Select Page

Ova lekcija nije završen u pdf. Želite li nam pomoći? Radimo na ovom projektu. Ова лекција није завршен у пдф. Желите ли нам помоћи? Радимо на овом пројекту.

Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Drago mi je što vas ponovo vidim večeras. Hvala vam što ste posvećeni u proučavanju Božije Reči, a što pokazuje vaše prisustvo. Ja duboko cenim privilegiju da sa vama proučavam, najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. A šta je to? Izgradnja karaktera. Ovaj kurs zahteva, da dok ga ne završimo znate napamet tu našu prvu izjavu, Education (Vaspitanje) str.225; ponovite za mnom: ‘Izgradnja karaktera je najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima; i nikada do sada njeno marljivo proučavanje nije bilo važnije, nego što je sada.’ A zašto je sada tako važno? Jer Car uskoro dolazi. Amin? Mi imamo posao da obavimo. Imamo da odnesemo evanđelje svakom plemenu, jeziku i narodu; a imamo i da pripremimo naše živote. (Otk.14:6,7.) I kao što ste me već ranije čuli da govorim, čućete me opet, da uspešno ostvarenje oba ova zadatka zavise od iste stvari. Šta je to? Izgradnja karaktera sličnog Hristovom. Zašto? Jer mi ne možemo biti efikasni svedoci za Cara, ni podobni građani Carstva, osim ako nemamo karakter sličan Hristovom. Pošto Car uskoro dolazi, insistiram, da marljivo proučavanje izgradnje karaktera nije nikada bilo tako važno kao sada. A o tome je ovaj naš seminar.

Iz našeg ključnog teksta smo došli do razumevanja, da mada ne možemo sami sebe promeniti iz slave u slavu – što je drugi način da se kaže, iz jedne faze razvoja karaktera u drugi – jer biblijski termin za karakter je slava; i mada ne možemo sami sebe da promenimo iz slave u slavu, mi moramo biti promenjeni, kao od Gospodnjeg Duha (2.Kor.3:18.), a mi treba u tome i da sarađujemo. Kako? Moramo posmatrati slavu Gospodnju, jer se menjamo u ono što posmatramo. Stoga, ako mislimo da budemo promenjeni iz slave u slavu, moramo posmatrati slavu Gospodnju. A to smo i činili u nekoliko prethodnih proučavanja.

Naveli smo sedam mesta… ili sedam načina na koje nam Bog otkriva svoju slavu, a na vrhu liste je Isus Hrist. I dok smo nabrajali tih sedam načina, osvrnuli smo se samo u prolazu…, a sada se vraćamo, i usmerićemo se na slavu – Božiji karakter – onako kako je otkriven u Isusu Hristu. Večeras želim da ponovo – po Božijoj blagodati i sa pomoću sile Duha Svetog – obratimo naša srca i umove na posmatranje beskonačno prelepog i nesebičnog Hristovog karaktera. Beskonačno slavnu nesebičnost Hristovog karaktera.

Vidite prijatelji, od suštinskog značaja je, kakav je Božiji karakter; a to je samoodričuća i samopožrtvovana ljubav.

On daje sebe drugima. A ono što je prouzrokovalo problem greha, je to što je ljudska rasa poverovala u đavolske laži o Božijem karakteru. Đavo nas je ubedio, da je Bog sebičan. Vidite, sotona je pripisao Bogu svoje karakterne osobine, svoje karakteristike, svoje osobine; do tog stepena da smo poverovali u te laži i mi smo se otuđili od Boga, postali smo buntovni prema Njemu. A da bi nas Bog povratio sebi, oslobodio od naše pobune, i dovukao nazad u sklad sa Njime, On je morao da otkrije istinu o svome karakteru – da diskredituje i opovrgne đavolske laži. To je kao što smo naveli, bio deo Isusove dvostruke misije na planeti zemlji.

Hrist je poslat od Oca da otkrije Njegovu slavu čoveku, a poslat je i da…, šta? Obnovi Njegovu slavu u čoveku.

Obnovljenje je zavisilo od otkrivenja, zar ne? A najvažnija Božija karakteristika ili kvalitet, koju Hrist mora da otkrije – da bi nas oslobodio od naše otuđenosti i naše pobune – je nesebična Božija ljubav… nesebična Božija ljubav. Zato, dragi prijatelji, želim da se fokusiramo na beskonačno slavno otkrivenje te nesebičnosti, koju naročito vidimo u završnim satima Isusovog života. Pazite, ceo Njegov život je bio predivno otkrivenje nesebične Božije ljubavi. Ali. to predivno otkrivenje je dostiglo svoj beskonačno slavni vrhunac, u završnim satima Njegovog života kao smrtnika na planeti zemlji.

Ovo je duboko duhovno proučavanje, a duhovne stvari se samo šta, dragi prijatelji? Duhovno razmatraju. (1.Kor.2:13,14.) Stoga, šta moramo da uradimo, pre nego što nastavimo? Moramo lično da pozovemo Božijeg Duha u naša srca; i da ste blagosloveni, ja žudim za vašim molitvama. Meni su potrebne vaše molitve večeras. Molim se, da mi Sveti Duh da snage da uzdignem Isusa; i ja se pozivam na Njegovo obećanje- ‘Kada budem podignut, Ja ću…,’ šta? ‘… sve ću privući k sebi.’ (Jov.12:32.) Hoćete li se pomoliti, da Gospod upotrebi ovaj jadni zemaljski sud, i uprkos njemu, da uzdigne Hrista u Njegovoj lepoti, da bismo svi mogli biti privučeni Njemu? A hoćete li se pomoliti i za sebe, da bi imali srca koja će primiti i odazvati se, da bi vas Sveti Duh mogao impresionirati Hristovom ljubavlju, i privući Hristu bliže nego ikada do sad? Hoćete li se takođe i za to pomoliti? Provedimo nekoliko trenutaka na našim kolenima u tihoj molitvi.

