Select Page

Ova lekcija nije završen u pdf. Želite li nam pomoći? Radimo na ovom projektu. Ова лекција није завршен у пдф. Желите ли нам помоћи? Радимо на овом пројекту.

Rečeno je, da je izgradanja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Hvala što ste došli. Privilegija je nastaviti naše proučavanje koje nosi naslov ‘Iz slave u slavu’, seminar o principima izgradnje hrišćanskog karaktera. Nalazimo se negde na sredini razmatranja najvećeg otkrivenja Božije slave, a to je ličnost Njegovog Sina, Isusa Hrista. Sećate se da smo nabrojali sedam načina i sedam mesta kako nam Bog otkriva svoju slavu. Na prvom mestu se nalazi Isus Hrist, na koga Sveto pismo upućuje kao na ‘sjajnost Očeve slave’. {Jev.1:3} Rekli smo, da ćemo samo usput pomenuti činjenicu, da je Hrist bio najveće otkrivenje Božije slave; jer ćemo se kasnije posebno posvetiti proučavanjima koje se bave otkrivenjem Božije slave u Isusu Hristu. To su proučavanja kojima se upravo sada bavimo. Započeli smo ih prethodne večeri i večeras nastavljamo, i ostaćemo usredsređeni na najveće otkrivenje Božije slave; upravo onoliko koliko Božiji Duh na to ukazuje i vodi.

Večerašnje proučavanje- kao što vidite i iz pisanih skripti- je prilično opširno, stoga ću preći na materiju. Ali nikada ne smemo žuriti toliko da ne bismo mogli zastati i pozvati Božijeg Duha da uđe u naša srca. Amin? Dragi prijatelji, Bože sačuvaj da budemo toliko uobraženi pa da nastavljamo dalje bez pozivanja Svetog Duha da nam se pridruži i da nam da tu duhovnu razboritost, koju po svojoj prirodi ne posedujemo- ali koja nam je, po milosti, na raspolaganju. Zaista, uveravam vas da naša molitva za dobijanje Svetoga Duha, ne služi tome kako bismo mogli ubediti Oca da nam da nešto za šta se inače usteže da nam da; a onda ako ga mi uveravamo dovoljno dugo i molimo dovoljno snažno, On to naposletku učini. Ne, i hiljadu puta ne… Otac čezne da izlije svoga Duha na svoju decu. Da li čujem ‘amin’? (Amin) Biblija zapravo tvrdi da se više nego što mi kao roditelji volimo svoju decu, i radujemo se da im dajemo dobre darove, On raduje da nam da Duha Svetoga. (Luka 11.13) Pa zašto onda tražimo? Da pripremi naša srca kako bismo primili ono što Otac čezne da nam da, tako što objavljujemo svoju potrebu i koristimo svoju slobodnu volju – birajući da Mu dozvolimo da nam da, ono što On već želi da nam da. Ištite i daće vam se.’ (Matej 7.7) Zato vas molim, pridružite mi se ponovo, kao što nam je običaj; nekoliko trenutaka tihe molitve, na svojim kolenima. I dok se molite za sebe, molim vas, pomolite se i za mene.

Oče moj koji si na nebesima, u ime Isusa Hrista, Gospoda naše pravde, dolazim u svoje ime i u ime svoje braće i sestara koji su otkupljeni krvlju. Da Ti najpre zahvalimo, na prednosti što Ti pripadamo, jer smo tvoji sinovi i kćeri. Zahvaljujemo ti na beskonačnoj ceni koja je plaćena kako bi se to omogućilo. Toliko smo zahvalni što smo zbog Isusa -našeg starijeg brata- prihvaćeni pred Tobom, i što imamo pristup Tvom beskrajno pravednom prestolu. Dolazimo sa posvećenom odlučnošću, slušajući kako za Isusa kažeš: Ovo je Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji.’ Znajući da smo sa Njim prihvaćeni, i to nam daje poverenje da Ti večeras pristupimo, i molimo da milostivo na nas izliješ svojeg Svetog Duha. Ti znaš koliko je meni potreban Tvoj Duh, Oče. Želim da večeras uzdignem Isusa. U Njemu je otkrivena punina Tvoje slave, Reč je postala telo. Oče, potpuno sam svestan svoje neadekvatnosti kada se radi o činjenju pravde, u odnosu na lepotu Isusa. Ljudske misli i jezik su tako daleko od pravde u odnosu na Onoga koji se sav ljubak, koji je prvi među deset hiljada. Ali Oče molim Te, da upotrebiš ovaj zemaljski sud, i silom Duha Svetog uzmeš neadekvatne ljudske misli i jezik, i čudom svoje milosti, molim Te, neka Isus večeras bude uzdignut. Pozivam se na Njegovo obećanje: ‘I kada budem podignut, sve ću privući k sebi.’ Neka se gledanjem Isusa promenimo… u obličje Onoga koga gledamo. Molimo da uslišiš ovu molitvu, jer je molim u Isusovo ime. Amin.

Verujem da ste preuzeli materijal za večeras; sada se nalazimo na 17. strani, 9. lekcije. Dobrodošli. Naslov ove lekcije je: ‘Sjajnost Njegove slave’. Jev.1:3. Sećate se da smo sinoć izučavali tu izuzetnu jevrejsku poemu. Sećate se, zar ne? Poema, ne zbog rime u izražavanju, nego je to način kako Jevreji stvaraju poeziju. Paralelizam- reći istu stvar ali na različite načine. Dva izraza te prelepe poeme, veoma jasno opisuju kako je Hrist ispunio svoju misiju otkrivanja Božije slave čoveku. prvi izraz: ‘Koji budući sjajnost Njegove slave.’ Drugi: ‘obličje bića Njegova’.

