Select Page

Ova lekcija nije završen u pdf. Želite li nam pomoći? Radimo na ovom projektu. Ова лекција није завршен у пдф. Желите ли нам помоћи? Радимо на овом пројекту.

Rečeno je, da je izgradanja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Dobro došli nazad prijatelji. Cenim ovu privilegiju da sa vama marljivo proučavam. Mi pažljivo posmatramo našeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista, koji je sjajnost Očeve slave i obličje bića Njegova (Jev.1:3.); i to je izazov za nas da se zapitamo- kako? Kako je moguće da je On, iako čovek, mogao biti takav? To nije moglo biti rečeno za bilo kojeg drugog čoveka, čak i bezgrešnog čoveka pre pada. Svi mi smo izgubili slavu Božiju (Rim.3:23.); pa i u bezgrešnom čoveku pre pada, bila je samo…, kao? … obličje Božije. (1.Moj.1:23.) Ali, evo Jednoga koji je…, šta? Obličje Njegovog bića i sjajnost slave Očeve.

Kako On to može biti? Mi smo shvatili da postoji dvostruki odgovor na to. Pre svega, zapazili smo da on nije bio samo čovek, bio je takođe i…, šta? Bog. Ali, odgovor na pitanje- kako On iako čovek, može biti sjajnost Očeve slave? takođe leži u činjenici, da je On bio jedinstveni čovek. On nije bio kao i svi mi ostali. I došli smo do toga, da sada pokušavamo razumeti, kako On iako jedinstven, ipak je samo ‘u obličju grešnog tela’ (Rim.8:3.), ali nema isto grešno telo, kakvo mi imamo; kako On može biti kušan u svemu kao i mi, i to nije mali izazov. Vidite, mi imamo sebičnu prirodu, koja je sklona zlu. A da li je On imao sebičnu prirodu i da li je bio sklon zlu? Ne. Nama je greh urođen, a urođeno nam je i zlo u našoj prirodi. A da li je On to imao? Ne. On nije morao biti nanovo rođen. Nije morao biti obraćen. Da je On imao urođen greh, On bi tada bio grešan i ne bi mogao biti naš bezgrešni Zamenik. On je jedino mogao biti na krstu za naše grehe, ako nije imamo svojih- u bilo kojoj dimenziji svog bića. Mi smo završili naše prošlo proučavanje, primećujući trostruku dimenziju Njegove bezgrešnosti.

Pismo kaže- ‘On nije učinio greha.’ (1.Pet.2:22.) To znači, da je On bio bezgrešan u ponašanju, u reči, u delu.

Pismo kaže- ‘On ne znadijaše greha.’ (2.Kor.5:21.) To znači da je On bio bezgrešan u karakteru- u mislima i osećanjima.

Ali, Pismo takođe kaže- ‘U Njemu nema greha.’ (1.Jov.3:5.) To znači, da je bio bezgrešan po prirodi- u duhu i željama.

Potpuno bezgrešan, i to je bezgrešnost na koju Pavle misli kada kaže- ‘On je u svačemu iskušan kao i mi, osim greha.’ (Jev.4:15.) Bez ikakvog greha.

Ali, izazov nama je naravno onaj, sa kojim ćemo sada da se pozabavimo- Kako je to moguće, da naš Spasitelj, koji je apsolutno bezgrešan, može biti kušan, kao što su to grešna ljudska bića? Vidite li tu izazov? To je tajna, dragi prijatelji, to je tajna. Ali molim vas znajte, da tajne nisu stvari koje se ne mogu razumeti. Ima stvari koje se ne mogu razumeti bez pomoći Svetog Duha. Nije moguće u potpunosti objasniti, kako je Hrist iako bezgrešan, mogao biti kušan u svemu kao i mi; i ja neću pokušati da to uradim. Ali, želim da podelim sa vama, ono što nam je otkriveno; a što nam je otkriveno, je za nas i našu decu. (5.Moj.29:29.) Postoje neka dragocena shvatanja, koja su mi pomogla da razumem, kako je Hrist mogao biti savršeno bezgrešan, što je i morao biti, da bi bio naš Zamenik; a u isto vreme i savršeno saosećajan, što je morao biti, da bi nam bio validan Primer.

Vidite, to je izazov- Kako dozvoliti Hristu da u isto vreme bude i naš bezgrešni Zamenik i naš saosećajni Primer.

{https://revivalseminars.org/our-sinless-yet-sympathetic-saviour/}

Prilično je lako zauzeti stav u vezi ljudske prirode Hristove, što Ga čini našom bezgrešnom Zamenom. Mi kažemo- ‘Pa, On je imao Adamovu prirodu pre pada.’ A uzgred, mnogi ljudi veruju u to; a takođe je lako utvrditi da je Hrist naš saosećajni Primer, jednostavno navodeći da je On imao Adamovu prirodu posle pada. I ovde mi kao narod imamo taj sukob mišljenja. Ne možete zamisliti, koliko su mi puta prilazili i pitali me- ‘Šta ti veruješ? Da li veruješ, da je Hrist imao Adamovu prirodu pre pada, ili Adamovu prirodu posle pada?’ I oni su me obletali, teško dišući… čekajući da im odgovorim, da bi me ili prihvatili kao brata, ili prezreli kao jeretika. To je postao, dragi prijatelji, i ne preterujem, … to je postao u mnogim krugovima, navodni lakmus test, povodom validnosti vašeg tvrđenja da ste adventistički hrišćanin. Zaista je to tako u mnogim krugovima, i kada god me to pitaju, uvek sam oran da reagujem, na jedan od dva načina. Prvi i najjednostavniji je- ‘Znate, meni treba i treća opcija.’ Treba mi treća mogućnost, i hvala Bogu ona postoji. Ili, ako zaista želim da ih zbunim, kažem nešto slično ovom- ‘Pa, nijedna… ili obe… zavisi o kom aspektu, posledice greha na ljudsku prirodu, vi govorite.’ Jeste li videli sebe u ovom?

