskošću. Čujem li ‘amin’? On je sakrio, i na taj način omekšao i ublažio slavu u ljudskom telu. Zato u Jev.10:5. stoji- Zato kada je došao na svet, rekao je: žrtava i darova nisi hteo, ali…’, šta? … ali si Mi telo pripravio.’ … telo si Mi pripravio.’ ‘Čežnja vekova’ str.23: Hrist je trebao da poseti naš svet i da se utelovi. On kaže: Telo si Mi pripravio. Da se pojavio sa slavom koju je On imao sa Ocem, pre nego je stvoren ovaj svet, mi ne bismo mogli podneti svetlost Njegovog prisustva. Da bismo je mogli gledati a da ne budemo uništeni, manifestacija njegove slave je bila pokrivena. Njegovo božanstvo je pokriveno ljudskošću, nevidljiva slava u vidljivoj ljudskoj formi.’ Amin? Bogu hvala, da je Reč postala telo. Slava Bogu, što je Reč postala telo. Dragi prijatelji, molim vas ne potcenujte žrtvu koju je podnela Reč, kada je postala telo. Vidite, često mislimo o Hristovoj žrtvi isključivo kao Njegovoj smrti na krstu. I jeste, to beše neizmerna žrtva koju je On podneo na krstu. Ali, odve sam da vam kažem, dragi prijatelji, da je Hrist već učinio beskonačnu žrtvu da bi mogao otići na krst. Vidite, na krstu On je morao da umre. A Bog ne može da umre. Stoga je morao postati čovek, pre nego je mogao umreti. Slažete li se? A kada je postao čovek, molim vas shvatite, to je već bila beskonačna i bolna i večna žrtva. On nije postao čovek, samo da bi odradio posao, a zatim da se vrati u prvobitno stanje; On je prihvatio ljudskost i On zadržava ljudskost kroz beskonačno vreme večnosti. To je bila večna žrtva. Molim vas, shvatite to. Kada je Isus ustao iz groba, šta je dopustio da učenici urade? Da Ga osete. A šta je On učinio u njihovom prisustvu? Jeo je. I šta je sa time hteo da im poruči? Da je još uvek ljudsko biće; bio je i dalje čovek… A kada se uzneo na nebo u onim oblacima, šta su pri tom uznesenju anđeli rekli? Ovaj isti Isus će tako i doći…’ (Del.1:11.) Dragi prijatelji, On je zauvek čovek. Amin? On je zauvek jedno sa čovečanstvom, a uzgred to je razlog zašto je čovečanstvo bilo uzdignuto u sferu moralnih vrednosti sa Bogom. Da bi nas spasao, Bog je postao jedno sa nama. Emanuel, Bog sa nama. (Mat.1:23.) Pomislite na to! Skoro da je neshvatljivo… Bog, suvereni Tvorac ovog univerzuma, svih tih miliona i milijardi zvezda, Onaj koji ih je sve doveo u postojanje; sišao je dole na ovo malo parčence, i postao je jedan od nas malih parčića na tom parčencetu, da bi nas spasao… i On će zauvek ostati jedno sa nama. Prosto morate voleti takvog Boga. Čujem li ‘amin’? Prosto morate voleti takvog Boga… Reč je postala telo, i to je bilo bolno. Čujte ovo. Biblijski komentari’ tom 7, str.915: Hrist je po beskonačnoj ceni, bolnim procesom…’ Kako? … bolnim procesom, tajanstvenim kako za anđele tako i za ljude, preuzeo ljudskost, sakrivši božanstvo, stavljajući na stranu svoju slavu, rođen je kao beba u Vitlejemu.’ Koliko je bilo bolno za Njega da postane čovek. Sledeći red, sledeća fraza u našem tekstu. Mi rasklapamo Jov.1:14. i ponovo sve sastavljamo: Reč postade telo i…’, šta? … useli se među nas.’ To je fascinantan glagol na grčkom. Zapravo je bolji i mnogo doslovniji prevod- ušatorio se među nas.’ To jedan prevod ima na svojim marginama, a što se tiče Jov.1:14: ‘Reč je postala telo i ušatorila se među nas, videsmo slavu Njegovu, slavu kao jedinorodnoga od Oca, punog blagodati i istine.’ Drugi prevod, koji je i moj omiljen, jer je toliko tačan i doslovan, je Roterhem. To je odlična biblijska studija. A jedan drugi prevod kaže: Reč postade telo i ono razape šator među nama.’ Sviđa mi se to. Reč postade telo i…’, šta? … razape šator među nama.’ To doslovno kaže grčki tekst, ušatorio se, razapeo šator među nama. A mi videsmo Njegovu slavu, slavu kao jedinorodnog od Oca, punu blagodati i istine.’ Dragi prijatelji, na šta nas podseća taj izraz? 2.Moj.25:8: I neka mi načine svetinju, da među njima…, šta? … da među njima nastavam.’ Molim vas znajte da svetinja u pustinji pred Sinajom, je bila tip Hristovog utelovljenja. Jeste li čuli šta sam kazao? Šta je bila svetinja? Tip Hristovog utelovljenja. Znate, mi kao narod smo već dugo vremena proučavali svetinju kao plan spasenja, i to je tako. Ali, sve u svemu mi smo prevideli činjenicu, da je svetinja pre svega tip Hristovog utelovljenja. Vidite, ceo plan spasenja se utelovio u Osobu. A ko je ta Osoba? Isus Hrist. Dragi prijatelji, svetinja u sinajskoj pustinji je pre svega tip Hristovog utelovljenja. Zato Jovan upotrebljava poseban jezik. I njegovom upotrebom, on je rekao da mi ne samo da imamo anti-tipsko Jagnje, nego imamo anti-tipsku svetinju, imamo ovde i anti-tipskog Sveštenika. Isus je anti-tip celog sistema. Vidite li to? Reč je postala telo i ušatorila se, ili razapela šator između nas.’ Čujte ‘Čežnju vekova’ str.23: Hrist je postavio svoj šator u sred ljudskog logora.’ Očigledno, ona vidi Hrista kao anti-tip svetinje. On je razapeo svoj šator odmah pored ljudskih šatora, da bi mogao boraviti među nama, I da nas upozna sa Njegovim božanskim karakterom i životom.’ To je upravo ono što nam je Jovan rekao u stihu 1:14. U redu? Vidite li to? E sad, svetinja je tip Hristovog utelovljenja. Voleo bih to da istražim sa vama… Razmotrimo to ukratko; dozvolite mi da vas malo zainteresujem, a izazivam vas da i dalje proučavate o svetinji, kao tipu Hristovog utelovljenja.

Uzgred, postoji dosta sukoba u našoj crkvi o ljudskoj prirodi Isusa Hrista. Dođe mi da plačem… plače mi se, kada vidim kako nas je ovo pitanje podelilo na više mesta i više načina… Posebno bih plakao, kada vidim koliko se samo možemo razlikovati od Hrista, dok govorimo o Njegovoj prirodi. Dragi prijatelji, ja ne želim da uđem u sukob, ali želim da vas opremim sa dragocenom svetlošću, koja će vam pomoći da nađete izlaz, ako ste već u tome, ili da se pripremite za to, ako vas to još nije dotaklo; jer najverovatnije hoće. Molim vas razumite, da je jedan od najboljih načina da imamo jasno razumevanje Hristove ljudske prirode, ako uzmemo u obzir svetinju kao njen tip. Pratite li? Razmislimo brzo o ovome. Hajdemo do Sinajske pustinje. U redu? Sve je po propisu. Prolazimo pokraj uredno raspoređenih šatora, stotine i hiljade njih od različitih plemena, svi postavljeni po propisu oko otvorenog prostora u sredini. I kad smo napokon stigli do tog otvorenog prostora, i dok tu gledamo, šta vidimo u centru? Vidimo veliki šator. Pitanje: Da li je on lep spolja? Ne, on spolja izgleda kao i svaki drugi šator. Prekriven je jazavičijim kožama, kao i svi drugi šatori, nekako išarani braon i crno, veoma je uobičajeno izgledao spolja. Koji je značaj toga? Šta nam to govori o Hristovoj ljudskoj prirodi? Taj ljudski šator… to ljudsko telo koje je Hrist prihvatio, da li je bilo posebno atraktivno? Da li su ljudi bili privučeni Njegovim fizičkim izgledom? Jesu li? Ne, ni u kom slučaju; naprotiv. U stvari, čujte šta kaže Isa.53:2: Jer izniče pred Njim kao šibljika, kao koren iz suhe zemlje. Ne bi obličja ni lepote u Njega, i videsmo Ga, i ne beše ništa na očima, čega radi bismo Ga poželeli.’ Veoma zanimljivo. Vidite li, kako savršeno tip šatora nagoveštava anti-tip? Ništa atraktivno spolja. Ali, stanite malo. A šta je sa unutrašnjošću? Šta je sa unutrašnjošću tog šatora, usred sinajske pustinje? Da li je i on, kao i svi drugi šatori? Je li? Hajdete sad, da li je? Dragi prijatelji, on je bio radikalno drugačiji od bilo kojeg drugog šatora oko njega. Bio je izuzetno lep, onako kako samo mogu da naprave vešte zanatlije, pod vođstvom Svetoga Duha. Sve je odrađeno do savršenstva, i obloženo sa najčistijim zlatom; i sve je bilo obasjano prisutnošću Božije slave u Šekini. Bogate boje koje su izvezene na zavesama su se ogledale na zlatnim zidovima. Beše prelepo tamo. Čujem li ‘amin’? Zašto? Jer to beše tip Hristovog utelovljenja, u kome je boravila punina božanstva telesno. (Kol.2:9.) Amin? U kome imamo sjajnost Očeve slave, koja je pokrivena; ali je ipak sjajnost bila u Njemu. Bila je u Njemu… On je beskrajno, izvanredno divnog karaktera, dragi prijatelji. Znajte to. Biblijski komentar’ tom 7, str.904: Da je On došao među ljude u svom plemenitom, nebeskom obliku, Njegova spoljašnja pojava bi privukla k sebi umove ljudi, i on bi bio prihvaćen bez ispoljavanja vere… A vera u Isusa kao Mesiju nije trebala da počiva na dokazima onoga što se vidi, da oni veruju u Njega na osnovu Njegove telesne privlačnosti, nego na…’, čemu prijatelji? … na osnovu vrsnog karaktera koji je u Njemu, koji nikada nije, niti može biti pronađen u bilo kome drugome.’ Čujem li ‘amin’? Da li ste mogli pronaći istu lepotu, kakvu ste mogli naći u svetinji, usred sinajske pustinje? Jeste li mogli naći istu lepotu u bilo kom drugom šatoru celog tog logora? Jeste li? Ne, niste. Vidite, u njemu je vrsan karakter, koji nikad nije nađen, niti se može naći u nekom drugome. Slažete li se? Vidite li, šta možemo naučiti gledajući u svetinju, kao tip Hristovog utelovljenja? Da li to razumete? Ovo će vas postaviti na čvrst teren u vezi istine, koju ćemo proučavati o ljudskoj prirodi Isusa Hrista. Uzgred, hajdemo i korak dalje… Ima toliko toga još…, ali nemamo vremena. Koji je zakon… Hajde, pomozite mi… Koji je to zakon, napisan na kamenim pločama, bio u svetinji nad svetinjama, u šatoru od sastanka usred sinajske pustinje? Koji je to bio zakon? Je li to bio zakon sebičnosti? Hajde sada, da li je? Ne! Nego je to zakon…, čega? Zakon ljubavi… Božiji zakon… Dragi prijatelji, utelovljeni Hrist je imao zakon ljubavi zapisan u svome srcu, još od samog početka. I to će nam biti jasno, dok nastavimo proučavanje. Molim vas učite iz svetinje kao tipa Hristovog utelovljenja. Na Nebesima’ str.201: Gospod je ujedinio svoju prirodu sa ljudskom, izričito zato da bi se mogao još više izdvojiti i postati objekt našeg posmatranja i ljubavi.’ Sviđa mi se ovo, čujte: ‘On nas poziva bliže da posmatramo veće svetlo, nevidljivog Boga uvijenog u ljudsko odelo, koji emituje slavu toliko omekšanu i ublaženu da bi naše oči mogle podneti taj prizor. Hrist je svetlost neba. U Njegovom licu videćemo Boga.’ Amin? Ali, šta je Bog iz milosti učinio sa svetlošću? Kada ju je uvio u ljudskost, On ju je omekšao i ublažio, da bi naše oči mogle podneti prizor. Kažem- Slava Bogu na utelovljenju. A šta vi kažete? A uzgred, da li vam to pomaže da razumete frazu našeg ključnog teksta, koju sam usput naveo kada smo prve večeri bili zajedno? (2.Kor.3:18.) Mi pak svi sa…’, šta? ‘… sa otkrivenim licem gledamo kao u ogledalu slavu Gospodnju, i preobražavamo se u to isto obličje iz slave u slavu, kao od Duha Gospodnjeg.’ Da li je Mojsije mogao gledati slavu otkrivenog lica? Nije. Kako to da mi možemo gledati slavu otkrivena lica? Jer je Isus nosio pokrivalo. Amin? On je pokrio (uvio) svoju božansku slavu u ljudskost, tako da bismo mi mogli gledati slavu otkrivenim licem. Hvala Bogu na utelovljenju. Čujem li ja to ‘amin’? Slava Bogu na utelovljenju, dragi prijatelji. Znaci vremena’ 4. april 1895: Hrist je došao u obličju grešnog tela, obukavši svoje božanstvo u ljudskost, da bi mogao predstaviti pred svetom Božije savršenstvo u sopstvenom karakteru. On je došao da predstavi Boga, ne kao surovog sudiju, nego kao…’, šta? … brižnog Oca.’ Bog je ljubav. Ovo beše velika istina, zbog koje je Hrist došao na svet, da je otkrije. A sotona je toliko pogrešno predstavio Božiji karakter svetu, da je čovek ostao udaljen od Boga; ali Hrist je došao da prikaže svetu Očeve osobine, da predstavi obličje bića svoga Oca. Predmet Hristove misije svetu je bio da…, šta? Otkrije Oca. O, da. A da li je uspeo u tome? Savršeno… u stvari, šta je mogao reći Filipu, kada je ovaj rekao- Gospode, pokaži nam Oca, i to će nam biti dosta.’ Jov.14:9: Isus mu reče: Toliko vremena sam sa vama, a ti Me nisi poznao, Filipe. Ko je video Mene, video je Oca; pa, kako ti kažeš: pokaži nam Oca?’ Vidite, dragi prijatelji, Isus je tako savršeno otkrivenje svoga Oca, da je mogao reći- Ako si video Mene, video si…, koga? Video si Njega. Evo je izjava vredna pažnje. Čujte. ‘Upoznati Njega’ str.338: Da je Bog Otac došao na naš svet da boravi među nama, ponizivši Sebe, pokrivši svoju slavu da bi Ga čovečanstvo moglo gledati, izveštaj o Isusovom životu ne bi bio ništa drugačiji…’ Nije li to izjava vredna pažnje? U svakom Isusovom delu, u svakoj Njegovoj pouci, treba da vidimo, čujemo i prepoznamo Boga. U izgledu, rečima i postupcima to je bio glas i stav Oca.’ Isus je, drugim rečima, savršeno otkrivenje svoga Oca, da ako bi Otac bio Onaj koji je došao i otkrio Sebe, izveštaj- u svim detaljima i svim rečima, bi bio identičan kao onaj zabeležen u Novom zavetu. Kakav savršen posao je Isus uradio… u ispunjenju svoje misije otkrivanja čoveku Božije slave. Čujte kako to Pavle postavlja, i to je veoma važan stih. Molim vas pratite me. Želim da se usredsredimo na ovaj stih. Nalazimo ga u Jev.1:3. Ovde Pavle govori o Hristovom savršenom ispunjenju Njegove misije, i On je to učinio na jedinstven i prelep način. On se ovde služi jevrejskom poezijom. A njegov stil pisanja ove knjige je značajno drugačiji od stila koji je koristio, kada je pisao nejevrejima- Galatima, Efescima, Filibljanima, Kološanima itd. U stvari, stil je toliko drugačiji, da knjiga Jevrejima… a dosta teologa to insistira, da nikako njen autor ne može biti