‘Sjajnost njegove slave’– to nam govori da je Hrist bio neumanjeni odsjaj karaktera Njegovog Oca. On nije bio samo bledi odsjaj. On je bio sjajnost, neumanjeni odsjaj Očeve slave; naravno, setite se, da ‘slava’ znači karakter. Zatim, drugi izraz: ‘obličje bića Njegova’. Ohrabrite me, koja grčka reč je prevedena kao ‘obličje bića’? Kar-ak-ter’. Upotrebljena je jednom u Novom zavetu, upravo ovde u ovoj poemi. Iz ove grčke reči smo dobili našu englesku reč karakter, a i desetine drugih jezika koriste istu reč; i to je veoma zanimljiva reč; već smo proučavali o toj reči. Ono što želim da sa vama večeras razmotrim je to, kako je moguće da je Isus bio sjajnost Očeve slave, – obličje bića Njegova – dok je bio čovek… Dok je bio čovek…Vidite, važno je razumeti da se ova poema odnosi na utelovljenog Hrista. U kontekstu jevrejskog jezika je to jasno. neko bi mogao da diskutuje o tome da ovo upravo opisuje Hrista pre utelovljenja. Dok se nalazio sa desne strane Božijeg prestola, naravno da je bio sjajnost Njegove slave i obličje bića Njegova. Ali dragi prijatelji, ja insistiram na tome da ova poema ukazuje na utelovljenog Hrista. Nadahnuće ovo potvrđuje. Učitelj mladih’ 21. novembar 1895: Gledajući Hrista u telu…’ O čemu mi pričamo? O utelovljenom Hristu, o Hristu kao čoveku. Gledajući u Hrista u telu, gledamo u Boga u ljudskoj prirodi, i u Njemu vidimo sjajnost Božanske slave, obličje bića Boga Oca.’ Koji jezik ona očigledno koristi? Jezik iz Jev.1:3, a koristi ga kada ukazuje na Hrista u telu, utelovljenog Hrista. Duh proroštva’ tom 2, str.9: On je bio u obličju bića svoga Oca, ne samo u glavnim crtama, već u savršenstvu karaktera.’ On je sjajnost Očevog karaktera. Kao što smo već ranije zapazili, i moram to ponovoda da istaknem, jer je veoma značajno- ako je Hrist sjajnost Očevog karaktera, onda On otkriva beskrajno savršen karakter. Jer po definiciji, Božiji savršeni karakter mora biti…, šta? Beskrajan, bez mere. Da li je Hrist pokazao takav karakter? Apsolutno. Nadahnuće i to potvrđuje. Svedočanstva’ tom 6, str.60: Hristov život je otkrio beskonačno savršen karakter.’ Koliko je savršen bio karakter koji je Hristov život otkrio, prijatelji? Koliko savršen? Beskonačno savršen. Zaista je bio sjajnost Očeve slave. A sada, kako je to moguće? Da li se to može reći za bilo kojeg od Adamovih palih potomaka? Apsolutno i nedvosmisleno ne. Šta se mora reći za svakoga od nas? Rim.3:23: Jer svi sagrešiše i…’, šta? …i izgubili su slavu Božiju…’ Tako da je znatno različito između Adamovih palih potomaka i Isusa Hrista, zar ne? On je sjajnost Očeve slave. Svi smo mi izgubili slavu Božiju. Slažete li se? Dopustite mi da vam postavim drugo pitanje koje je znatno teže. Sjajnost Očeve slave’, da li se to moglo reći i za Adama, pre nego što je sagrešio? Da li se to moglo reći za Adama pre pada u greh? Malo je hrabrih… Ovde imamo različite odgovore, i to je dobro. Podstiču se vaši umove i pokreću na razmišljanje. Dragi prijatelji, poslušajte ovu izvanrednu izjavu. Patrijarsi i proroci’, str.45: Čoveku je bilo dodeljeno da bude slika Božija, i po spoljnom izgledu i po karakteru. Jedino je Hristos ‘sjajnost slave’ bića Očeva; dok je čovek stvoren prema…’, čemu? ‘… Božijem obličju. Njegova volja je bila u potpunom skladu sa voljom Božijom. Njegov um je bio u stanju da shvati ono što je božansko. Sklonosti su mu bile čiste; razum je vladao njegovim prohtevima i strastima. Osećao je sreću i svetinju u tome što je na sebi nosio lik Božiji i potpuno se pokoravao Njegovoj volji.’ Očigledno, se ovde radi o Adamu pre nego što je sagrešio. Ipak zapazite, da se Adam pre pada u greh, u svom bezgrešnom stanju, nalazio u…’, čemu? ‘…Božijem obličju.’ Dok je drugi Adam…, šta? ‘…sjajnost slave.’ Zar to nije zanimljivo? Drugim rečima, utelovljeni Hrist je bio daleko savršenije otkrivenje Božijeg karaktera nego što je to bio bezgrešni Adam. Da. Ponovo postavljam pitanje, kako je to moguće? Kako može Hrist, iako čovek, biti sjajnost Očeve slave? …obličje bića Njegova? Odgovor na ovo pitanje se delimično može pronaći u činjenici da Hrist nije bio samo čovek, On je takođe bio i Bog. Ponavljam, da se deo odgovora na ovo pitanje- kako može Hrist, iako čovek, biti sjajnost Očeve slave? – nalazi u činjenici da On nije bio samo čovek, već je bio i Bog. Koliko je On bio Bog? Sto posto Bog. Koliko je On bio čovek? Sto posto čovek. Znam da dvesto procenata matematički nema smisla, ali dragi prijatelji, to je tajna utelovljenja. To je tajna utelovljenja. Molim vas da razumete i da razmotrite sa mnom činjenicu da je Hrist – sjajnost Očeve slave – u isto vreme bio u potpunosti čovek i u potpunosti Bog. Fil.2:5 i dalje: Jer ovo da se misli među vama što je i u Hristu Isusu, koji ako je i bio u obličju Božijemu, nije se otimao da se isporedi s Bogom, nego je ponizio sam sebe, uzevši obličje sluge, i postavši kao i drugi…’, šta? ‘…ljudi, i na oči nađe se kao čovek, ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.’ Molim Vas da razumete da kada Pavle kaže da je On postao ‘kao drugi ljudi’, i ‘na oči se našao kao čovek’, Pavle nam ne govori da se Isus samo pretvarao da je čovek, i da je samo prividno bio čovek. On je zapravo bio čovek. Ali dragi prijatelji, on kaže ‘kao drugi ljudi’, jer On nije bio samo čovek, već je bio i šta još? Bog. Vidite, reč ‘obličje’ je reč koja se koristi kada želite da kažete da su postojale sličnosti, ali takođe želite da kažete da su postojale i razlike. Ima li to smisla? Tako da, kada Pavle kaže da je On bio ‘kao drugi ljudi’, on ne govori da Hrist nije bio pravi čovek; on govori da Hrist nije samo čovek, već je takođe i Bog. Vidite, mislim da je ovaj stih… bolje preveden u revidiranoj verziji. Zapravo, Duh proroštva citira revidiranu verziju kada u ‘Čežnji vekova’ citira ovaj stih, na str.22. Obratite pažnju: ‘Hrist, ako je i bio u obličju Božijemu nije se grabio da bude jednak Bogu, nego je ispraznio sam sebe, uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi.’ Zanimljivo… U novom King Džejmsu, kao i u King Džejms prevodu kaže: nije smatrao plenom da se isporedi s Bogom.’ Ali u revidiranoj verziji kaže, da se Hrist nije grabio da bude jednak Bogu’. Vidite, Hrist je bio potpuno jednak Bogu. Amin? Ali nas je toliko voleo da je bio spreman da se toga odrekne, i zauzme ponizno mesto čoveka kako bi nas spasao. Ovo stoji u potpunoj suprotnosti sotoninom karakteru, zar ne? Sotona, koji je samo stvorenje, kaže: ‘Biću kao Višnji.’ On teži da prigrabi božanstvo. Međutim, Hrist, Stvoritelj- uzvišeni Božiji Sin – ostavlja božanstvo kako bi spasao stvorenje. Vi prosto morate voleti takvog Boga. Da li čujem ‘amin’? Potpuno suprotno. Ovde su nam prikazana dva karaktera- sotonin karakter i Hristov karakter. Jedan traži da nasilno prisvoji božanstvo. A drugi je voljan da se odrekne božanskog preimućstva i božanskih privilegija, da bi postao čovek- u cilju da spase čoveka. Ali ne samo čovek, već čovek koji će biti prezren i odbačen (Isa.53:3.); čovek koji je rođen u siromaštvu, koji nije imao gde da zakloni glavu (Mat.8:20.), …mesto koje bi mogao nazvati svojim. Vi prosto morate voleti takvog Gospoda, prijatelji. Morate voleti takvog Gospoda. Ali znajte da kada Pismo kaže: ‘Ponizio sam sebe’ (Fil.2:7.), ono ne navodi na pomisao da se Hrist odrekao svog božanstva, kada je postao čovek. Ono nam govori, da je ostavio sve privilegije i povlašćenja svog božanskog položaja, i preuzeo ponizno stanje ljudskog bića. Poslušajte šta o tome kaže nadahnuće, a radi se o Hristu; Kol.2:9: Jer u Njemu živi svaka punina Božanstva…’, kako? ‘…telesno.’ Kada govori o utelovljenom Hristu. U Njemu živi…’, šta? …sva punina Božanstva telesno.’ Dakle, kada se utelovio, Božanstvo nije ostavio po strani. Ne, On je telesno bio ispunjen božanstvom. Mi se možemo ispuniti verom. Vera je pak tvrdo čekanje onoga čemu se nadamo, i dokazivanje onoga što ne vidimo.’ (Jev.11:1) Hrist je telesno bio ispunjen. To je razlog zašto se u nekim prilikama zaista moglo videti božansko u Njemu. Bilo je nekoliko slučajeva u Hristovom životu u kojima je božanstvo blesnulo kroz ljudskost. (DA 590.4) To je zato što je u ljudskom šatoru bio…, kako? Telesno. Vratimo se sada tipu, svetinji koja je bila postavljena u sinajskoj pustinji, tipu utelovljenog Hrista, kako smo sinoć izučavali. Ona je bila načinjena kako bi Bog mogao…, šta? …da u njoj nastava. ‘I neka mi načine svetinju, da…’, šta? …među njima nastavam.’ (2.Moj.25:8) Bog je zaista boravio u tom šatoru, i Njegovo prisustvo je bilo manifestovano u Šekini nad zaklopcem. Tako je dakle bilo u anti-tipu. Tako je bilo u anti-tipu. On je nastavao u telu. Pregled i glasnik’, 15. jun 1905: On, Hrist, je svoje božanstvo zaodenuo odećom ljudskosti, ali nije se rastavio od božanstva u sebi.’ Da li nam je to jasno? On nije ostavio svoje božanstvo. Da, On je preuzeo ljudskost, ali je i dalje zadržao šta? Božanstvo. U nastavku čitamo : ‘Božansko-ljudski Spasitelj, došao je da stane na čelo ljudskog roda, da deli njihovo iskustvo od detinjstva do zrelosti.’ Evo još jednog važnog sagledavanja činjenice da On nije bio samo čovek, već i u potpunosti Bog. Biblijski komentar’, tom 5, str.1113: Da li se ljudska priroda Marijinog Sina preobrazila u božansku prirodu Sina Božijeg? Ne. Ove dve prirode su tajanstveno bile spojene u ličnosti jedne osobe – čoveka Isusa Hrista. U Njemu je stanovala sva punina božanstva u telu. Kada je Hrist bio raspet, umrla je samo Njegova ljudska priroda. Božanstvo nije podleglo smrti; jer je to bilo nemoguće.’ Dragi prijatelji, kada razmišljamo o činjenici, da je to bio Beskonačni, Večni, Svemoćni – božanska osoba, koja je odlučila da bude rođena kao bespomoćna beba čiji su roditelji bili seljaci- to je apsolutno izvan naše moći shvatanja. Takva pristupačnost, takva žrtva, takva voljnost da se ponizi predstavlja predivno otkrivenje karaktera- Božije slave. Setite se da je Hrist rekao- Koji vide mene, vide…’, koga? ‘…vide Oca.’ (Jov.14.9) Poruke mladima’, 21. novembar 1895: Što više razmišljamo o tome kako je Hrist ovde na Zemlji rođen kao beba, to nam se čini sve divnijim. Kako je moguće da je bespomoćna beba iz vitlejemskih jasli istovremeno i uzvišeni Božiji Sin?” To je začuđujuće, zar ne? Iako ne možemo razumeti, možemo verovati da je Onaj koji je stvorio svetove, radi nas postao bespomoćna beba. Iako uzvišeniji od svih anđela, iako jednako moćan na prestolu svemira kao Otac, postao je jedan od nas. U Njemu su Bog i čovek postali jedno, i u ovoj činjenici nalazimo nadu za naš pali rod.’ Tako da se jednim delom odgovor na naše pitanje- kako može Hrist, iako čovek, biti sjajnost Očeve slave? – nalazi u činjenici da On nije bio samo čovek, već je bio i Bog. Ali dragi prijatelji, odgovor na naše pitanje se takođe nalazi u činjenici da je On bio jedinstven, čak i kao čovek. Da ste blagosloveni, ovde sam svestan da stupamo na kontraverzni teren; i verujte mi, da se ceo dan borim… Usput da napomenem, tokom dana pripremam ovaj pisani materijal, i borim se da li da započnem ili ne, ovu temu. A bilo je nekih razgovora, i dok sam ovo razmatrao uz molitvu, Gospod me je potakao da krenemo napred i govorimo o ovoj temi. Dragi prijatelji, najbitnije je da imamo ispravno razumevanje ljudske prirode Isusa Hrista, isto tako kao i Njegove božanske prirode. Mislim da nema nikoga u ovoj crkvi ko ne prepoznaje da je Hrist imao božansku prirodu. Ali, postoji značajna razlika u ovoj našoj voljenoj crkvi, koja se tiče razumevanja ljudske prirode Isusa Hrista; i o tome se polemiše. Kao što sam već pomenuo…a mislim da je to bilo prošle večeri, mogao bih da zaplačem kada vidim koliko nehristoliki možemo postati… kada međusobno razgovaramo o Hristovoj prirodi. Neka nam Bog pomogne… Među nama postoji veliko neslaganje. Kada bi ovo bila samo sporedna tema, sigurno bih bio voljan da je ignorišem. Ali da li je ovo sporedna tema? Kada govorite o Isusu Hristu, da li je to sporedna tema, dragi prijatelji? Daleko od toga. Isus Hrist je srce i duša čitavog plana spasenja. Ono što činimo sa Njim čini čitav plan spasenja. Da li ste to dobro razumeli? Ono što činimo sa Hristom, time se bavi čitav plan spasenja. Iz tog razloga i među nama, postoje radikalno različita shvatanja čak i kada je plan spasenja u pitanju. Jer postoje veoma različita, radikalno različita shvatanja o Onome- u kome imamo spasenje- Isusu Hristu, koja se tiču Njegove ljudske prirode… Njegove ljudske prirode. A sada prijatelji, nakon ovih komentara, pomozite mi molim vas… Ne znam kakva su vaša predubeđenja kada se radi o ovoj temi, ali da li biste bili voljni da ih ostavite po strani? Vidite, mi ćemo ovde stupiti na sveto tlo. Sećate se kada je Mojsije u sinajskoj pustinji čuvao ovce? Šta je video? Grm koji gori; bio je radoznao i prišao je da vidi; a šta je Gospod rekao? Izuj obuću svoju… jer je ovo…’, šta? ‘..sveta zemlja.’ (2.Moj.3:5) Shvatate li, da nam nadahnuće govori da grm koji gori predstavlja tip utelovljenog Hrista? (DA str.23.2) Tip utelovljenog Hrista. Predivan mali žbun ispunjen…, čime? Vatrom. Nije bilo tako čudno to što je grm goreo. Mojsije je i ranije viđao grmlje koje je gorelo. Ono što je bilo apsolutno upadljivo, zaista čudesno u vezi sa ovim žbunom, je to što nije sagorevao; a ono što je toliko čudesno u vezi sa utelovljenjem, je to što božanstvo i beskonačna slava koja je prebivala u telu nije sagorela ljudski šator u kojem je boravila. Vidite, Božija slava je kao…, šta? Oganj koji spaljuje greh. (Jev.12:9.) Čujem li ‘amin’? Ovde Božija beskonačna slava prebiva u ljudskom telu, a ipak ljudsko telo ne biva spaljeno. Mi ćemo razmišljati o toj tajni nad tajnama, i mi trebamo da…, šta? Izujemo našu obuću, a to uključuje i odlaganje ‘obuće’ predrasuda; a trebamo biti i ponizni i poučljivi u duhu. (GC 599.1) Čujem li ja to ‘amin’? Trebamo dozvoliti nadahnuću da nas pouči, radije nego obrnuto. Čujete li, šta pokušavam da vas upozorim? Nama je tako lako da dođemo sa svojim predrasudama, kada