Vidite, ako govorimo o izopačenosti, On je imao Adamovu prirodu…, kakvu? … pre pada.

Ako govorimo o kvarenju, On je imao…, šta? Adamovu prirodu nakon pada.

Ako govorimo o zaraženosti grehom, On je imao Adamovu prirodu pre pada. A ako govorimo o pogođenošću grehom, On je imao Adamovu prirodu 4000 god. nakon pada. Pratite li me? Dakle dragi prijatelji, trebamo još o tome da porazmislimo… znate, o dubini ovog problema. Insistiram, da ta Adamova priroda pre i posle pada u greh, je veoma… to je jedna veštačka podela. Ona je površna- ona zaista ne sagledava celu sliku. A naš izazov je da imamo pravo razumevanje Hristove prirode, koja Mu dozvoljava da bude oboje- i naš bezgrešni Zamenik – a kada je bezgrešnost u pitanju – On je imao Adamovu prirodu pre pada, i naš saosećajni Primer. A kada je dimenzija Njegove službe u pitanju, On je imao Adamovu prirodu…, kakvu? … posle pada. Ali, mi moramo imati takvo razumevanje, koje dozvoljava oba slučaja u isto vreme- i bezgrešnog Zamenika i saosećajnog Primera. Čujem li ‘amin’?

Vidite, ako preterate pokušavajući da Ga učinite vašom bezgrešnom Zamenom, čineći Ga tako svetim i tako drugačijim od vas, On se nikako ne može poistovetiti sa vama, niti vi sa Njim – i tada imate problem, zar ne? Sa čime ćete tada završiti? Završićete sa planom spasenja, gde Isus čini sve. Samo ćete se zaogrnuti Njegovom pravednošću, i nećete se o ničemu brinuti; sigurni u uspeh, a to je jeftina milost. Pratite li ovo?

Ali, u vašem nastojanju da Ga učinite saosećajnim Primerom, i preterate u tome, prenaglašavajući Njegovu sličnost sa nama, tako da je On baš kao i mi, tada i nenamerno, šta činite? Vi poništavate Njegovu sposobnost, da bude naš bezgrešni Zamenik… jer ste Ga učinili grešnim. A dragi prijatelji, ako Ga načinite grešnim, onda je On na krstu zbog koga? … zbog sebe, a mi smo u velikoj nevolji. Čujem li ‘amin’? Mi moramo imati bezgrešnog Spasitelja. Ali izazov je, da imamo razumevanje koje Mu dozvoljava da u isto vreme bude i naš bezgreni Zamenik i naš saosećajni Primer. I to je ono što želim da sa vama večeras istražim.

Ali, pre nego što nastavimo, moramo…, šta? … napraviti pauzu i pozvati Božijeg Duha, da nas na poseban način vodi. Molite se za sebe i za mene, u ovom vremenu koje ćemo provesti na molitvi.

Oče nebeski, veoma čeznem da pravilno razdelim Reč Istine. Čeznem da ispravno predstavim, u svemu što budem rekao, Njega koji je Istina. Molim Te Oče, Duhom Istine vodi moje misli i reči, i učini da govorim istinu i samo istinu; istinu kakva je u Isusu. Istim Duhom kojim me osposobljavaš da govorim, osposobi i svakoga da čuje. Pomozi nam večeras da imamo duhovni sluh. A pomozi nam, ne samo da čujemo istinu, nego i da je razumemo. Pomozi nam, ne samo da je razumemo, nego da je i cenimo. Posebno nam pomozi, da je sprovedemo u naše živote, da bismo tom istinom mogli biti promenjeni u obličje Onoga, ko je Istina. I u tom posmatranju, da bismo mogli biti promenjeni silom Duha Istine; to je moja molitva u Isusovo ime. Amin.

Mi smo na 19. strani, zar ne? Upravo smo zapazili Hristovu savršenu bezgrešnost. Uporedite to sa našom situacijom. ‘Znaci vremena’ 17. mart 1887: Možete imati mir koji prevazilazi razumevanje, ali će nas to koštati bitaka sa silama tame, borbe protiv teške sebičnosti i…’, čega još? ‘… urođenog greha.’ Mog urođenog greha. Ovo je izvanredna izjava. Očigledno dragi prijatelji, postoji i dublja dimenzija greha, nego što je ponašanje, pa čak i karakter. Jel’ tako? To je urođeni greh.

