Select Page

Ova lekcija nije završen u pdf. Želite li nam pomoći? Radimo na ovom projektu. Ова лекција није завршен у пдф. Желите ли нам помоћи? Радимо на овом пројекту.

Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Prijatelji, dobro došli nazad. Mi smo u 11. lekciji, pod nazivom ‘Opravdani Njegovom krvlju’. (Rim.5:9.) Napravićemo prelaz u našem proučavanju, od razmatranja faze otkrivenja Hristove dvostruke misije, do razmatranja faze obnovljenja Hristove dvostruke misije. Sećate li se, Otac je poslao Sina, ne samo da otkrije Božiju slavu čoveku, nego šta još? Nego i da obnovi Božiju slavu u čoveku. I ja verujem, da se sećate da obnova zavisi od otkrivenja. Zašto? Jer samo posmatranjem možemo da se promenimo. Stoga je On morao da nam otkrije slavu, da bi ona mogla biti obnovljena u nama dok je posmatramo. I iako je slava otkrivena još od dana kada je čovek sagrešio uspostavljanjem žrtvenog sistema, sa ona dva jagnjeta, koja su dala svoje živote da bi se naši praroditelji mogli obući u haljine od kože. (1.Moj.3:21.) Ali, to nije bilo dovoljno otkrivenje. Otkrivenje je pojačano i ulepšavno u svetinji i njenoj službi (2.Moj.25:8.), ali i to je još uvek bio samo tip, i stoga ne dovoljan. I kad se navršilo vreme (Dan.9:24.), tip se susreo sa anti-tipom. Kako Ga je Jovan predstavio? Gle Jagnje Božije.’ (Jov.1:29,36.) I dragi prijatelji, tu u Jagnjetu i to zaklanom, koje visi na krstu, mi vidimo slavu. (GC 651.2) I na to smo se fokusirali u našem prošlom proučavanju, i onim prethodnim.

Ali ja sada želim da razmotrimo, šta je otkrivenje omogućilo; i to je obnovljenje. Slava Bogu, što nam je otkrio svoju slavu u Isusu Hristu. Ali dragi prijatelji, takođe slava Bogu što čineći to, On sada može da obnovi svoju slavu u nama. Amin? E, ovde sada postaje uzbudljivo.

Ali opet, duhovne stvari se samo…, šta? Duhovno razmatraju. Pa, pre nego što nastavimo, šta mi to moramo učiniti? Lično… i podvlačim tu reč- lično… Zajedničke molitve su prikladne i korisne, ali one nikako ne mogu zameniti lične molitve. Dakle molim vas, da lično pozovete Božijeg Duha u vaša srca, a setite se i svog brata, dok se budete molili za sebe. Bože,

Oče, ponovo smelo dolazimo u Tvoje prisustvo u Isusovo ime. Mi Te hvalimo, što na osnovu Njegove vrednosti mi se susrećemo sa Tobom. Zahvalni smo Ti, što nam pomažeš da gledamo Njegovu slavu, posebno u završnim scenama Njegovog života ovde na zemlji. Ali Oče, pomozi nam da shvatimo da je On došao da nam otkrije Tvoju slavu, da bi sada mogao da obnovi tu slavu u nama. I Oče, pomozi nam da razumemo mere, kojima je ovo moglo biti omogućeno, i kako da sarađujemo sa tim merama blagodati. Oče, vodi i upravljaj mojim mislima i rečima, jer želim da govorim samo istinu, istinu kakva je u Isusu. I stoga Duhom istine učini čudo i dozvoli da budem Tvoj vesnik večeras. Molim se, da istina može da se čuje, razume, ceni i prihvati u živote svih, koji smo večeras ovde, da bi više nego ikada mogli iskusiti njenu oslobađajuću i posvećujuću silu. Učini to mogućim, Duhom istine; to je moja molitva u Isusovo ime. Amin.

Ima još jedan stih u Gospodnjoj molitvi, koji želim da brzo razmotrimo. I opet, gde je Gospodnja molitva? Jov.17. Razmatrali smo 4. i 5. stih, ali nismo stigli do šestog. Dozvolite mi da to brzo učinim. On kaže u 4. stihu: Ja Tebe proslavih na zemlji, posao svrših koji si Mi dao da radim.’ A onda taj izuzetni zahtev u petom stihu- ‘A sad, proslavi Ti Mene Oče u Tebe samoga, slavom koju imadoh u Tebe pre nego svet postade.’ I posle toga sledi izjava vredna pažnje, koju je dao u šestom stihu: Ja sam…’, šta? ‘… javio Tvoje ime…’ ‘Ja sam…’, šta? ‘… javio Tvoje ime…’