proučavamo Božiju Reč, i nametnemo da nadahnuće podrži naše predrasude. Može li vam se to desiti? Da, naravno… i ako isečete i prilepite ono što vam treba, i izaberete samo ono što vam treba, možete nadahnućem podržavati upravo sve što želite. Čujete li šta vam govorim? Dragi prijatelji, nek nam Bog pomogne da prihvatimo savet i odložimo ‘obuću’ samodovoljnosti, naše lične filozofije i predrasuda, da bismo došli sa poučljivim duhom, da razmotrimo ovu tajnu nad tajnama. Jeste li sprenmi na to? Dobro. Rim.8:3. Ova ljudskost koju je Hrist preuzeo na sebe…, šta nas ovaj stih informiše o tome? Jer što zakonu beše nemoguće, jer beše oslabljen telom, posla Bog Sina svog u…’, čemu? … u obličju grešnog tela…’ A sada, dragi prijatelji, molim vas zapazite, da Pavle namerno, veoma precizno i pažljivo koristi tu reč- obličje. Pavle ne kaže- ‘što zakonu beše nemoguće, jer beše oslabljen telom, posla Bog Sina svog u grešnom telu’. On to nije rekao. Nije rekao, da je On poslat u grešnom telu. Nego je rekao, da je poslat u…? … obličju grešnog tela.’ A da li je to značajno, što je tu stavio reč- ‘u obličju’? Jeste; a uzgred, to je ista reč- ‘obličje’, koju smo primetili u Fil.2; kada je On došao u ‘obličju čoveka’. Pratite li ovo? Obličje’ je reč, koju koristite kada tu ima sličnosti, ali ima takođe i…, čega? Razlika. Kada je došao kao čovek, da li je On bio samo čovek? Ne. Bio je takođe i…, šta? Bog. Stoga tu kaže, da je On bio u ‘obličju čoveka’, a imao je i ‘izgled’ čoveka, jer je On takođe u isto vreme bio i…, šta? Bog. Ista reč, od istog autora- Pavla, se koristi u ovom stihu, kada kaže da je On došao u ‘obličju grešnog tela’. Obličje’ dopušta sličnosti, saopštavajući da postoje sličnosti, ali dopušta i…, šta? Razlike. A sada dragi prijatelji, ovde je za nas važno da razmotrimo, šta se desilo ljudskoj prirodi pri padu u greh. Postoje dve posledice greha na ljudsku prirodu, koje želim da prepoznate sa mnom… dve. Prvu bismo mogli ovako opisati: Čovek je zaražen grehom. Čovek je…, šta? Zaražen grehom. Šta je to pri padu u greh, zarazilo ljudsko srce? To je upravo sebičnost. Sećate se, kako je to definisano od strane nadahnuća? Sebičnost je zauzela mesto ljubavi. (SC 17.1) A da li je sebičnost greh? Hajde, ohrabrite me; da li je sebičnost greh? Apsolutno. Zapamtite: Pod upravom sebičnosti dolazi svaki drugi greh.’ (4T 384.3) Sebičnost je suština svakog greha. Sebičnost je duh, koji obuhvata sav greh. Tačno ono što je ljubav za poslušnost, to je sebičnost za neposlušnost. Sebičnost je sotonski duh, kao što je ljubav Duh Hristov. Kada je sebičnost zauzela mesto ljubavi u ljudskoj prirodi, ona je postala zaražena grehom. Pratite li me? Zaražena grehom… što je prouzrokovalo moralno opadanje celog čovečjeg bića, nazvano ‘izopačenost’. (Mar 153.4) Jel’ tako? Čovek je zaražen grehom, te je postao…, šta? Izopačen. Sve njegove sposobnosti, koje su pre pada korišćene Bogu na slavu i zadovoljstvo, a vođene ljubavlju, posle pada su vođene sebičnošću, i koriste se za zadovoljenje i proslavljanje sebe. Tu je osnova moralnog otpada. On je sklon zlu (2MR 269.1), sklon samozadovoljstvu i samouzdizanju. To znači biti zaražen grehom. Jel’ tako?? To je jedna posledica pada. Pratite; sledi druga. Kao posledica pada, čovek je takođe i pogođen grehom. Šta je to on? Pogođen je grehom. Pa npr. greh je pruzrokovao da bude odvojen od drveta života. (1.Moj.3:22.) Pratite li ovo? I on više nije imao tu čudesnu meru kojom je njegova životna energija obnavljana i počeo je da se kvari. Postao je podložan smrti. To nije samo po sebi greh; to je posledica greha. To su nevine slabosti kao rezultat greha. Nije greh biti smrtnik; to je posledica greha. Grešno je biti izopačen. Razumete li, šta ovde pokušavam da utanačim? Zaražen grehom, čovek je postao podložan nemoralnosti. A kao pogođen grehom, čovek postaje podložan smrtnosti. Da li ovo pomaže? Zaražen grehom, čovek je postao izopačen. A pogođen grehom, čovek počinje da se kvari. Zaražen grehom, sve funkcije njegove moći su poremećene. Kao pogođen grehom, sve njegove moći i sposobnosti gube snagu. Je li vam to od pomoći? Vidite li, šta ovde pokušavam da utanačim? To zovemo nevinim slabostima, koje su posledice greha; a ovo zovemo grešnim sklonostima, koje su zbog samog greha. Je li jasno? A sada… Pre pada Adam nije bio ni zaražen, pa ni pogođen grehom. Nije imao ni grešne sklonosti, ni nevine slabosti. Nikako nije naginjao ka zlu, i nije imao sklonost ka smrtnosti i raspadanju. No nakon pada, imao je obe te stvari. Pratite li ovo? Imao je obe stvari. A sada, drugi Adam- Isus Hrist; šta je On primio na sebe, a što Ga je učinilo, kako