Šta je urođen greh? To je sebičnost. To je šta? Sebičnost. Sećate li se, kada smo to razmatrali i čitali onu izjavu? Istorijske skice’ str.138: Sebičnost je protkala naše biće. Dobili smo je…’, kako? … kao nasleđe.’ To je urođeno. Naša deca su, po zakonu nasleđa, prirodno…, šta? Sebična. Da li je beba Isus bio po prirodi sebičan? Ne, On nije bio. Da je On bio po prirodi sebičan, On bi ispoljio sebično ponašanje, barem dok se ne bi obratio. Ali, da li je On morao da se obrati? Da li je ikada morao da primi novo srce? Ne. Apsolutno ne! On nije imao urođeni greh. Pregled i glasnik’ 4. maj 1886. Ona govori o ‘urođenom grehu telesnog srca’- urođenom zlu. Vidite, svi mi kao Adamovi potomci, imamo prirodnu sklonost ka zlu- silu kojoj, bez pomoći, ne možemo odoleti. Vaspitanje’ str.29: Ishod jedenja sa drveta poznanja dobra i zla, se manifestuje u iskustvu svakog čoveka.’ U koliko? U iskustvu svakog čoveka; a drage sestre, to je uopšteno. U redu? To uključuje i vas. U svačijem iskustvu, postoji priroda sklona zlu, sila kojoj, bez pomoći, ne možemo odoleti.’ Šta to imaju svi pali Adamovi sinovi i kćeri? Kao rezultat kušanja sa drveta dobra i zla, šta imamo? Imamo sklonost ka zlu, silu kojoj, bez pomoći, ne možemo odoleti. A da li je Isus imao sklonost ka zlu? Apsolutno i nedvosmisleno, nije! Čujte; knjiga ‘Vera kojom živim’ str.49- nadahnuto pero: On nam je brat u našim slabostima, ali ne i u posedovanju strasti. Kao bezgrešni, Njegova priroda se užasavala zla.’ Njegova priroda se… šta, prijatelji? Užasavala zla. U ovom svetu greha, On je izdržao borbe i patnje… On je mogao da sagreši, mogao je da padne, ali ni u jednom trenutku u Njemu nije bilo zlih sklonosti.’ Čujem li ja to ‘amin’? I ne samo da nije imao zle sklonosti, Njegova priroda se…, šta? … užasavala od zla; On je imao prirodnu averziju prema zlu. I dok se gadio zla, On je bio apsolutno bezgrešan. Zlo je za Njega bilo strašno bolno i veoma neprijatno. Ni u jednom trenutku u Njemu nije bilo…, šta? Zle sklonosti. Pa opet, kako to može biti da On, čija priroda zazire od zla, dok mi imamo prirodu koja je sklona zlu… kako je moguće, da je On kušan u svemu kao i mi? (Jev.4:15.) Vidite li tu izazov? I dragi prijatelji, ja potežem ovo pitanje, upravo zato što je to primarna motivacija za one, koji insistiraju da Hrist ima identičnu prirodu kao što je naša, i to u svemu – sa svim grešnim sklonostima, koje i mi imamo – jer oni misle da je suštinsko za Njega da ima takvu prirodu, da bi bio iskušan u svemu kao i mi. Ali, želim da podelim sa vama razumevanje, koje će nam dozvoliti da vidimo kako Isus može biti kušan u svim stvarima kao i mi, a da i dalje bude apsolutno bezgrešan, bez i jedne sklonosti ka zlu. U redu. To je ono što pokušavamo. A sada molim vas zapazite, šta kaže Pavle. On je kušan u svakoj tački kao i mi. Koliko tačaka ili koliko tipova kušanja ima? Postoje samo tri. Postoje…, koliko? … samo tri. Koje su one? To je zapisano u 1.Jov.2:16: Jer sve što je na svetu…’ pod jedan je…, šta? ‘… želja tela’. pod dva je…, šta? ‘… želja očiju’, i pod tri je…, šta? ‘… ponos života- nije od Oca nego od ovog sveta.’ Nadahnuće nam kaže, da te tri stvari obuhvataju sva iskušenja, i bilo koje iskušenje koje doživljavamo spada u jednu od te tri stvari. (RH 5. juli 1892.) Sarađujte sa mnom, što se tiče ove tri stvari. Pod jedan- želja tela; šta je to? možemo to nazvati- ‘čulnost’. To je idolatrijska ljubav prema zadovoljstvima. Želja očiju je…, šta? Materijalizam’; ono što vidiš, želiš da imaš. To je idolatrijska ljubav prema svetu i svemu što on nudi. Ponos života je…, šta? Egoizam’, to je idolatrijska ljubav prema sebi. Jeste li videli sebe u tome? To su te tri kategorije kušanja. A izazivam vas, sedite ponekad i pokušajte da mislite na bilo koje iskušenje koje ste ikada imali, i otkrićete da potpadaju pod ove tri stvari- čulnost, materijalizam ili egoizam; želja tela, želja očiju i ponos života. A sada pogledajte nešto veoma zanimljivo i značajno. Upravo je u te tri oblasti sotona kušao naše praroditelje u Edenu i doveo do čovekovog pada. Čujte ih; 1.Moj.3:6: I žena videći da je plod na drvetu dobar za jelo…’ Šta je ovo? Želja tela. … i da ga je milina gledati…’ Šta je ovo? Želja očiju. … i da je drvo veoma drago radi znanja…’ A šta je ovo? ponos života. … uzabra roda sa njega i okusi. Pa dade i mužu svom, te i on okusi.’ Pomozite mi sada sa ovim. Kada su naši praroditelji bili kušani u te tri oblasti, da li su imali sklonost ka zlu? Da li su imali urođeni greh? Apsolutno ne! Bili su čisti, kao iz Tvorčevih ruku. Bili su savršeno bezgrešni. Slažete li se svi? Šta onda možemo zaključiti? Vi ne treba da budete grešni, da biste bili kušani u ove tri oblasti, zar ne? Je li tako? A kako to znamo? Da li je Adam bio kušan u ove tri oblasti? Jeste. Da li je bio grešan? Nije. Dakle, očigledno ne morate biti grešni, da biste bili kušani u ove tri oblasti. Da li vi morate biti grešni, da bi bili u stanju da popustite iskušenju… u ove tri oblasti? Ne. Koji je to opet naš dokaz? Adam i Njegova žena. Jesu li oni popustili? Jesu. Popustili su, dok su bili…, šta? … savršeno bezgrešni. Molim vas razumite nešto ovde. Sotoni se navodi na preobražaj iz bezgrešnosti pre pada, u ono što je sada postalo želja tela, želja očiju i ponos života. U njihovom nepalom stanju, oni su imali želju za uživanjem u čulinim zadovoljstvima, za koja im je Bog dao sposobnost da uživaju. Oni su uživali u divnim ukusima odličnog voća. Nisu li? Da li je bilo ičeg grešnog u tom zadovoljstvu? Nije. Ali sotona je apelovao, na tu Bogom datu želju da se uživa u čulnim zadovoljstvima, pokušavajući da ih navede da uživaju na način koji je od Boga zabranjen. Da jedu…, šta? Zabranjen plod; i da se prepuste zadovoljavanju tih svetih želja, na način koji je Bog zabranio, da bi postale nesvete… I upravo se to desilo… upravo se to desilo. Bog im je takođe dao želju da stiču lepe stvari, a Eva je videla da drvo…, šta? … milina ga je gledati; bilo je lepo. Sotona ih je navodio na tu Bogom danu želju za sticanjem lepih stvari. Takođe je Bog dao našim praroditeljima i težnju za usavršavanjem. A ovde im je bilo ponuđeno, kao nešto što će ih učiniti…, šta? … mudrima. U stvari, oni će biti kao…, šta? … kao ko? Kao Bog, i znaće šta je dobro a šta zlo. Vidite, sotona ih je navodio na one želje, koje im je Bog dao i pre pada. Ali, kada su im se odavali na način koji je Bog zabranio, one su sada, posle pada postale- želja tela, želja očiju i ponos života. Jel’ tako? Izopačene. E sad, Isus Hrist je drugi Adam. (1.Kor.15:45-47.) Isus je šta? Drugi Adam. Šta to znači? Čujte; ‘Poruka mladima’ 2. jun 1898: Hrist je nazvan drugim Adamom. U čistoći i svetosti, povezan sa Bogom, i voljen od Boga, On je počeo tamo gde je i prvi Adam. On je dobrovoljno prošao putem, tamo gde je Adam pao, i iskupio Adamov neuspeh.’ Pitanje- Da li je Adam započeo sa grešnom, izopačenom prirodom? Nije. Drugi Adam je počeo, tamo gde i prvi Adam, i On je prošao kroz ono, gde ja Adam pao. Pratite li ovo? Da, drugi Adam je imao svu tu iskvarenost od 4000 godina. On je to morao imati, jer ne samo da je morao proći test, na kojem Adam nije uspeo da prođe, nego je takođe morao biti primer jadnim, palim smrtnicima, da bi im pokazao kako Njegovom milošću, mogu nadvladati njihove svakodneve testove i iskušenja. Pratite li ovo? I zbog toga je On morao biti ne samo, kao Adam pre pada, a kada je izopačenost i bezgrešnost u pitanju; nego je On morao biti i kao Adam posle pada, a kada je kvarenje i slabost u pitanju. Pratite li ovo? Da ste blagosloveni, potrebna mi je povratna informacija. U redu. Pogledajmo sledeće; ‘Znaci vremena’ 9.jun 1898: Hrist je došao na Zemlju, i uzevši ljudskost bio je čovekov predstavnik…’ Pauza. To znači, kao drugi Adam, glava nove rase. U redu? On je došao da učini, ono što je prvi Adam propustio da uradi u korist ljudske rase. Čitamo dalje: ‘… da pokaže u tom velikom sukobu sa sotonom, da čovek kako ga je Bog stvorio, povezan sa Ocem i Sinom, može biti poslušan…’, čemu? … svakom božanskom zahtevu.’ Vidite, pitanje u toj velikoj borbi je, može li ili ne čovek – kako ga je Bog stvorio – biti savršeno poslušan Božijem zakonu; a Adam je dao očigledan dokaz da ne može. Drugi Adam je došao da dokaže, da čovek, onakav kakvog ga je Bog stvorio, može da… šta? … da bude savršeno poslušan; to je veoma važno da razumemo. Ali, On je došao da dokaže, da čak i pali čovek može, u Njegovoj sili, da bude pobednik. Amin? To je isto tako važno da naglasimo, dragi prijatelji. I zato kada je bio kušan, morao je biti kušan na način koji bi Ga osposobio da dokaže, da čak i pali čovek može da pobedi svako iskušenje – u Njegovoj sili. I zbog tog razloga, On je došao sa nekim veoma važnim preduslovima. Pre svega, nadahnuće nam kaže da je teret krivice položen na Njega, dok je prolazio kušanje u pustinji. (RH 23. sept.1890. Zašto? Jer vi i ja moramo da se borimo sa krivicom. Vi i ja moramo da se borimo sa krivicom. Dakle, On je imao svest o tome da su naša krivica i naši gresi položeni na Njega. Ali, ovde je nešto veoma značajno u vezi kušanja, koje odlazi u pustinju da iskusi. Koliko je puta Hrist kušan u pustinji? Koliko, dragi prijatelji? Tri puta. Pa, da li je to slučajnost? Koliko je iskušenja? Tri… i On je morao biti iskušan u svemu…, kao i? … kao i mi. (Jev.4:15.) Šta mislite, koja su to tri iskušenja? Šta mislite koja to samo mogu biti? Imamo ovde zapisano, tako da nećemo oduzimati vreme da ih čitamo, ali Luk.4:1-13… Želja tela (1.Jov.2:16.); kako je On u toj oblasti bio kušan? Da pretvori kamenje u hleb (Mat.4:3.); da zadovolji svoju neverovatno veliku i intenzivnu glad. Vidite li to? A zatim, gde Ga je đavo odveo? 5. stih: I izvedavši ga đavo na goru visoku, pokaza Mu sva carstva ovoga sveta u jednom trenu. I reče Mu đavo: Tebi ću dati svu ovu vlast i svu slavu njihovu, jer je meni predata, i daću je kome ja hoću. Ti dakle, ako se meni pokloniš, biće sve Tvoje.’ On Mu je ponudio panoramnu sveta, sva svetska carstva. Sa čime se mi ovde bavimo? Željom očiju. A zatim poslednje kušanje, koje je? Odvodi ga…, gde? Na vrh hrama; deveti stih: i reče- ‘Ako si Sin Božiji, skoči odavde dole. Jer u Pismu stoji, da će anđelima zapovediti za Tebe, da Te sačuvaju…’ A šta je to? To je ponos života, koji vodi do uobraženosti. Tri kušanja, ista on kojima je u Edenu Adam bio iskušan, a sa ista ta tri se moramo i vi i ja susretati svakoga dana. Da li je Hrist kušan u svemu kao i mi? Da li je? U svemu kao i mi? Da. Ali, pomozite mi sada u ovome. A uzgred, u ‘Svedočanstvu 3’ str.372, pre nego nastavimo dalje, ona daje jasnu izjavu: ‘On koji nije znao za greh, je učinjen grehom za nas. Sa ovim užasnim teretom krivice, položenim na Njega zbog naših greha, On je izdržao strašno kušanje…’, čega? ‘… apetita, i…’, čega još? ‘… ljubavi prema svetu i časti, i…, čega još? ‘… ponosa pri pokazivanju, koji vodi u uobraženost.’ Imate ih tu, ta tri koja smo upravo podvukli u Luki. Hrist je izdržao ta tri velika i glavna iskušenja, i nadvladao ih u korist čoveka, ostvarujući za njega pravedni karakter.’ Čujem li ‘amin’? Hvala Bogu da je to učinio! … jer je znao, da čovek to ne može sam učiniti. Znao je, da će sotona u ove tri tačke saletati ljudsku rasu. Uspeo je da nadvlada Adama, i mislio je da nastavi taj svoj posao, dok ne bi doveo čoveka potpuno u propast. Hrist je izašao na bojno polje da u korist čoveka savlada sotonu, jer je video, da to čovek sam ne može uspeti. Hrist je pripremio način da otkupi čoveka, svojim sopstvenim životom patnje, samoodricanja i samopožrtvovanja, svojim poniženjem, i konačno smrću. On je doneo pomoć čoveku, da bi ovaj mogao da prati Njegov primer, i bude pobednik, kao što je i Hrist pobedio za njega.’ Ovo je toliko duboko i toliko objašnjava, da sam morao to podeliti sa vama. A sada pogledajmo na brzinu, prvo od tri kušanja. Samo ćemo za to imati vremena večeras. Želim da prepoznate, razumete i cenite, duboki značaj, onoga kroz šta je Isus morao da prođe, pre nego je bio kušan u oblasti apetita. Vidite, On nije imao izopačen i grešan apetit, zar ne? Ne, nije imao. Nije imao sklonosti ka zlu u oblasti apetita. On je imao bezgrešni apetit. Ni pri rođenju On nije naginjao zlu, i uvek je živeo životom savršene poslušnosti. Dakle, nije imao nikakve izopačenosti u oblasti apetita. A naše pitanje je, kako će On biti kušan u toj oblasti, na način koja Mu dozvoljava, da bude saosećajan sa, a i validan primer, nama koji imamo izopačen apetit? Pratite li ovo? Kako će On to odraditi? Pa dragi prijatelji, pre nego je On kušan u oblasti apetita, šta je prošao? Koliko dugo je bio bez hrane? Četrdeset dana i četrdeset noći… A zatim, Pismo kaže- ‘naposletku ogladne’ (Mat.4:2.), što je verovatno jedna od najnepotpunijih izjava u Bibliji. Molim vas razumite nešto ovde. Kada postite, na početku ste veoma gladni, zar ne? Jeste li ikada probali da postite? O, tako je teško prvog dana. Ali, šta se dešava drugog dana sa vašim apetitom? Sve se više utišava, dok nakon nekog vremena, vi ni ne osećate glad. Veoma zanimljivo, vi uopšte više ne osećate glad. I dokle tako? Sve do nešto malo pre nego umrete. Malo pre nego umrete, telo čini jedan neverovatan i intenzivan vapaj. Ono zavapi za hranom. To je najsilniji podsticaj, koje ljudsko telo može da iskusi… upravo pred smrt. Pođimo sad u pustinju. Ko to posmatra našeg Spasitelja…, svaki pokret koji On čini? Sotona; on ima svoj plan spreman. On je radio na njemu već 4000 godina. On ima svoj dnevni red savršeno isplaniran, ali on želi da pogodi Hrista sa kušanjem apetita… Uzgred, upravo u tome je bio uspešan, navodeći čoveka na pad, zar ne? Eva je, za početak, videla da je drvo dobro za jelo; i on je shvatio, da je njegova najbolja šansa za kušanje u oblasti apetita, ali je želeo da napadne, kada je bilo najizglednije da će navesti Hrista da popusti apetitu. Te je posmatrao, znajući ljudsku fiziologiju. On je znao, da će se na kraju Hristovo telo početi grčiti, sa onim neverovatnim i intenzivnim bolovima od gladi; on je brojao dane i pitao se, kada će se to desiti? Kako On toliko dugo preživljava? A On je uspevao da preživi toliko dugo, jer je bio neverovatno zdrav, kada je došao u pustinju. Ali sotona je znao, da će se On pre ili kasnije slomiti, počeće da se grči; i on je čekao taj trenutak… i kada je video, da to počinje da se dešava četrdesetog dana, šta je preduzeo? On mu je prišao, i šta je rekao? Ako si Sin Božiji, zapovedi ovom kamenju da hlebovi postanu.’ (Mat.4:3.) A uzgred, ako to brzo ne učiniš, umrećeš.’ A sad prijatelji, razmotrimo šta se tu dešava. To je zaista kušanje, koje je izvan našeg poimanja, da u potpunosti razumemo intenzitet i silu toga. Hrist je bio kršten, neposredno pre svog dolaska u pustinju. Je li tako? A šta mu je Bog rekao, kada je izašao iz vode? Ovo je moj Sin ljubazni, koji je po Mojoj volji.’ (Mat.3:17.) Hrist se morao oslanjati isključivo na Božiju Reč. Njegova vera se morala držati nje, a što se tiča Njegovog ličnog identiteta. Ali, sotona je došao da to izazove, i on je rekao… a nadahnuće nam to jasno otkriva (DA 119.2); on Mu je rekao- Znaš, ti mora da si onaj pali anđeo. Deslia se pobuna na Nebu, i očigledno je da si ti odande zbačen. Mislim, da si odbačen od Boga i ljudi. Ti mora da si pali anđeo. Ali, ako si Sin Božiji, dokaži to tako što ćeš učiniti samo ono što Bog može. Pretvori kamenje u hleb.’ A sad dragi prijatelji, da smo vi i ja kušani da pretvorimo kamenje u hleb, da li bi to uopšte bilo iskušenje za nas? Ne bi. A zašto? Mi to ne možemo. No, da li je to bilo iskušenje za Hrista? Apsolutno. Zašto? Jer je On to mogao učiniti. Znate, da ste blagosloveni… oni koji tvrde, da je Hrist bio kušan isto kao i mi… izgleda, da su samo pogledali na Hristovo kušanje, morali bi prepoznati da nije tako; Njegova kušanja su bila radikalno drugačija. Ja nikada nisam kušan, da pretvorim kamenje u hleb, a niste ni vi! Ali, Hrist jeste. To ne bi bilo iskušenje za nas, jer mi to ne bi mogli učiniti. A da li je bilo iskušenje za Hrista? Jeste. Zašto? Jer je On to mogao učiniti. Jednom rečju… ista reč koja je dovela svet u postojanje… On je lako mogao pretvoriti svaki kamen u toj pustinji u sveže ispečenu veknu… svaki kamen u sveže ispečenu veknu; i da zadovolji svoju glad, i dokaže da On nije onaj, na koga je neprijatelj insinuirao da jeste, dokazujući da je On Sin Božiji. I ako mislite da to nije bilo iskušenje, molim vas ponovo razmislite. Dragi prijatelji, to beše neodoljivo silno kušanje. I prolazeći kroz to iskušenje, to je učinilo mogućim da On saoseća i identifikuje se sa svim kušanjima, koje svako ljudsko biće mora da iskusi u oblasti želje tela. Molim vas razumite da, iako je Hrist bio moćno kušan u oblasti apetita, nije morao da ima grešan apetit, da bi se to moglo desiti, zar ne? Je li to bilo grešno, što je Hrist bio gladan, nakon što je bio bez hrane četrdeset dana i noći? Da li je? Ne, to je apsolutno bezgrešno. Ali, da li je glad bila velika? O, da bila se silna. Da li je bila toliko silna, kao da je iskvarena i izopačena, sa kakvom vi i ja moramo da se borimo? Da! Dakle pratite sada, da li neko ko vodi borbu sa iskvarenim i izopačenim apetitom u nekim oblastima želja tela, može reći- ‘Hrist ne zna kako je to. On ne može da saoseća sa mnom.’ Možete li to reći? Ne, ne možete. Zašto ipak Hrist može da saoseća sa vama? Da li zato jer je imao isto takvo kušanje kao i vi? Ne. Ali, zato što je imao kušanje u oblasti želja tela, koje je potpuno jednako bilo čemu, sa čime vi morate da se sukobite u oblasti želja tela. Razumete li, ono što pokušavam da objasnim? Vidite dragi prijatelji, ja moram ovo da učinim veoma jasnim. Ima onih koji insistiraju da- ‘kušan u svemu kao i mi’ (Jev.4:15.), znači da je Hrist imao svako moguće iskušenje, koje i mi imamo. U stvari, ima onih koji idu tako daleko da kažu, na primer… evo jednog primera- da je Hrist imao homoseksualno iskušenje. Uzgred, ovo je iz štampe. A oni, koji to kažu, su dobronamerni jer misle da, ako će homoseksualc biti sposoban da zna, da Hrist razume kroz šta on prolazi, mora biti ubeđen da je i Hrist imamo takva iskušenja. Dragi prijatelji molim vas razumite, da mi to ne moramo činiti. Ne moramo ići tako daleko; i ne dao Bog da idemo. Čujem li ‘amin’? Jer ako je Isus imao svako iskušenje, koje i mi imamo, ne samo da moramo da Mu pripišemo izopačenu prirodu, nego moramo da Mu pripišemo takvu izopačenu prirodu, koju je ikada iko imao, ili je mogao imati. Pratite li ovo? Ni ja čak nemam homoseksualno iskušenje, a grešan sam čovek. Ja to ni ne razumem. Shvatam, da ima onih koji imaju takva iskušenja, ali ja ih nemam. Hristova sposobnost da saoseća sa nama, ne zavisi od toga da je morao, da se suoči sa svim našim iskušenjima. Na primer, zar nema nekih iskušenja koje su jedinstvene samo za žene? Naravno da ima. I ako žena misli, da Hrist morao imati sva njena iskušenja, dok je bio čovek, tada ona mora doći do zaključka, da se On ni ne može identifikovati sa njom. Pratite li ove razloge? Ali, može li se Hrist identifikovati sa svačijim kušanjima u sve te tri oblasti? Može! Zašto? Da li zato što je On imao specifična iskušenja? Ne… nego zato što je imao iskušenja, koja Ga čine potpuno saosećajnim a što se tiče svake od te tri oblasti; i to je bilo potpuno jednakog intenziteta, što ćemo vi i ja ikada morati da iskusimo. Čujem li ‘amin’? Može li zavisnik od heroina reći- Hrist ne zna kako je to? Ne. Zašto? Jer i to dolazi vođeno željama tela, a Hrist je imao iskušenje u oblasti želja tela, koje je isto tako silno, kao i ono od heroinskog zavisnika. A da li je On morao biti heroinski zavisnik, da bi bio sposoban da saoseća sa jednim takvim? Nije. Da li je morao biti heroinski zavisnik, da bi bio validni primer za heroinske zavisnike? Nije. Vidite li, kako možemo imati razumevanje, koje omogućava Hristu da bude savršeno saosećajan, a u isto vreme i savršeno bezgrešan? Vidite li to, dragi prijatelji? To je naš izazov; I to je ono što je Hristos. Bio je savršeno bezgrešan, a ipak u isto vreme i savršeno saosećajan. Hvala Bogu na takvom Spasitelju. Amin? Hvala Bogu na takvom Spasitelju. Na Nebesima’ str.194; zapazite neka shvatanja, koja imamo o ovom prvom specifičnom kušanju. Neumerenost se nalazi u temelju svih moralnih zala znanih čoveku. Hrist je započeo svoje delo iskupljenja, upravo gde je započela propast. Pad naših praroditelja je izazvana povlađivanjem…’, čega? ‘… apetita. Pobeda nad apetitom je u iskupljenju bilo prvo Hristovo delo.’ Dragi prijatelji, ovde moramo napraviti pauzu. Znate da nam nadahnuće kaže, da ako ne pobedimo apetit, ne možemo pobediti ni bilo koji drugi greh. (CD 59.3) Stoga je to za nas apsolutni imperativ, da sa Hristom odnesemo pobedu nad apetitom. Čujem li ja to ‘amin’? Želja tela, to je velika stvar; i ako možemo zadobiti pobedu nad njom, zadobićemo pobedu i nad druge dve. I zato je Hrist morao prvo da zadobije pobedu nad apetitom; to je bila pobeda koja Ga je postavila na dobro mesto, da zadobije pobedu i nad onim što je sledilo. Znaci vremena’ 3. decembar 1902: Evo ga nagoveštaj nepoverenja. U tonu kušačevog glasa je izraz krajnje neverice. Da li bi Bog tako tretirao svoga Sina? Da li bi Ga ostavio u pustinji među divljim zverima, bez hrane, bez društva, bez utehe? Sotona je insinuirao, da Bog nikada ne bi dozvolio da Njegov Sin bude u takvom položaju. ‘Ako si Sin Božiji’- rekao je, ‘pokaži svoju moć, tako što ćeš zadovoljiti glad. Naredi da ovo kamenje postanu hlebovi.’ A sad pratite pažljivo. Da li je Hrist imao moć da pretvori kamenje u hlebove? Jeste. Zašto? Jer je On božanstvo; On je božanski Tvorac. On ima moć stvaranja u sebi. Vidite, sotona nije bio tako lud, da Ga kuša u nečem, što On ne može da učini. On je dobro znao, da se ne susreće samo sa čovekom, nego sa Bogom-Tvorcem i čovekom. I stoga je pokušavao da dopre do Njega i kao Boga i kao čoveka. On je usmeravao na žestoku glad Njega kao čoveka, ali i na natprirodnu moć Boga u Njemu, da zadovolji spostvenu glad kao čovek. Vidite li to? I dragi prijatelji, kroz ceo Njegov život, On je bio tako kušan. U stvari, nadahnuće nam kaže, da je najveće iskušenje za Hrista bilo, da upotrebi svoju božansku silu na sopstvenu korist. (RH 1. april 1875.) … bilo je da…, šta? … da upotrebi svoju božansku silu na sopstvenu korist. Vi i ja… mislim, da ne možemo u potpunosti razumeti, koliko je moćno bilo to iskušanje. Vidite, verujem… dozvolite da to kažem na ovaj način- Verujem da je Hristovo kušanje bilo toliko jače nego što je vaše i moje, koliko je priroda, na koju je On bio u iskušenju da se osloni, bila jača od vaše i moje. Jeste li shvatili ovo? Na kakvu prirodu smo mi u iskušenju da se oslonimo? Na palu, grešnu prirodu. A na kakvu prirodu je Hrist bio kušan da se osloni? Na beskonačno moćnu prirodu, koja je mogla da pretvori kamenje u hleb. A zašto je to bilo apsolutno neophodno, da Hrist ne upotrebi božansku silu u svoju korist? Zašto? Jer… molim vas pratite ovo… da je On to učinio u bilo kojem trenutku, da bi zadovoljio sopstvene potrebe, On bi sam sebe u istom trenutku onesposobio, da bude za nas validan Primer. Vidite, jer niko od nas nema božansku silu, da bi se na nju oslonio. Na koga mi moramo da se oslonimo, da bismo nadvladali iskušenje, a zadovoljili svoju potrebu? … na božansku silu koja je izvan nas. Amin? Ne na nekakvu unutrašnju božansku silu. A kada su Njegove potrebe u pitanju, Hrist je morao stalno da zavisi od…, koga? … od Oca… i ako Ga Otac ne bi nahranio, On bi bio u stanju da…, šta? … radije umre, nego da upotrebi svoju božansku silu da zadovolji glad. Jer je želeo da bude u stanju da se identifikuje sa nama. Vi prosto morate voleti takvog Gospoda. Čujem li ja to ‘amin’? Vi prosto morate voleti takvog Gospoda. Sve vreme je dobro znao, da On može to da učini. Kako je On to mogao znati? Pa, nije li svaki dan činio čuda? … i to Njegovom božanskom silom; i da, samo kada Mu Otac dozvoli da ih učini. Zato je On kazao- ‘Ne mogu činiti ništa sam od sebe.’ (Jov.5:19,30.) A ono što je zaista tu govorio je- ‘Po Mojoj inicijativi, ne mogu činiti ništa.’ Došao sam da budem čovek, i stoga moram ići kroz život kao čovek. A ako bih ispoljio božansku silu, to nikad ne bi bilo za Mene. To bi moglo biti samo za druge, ali čak i tada, to bi moglo biti samo ako Me Otac ovlasti da to uradim.’ Pratite li ovo? Koje ja poslednje čudo Isus učinio? Vaskrsenje Lazara iz mrtvih. Od svih Njegovih čuda, to je bilo najveće iznenađenje. A šta je On rekao, kada je stao pred grob? Lazare, u ime Oca, izađi’? Ne, nego je rekao…, šta? Lazare, izađi napolje.’ (Jov.11:43.) A nakon što je rekao Mariji i Marti- ‘Ja sam vaskrsenje i život.’ (Jov.11:25.) Amin? A nadahnuće nam kaže, da je to završno čudo, bilo krunsku dokaz Hristove božanske sile. On je vaskrsao Lazara svojom božanskom silom (DA 529.1); a dobro je to znao, jer je mogao ispoljavati božansku silu u korist drugih, kada Ga Otac ovlasti da to čini. On je dobro znao šta poseduje. A kada govorimo o navikama… pomozite mi u ovom. Koliko je dugo Hrist ispoljavao božansku moć, da čini ono što želi? Koliko dugo? Celu večnost. A vi mislite kako je vama teško da pobedite vaš ustaljeni šablon navika! Čujete li, šta vam govorim? On je imao da pobedi naviku, koja je bila od večnosti. On je od večnosti upotrebljavao svoju božansku silu, kad god je želeo, a sad tokom tog vremena, On nije mogao to da čini za sebe, da bi bio validan Primer za tebe i mene, da bi bio u mogućnosti da saoseća sa tobom i sa mnom. Nije li to neverovatno? Čujte ovu izjavu; ‘Pregled i glasnik’ 14. maj 1908: Prilazeći Božijem Sinu, veliki varalica je tvrdio, da je određen od Oca da preda poruku Spasitelju- da nije potrebno da i dalje gladuje. Ako si Sin Božiji, naredi da ovo kamenje postanu hlebovi. Ali, takvim jednim delom, Hrist bi prekršio svoje obećanje, da nikda neće koristiti svoju božansku silu, da bi izbegao bilo kakve nevolje ili patnje, sa kojima se čovek mora sresti u svojoj ljudskosti.’ Vidite li to? To je bio deo zavetnog dogovora sa Ocem. On će doći na Zemlju i nikada neće koristiti svoju božansku silu, da zadovolji sopstvene potrebe, jer je morao da prođe kroz ovaj život kao čovek. Pogledajte ‘Čežnju vekova’ str.119: Hrist nije koristio svoju božansku silu u svoju korist. On je došao, da podnese kušanje, kao i mi što moramo, ostavljajući nam primer vere i pokoravanja. Ni ovde, kao ni u bilo kom trenutku svog večnog života, On nije činio čuda na sopstvenu korist. Njegova čudesna dela su uvek bila za dobro…’, koga? … drugih.’ Drugih. O, vidite li tu nesebičnu, samoodričuću i samopožrtvovanu ljubav Božijeg karaktera, ovde otkrivenu, dragi prijatelji? Vidite li? Umerenost’ str.20: Sotona je poražen u njegovom nastojanju da pobedi Hrista, a što se tiče apetita. I tu u pustinji Hrist je zadobijo pobedu u korist cele ljudske rase po pitanju apetita, čineći mogućim čoveku u budućim vremenima, da u Njegovo ime nadvladaju snagu apetita, na sopstvenu korist.’ Dragi prijatelji, imamo li izgovora da ostanemo robovi želja tela? Ne. A zašto? Jer je Isus dokazao da On ima silu, dovoljnu da nadvlada i najintenzivnije iskušenje, u oblasti u kojoj će bilo koje ljudsko biće ikada morati da se bori. Čujem li ‘amin’? Tako da, ne postoji izgovor da ostanemo robovi apetitu, tj. želji tela, koja uzgred uključuje i strast- apetit i strast. Nema izgovora. Molim vas razumite, da u pobedi nad ovim iskušenjem – prvim pa i svakim iskušenjem – Hrist se nije oslanjao ni na šta, što nije Njegovom milošću dostupno i nama. Jeste li čuli, šta sam upravo rekao? U pobedi nad ovim iskušenjem, pa i svakim drugim, Hrist se nije oslanjao ni na šta, što nije i nama dostupno, Njegovom milošću. Čežnja vekova’ str.24: … On se nije koristio silom u svoju korist, a koja nije i nama slobodno dostupna.’ Čujem li ‘amin’? Nije se koristio silom… A kao je pobedio, npr. iskušenje da se prepusti apetitu? Šta je On rekao? Pisano je…’ (Mat.4:4,6,7,10.) Da li je to oružje, koje je dostupno i nama, prijatelji? Da li je…, u pobedi nad iskušenjem? Da li je? Jeste. Mi takođe imamo i Novi zavet, dok je On imao samo Stari; a iznad svega, mi imamo primer Njegov pobede. Hrist nije imao primer ičije pobede, jer prvi Adam, pa i svo njegovo potomstvo, nisu uspeli da pobede. Hvala Bogu što imamo Pismo, i taj sjajni, slavni i pobednički primer, da je Reč postala telo- Isus Hrist. Pregled i glasnik’ 28. novembar 1882: Hrist je pobedio sotonu, pokazujući nama kako i mi možemo pobediti. Hrist se odupro sotoni Pismom. On je mogao pribeći sopstvenoj božanskoj sili, i koristiti svoje reči, ali On je rekao- ‘Pisano je, čovek ne živi samo o hlebu, nego od svake reči, koja izlazi iz Božijih usta.’ Pauza… Koga je On to citirao? Sebe. Citirao je sebe iz Pisma. On je to već rekao, ali da li je rekao nešto u svom autoritetu, kada je preuzeo ulogu čoveka? Ne, On je citirao Bibliju, nešto što je već bilo zapisano, a što je sam prvobitno rekao. Neverovatno! Čitamo dalje. ‘Kod drugog iskušenja je rekao: Pisano je, nemoj kušati Gospoda Boga svog. Hristov primer je pred nama. Da se Sveti spisi proučavaju i slede, hrišćani bi bili utvrđeni da se susretnu sa lukavim neprijateljem; ali Božija Reč je zanemarena, i ono što sledi je katastrofa i poraz.’ O brate, sestro, preklinjem vas… Posmatrajte Hrista u pustinji, i posmatranjem ćete biti promenjeni; učite se od Njega. Postanite kao On; zatvorite Božiju Reč u vaše srce, kao David. U srce svoje zatvorio sam Reč Tvoju, da Ti…’, šta? ‘… ne grešim.’ (Psa.119:11.) Imate saosećajnog Spasitelja. Amin? Onog koji je bio kušan u svemu kao i mi, osim…, čega? ‘… osim greha.’ (Jev.4:15.) Hvala Bogu, On je savršano bezgrešan, a ipak u isto vreme i savršeno saosećajan. Slava Bogu na takvom Spasitelju. Hoćemo li ustati na molitvu? Oče nebeski, mnogo Ti hvala na Isusu. Što možemo da Ga posmatramo, i u tom posmatranju možemo postati kao On; to je naša molitva u Njegovo ime. Amin.

Ako želite, možete listati transkript i čitati tekst dok gledate video. Ako ste prekinuli vaše proučavanje u određenom momentu, a ne znate gde ste stali, jednostavno pritisnite CTRL-F (APPLE-F) i ukucajte nekoliko reči koje ste poslednje čuli, te će vas pretraživač u momentu dovesti do željenog mesta.

0

Your Cart