Sećate li se naše prve večeri? Mislim, da je to bilo prvo veče. Slušali smo taj izuzetan razgovor između Mojsija i Boga na sinajskoj gori. I Mojsije reče Bogu: Molim Te, pokaži mi svoju slavu.’ (2.Moj.33:18.) A šta je Bog rekao? Objaviću ti svoje ime.’ (2.Moj.33:19.) Te smo shvatili, da u objavljivanju Njegovog imena, imamo otkrivenje Njegove slave, a koja je Njegov karakter. U stvari, Njegovo ime je jednostavno proglas, izgovor svih vrlina koje čine Njegov karakter. Gospod, Gospod, Bog milostiv, žalostiv, spor na gnev, obilan milosrđem i istinom, koji čuva milost hiljadama, prašta bezakonje, nepravde i grehe, a koji ne pravda krivoga. (2.Moj.34:5-7.) To su vrline koje sačinjavaju Božiji karakter. Ali, zanimljivo je da na gori Sinaj, najbolje što je Bog mogao da učini, je da objavi svoje ime rečima. Pratite li ovo? Ali, da li je to bilo dovoljno otkrivenje? Nije. Objavljeno ime, je moralo postati ime, koje se jasno pokazalo. I Reč postade telo. (Jov.1:14.) Vidite li to? Vidite, kada nešto objavljujete, kako to izražavate? Verbalno; rečima. A kada nešto pokazujete, kako to izražavate? Živite to u svom životu. Vidite li, šta ovde Isus govori, kada kaže- ‘Javih ime Tvoje’? On govori- ‘Ja sam Te prikazao, Oče. Otkrivao sam Tvoj karakter celog svog života. Prikazao sam sve te vrline, koje sačinjavaju Tvoj karakter.’ A gde je On to krajnje prikazao? Dok je visio na krstu, dragi prijatelji. Gledajte u Hrista i to raspetoga. (1.Kor.2:2.) Zar ne vidite, zar nemate nepobitne dokaze da je Gospod Bog zaista mislotiv, žalostiv i spor na gnev, obilan milosrđem i istiniom, koji čuva milost hiljadama, prašta bezakonja, nepravde i grehe, a koji ne pravda krivoga? Zar nije Njegova pravda savršeno otkrivena, kao i Njegova milost, u Hristu i to raspetome? Amin? Vidite, kako Bog može oprostiti krivome? Da li On to čini tako što jednostavno ignoriše njihove grehe, sklanjajući ih pod tepih? Ne. On je uzeo naše grehe i položio ih na bezgrešnu glavu svoga Sina. (Isa.53:6.) I tako zadovoljio zahteve zakona što se tiče svakog greha koji smo počinili. I sada, kada je pravda zadovoljena i položena na glavu Jagnjeta, blagodat može neiscrpno da se izliva na naše glave, dok dolazimo u podnožje krsta, i verom prihvatamo Jagnje kao našeg Spasitelja. Amin? I pravda i blagodat Božija su savršeno i potpuno otkriveni u Hristu i to raspetome; a takođe i svaka druga osobina Njegovog karaktera. Šta je Hrist bio u stanju da kaže Ocu, neposredno pred svoju smrt? Svršeno je!’ O, koliko volim ovaj pobednički poklič. Jov.19:30; na vrhu 25. strane: A kad primi Isus sirće, reče: Svršeno je! I preklonivši glavu, predade duh.’ Drugim rečima, umro je. Svršeno je.’ Kome je to bilo upućeno? Ocu. A na šta se to odnosi? Na sve za šta je bio poslat da ostvari na planeti zemlji. Šta je On u suštini rekao? ‘Misija je ostvarena. Oče, učinio sam to. Sve što si tražio od Mene, učinio sam. Svršeno je.’ Pomozite mi sada u ovome. Otac je, kao što smo to već zapazili i utvrdili iz Pisma, poslao svog Sina na dvostruku misiju, zar ne? A koje je to dvostruka misija? Ohrabrite me sada; zašto je bio poslat? Da otkrije Božiju slavu čoveku, i šta još? Da obnovi Božiju slavu u čoveku. Verujem, da svi mi možemo spremno prepoznati, posebno nakon prošlih proučavanja, kako je Njegova misija da otkrije čoveku Božiju slavu dovršena i potpuno ostvarena u Njegovoj smrti. U stvari, u Njegovoj smrti On je dodao beskonačno slavni završni potez prelepe slike, koju je celog svog života oslikavao. Jel’ tako? Činjenjem te beskrajne žrtve, i beskrajnim stradanjem iz ljubavi prema čoveku, On je u potpunosti bio otkrivenje sjajnosti slave svoga Oca. (Jev.1:3.) On je otkrio beskrajno savršen karakter. I taj pobednički poklič- ‘svršeno je’, zacelo podrazumeva prvu fazu- fazu otkrivenja. Moje pitanje vama je, da li to takođe podrazumeva i drugu fazu- fazu obnove? Imam ovde podeljenu kuću, a većina od vas ste savesne kukavice, i ne govorite ništa. Neki od vas kažu ne, a neki kažu da i to veoma diskretno. Jeste li razumeli pitanje? Taj pobednički poklič- ‘svršeno je’, svi