Oče nebeski, u ime Isusa Hrista, Gospoda naše pravde, dolazim… Dolazim sa uverenjem u Tvoju prisutnost, uveren, radi zasluga Jagnjeta koje je zaklano; uveren, jer znam da me Ti, po blagodati, vidiš, ne kao mene samog, nego kao da sam u Njemu. Opran Njegovom krvlju i obučen u Njegove besprekorne haljine. Ja sam prihvaćen u Voljenome. O, radujem se tom prilazu u Tvoje prisustvo, u i kroz posredništvo Gospoda moje pravde. Oče, ponovo Te molim, za izlivanje Tvoga Duha na nas večeras. A iznad svih, meni je potrebna sila Svetoga Duha. Molim Te Gospode, izvoli upotrebi ovaj zemaljski sud, mene. Zaposedni me- telo, um i duh, i dozvoli da govorim istinu, koja je u Isusu. Daj mi bolje misli i bolje reči nego što su moje. Daj da uzdignem Isusa, a ja se pozivam na Njegovo obećanje- Kada budem podignut od zemlje, sve ću privući k sebi’. I Oče, šta god da si u stanju da kažeš kroz ovaj zemaljski sud, neka to bude prihvaćeno srcem i umom; i neka svaki brat i sestra ovde, budu privučeni bliže Isusu, dok posmatraju Njegovu ljubav. Neka bi svi mi bili, posmatrajući Njegovu ljubav, takođe i promenjeni u obličje onoga u šta gledamo, kao od Gospodnjeg Duha. Stoga Te molim, da nam svojim Duhom, ne samo otkriješ slavu, nego i da obnoviš tu slavu u nama. Ovo je naša molitva u Isusovo ime. Amin.

Pozivam vas da otvorite naše skripte na 21.stranu. Mi smo u desetoj lekciji pod nazivom- ‘Proslavio sam Te’. Ta fraza je uzeta iz Gospodnje molitve. A kada kažem Gospodnje molitve, vi odmah pomislite na- Oče naš koji si na Nebesima, neka se slavi ime Tvoje.’ (Mat.6:9.) Jesam li u pravu? Imam vest za vas; to nije Gospodnja molitva. To je naša molitva. Gospod nas je učio da molimo tu molitvu, ali to je naša molitva. On nije molio tu molitvu. Kako mi to znamo? Oprosti nam dugove naše kao što mi opraštamo dužnicima našim.’ (Mat.6:12.) Da li je ikada Hrist morao da se moli takvom molitvom? Ne! Ne i ne. Očigledno, to nije Njegova molitva. Koja je Gospodnja molitva? Jov.17. je Gospodnja molitva. To je jedna prelepa molitva, dragi prijatelji! Voleo bih da provedem dosta vremena, razmatrajući je. A uzgred, nadahnuće nam kaže, da treba da zapamtimo Jov.17. (8T 80.1,239.2) Ja radim na tome… nisam još sasvim uspeo, ali radim na tome. Prelepa strastvena molitva; i sva ta istina, koja se nalazi u svakom stihu, je neiscrpna. Ali, hajde da se dotaknemo njene suštine. !7. poglavlje, 4. stih. Zapazite šta On kaže Bogu o Njegovoj misiji da otkrije čoveku Božiju slavu. Šta On to može reći bez zadrške? Misija je ostvarena. Amin? Čujte na koji način On to kaže: Je Tebe proslavih na zemlji. Posao svrših, koj si mi dao da radim.’ Otac je poslao Sina, da šta uradi? Da čoveku otkrije Njegovu slavu; i ovde na kraju Njegove zemaljske službe, šta On može reći Ocu bez zadrške? Učinio sam to! Proslavio sam Te. Molim vas da zapazite, da On ne kaže- Oče, dao sam sve od sebe; jeste da mi je par puta ispala lopta, i Meni je žao što sam tu i tamo promašio.’ Ne, ništa od toga. On kaže- ‘Ja sam Te proslavio na zemlji’. Učino sam to! Uzgred, šta to znači proslaviti Boga? To znači, otkriti Njegov karakter. Amin? To znači, otkriti Njegov karakter. Kako je On mogao reći nešto tako kao- Proslavio sam te’, bez zadrške? Jer je On takođe mogao reći bez zadrške ono iz Jov.8:29- Ja svagda činim ono što je Njemu ugodno.’ A u Jov.15:10, Ja održah zapovesti Oca svojega i ostajem u ljubavi Njegovoj.’ Vidite, brate, sestro, Hristov život je bio savršeno otkrivenje Božije slave tj. karaktera, upravo zato što je Hristov život savršena poslušnost Božijem zakonu; koji je zapis Njegovog karaktera. (COL 305.3) Sećate li se toga? Božiji zakon je zapis, ili napisana verzija Njegovog karaktera. Božiji zakon definiše ljubav u pogledu odnosa; a Hristov život je život savršene poslušnosti. Ja održah zapovesti Oca svojega.’ Upravo stoga što je Njegov život bio život savršene poslušnosti zakonu, i zato što je On uvek činio što je Ocu ugodno. Njegov život je bio savršeno otkrivenje Božijeg karaktera, Božije slave. Zapazite sada kako to nadahnuće kaže u ‘Znacima vremena’ 2. januar 1896. Svaki korak koji je Hrist prešao od jasala do Golgote…’ Pauza. O čemu mi to pričamo? Šta se desilo u jaslama? On se rodio. Šta se desilo na Golgoti? Umro je. Dakle, o čemu tu govorimo? Celom Njegovom životu. Svaki korak koji je Hrist prešao od jasala do Golgote ustanovio je Njegov karakter kao Onoga…’ – a samo je bio Jedan- … kao Onoga koji je bez zadrške mogao reći- Održah zapovesti Oca svojega i ostajem u ljubavi Njegovoj. Kakve uzvišene ideje Božijeg zakona mi zadobijamo, dok posmatramo Isusa kako ispunjava svako i najmanje pravilo, predstavljajući Božiji karakter pred svetom! Upravo je držanjem zakona Hrist obznanio Oca svetu.’ Vidimo li jasno tu istinu? Specijalna svedočanstva o vaspitanju’ str.231: Hristov karakter je bio život poslušnosti svim Božijim zapovestima, i to je bio uzor svim ljudima na zemlji. Njegov život je ispunjenje zakona u ljudskom obliku.’ I upravo stoga je On moga reći- Ako si video Mene, video si…’, koga? Video si Oca. On je na taj način ispunio svoju misiju otkrivanja Božije slave ljudima. Sećate li se te misije? Našli smo je u 2.Kor.4:6. Otac Ga je poslao, da šta čini? … zasvetli u srcima našim na svetlost poznanja Božije slave u licu Isusa Hrista.’ Znaci vremena’ 4. april 1895: Predmet Hristove službe svetu je bio da otkrije Oca.’ E sada dragi prijatelji, to se ne bi cenilo kao što bi trebalo, osim ako ne razumemo kontekst u kojem je Hrist bio poslat na zemlju; a taj kontekst je velika borba između Boga i sotone- između Hrista i sotone. Vidite, sotona je lagao, kao što smo ranije spomenuli, o Božijem karakteru; i te laži su pokrenule pobunu ljudske rase. I dok je ljudska rasa prihvatila te laži, oni su se otuđili od Boga i postali pobunjenici. Te je sada hitno, da zadobije nazad tu udaljenu i otuđenu rasu u skladnu zajednicu sa Sobom. Sad je hitno, da On otkrije istinu o Njegovom karakteru; i to je od suštinske važnosti. Istina, koja je najvažnija da se otkrije ljudskoj rasi, je njegova nesebičnost. Jer je sotonina laž koju je on prvobitno usadio u umove ljudske rase, da je Bog sebičan. Te da bi se oslobodili sile prevare, trebali bismo upoznati istinu. A šta je Isus rekao? Poznaćete istinu i istina će vas…’, šta? ‘… osloboditi.’ (Jov.8:32.) Vidite, dokle god verujemo u đavolske laži, mi smo u ropstvu grehu. Ali, kada shvatimo istinu, njegova sila je slomljena, a mi smo oslobođeni od naše pobune; i zadobijeni smo nazad za poslušnost koja je motivisana ljubavlju, i za sklad sa Bogom, za koga znamo da je ljubav. Zapazite sada šta nadahnuće kaže o tome. Znaci vremena’ 16. maj 1900: U svom životu i poukama, Hrist je dao savršeni primer nesebične službe, koja vodi svoje poreklo od Boga. Bog ne živi sam za sebe. Stvaranjem sveta i održavanjem svega toga, On neprestano služi drugima. Sotona je pogrešno predstavio Boga svetu, kao što je i Adamu i Evi. Sebičnost vodi svoje poreklo u sotoni, i dokle god to bude preovladavalo, dotle će se negovati sotonine osobine. Ali, sotona optužuje Boga da ima takve osobine.’ Sotona optužuje Boga da ima takve osobine. Sotona optužuje Boga da je sebičan. Čitamo dalje: ‘I verovanje u njegove principe je postalo sve više i više rasprostranjeno. Posredstvom Božijeg Sina ovi principi su morali biti prikazani kao…’, šta? ‘… kao lažni, a Božiji karakter prikazan da je ljubav. Njime je Otac morao biti ispravno predstavljen. Bog je predao svoje ideale Hristu, i poslao Ga na svet obdarenog sa božanstvom, ali je ipak nosio i ljudsku prirodu.’ Vidite, specijalna Isusova misija je da otkrije nesebičnu, samoodričuću i samopožrtvovanu Božiju ljubav, da bi sila greha mogla biti skršena, i da bi čovek mogao biti oslobođen. Pregled i glasnik’ 11. septembar 1894: Hrist je učinio svaki napor da očisti sotonino pogrešno prikazivanje, da bi se moglo obnoviti čovekovo poverenje u Božiju ljubav.’ A sada dragi prijatelji, želim da razmotrite sa mnom, koliko je samo Hrist uspeo u tome. Dok budemo večeras posmatrali nesebičnu Isusovu ljubav, posebno u završnim scenama Njegovog života, želim da uvek imate ove reči na umu- Ako si video Mene, video si…, koga? Video si Oca. (Jov.14:9.) Molim vas, nemojte izgubiti pojam o činjenici, da ono što ste videli otkriveno u Isusu, je zapravo otkrivenje Oca. Amin? Vidite, mi ponekad imamo tendenciju da mislimo, da je Hrist onaj koji nas voli, i da On nastoji ubediti Oca da nas voli. Ali dragi prijatelji, nema nikakve razlike između Hrista i Oca. Gledajući Jednog, vidite Drugog. Stoga molim vas razumite, da to prelepo otkrivenje koje posmatramo u Isusu, je ustvari otkrivenje Oca. Ali, evo ga problem… Sotona vrlo dobro zna, da je Hrist savršeno otkrivenje Oca; i pošto on nije sposoban da spreči Isusa, da On ispravno predstavi Oca, on je sad usmerio svoju pažnju na nas, da bismo mi pogrešno predstavili Hristov karakter. On pokušava da pogrešno predstavi Hristov karakter, tako da više ni Božiji karakter nije ispravno predstavljen. Brate, sestro, zastrašujuća stvar u vezi toga je, da je on veoma uspeo u tome, čak i među Božijim narodom. Čujte ovu izjavu i otreznite se time. Odabrane poruke 1′ str.355: Razumevanje naroda Božijeg se zamračilo, jer je sotona pogrešno predstavio Božiji karakter. Naš dobri i milostivi Gospod je bio predstavljen pred narodom odeven u sotonine osobine.’ Pauza. Vidite, sotona je prvo počeo da pripisuje Bogu svoje karakteristike, a kada je Hrist došao da objavi istinu o Božijem karakteru, sada je zaposlen da pripiše Hristu njegove osobine. Čitamo dalje: Naš dobri i milostivi Gospod je bio predstavljen pred ljudima odeven u sotonine osobine, a ljudi i žene koji su tražili istinu, toliko dugo su videli Boga u pogrešnom svetlu, da je bilo teško rasterati oblake koji su zamračili Njegovu slavu od njihovih pogleda. Mnogi su živeli u atmosferi sumnje, i za njih je izgledalo skoro nemoguće da prigrabe nadu, koja im je bila data u Hristovom evanđelju…’ Dragi prijatelji, upravo je to ono što nas sprečava da uđemo u istinsku zajednicu sa našim Spasiteljem, a koja menja život. Sotona je uspeo da izoblliči naše razumevanje Spasiteljeve ljubavi; i u stepenu u kom je uspeo u tome, mi smo i dalje otuđeni od Boga. Još uvek smo povučeni i neodlučni da se potpuno predamo blagom i blagonaklonom Gospodaru ljubavi. Da li me čitate? Jeste li čuli, šta sam rekao? Znači, da je bitno, pre nego se iko u potpunosti potčini autoritetu Isusa Hrista, da jasno razume ljubav Isusa Hrista. To je veoma važno. Dozvolite da podelim sa vama jedan veoma važan koncept. Sotona je preduzeo tri koraka, da bi ljudsku rasu doveo u stanje pobune; a ja bih voleo ovo da razvijem, ali nemamo vremena za to. Dozvolite da iznesem ta tri koraka. A ako želite da se pobliže pozabavite razgovorom između zmije i žene u edenskom vrtu – kod drveta poznanja dobra i zla – videćete ta tri koraka. Videćete ih. Prvi korak: Naveo nas je, da nemamo pouzdanje u Božiju ljubav. Drugi korak: Naveo nas je da neverujemo u Božiju Reč. Treći korak: Naveo nas je da odbacimo Božiji autoritet. (Ed 25.2) Jeste li to pohvatali? Koja su to tri koraka? Pod jeadan: Nepouzdanje u Božiju ljubav. Pod dva: Neverovanje Božijoj Reči. Pod tri: Šta? Odbacivanje Božijeg autoriteta. Znajte, da su to samo ta tri koraka, i to tim redom, koja su mogla uspeti da ljudsku rasu dovedu do pada. Jeste li to shvatili? On nije mogao uspeti, da joj je odmah rekao- Jedi sa tog zabranjenog drveta!’ Ne, to bi bio treći korak. On nije mogao uspeti, ni da ju je navodio da preduzme drugi korak.- ‘Nećeš ti umreti.’ Bog te laže, ti nećeš umreti.’ Šta je morao prvo da preduzme? Morao je da uništi temelj poverenja u Božiju ljubav. Čujete li, šta vam govorim? I kada je uspeo da je navede da sumnja i nema poverenja u Božiju ljubav, sledeći korak je neverovanje u Božiju Reč- O pa da, moguće je da mi Bog ne govori istinu. Nakon svega, ako me On ne voli, možda me i laže.’ Shvatate li to? Čujete me? I kada je naveo da preduzme drugi korak, je li to neki problem, da je navede i na treći korak? Da odbaci Božiji autoritet. Nije. A sada me pažljivo pratite! Koji je to jedini način, da ljudska rasa bude oslobođena iz stanja pobune, i dovedena u sklad sa Bogom? To je preduzimanje ova tri koraka, ali obrnuto. Pod jedan: Moramo steći…, šta? … poverenje u Božiju ljubav. Čujem li ‘amin’? Pod dva: Moramo doći do…, čega? … poverenja u Božiju Reč. I pod tri: Tada ćemo i…, šta? … prihvatiti Božiji autoritet. Ima li to vama smisla? Ali vidite prijatelji, mi ne možemo doći do toga da prihvatimo Božiji autoritet, dok ne počnemo verovati u Njegovu Reč; a mi nećemo istinski verovati u Njegovu Reč, dok… šta? Dok se ne budemo pouzdali u Njegovu ljubav. Je li vam jasno? Znači da je od suštinske važnosti, da se povratimo u dragovoljno potčinjavanje Božijem autoritetu, otkrivenje samoodričuće, samopožrtvovane, nesebične Božije ljubavi za nas. To je ono što Isus mora učiniti, ako će nas zadobiti nazad u poslušnost Bogu, motivisanu ljubavlju. Uzgred, Bog je jedino zadovoljan takvom poslušnošću. Amin? Kakvom poslušnošću? Onom koja je motivisana ljubavlju. A to je jedina prava poslušnost. Kao što Biblija kaže: ‘Ljubav je ispunjenje zakona.’ (Rim.13:10.) Bilo kakva druga poslušnost i nije poslušnost, nego je to licemerje. To je samo laž, to je varka, ako nije motivisana ljubavlju. Dakle, kako možemo biti dovedeni do poslušnosti Ocu, koja je motivisana ljubavlju? Gledanjem Njegove ljubavi, kako je otkrivena u Sinu, posebno u završnim časovima Njegovog života na planeti zemlji. Dragi prijatelji, da li u ovom kontekstu bolje razumete, zašto Pavle kaže u 1.Kor.2:2: Nisam mislio da znam ništa među vama, osim…’, koga? … Hrista i to raspetoga.’ Vidite, Pavle je znao, da je jedina stvar koja ima silu da u ljudskom srcu skrši tiraniju greha, svoga ‘ja’ i sotone, otkrivenje Božije ljubavi u Hristu i to raspetome. To je jedina stvar koja ima silu da to učini. A sada u ovom kontekstu, vratimo se na Gospodnju molitvu iz Jov.17. U četvrtom stihu, kao što smo primetili, On kaže- ‘Ja Tebe proslavih na zemlji. Posao svrših, koji si mi dao da radim.’ A zatim, zapazite šta kaže u sledećem stihu: I sada proslavi Ti Mene Oče, u Tebe samoga, slavom koju imadoh u Tebe, pre nego svet postade.’ Zahtev vredan pažnje. Razmislite o tome, šta to On traži od Oca da Ga osposobi da uradi. On želi da Ga Otac proslavi zajedno sa Sobom, slavom koju je imao sa Ocem, pre nego je ovaj svet postojao. A kakvu je to slavu imao sa Ocem, pre nego je svet postao? Beskonačnu slavu. A to beše pre nego što je postao čovek i pre nego je uvio slavu u ljudsko telo. Drugim rečima, On traži od Boga Oca da ga osposobi, da doda beskonačno slavni završni dodir na otkrivenje Njegovog karaktera, koji je došao da obznani svojim ljudskim boravkom na planeti zemlji. Vidite, da je od samog početaka Hrist savršeno otkrivenje Božije slave, pa čak i kao beba u Vitlejemskim jaslama. On je bio savršeno otkrivenje Očeve slave. Uzgred, oni mudraci sa duhovnom pronicljivošću su videli tu slavu, nisu li? Oni nisu videli tu samo ljudsku bebu. Duhovna pronicljivost koju su imali, osposobila ih je da vide auru, Šekinu, koja je zračila iz te bebe; i oni su klekli na kolena, te su se…, šta? … te su Mu se poklonili. (Mat.2:11.) A uzgred, mudri ljudi su i dalje na kolenima i poklanjaju Mu se. Amin? Ali, to savršeno otkrivenje Božije slave nije bilo statično, nego je bilo dinamično. Savršenstvo je dinamično; I u savršenstvu je i Hrist rastao iz slave u slavu. Pismo kaže da je On napredovao u mudrosti i rastu, i u milosti kod Boga i kod ljudi. (Luk.2:52.) I to slavno otkrivenje je postajalo sve slavnije i slavnije. Amin? Savršeno u svakoj fazi, ali raslo u svoju puninu, sve dok se On ovde nije konačno molio u završnim časovima svog života. Tražio je od Boga da Mu pomogne da doda beskonačno slavni završni potez na portret Božijeg karaktera, koji je celog života oslikavao. To je ono što je On tražio od Oca da uradi. Da li je Otac uslišio molitvu? O da, prijatelji. Ali molim vas znajte, da je Hrist potpuno svestan, da ako će prihvatiti beskonačno slavan završni potez otkrivenja, moraće biti voljan i sposoban da učini i neizmernu žrtvu, zbaog Njegove ljubavi prema nama. Jeste li čuli, šta sam rekao? A ta neizmerna žrtva zahteva neizmernu patnju. Vidite prijtelji, veoma je zanimljivo, a mi ćemo to zapaziti u kasnijim predavanjima, da u Pismo postoji neprestana veza između patnje i slave. Jeste li čuli, šta sam rekao? Postoji neprestana veza između…, čega? Patnje i slave. Što je veća patnja, to je veća slava. (CC 278.5) Što je veća patnja na račun samopožrtvovanja, veća je i slava… i sve vreme postoji direktna veza. I stoga ako Hrist bude mogao da otkrije beskrajnu Očevu slavu, On mora biti voljan da strada. Koliko? Beskrajno. I zato se On moli Ocu, da Ga osposobio da to uradi. Jer On željno isčekuje…, koji to događaj? Getsimaniju, a zatim sramotno suđenje i na kraju Golgotu. On se hrabro suočava sa svojim završnim časovima života. On zna da će Njegova ljudskost morati da ima natprirodnu, božansku silu, da bi prošla kroz to; da učini tu beskrajnu žrtvu i iskusi tu beskrajnu patnju, da bi mogao da otkrije beskrajno slavan karakter Božije ljubavi. I odmah posle molitve u sledećem poglavlju, šta tamo čitamo? Jov.18:1: I rekavši Isus ove reči…’ a to se odnosi na tu molitvu iz Jov.17, šta je On učinio? I iziđe sa učenicima svojima preko potoka Kedrona, gde beše vrt, u koji uđe On i učenici Njegovi.’ Koji je to bio vrt, dragi prijatelji? To je bio getsimanski vrt… O, brate, sestro, otkrivenje slave koju vidimo u Hristu, dok se u agoniji moli, i dok Ga je u tom vrtu oblio krvavi znoj, je apsolutno i beskonačno slavan. Želim da to razmotrite sa mnom. Koju to molitvu On izgovara tri puta? Mat.26:42: ‘Oče, ako Me ne može ova čaša mimoići, da je ne pijem, neka bude volja Tvoja.’ O kakvoj se tu čaši radi? Pa, čitate to u Otkrivenju. To je čaša Božijeg gneva, koja će uskoro biti izlivena, a koja je nepomešana… (Otk.14:10.) A šta je Božiji gnev? Božiji gnev je Njegova pravda na delu. A šta je Božija pravda? Božija pravda je uverenje da šta god čovek poseje, ono će i požnjeti. (Gal.6:7.) To je Božije obećanje da će poštovati naš izbor. A Bog nas u svojoj milosti nije odmah predao posledicama našeg izbora. Amin? Jer se nadao, da ćemo zatražiti oproštenje i uteći Hristu, tako da ne moramo podleći posledicama našeg izbora, nego da dozvolimo Hristu, da ih On preuzme umesto nas. Da li čujem ‘amin’? A sada dragi prijatelji, naši gresi moraju biti kažnjeni. Božija pravda to zahteva… Vidite, ako bi Bog prevideo naše grehe, tada bi u pravom smislu On propustio da poštuje naš izbor, zar ne? I šta mislite, ko bi pred celim univerzumom ustao i kazao- ‘Rekao sam vam to? Mi smo roboti. Mi nemamo slobodnu volju. Čovek je izabrao da sagreši, a Bog mu ne da da primi posledice.’ Ali prijatelji znajte, da mi ne moramo ispaštati te posledice. Ne moramo piti čašu gneva. Zašto? Jer ju je Isus Hrist popio umesto nas na krstu. Čujem li ja to ‘amin’? I zbog toga je On bio u agoniji u Getsimaniji. On se suočio sa tom čašom gneva, i ona se tresla u Njegovoj ruci. Nisam siguran da to mogu da uradim, Oče.’ Ali vas pitam, da li se On to borio sa svojom buntovnom voljom? Ne, dragi prijatelji. Zašto se On borio da donese tu odluku? Da prođe kroz to? Jer je to zahtevalo odvajanje od Oca; zahtevalo je i to, da On bude učinjen grehom; (2.Kor.5:21.) a Njegovoj svetoj prirodi je greh bio odbojan, i to da Mu se uračuna greh i da na taj način bude odvojen od Oca Ga je preplavilo, i On nije mislio da On to može učiniti. To su beskrajne i večne veze ljubavi koje su naši gresi trebali pokidati. Njegovo celo biće je naizgled uzdrhtalo, i On je zavapio- ‘Oče, ako je moguće da me mimoiđe ova čaša, ako je moguće… ali ne, ako nije, popiću je. Popiću je.’ (Mat.26:42.) Vi prosto morate voleti takvog Gospoda, prijatelji. Vi prosto morate voleti takvog Gospoda… Želim da vam pročitam večeras jedan od najdragocenijih odeljaka, iz nadahnute knjige o Hristovom životu- ‘Čežnja vekova’. Volim ovu knjigu svim svojim srcem… volim ovu knjigu. Pročitao sam tu knjigu toliko puta, i svaki put kada je čitam, to je nova knjiga. I svaki put kada dođem do kraja, odmah se vraćam na početak, i čitam je ponovo. Svima je veoma preporučujem, a posebno ona poslednja poglavlja. A ovaj izvod koji želim pročitati je poglavlje o Getsimaniji. Dozvolite mi to. To je duži citat nego što ja obično čitam, ali ne postoji drugi način da jasno izrazim kroz šta je Isus prošao u getsimanskom vrtu, nego da to pročitam. Ovaj izvod počinje na strani 686 i ide do 690 str. I možete to dodati u vaše napomene ovde. Čežnja vekova’ od 686- 690. Čujte ovo, i dozvolite Duhu da se obrati vašem srcu. Neka vam Duh otvori oči da vidite slavu, da vidite nesebičnost i samoodričuću i samopožrtvovanu Hristovu ljubav. Sećate li se, ako ste videli Njega, videli ste…, koga? Oca. Citiram: ‘Znao je, da Ga greh odvoja od Oca. Ponor je bio tako širok, tako taman, tako dubok, da je On zadrhtao pred njime. U toj agoniji On se nije smeo poslužiti svojom božanskom silom, da bi to izbegao.’ Ali molim vas znajte, On je to mogao. Čitamo dalje: ‘Kao čovek, On je morao da strada radi posledica čovekovog greha. Kao čovek, On je morao da izdrži Božiji gnev protiv prestupa. Hrist se sada nalazio u položaju u kome On nikada ranije nije bio. Njegove patnje se najbolje mogu opisati rečima proroka: Ustani maču na pastira Mojega, i na čoveka druga Mojega, govori Gospod nad vojskama. (Zah.13:7.) Kao zamenik i kao jemac za grešnog čoveka, Hrist je patio pod božanskom pravdom. Video je šta znači pravda. Dotada je On bio posrednik za druge; sada je čeznuo da neko bude Njemu posrednik. Osećajući da je Njegova veza sa Ocem prekinuta, On je strahovao da u ljudskoj prirodi neće biti u stanju da izdrži predstojeći sukob sa silama tame… Posmatrajte Ga kako odmerava cenu koju treba da plati za ljudsku dušu. U svojoj agoniji On se bacio na hladnu zemlju, kao da Ga ona može zadržati da se još više ne odvoji od Boga… Sa Njegovih bledih usana oteo se bolan vapaj- Oče Moj, ako je moguće da Me mimoiđe ova čaša. Ali čak i sad On dodaje- Ali opet ne kako Ja hoću, nego kako Ti. Bilo je to strašno iskušenje, dozvoliti ljudskoj rasi da ponese posledice njihovih ličnih greha, dok je On stajao nevin pred Bogom… Strašan trenutak je došao tog momenta, koji je trebao odlučiti sudbinu sveta. Sudbina čovečanstva njihala se na merilima. Hrist je čak i sada mogao da odbije da popije tu čašu namenjenu grešniku. Još nije bilo prekasno za to. On je mogao da obriše krvavi znoj sa čela, i da ostavi čoveka da propadne u svom bezakonju. Mogao je reći- Neka prestupnik primi kaznu za svoj greh, a ja idem nazad svome Ocu. Hoće li Sin Božiji ispiti tu gorku čašu poniženja i agonije? Hoće li nevini stradati zbog posledica prokletstva greha, da bi spasao krivoga? Sa bledih Isusovih usana su sišle reči- O Oče, ako je moguće da Me mimoiđe ova čaša da je ne pijem, neka bude Tvoja volja…’ On će spasiti ljude po bilo koju cenu po Njega. On prihvata svoje krštenje u krvi, da bi kroz Njega mogli zadobiti večni život milioni onih koji propadaju. On je napustio Nebeske dvore, gde je sve čisto, radosno i slavno, da bi spasao jednu izgubljenu ovcu, jedan svet koji je pao u svom bezakonju. I On neće odustati od svoje misije. On će postati pomirenje za rasu koja je voljno sagrešila. Njegova molitva sada odiše samo potčinjavanjem- Ako je moguće da Me mimoiđe ova čaša da je ispijem, neka bude Tvoja volja.’ Vi prosto morate voleti takvog Gospoda, brate, sestro. Ali, vidite li ovde potpunu nesebičnost? Hrist je to mogao da opozove. On je mogao da se vrati kući Ocu, a nas ostavi našoj pustinji. On nije zaslužio da strada. Mi smo! Ali, On je odlučio da preuzme ono što smo mi zaslužili, da bismo mi mogli izabrati ono što je On zaslužio. Vi prosto morate voleti takvog Gospoda. Čujem li ‘amin’? Vi prosto morate voleti takvog Gospoda. I dragi prijatelji, da ne bi zaboravili, čujte Ga kako govori- Onaj koji vide Mene, video je Oca.’ (Jov.14:9.) Nemojte ni za trenutak pomisliti, da Bog Otac nije patio sa Sinom, dok je On prolazio kroz to iskustvo u Getsimaniji. I On je takođe bio u agoniji. Čujte, Čežnja vekova’ str.693, iz istog poglavlja- Getsimanija, malo dalje: Bog je patio sa svojim Sinom. Anđeli su posmatrali Spasiteljevu agoniju. Videli su svoga Gospoda okruženog legionima sotonskih sila, i Njegovu prirodu obuzetu nekim jezivim, tajanstvenim strahom. Nebo je ćutalo. Nijedna harfa nije ni dirnuta. Da su smrtni ljudi mogli videti zaprepašćenje anđeoskih vojski kada su u nemom bolu posmatrali kako Otac povlači svoje zrake svetlosti, ljubavi i slave od svog voljenog Sina, bolje bi shvatili, koliko je Bogu mrzak greh.’ Dragi prijatelji, ako mislite da je bilo lako za Boga da odvoji svoje zrake ljubavi i svetlosti od svog Sina, molim vas promislite ponovo. Ipak, ako je On trebao da obezbedi spasenje za nas, On je morao da postupa sa svojim Sinom kako smo mi zaslužili, da bi mogao postupati sa nama kako je Njegov Sin zaslužio. Molim vas znajte, da vas vaš Otac voli, dragi prijatelji. Ne samo vaš Spasitelj, nego vas i Bog Otac voli, isto toliko koliko vas i Bog Sin voli. Postoji i drugo slavno otkrivenje Hristove nesebičnosti, koja je otkrivena u završnim časovima Njegovog života. To je otkriveno u još većoj lepoti i sjaju, kada je On pao pod još veći pritisak i agoniju, zbog kombinovanih sila zlih ljudi, sa svim principima i silama carstva tame. Pogledajte, šta se desilo ubrzo posle onoga što je na kraju izgovorio- Ako me ova čaša ne može mimoići, da je ispijem, neka bude Tvoja volja.’ Hajde da vidimo ovaj događaj iz Jov.18:3: Onda Juda uze četu od glavara svešteničkih i ljude od prvosveštenika i fariseja, i dođe onamo sa fenjerima, svećama i oružijem. A Isus znajući sve šta će biti od Njega, izađe i reče im: koga tražite? A oni Mu odgovoriše: Isusa Nazarećanina. Isus im reče- Ja sam. A sa njima stajaše Juda, koji Ga izdaše. A kada im reče- Ja sam, izmakoše se natrag i padoše na zemlju.’ Veoma je zanimljivo, šta se tu dešava. Šta se tu dešava? Najpre zapazite, da je reč ‘On’ dodata. On’ je iskošeno u vašim Biblijama. To je pokazatelj, koji kaže da je to dodato. Kada su oni tražili Isusa Nazarećanina, šta je Isus zapravo rekao? Rekao je…, šta? JA SAM. A ko je- JA SAM? To je Božije ime. I dragi prijatelji, kada im je On to rekao, šta su oni učinili? Oni se povukoše i popadaše na zemlju. Nadahnuće nam kaže, da kada je On rekao- JA SAM, božanstvo je zabljesnulo kroz ljudsko telo. Šta se desilo? Božanstvo je bljesnulo kroz ljudsko telo. Pogledajte na našoj 24. strani, Pregled i glasnik’ 12. juli 1892: Božanstvo je zabljesnulo kroz ljudsko telo, i vojnici su bili nemoćni pred Njim. Da je progovorio reč, dvanaest legiona anđela bi došlo da Ga odbrane i izbave od Njegovih neprijatelja, a svako od ove okrutne družine bi bio uništen Njegovom rečju. Ali ne, On je došao da spase ljude, i po svaku cenu On bi ispunio svoju svrhu. On im je dozvolio da Ga uhvate i odvuku, kao što bi to učinili sa svakim drugim običnim zlikovcem.’ Dragi prijatelji, božanstvo je bljesnulo kroz ljudsko telo. Ali, da li je to bilo Njega radi, da je bljesnula božanska sila, kada je rekao- JA SAM? Da li je to Njega radi? Nije. Da je to bilo Njega radi, šta bi On učinio? Dok su se oni valjali, nastojeći da se povrate od straha i da im se povrati vid, šta bi On učinio? Rekao bi- ‘Čujte Me učenici, hajde da odemo odavde. Ovo je pravi trenutak. Hajde da odemo.’ Ali, šta On čini? On tu stoji i strpljivo čeka, da im se razum vrati, da bi Ga mogli zaskočiti i vezati. Zašto On to čini, dragi prijatelji? Zašto je dozvolio da božanstvo bljesne i učini da ovi ljudi popadaju kao mrtvi? Očigledno to nije bilo zbog Njega. Pa, zašto je onda On to učinio? On je to učinio zbog svojih učenika, i zbog ostale gomile ljudi, pa i zbog svakog onoga ko pročita o tom događaju. I šta On to pokušava da nam kaže? Šta nam to On jasno govori? Da je po svom izboru otišao na krst. Čujem li ja to ‘amin’? On nije prevaren; On nije nadvladan. On je izabrao da ide na krst. On je mogao otići, ali je strpljivo čekao da Ga oni zaskoče i svežu. A uzgred, kada je jedan učenik- Petar, izvadio nož u uzaludnom pokušaju da odbrani svog Gospoda, i kada je odsekao uvo prvosveštenikovog sluge, šta je Isus učinio? Rekao je- ‘Ostavite to’ (Luk.22:51.), i oslobađa se tih veza kao da su to niti svile, i uzima uvo i vraća ga na mesto, da bi zatim ponovo dopustio da Ga svežu. Vi prosto morate voleti takvog Gospoda. Čujem li ‘amin’? Kada treba da čini nešto za druge, On tada ispoljava svoju silu, ali ne za sebe. Hoćete li molim vas, primiti tog istog Gospoda? Uzmite tog istog Gospoda i pratite Ga. Pratite Ga na tom jadnom suđenju, i tom neverovatnom zlostavljanju, koje se izlilo na Njega. Vidite Ga na Irodovom dvoru, kada su ljudi opsednuti demonima vukli svojim šakama Njegovu bradu, pljuvali Mu u lice i stavili na Njega krunu od trnja, šutali Ga, zlostavljali, i nazivali svakakvim imenima. Mislite li, da je bio u iskušenju, da dozvoli da božanstvo još jednom bljesne? Mislite li da je imao to iskušenje? Dragi prijatelji, uveravam vas da je to bilo iskušenje izvan naše sposobnosti da razumemo. Čujte, na dnu 23. strane ‘Biblijski komentar’ tom 7, str.930: Hrist je bio najteže kušan, a što je zahtevalo snagu svih Njegovih sposobnosti, da se odupre sklonosti, da kada je bio u opasnosti ne upotrebi svoju silu, izbavi se rizika, i zadobije pobedu nad silama kneza tame.’ Bilo je to neverovatno silno iskušenje, posebno kada shvatite kako greh ne prija Njegovoj čistoj i svetoj prirodi. A ovde je On bio potpuno okružen odvratnim ljudskim bićima, koji su opsednuti demonima. Ali sada, nije mogao dozvoliti da božanstvo opet bljesne. Zašto? Jer bi to onda bilo zbog…, koga? Zbog Njega; a On je to sve morao da prođe kao čovek. Ako će On saosećati sa nama, On ne može da pribegne ničem, što nije bilo i nama na raspolaganju. Vi prosto morate voleti takvog Gospoda! Čujem li ja to ‘amin’? E sad, pratite tog istog Spasitelja! Molim vas, pratite istog tog Spasitelja, i razmotrite kakvo je to moralo biti iskušenje, dok su Ga razapinjali na krst, i kada su uspravili krst, nemilosrdno ga bacajući u tu stenovitu rupu na Golgoti. A uzgred, šta znači Golgota? Mesto lobanje.’ (Jov.19:17.) I kada je krst bačen, zmijina glava je skršena. (PK 701.3) Čujem li ‘amin’? Ne zaboravite to! Ali, šta su onda oni učinili? Šta su činili? Mat.27:39: A koji prolažahu huliše na Njega, mašući glavama svojim i govoreći: Ti koji hram razvaljuješ i za tri dana ga izgrađuješ, spasi sam sebe! Ako si Sin Božiji, siđi sa krsta.’ Ko im je te reči stavio u usta? Sam sotona. Da li je Isus mogao sići sa krsta? Dragi prijatelji, to ne bi bio nikakav problem za Njega. Da smo vi i ja zakucani ekserima za krst, da li bi to bilo iskušenje za nas, da siđemo sa njega? Ne. A zašto? Pa mi to ne bismo ni mogli. Ali, za Njega je to sigurno bilo. Čitam dalje: Tako i glavari sveštenički, sa književnicima i starešinama podsmevajući se govorahu: Drugima pomože, a sebi ne može pomoći. Ako je car Izrailjski, neka siđe sa krsta pa ćemo Ga verovati.’ O, da li čujete, da li vidite silu tog iskušenja? Isus je želeo celim svojim srcem da Njegov voljeni i izabrani narod veruje, da je On njihov Car. A evo ga sotona, koji ih navodi da Mu kažu- Čuj, ako budeš sišao dole, mi ćemo verovati da si Ti Car.’ Mi ne možemo ni zamisliti, koliko je silno bilo to iskušenje. Posebno kada shvatite…, a to je kod nas na vrhu 24. strane; Duh proroštva’ tom 3, str.260: Jevreji su stalno tražili i očekivali božanstvo među njima, koje će biti otkriveno u spoljašnjim znacima; i samo jedan silni bljesak bi promenuo tok svačijih misli, nateravši ih da priznaju Njegovu nadmoćnost, uzdigao bi sebe i zadovoljio ambicije svoga naroda.’ Takvog su Mesiju oni očekivali, i da je Isus učinio nešto natprirodno, npr. da je sišao sa krsta, verovatno bi bio u mogućnosti da ih ubedi, da je On poslati Mesija, kojeg su oni očekivali. Samo što su oni očekivali telesnog Mesiju, da zadovolji njihove telesne prohteve; a Isus je bio tu, da bude njihov duhovni Mesija. Amin? I stoga, On se nije mogao prepustiti tom podrugljivom kušanju. A znate li šta je On rekao, kada su Mu se rugali i iskušavali rečima- Drugima pomože, a sebi ne može pomoći’? On mi je to otkrio jednom, dok sam u molitvi to razmatrao. Njegovim Duhom mi je utisnuo u um, šta je On rekao u svom srcu, kada su oni kazali- ‘Pomože drugima, a sebi ne može pomoći.’ Rekao je- ‘Znate da mogu; zasigurno mogu. Ali, ako to učinim, ne mogu vas da spasem. I ne bi mogao da spasem Stiva.’ A vi možete staviti tu svoje ime. Ne bih mogao da spasem Stiva. Ne bi mogao da spasem Davida ili Lesa ili Filipa ili Džefa, ili Joel ili Bila ili Su… Ne bi mogao da ih spasem, stoga biram da ostanem na krstu. Ja ću proći kroz sve to.’ Vi prosto morate da volite takvog Gospoda. Da li ja to čujem ‘amin’? Vi prosto morate da volite takvog Gospoda. O dragi prijatelji, posmatrajte slavu, pogledajte u Jagnje, a posmatranjem ćete se promeniti. Kada budem podignut od zemlje, sve ću privući k sebi. (Jov.12:32.) Vidite, to je beskrajna Božija ljubav, otkrivena u Hristu i to raspetome, koja zadobija naša srca nazad k Njemu. Ali to se neće desiti, ako mi ne posmatramo ljubav, koja je tu otkrivena. Razumete li sada, zašto nas nadahnuće podstiče da provodimo sat vremena svaki dan u razmišljanju i posmatranju Hristovog života, a posebno…, čega? Završnih prizora. (4T 374.1) Tu se nalazi najprivlačnija sila, prijatelji. Molim vas, posmatrajte slavno otkrivenje, da bi i slavno obnovljenje moglo da se desi. Ne daj Bože, da je On to sve učinio uzalud za bilo koga od nas, koji smo večeras ovde. Hoćemo li ustati na molitvu? Bože, Oče, toliko sam Ti zahvalan, što si nam otkrio svoju slavu, da bi sada mogao i da nas obnoviš u svoju slavu, dok izabiramo da sarađujemo, tako što posmatramo Jagnje koje je zaklano. Usmeri naše oči na Isusa; to je naša militva u Isusovo ime. Amin.

Ako želite, možete listati transkript i čitati tekst dok gledate video. Ako ste prekinuli vaše proučavanje u određenom momentu, a ne znate gde ste stali, jednostavno pritisnite CTRL-F (APPLE-F) i ukucajte nekoliko reči koje ste poslednje čuli, te će vas pretraživač u momentu dovesti do željenog mesta.

Email, Print, Bookmark, or Share
  •  
  •   
  •  
  •  
  •  
0

Your Cart