Pavle. Postoji značajna debata o tome ko je autor poslanice Jevrejima, gde je takođe i sadržaj značajno drugačiji. On ovde govori o svetinji. Ali, to može lako biti objašnjeno činjenicom, da se naravno tu Pavle obraćao svom narodu. On nije mogao govoriti nejevrejima o svetinji. Oni to ne bi razumeli. Ali, da li bi Jevreji razumeli svetinju? Da. A on se služi tipičnim stilom jevrejske komunikacije, na koju su Jevreji navikli. Ovo vam iznosim, jer želim da vidite da ovde u trećem stihu imamo jevrejsku poemu. Šta to imamo? Jevrejsku poemu. Molim vas razumite, da Jevreji nemaju poeziju kakva je naša, ne rimovanjem poslednjih reči, nego oni prave poeziju, tako što govore istu stvar na različite načine. To se zove paralelizam. Stari zavet je pun toga, posebno knjiga Propovednika i Psalmi… Paralelizam je kada kažete istu stvar ali na različite načine parovi malih paralela. Mi ovde imamo jevrejsku poemu koja prelepo opisuje Isusovo savršeno ispunjenje njegove misije, otkrivanja Očevog karaktera. Čujte to. Šta prva fraza kaže? Prva fraza- ‘koji je sjajnost Njegove slave.’ Ovo se odnosi na Hrista, i Pavle nam govori da je On sjajnost Očeve slave. E sad, pomozite mi u ovome. Reč- sjajnost, kao što smo ranije primetili, znači- ‘nesmanjeni sjaj’. U redu? To nije samo odsjaj. Nego šta je to? Sjaj. To je nesmanjen sjaj Očeve…, čega? Slave. A šta je slava? Karakter. Pavle nam kaže, da je Isus u potpunosti otkrio savršeni karakter svoga Oca. Zastanimo malo i razmislimo o ovome. Po definiciji Bog je beskrajno slavan. Amin? On ima beskrajno savršen karakter. Stoga, ako već Hrist otkriva puninu sjajnosti Božije slave, On takođe mora da je otkrio beskrajno savršen karakter. Da li se slažete? Ima li to smisla? A pitanje je, da li je On uspeo u tome? Pogledajte u ‘Svedočanstva 6′ str.60. Slušajte pažlivo: Hristov život je otkrio beskrajno savršen karakter.’ Čujem li ‘amin’? Je li to samo savršen karakter, koji je On otkrio? Hajdete, Da li je samo savršen? Ne, on je…, šta? Beskrajno savršen. Ne mogu prenaglasiti važnost prihvatanja ovog koncepta. A to će nam biti značajno u kasnijem našem proučavanju. Tako da, sada to zabeležite. Kakvu savršenost je Hrist otkrio? Beskrajno savršenstvo karaktera. On je bio sjajnost Očeve slave. On nije bio samo slabi odsjaj. On nije bio u nedostatku slave. (Rim.3:23.) Pratite li ovo? On je otkrio beskrajno savršenstvo karaktera. To nam Pavle kaže, služeći se ovim rečima- sjajnost Očeve slave.’ A sledeći red ove poeme je veoma, veoma zanimljiv. On kaže istu stvar ali na drugi način. A vi i ja to ne možemo prepoznati, osim ako ne pogledamo originalni jezik. Dozvolite mi da to uradim sa vama. Tu je jedna veoma jedinstvena grčka reč, koja je upotrebljena u ovoj drugoj frazi poeme. Koja je to druga fraza poeme? Obličje bića Njegova.’ Prva fraza- ‘sjajnost Njegove slave.’ Druga fraza- ‘obličje bića Njegovog.’ Postoji jedna grčka reč, koja je prevedena sa- ‘obličje bića’, samo jedna. Iznenadićete se, kada čujet koja je to reč. Ta reč je ‘kar-ak-ter’. (Strong’s G5481) Šta čujete? Karakter. Samo je jednom upotrebljena u celom Novom zavetu, upravo ovde u ovoj poemi. Koja je to reč? Kar-ak-ter. a uzgred, fascinantno je, da se ta reč upotrebljava na veoma mnogo jezika- Španskom, Francuskom…, na mnogim jezicima… Engleskom, čak i Ruskom. Bio sam u Rusiji sa ovom serijom predavanja, i moj prevodioc kada sam rekao karakter, i one je rekao- ‘kar-ak-ter’. Pogledao sam ga iznenađeno. I oni imaju istu reč. Znate, to je zanimljivo, što postoje određene reči, koje izgleda da su veoma važne, pa ih je Bog očigledno zaštitio od tipičnih promena u različitim jezicima. Koja je druga takva reč? Sabat’. A i karakter je jedna od njih. Mi je imamo iz grčke reči- ‘kar-ak-ter’. Zanimljivo je, da postoji mogućnost pa i debata, da bi ona mogla doći i od prvobitne jevrejske reči, kao i od grčke. Kar-ak-ter’, šta znači ta grčka reč? To je veoma zanimljivo. Uradimo malu etimološku studiju ove reči. U redu? Jeste li spremni za to? Hajde da uzmemo najstarije zapise, koje možemo naći. Znajte, da mi možemo proučavati grčke zapise, koji su značajno stariji od spisa novog zaveta, znate to već, oni su dosta stariji od Novog zaveta. U redu? Kada uzmemo te stare grčke dokumente, i pogledamo u njih, tražeći reč- ‘kar-ak-ter’, jer mi želimo da razumemo njegovo značenje, njegovu definiciju. Otkrićemo, da u najstarijim zapisima reč ‘kar-ak-ter’ se odnosi na kovača ili gravera novčića. Veoma zanimljivo. Na šta se odnosi? Na kovača ili gravera novčića. Zatim, nakon prolaska vremena, značenje reči se promenilo, kao što to obično biva, i dok proučavamo manje stare…, ali i dalje starije od Novog zaveta, manje stare grčke zapise, otkrivamo da se reč ‘kar-ak-ter’, na neki način malo razvila, i ona se odnosi na alat, kojim se koriste graveri. Kalup ili pečat, ili čak alat za markiranje gvožđa, se odnose na ‘kar-ak-ter’. I dok nastavljamo da proučavamo njenu upotrebu u novozavetno vreme, otkrivamo, da se još menjala, i sada se odnosi na samo graviranje, učinjeno alatom za graviranje- gravura, znak ili pečat načinjeni od gravera. Najbliže tome što mi imamo je izraz- kineski karakteri. Šta su kineski karakteri? To su male slike, male gravure, načinjene alatom. Pratite li? U novozavetno vreme, to se odnosilo na gravuru, znaka ili pečata načinjenih od gravera. Znak ili pečat… Znak ili pečat, da li su nam to poznate reči? Dragi prijatelji, promislite sa mnom. Šta je to što nam određuje sudbinu? Šta je? To je naš ‘kar-ak-ter’. Slažete li se? To je znak ili pečat. A gde se nalazi ovaj znak ili pečat? Gde se nalazi? Nalazi se na čelu. A da li je to neki vidljivi znak? 666, o oprosti brate. 777 vi ste u… Da li je to nešto što možemo videti? Šta je to? To je naš karakter, dragi prijatelji, To su naše misli i osećanja. (5T 310.1); a naše misli i osećanja su u skladu, ili sa zakonom ljubavi ili sa zakonom sebičnosti. Čujem li ‘amin’? Vidite, šta se to nalazi ovde ispod čela? Kako to nazivamo? Nazivamo čeoni režanj, i tu boravi naša savest. Pratite li me? Tu je napisan Božiji zakon. Vi i ja, Hristu za ljubav, a u sili Duha Svetog, treba da naučimo, da dovedemo naše misli i osećanja- setite se, misli i osećanja zajedno… o čemu mi to govorimo? O karakteru. Treba da naučimo, da dovedemo naše misli i osećanja u sklad sa duhom zakona, koji je zakon ljubavi. Čujem li ‘amin’? A to je karakter, koji je zapečaćem za večnost. Jeste li čuli, šta sam upravo rekao? E sada, neko od vas će reći- Pa čekaj malo, mislio sam da žig i pečat imaju veze sa… kojim danom sedmice idemo u crkvu. Pa da, to je svakako u vezi sa tim; ali molim vas, kolege