kaže Pavle- ‘obličjem grešnog tela’? Šta je On primio na sebe? Primio je svo to kvarenje, ali nijednu izopačenost. Pratite li me? Vidite li, šta sam pokušao ovde da objasnim? Hrist je uzeo prirodu, koja je oslabljena. Koje je…, šta? Oslabljena, u periodu od 4000 godina. (DA 117.1) Najočiglednija dimenzija toga bio je Njegov fizički stas. Da li je On bio visok oko 4.5 metra kao Adam? Nadahnuće nam daje prilično dobru sliku o tome koliko je Adam bio visok- oko 4.5 metra. Uzgred, da bi bio proporcionalan po svim merama, tada biste trebali imati preko jedne tone. Beše to čudesan primerak, prijatelji. Ali, vidite šta se to desilo ljudskoj rasi nakon pada. Možete videti i šta se desilo dužini ljudskog veka, posebno nakon potopa i mesa, koje je uzgred uvedeno u ishranu. Mi smo se jednostavno upecali. A kada je došao drugi Adam, da li je bio visok 4.5 metara? Nije. Bio je nešto viši od prosečnog čoveka, kako nam nadahnuće kaže, ali sigurno da nije bio visok kao Adam. Zašto? Jer je prihvatio na sebe ljudsku prirodu, koja je već 4000 godina bila podložna degradaciji. Pratite li ovo? Njegova fizička priroda je degradirana kroz period od 4000 god. A da li je to takođe pogodilo i fizički organ, koji nazivamo ‘mozgom’? Da li je? Naravno, da jeste! Stoga su i Njegove mentalne sposobnosti…, šta? Umanjene. Kada umanjite mentalne sposobnosti… a koja je najviša uloga mentalnih sposobnosti? To je duhovna priroda, a i ona je takođe umanjena. Dakle, Hrist je prihvatio na sebe ‘obličje grešnog tela’, i time primio degradaciju od 4000 godina. Da li je podložan smrtnosti? Da li je Hrist bio podložan smrtnosti? Jeste, bio je podložan smrtnosti. Imao je sve nevine slabosti. Ali dragi prijatelji, da li je On bio podložan nemoralnosti? Da li je imao izopačenost? Da li je imao sebičnost? Apsolutno i nedvosmisleno ne! On to nije imao. A zašto je to toliko važno? Dragi prijatelji, da je Hrist prihvatio na sebe iole sebičnosti, koja je u suštini greh, On bi na taj način bio i sam grešan; a da je bio i sam grešan, On ne bi mogao biti naš Zamenik. Slažete li se sa ovim? On je morao biti potpuno bezgrešan, da bi mogao biti razapet na krst, radi vaših i mojih greha. Da je na bilo koji način On sam bio grešan, zbog koga bi bio na krstu? Zbog koga bi bio na krstu? Bio bi zbog sebe. Molim vas, razumite ovo. Biblijski komentar’ tom 5, str.1131: Uzimanjen na sebe ljudske prirode u njenom palom stanju…’ U kakvom stanju? U palom stanju- 4000 godina degradacije. Uzimanjen na sebe ljudske prirode u njenom palom stanju, Hrist nije ni najmanje učestvovao u njenom grehu. On je bio podložan slabostima, kojima je obuhvaćen čovek, ‘da bi se moglo ispuniti šta je rekao prorok Isaija govoreći, uzevši na sebe naše slabosti, i ponevši naše bolesti’. On je bio dirnut osećanjem naših slabosti, i bio je kušan u svemu kao i mi. A ipak On nije…, šta? ‘… nije znao greha’ Bio je Jagnje ‘bez mane i bez mrlje’. Ne bismo trebali imati sumnju u vezi sa savrešanom i bezgrešnom Hristovom ljudskom prirodom.’ To je prilično jasna izjava, zar ne? Ne bismo trebali imati sumnju u vezi sa… čime, prijatelji? Da li sa relativnom bezgrešnošću? Ne. Nego? Da li sa savršenom bezgrešnošću Hristovog ljudskog karaktera? Da li to ona kaže? Ne, nego ljudske…, šta? Ljudske prirode Hristove. A uzgred, zašto ne treba da imamo sumnje? Jer ako bismo imali bilo kakvu sumnju, u vezi sa savršeno bezgrešnom Hristovom ljudskom prirodom, ne bismo imali sigurnost da imamo Zamenika, koji ili ima pravednost, a koja može da zadovolji zahteve zakona u našu korist, ili Onoga ko može da umre radi naših greha, a ne radi svojih. Dakle, iperativ je da nemamo sumnju u vezi sa savršeno bezgrešnom Hristovom ljudskom prirodom. Možemo dobiti veoma značajan uvid u Hristovu ljudsku prirodu, ako poslušamo šta On kaže Ocu, neposredno pre utelovljenja, neposredno pre prihvatanja na sebe tela, koje je pripravljeno za Njega. Idemo u Psa.40, da čujemo taj razgovor. Uzgred, ovlašten sam da to učinim, jer u Jev.10, Pavle citira upravo ovaj pasos. Citira to kao Hristove reči, neposredno pred prihvatanje na sebe tela, koje je pripravljeno za Njega. Vi možete to i detaljnije proučiti, ako želite. Psa.40. Šta to On kaže Ocu? Žrtava i darova ti ne želiš; Ti si mi uši otvorio; žrtve paljenice i one za greh Ti ne tražiš. Potom rekoh: evo idem, kao što je u knjizi i napisano za Mene.’ Gde to On ide? Ide na planetu Zemlju, da prihvati na sebe telo, koje je pripravljeno za Njega- da se rodi kao beba u vitlejemskim jaslama. Šta On kaže Ocu? 8. stih: Hoću činiti volju Tvoju, Bože moj, i zakon je Tvoj…, gde? ‘… Meni u srcu.’ A sada brate, sestro, kada je Hrist postao čovek, čiji zakon je bio u Njegovom srcu? Božiji zakon. Molim vas, razumite to. Božiji zakon je bio u Njegovom srcu. Zakon ljubavi, zakon koji je upravljao ljudsko srce utelovljenog Hrista. Vidite, to je opet potvrđeno i gledanjem u svetinju, koja je, sećate se, tip utelovljenog Hrista. Koji je to zakon bio napisan na kamenim pločama? Je li to bio zakon sebičnosti, napisan na svim našim srcima, kao prirodno nasleđe? Ne, to je bio zakon…, čega? Zakon ljubavi. Čujte. ‘Put Hristu’ str.61: … ako ljubav Božija nastava u nama, naša osećanja, naše misli, naše namere i dela će biti u skladu sa Božijom voljom, koja je izražena u Njegovom svetom zakonu… Pravednost je definisana standardima Božijeg svetog zakona, izraženih u deset pravila, datih na Sinaju… Isus je rekao o sebi, pre nego je došao na Zemlju- Hoću činiti volju Tvoju, Bože Moj; i zakon je Tvoj Meni u srcu.’ To smo upravo pročitali u Psa.40:8. Čujte sada: ‘I neposredno pre nego što se uzneo na Nebo, On je objavio- Održao sam Očeve zapovesti i ostajem u Njegovoj ljubavi.’ Drugim rečima, tokom čitavog trajanja ljudskog života utelovljenog Hrista, koji je to zakon, ne samo napisan na Njegovom srcu, nego i zakon kome je On neprestano savršeno poslušan? Božiji zakon, zakon ljubavi. Upravo je zato, dragi prijatelji, Isus Hrist bio savršeno otkrivenje Božijeg karaktera, od samog početka. Takođe je to razlog, zašto se Isus nikada nije morao obratiti. Da li je Hrist morao biti obraćen? Da li je On morao da dolazi u podnožje krsta, kao što svi mi moramo, i tražiti- ‘Načini mi novo srce, o Bože, i obnovi pravog Duha u meni’? (Psa.51:10.) Da li je On morao tako nešto da uradi? Nije. Da li je On morao da se nanovo rodi? Ne. A zašto? Jer je On pri rođenju imao Božiji zakon zapisan u Njegovom srcu. Razumete li to? Vidite, i molim vas razumite, Njegovo rođenje je jedinstveno. On je bio jedinorodni, jedinstveni- monogenes’ je Grčka reč- jedinstveni Božiji Sin. Luka nam daje uvid u Njegovu jedinstvenu poziciju, a što se tiče začeća i rođenja. Luk.1:35: ‘I odgovarajući anđeo reče joj…’ Kome se on to obraća? Mariji. Duh Sveti doćiće na tebe, i sila Najvišega oseniće te; zato i Onaj što će se roditi biće Sveti i nazvaće se Sin Božiji.’ Zanimljivo. kako je nazvan Isus pri rođenju? Sveti. Dragi prijatelji, da li je to moglo biti rečeno za bilo koje drugo ljudsko biće, pri njegovom rođenju? Nije. Po rođenju svi smo deca gneva. (Efe.2:3.) Šta je to David ispovedio u ime svih nas? Gle, u bezakonju rodih se, i u grehu zatrudne mati moja mnome.’ (Psa.51:5.) Zašto smo mi rođeni u grešnom stanju? Jer smo začeti od grešnih roditelja. Ali, evo Ga Jedinstveni. Braćo i sestre, On je začet, od koga? Od Svetog Duha. Stoga, On je pri rođenju…, šta? On je svet. Sveti Duh ne bi začeo ništa što nije sveto. On je svet, jer je začet Svetim Duhom; i to jedinstveno začeće i rođenje Ga je učinilo jedinstvenim detetom. I zato Isus, dok je odrastao, nikada nije ispoljio nikakvo grešno ponašanje, čak i pre doba odgovornosti- čak i pre nego je poznao razliku između ispravnog i pogrešnog. On je još uvek bio savršeno otkrivenje svoga Oca… … savršeno otkrivenje svoga Oca. Čujte ovu izvanredu izjavu. Poruke mladima’ 8. septembar 1898: Niko, gledajući u detinje lice, koje je odsjajivalo živahnošću, nije moga reći, da je Hrist bio kao i druga deca. On je bio Bog u ljudskom telu. Kada je podstican od svojih drugara da čini loše, božanstvo je blesnulo kroz ljudskost i On je to odlučno odbijo.’ Govorimo o vremenu kada je bio dete. U momentu je napravio razliku između ispravnog i pogrešnog.’ Zašto? Jer je Božiji zakon bio zapisan u Njegovo srce. Čitamo dalje: ‘… odredio je greh u svetlosti Božijih zapovesti, držeći zakon kao ogledalo koje osvetljava ono što je pogrešno.’ Izvanredno, zar ne? Isus nije bio kao sva druga deca. Šta još možemo shvatiti iz tog razgovora između Božijeg Sina i Njegovog Oca, neposredno pred Njegovo utelovljenje? On je rekao- ‘Hoću tvoriti volju Tvoju’. Hoću…, šta? Tvoriti volju Tvoju. Molim vas razumite, da ljudska volja Isusa Hrista – i to od samih početaka Njegovog hodočašća kao čoveka – je bila u skladu sa, i savršeno potčinjena, Božijoj volji. Ja to ne kažem, kao da sam ja autoritet. U stvari dragi prijatelji, ne usuđujem se ništa reći po svom autoritetu. Čujte. ‘Znaci vremena’ 29. oktobar 1894: On, Isus Hrist je započeo život…’, On je šta? ‘… započeo život.’ Ovde ćemo pauzirati. Kada vi započinjete život? Auu, mi smo sada u drugoj kotraverznoj temi, zar ne? Kao da već nemamo dovoljno na našem tanjiru. Znate, sva ta pitanja oko abortusa, su nas dovela do rasprava oko toga, kada to počinje život. Svi se možemo složiti, da je to u najmanju ruku pri rođenju, zar ne? Započinjete život pri rođenju. Ja lično verujem, da je i pre toga, pri začeću. Ali zapazite ovde, šta nam nadahnuće kaže. On je započeo život, prošao njegovo iskustvo, i dovršio njegov zapis sa…’, čime? ‘… sa posvećenom ljudskom voljom.’ Dragi prijatelji, volja je vladajuća sila čovekove prirode- moć odluke, moće izbora. Da li je to moglo biti rečeno za neku drugu osobu, koja je rođena na Zemlji, i to od palih roditelja? Da li mi započinjemo život sa posvećenom voljom? Da li? Ne! ‘Telesni um je…, šta? ‘… je neprijatelj Bogu. Ne pokorava se zakonu Božijem, niti…’, šta? ‘… niti može!’ (Rim.8:7.) To je stanje svih nas, koji smo rođeni. Stanje pobune. Naša volja je u pobuni protiv Božije volje. A zašto? Jer je ugnjetena zakonom sebičnosti. Zato mi po prirodi imamo neprijateljstvo prema Bogu i Njegovom zakonu. Očigledno je Isus drugačiji od svih nas ostalih, zar ne? Slažete li se svi sa ovim? Isus je ‘započeo život, prošao kroz njegovo iskustvo, i dovršio njegov zapis sa posvećenom ljudskom voljom.’ Ali, čujte sledeću rečenicu, i to je mesto, dragi prijatelji, gde dolazi izazov. On je bio kušan u svemu kao i mi, a ipak pošto je držao svoju volju potčinjenu i posvećenu, On nikada ni u najmanjoj meri nije bio sklon da čini zlo, ili da se pobuni protiv Boga.’ Veoma zanimljivo! To je dubok uvid. Shvatite to. Hrist je započeo život sa…, čim? Sa posvećenom ljudskom voljom; a ipak nikada ni u najmanjoj meri nije bio sklon da čini zlo, niti je došao blizu do toga, da ispolji pobunu protiv Boga. Šta nam je rečeno, da je On iskusio? Kušanje. I ne samo kušanje, nego je ‘On bio iskušan u svemu kao i mi.’ Evo je reč, upotrebljena od istog autora, ovaj put u poslanici Jevrejima. Koja je to reč? ‘Kao’; zanimljivo… Tri puta Pavle upotrebljava ‘kao’, dok govori o Hristovom utelovljenju. Prvi put kaže- da je On ‘kao’ čovek. sledeći put kaže- On je ‘u obličju grešnog tela’. A rečeno nam je, da je On ‘kušan u svemu kao i mi’. E sad zapamtite, ta reč ‘kao’ je ona koju koristite kada želite da ukažete da postoje sličnosti; ali takođe dozvoljavate i…, šta? Razlike… Dragi prijatelji, mi sada ulazimo u veoma zanimljivu materiju. Čujte, mi postavljamo podlogu za naš drugi deo, naše sledeće proučavanje. U Jev.4:15. nalazimo Pavlovu izjavu: Jer nemamo Poglavara svešteničkog, koji ne može biti dirnut osećanjem naše nemoći; nego koji je u svačemu…’, šta? … u svačemu bio iskušan kao i mi, osim…’, čega? ‘… osim greha.’ Ovde je izazov nama. Kako to Hrist može biti iskušan u svemu kao i mi, a ipak da…, šta? … ne sagreši? Zapazite sada, da Pavle nije samo mislio, da On nije počinio greh; a zapravo i nije… Da, to je tačno, On nikada nije počinio greh. Ali, Pavle kaže, da On nije imao greha. On je bio bez GREHA. A koren svakog greha je…, šta? Sebičnost. Molim vas razumite, da je Hristova bezgrešnost apsolutna. Ona je potpuna. Podrazumeva Njegovo celo biće. Zapazite, kako nam Pismo to kaže. 1.Pet.2:22. Tu kaže- ‘Koji greha ne učini’. Isus je…, šta? … On nije učinio greh. Drugim rečima, On je bezgrešan u ponašanju, u rečima u delima. Pratite li ovo? Drugo, u 2.Kor.5:21. kaže, da On…, šta? … ne znadijaše greha.’ O čemu mi ovde govorimo? O bezgrešnom karakteru, u mislima i osećanjima; i treće, šta nam je rečeno o Hristovoj bezgrešnosti? 1.Jov.3:5: ‘I u Njemu…, šta? ‘… nema greha.’ Na kojem smo sada nivou? Bezgrešna priroda. U oblasti Njegovog duha i želja, On je bio…, šta? Bezgrešan. Dragi prijatelji, izazov je, kako je Njemu bilo moguće, kao savršeno bezgrešnom, da ipak bude kušan u svemu…, kao i mi. Mi ćemo se usredsrediti, da odgovorimo na to pitanje… posle kratke pauze. Hoćete li ustati na molitvu? Oče nebeski, mnogo Ti hvala na beskonačnoj slavi, koju je Isus otkrio, čak i kao čovek. Oče, kada vidimo da je On bio obličje Tvog bića, i sjajnost Tvoje slave, mi se radujemo u toj činjenici. Ali Oče, mi takođe želimo da prepoznamo, da iako je On bio beskonačno slavan božanski Sin, On je bio i saosećajan sa nama, i u mogućnosti da se poistoveti sa nama; a i mi možemo da se poistovetimo sa Njim. Jer nemamo Poglavara svešteničkog, koji ne može saosećati sa našim slabostima’, nego Onoga koji je ‘bio iskušan u svemu kao i mi.’ Pomozi nam da u nastavku našeg proučavanja razumemo, kako to može biti. Molimo Te to u Isusovo ime. Amin.

Ako želite, možete listati transkript i čitati tekst dok gledate video. Ako ste prekinuli vaše proučavanje u određenom momentu, a ne znate gde ste stali, jednostavno pritisnite CTRL-F (APPLE-F) i ukucajte nekoliko reči koje ste poslednje čuli, te će vas pretraživač u momentu dovesti do željenog mesta.

0

Your Cart