adventisti… Znate, toliko sam zabrinut za mnoge adventiste, koji se tapkaju po ramenu i uvereni su, da će biti sve u redu kada Isus dođe, jer eto oni znaju, u koji dan sedmice da idu u crkvu… i zbog toga misle da će biti pronađeni sa Božijim pečatom. O dragi prijatelji, promislite sa mnom. Molim vas, promislite; sve to je mnogo dublje. Pečat podrazumeva koga mi to najviše volimo; a vi i ja treba da dođemo do toga, da toliko volimo Boga, da bi rado i…, šta? … umrli, nego da Mu ne budemo poslušni. (5T 53.2) To je karakter, koji je odgovarajući za nebo. To je pečat. Da biće pitanje… i radiće se o četvrtoj zapovesti, što će nam svima dati priliku da dokažemo imamo li mi takvu ljubav ili nemamo. Ali nemojte misliti da je zapečaćenje, poznavanje kada se ide u crkvu. Da li ja to čujem ‘amin’? Molim vas, nemojte misliti da ćete biti voljni da umrete, radije nego da prekršite četvrtu zapovest, ukoliko ne zavolite Isusa toliko da biste radije umrli, nego da prekršite ostalih devet. Da li čujete šta vam govorim? Taj pečat uključuje puno više, nego što mnogi od nas uviđaju. To je biti duboko ukorenjen u istinu, zbog ljubavi Isusa Hrista (2.Kor.5:14.), da bismo radije dali svoje živote, nego da Mu ne budemo poslušni, da Ga razočaramo ili da Ga na bilo koji način pogrešno predstavimo. To je pečat, i ja želim da ga imate kada Isus bude došao. Želim, da ga i ja imam kada Isus dođe. Ali dragi prijatelji, to se neće desiti preko noći. Čujete li me? To je nešto u šta moramo da uzrastemo iz slave u slavu. Moramo početi rasti u našoj ljubavi prema Isusu, do tačke da budemo voljni da umremo za Njega, radije nago da Mu ne budemo poslušni; a to moramo početi već sada. Nazad na naš tekst. Isus je Očev ‘kar-ak-ter’. Vidite li kako je to savršena reč, koju je Pavle upotrebio u ovoj lepoj maloj poemi? Šta je Isus? Pa, On je graver, zar ne? Nije li On taj, koji nas je na početku izgravirao u Njegovo obličje? Nije li On kovač novčića, koji nas je stvorio… sa svojim zakonom upisanim u nas? … i svoje obličje utisnuio u nas? Da. A onda kada smo postali izgubljeni novčići, šta On čini? On je poslat od Oca, kao alat da nas izgravira. Amin? I onda, šta je On? On je zapravo sam gravura, u čije obličje mi treba da se obnovimo.. On je Očev ‘kar-ak-ter’. Kakva lepa reč za Isusa. Amin? Vidite li to prijatelji? Molim se da vidite. O brate, sestro, čujte ovaj prevod tog stiha: On odražava svetlost Božije slave i…’, šta? … zapečaćen je Božijim karakterom…’ (Jev.1:3.) To je ono što doslovni grčki tekst kaže. Šta je Isus? On je zapečaćen Božijim karakterom. Dozvolite mi da brzo dovršim sa ovom dragocenom parabolom. Luk.15:8: Ili koja žena imajući deset srebrnjaka, ako izgubi jedan, neće zapaliti sveću i pomesti kuću, i dobro ne pretražiti, dok ne nađe? A kada ga nađe, pozove drugarice i susede, govoreći: radujte se sa mnom, jer nađoh srebrnjak koji sam izgubila. Tako, kažem vam, je radost kod anđela Božijih za jednog grešnika koji se kaje.’ Neko od vas se možda pita- Zašto smo otišli dovde? O dragi prijatelji, čime nas je Gospod predstavio u ovoj paraboli? Sa novčićem. Sećate se, koje je najstarijie značenje reči ‘kar-ak-ter’? Kovač novčića. Kada nas je na početku naš božanski ‘Kar-ak-ter’ iskovao, kada nas je On stvorio, šta je učinio? On je upisao u naša srca svoj…, šta? Svoj zakon, i On je ugravirao u naše biće svoje…, šta? … svoje obličje- i kao i svaki dobar novčić mi smo iskovani da otkrivamo lik Gospodara carstva. Amin? I On nas je iskovao sa namerom da budemo novac univerzuma, da bi sva inteligentna bića mogla videti novčić, i doneti precizan i prelep zaključak, povodom toga kakav je Gospodar carstva. Zato nas je On iskovao po svome obličju. Ali, šta smo mi postali? Izgubljeni novčići… i za ovih 6000 godina mi smo puzali po nečistoći i prljavštini planete zemlje, a samozvani knez ovog sveta nas je mrvio pod svojom petom; pokušavajući čak i da uništi tragove i zakona i obličja Božijeg sa naših novčića. Ali Bogu hvala, On nas još uvek želi. On vidi u nama vrednost, i stoga šta je uradio? Kovač novčića je postao jedan od nas, da pronađe i spase izgubljene; i On osvetljava svet, kao što je žena osvetlila kuću. On ga osvetljava sa otkrivenjem Božije ljubavi, i gde najjače svetli? Dok visi na krstu; a u svetlosti koja sija od Hrista i to Njega raspetog, izgubljeni novčići bivaju pronađeni. Amin? A šta mi moramo učiniti, dragi prijatelji? Šta mi moramo učiniti? Moramo poveriti sebe u potpuno vešte ruke gravera; a šta On radi? On ponovo upisuje obećanje ispunjenja novog zaveta- svog zakona, na telesne ploče naših srca. (2.Kor.3:3.) Zatim, zbog Hristove ljubavi i u sili Svetog Duha mi se učimo da dovedemo naše misli i osećanja u sklad sa duhom zakona. Amin? I preobražavamo se, obnovljenjem našeg uma. (Rim.12:2.) Menjamo se iz slave u slavu. A Njegovo obličje i Njegov lik se obnavlja u nama. Ali dragi prijatelji, taj se proces mora odigrati. Inače nećemo biti spremni za skupljanje, da bismo bili odneti u Nebesku banku, kada Kovač novčića dođe da nas sakupi. A kada On dođe… kada On dođe… On će imati jedno pitanje za nas. A koje je to? Mer.12:16: Čiji je ovo lik i natpis?’ Čiji je lik i natpis? Čije obličje, čiji zapis? Čiji je zakon napisan na telesne ploče srca? Čije obličje je otkriveno u tim životima? A odgovor na to pitanje će odrediti našu sudbinu. Čujem li ‘amin’? Ako je zapis zakona ljubavi, to je sličnost Bogu. I šta će Kovač novčića moći reći? Dajte Bogu ono što je Božije.’ Ali, ako je zapis zakona sebičnosti, kome će biti sličan novčić? Sotoni; i šta će on morati da kaže? Dajte sotoni ono što je sotonino.’ Dragi prijatelji, molim vas dozvolite da vas Kovač ponovo iskuje; radi Hrista i vas radi. Naučite da sarađujete u tom procesu ponovnog kovanja. Želim, da On bude u mogućnosti da za svakoga ovde kaže- Dajte Bogu ono što je Božije.’ Hoćete li ustati na završnu molitvu? Oče nebeski, mnogo Ti hvala što si poslao Isusa, da nam otkrije Tvoju slavu; i hvala Ti, što je On sam Kovač, i On će sigurno moći da u nama obnovi u svoju slavu. Nauči nas da sarađujemo, da kada On dođe budemo spremni, da se vratimo kući i opet budemo novac univerzuma, koji će Ti odavati slavu kroz beskonačno vreme večnosti. Usliši nas, jer Te molimo u Njegovo ime. Amin.

Ako želite, možete listati transkript i čitati tekst dok gledate video. Ako ste prekinuli vaše proučavanje u određenom momentu, a ne znate gde ste stali, jednostavno pritisnite CTRL-F (APPLE-F) i ukucajte nekoliko reči koje ste poslednje čuli, te će vas pretraživač u momentu dovesti do željenog mesta.

Email, Print, Bookmark, or Share
  •  
  •   
  •  
  •  
  •  
0

Your Cart