prepoznajemo da to podrazumeva fazu otkrivenja. Jel’ tako? Mislim, svi to možemo videti. U trenutku svoje smrti On je savršeno i potpuno otkrio Božiju slavu- Božiji karakter ljudskoj rasi, a takođe i celom univerzumu. A uzgred, ovde se odigrava ono što je kosmičkih dimenzija. (PK 684.3) Ali, moje pitanje je, da li pobednički poklič- ‘svršeno je’, podrazumeva takođe i fazu obnovljenja? On nije došao da samo otkrije čoveku Božiju slavu, nego i da obnovi Božiju slavu u čoveku. Imam i potvrdnih i odričnih odgovora. Dragi prijatelji, nadam se da ćemo svi shvatiti i složiti se, da je odgovor potvrdan. A oni od vas koji ste odrično odgovorili, pre nego me otpišete kao jeretika, hajde da zajedno promislimo. U redu? Pomozite mi sa ovim. Verujem celim svojim srcem, da pobednički poklič- ‘svršeno je’ podrazumeva, ne samo fazu otkrivenja, nego i fazu obnovljenja. Kako? U kom smislu? U kom smislu je Hrist u potpunosti obnovio Božiju slavu u čoveku, u času svoje smrti? U kom smislu? Na dva načina; promislite sa mnom. Pre svega, On je u času svoje smrti potpuno obnovio Božiju slavu u čoveku, tako što je to učinio u sebi, kao predstavniku ljudi. Slažete li se? Vidite li to svi? Vidite, vi morate da se sa tim složite, jer ako se slažete da nam je Hrist potpuno otkrio Božiju slavu, morate i prepoznati da ju je On i potpuno obnovio u sebi. Jel’ tako? Da li je on bio čovek? Da li je? Da, On je bio čovek. On je bio drugi Adam (1.Kor.15:45-47.), glava nove rase, predstavnik ljudi. I dragi prijatelji, On je u potpunosti obnovio Božiju slavu u sebi, a radi nas. Čujem li ‘amin’? Dozvolite da tome dodam i izjavu nadahnutog pera. Skupljač atlantske unije’ 26. avgust 1903: On je došao…’ On, Bog,Sin, Isus Hrist. On je došao na ovu zemlju i stajao kao glava čovečanstva.’ Drugi Adam, nova glava nove rase. On je došao na ovu zemlju i stajao kao glava čovečanstva, da za vas i za mene zgotovi bezgrešni karakter, poslušnošću Božijem zakonu.’ Pitanje: Da li je to uspeo u svojoj smrti? Da li je? Hajde, odgovorite mi. Da li je to uspeo u svojoj smrti? Da, apsolutno, bez pogovora. On je za vas i za mene ostvario, bezgrešni karakter, poslušnošću Božijem zakonu. I tako je On u potpunosti obnovio Božiju slavu u čoveku, a On je to uradio kao predstavnik ljudi, i u našu kotist. Slažete li se svi? Dobro. Mada postoji i drugi način. Postoji i drugi način u kome je faza obnove ostvarena u Njegovoj smrti, i nemojte to prevideti. Ostvarena je takođe u Njegovoj smrti, i to zaslugom Njegove smrti On ju je učinio besplatnom i lako dostupnom, svakome ko dođe i prihvati svaku neophodnu meru a pomoću koje se Božija slava može obnoviti u nama, Hrista radi. Dozvolite da to ponovim: Drugi način na koji On obnavlja Božiju slavu u čoveku… Drugi način na koji On obnavlja Božiju slavu u čoveku, je bio u Njegovoj smrti, u stvari zaslugom Njegove smrti, On je to učinio besplatnim i lako dostupnim svakome ko dođe i primi svaku neophodnu meru, a pomoću koje se Božija slava može obnoviti u nama, Hrista radi. Hajde da to postavimo na ovaj način: Hrist je obnovio Božiju slavu u sebi nas radi, ostvarivši neophodnu meru, a pomoću koje se Njegova slava može obnoviti u nama, Njega radi. Da li to pomaže? Vidite li kako to funkcioniše? Ponoviću: Hrist je potpuno obnovio Božiju slavu u sebi nas radi, kao naša Glava koja nas predstavlja, ali On je takođe obezbedio neophodnu meru, a pomoću koje se Njegova slava može obnoviti u nama, Njega radi. U redu? E sad, ova neophodna mera, koja nam je lako dostupna zaslugom Njegove smrti, i to svakome ko dođe i primi je- kakva je ta neophodna mera? Ona je dvostruka. Ona je…, šta? Dvostruka. A to je tema narednih nekoliko proučavanja. Kakva je ta dvostruka mera blagodati? Svim srcem verujem, da mi to imao u simbolu koji se desio par minuta nakon pobedničkog pokliča- ‘svršeno je’. Hajde da vidimo taj događaj iz Jov.19:34. Okrenuću svoju Bibliju na taj pasus, jer želim da vidimo i više, nego što sam za vas zabeležio u skriptama. Jov.19. Možda ćete i vi želeti da okrenete svoje Biblije. Da biste lakše shvatili, počnimo sa 30. stihom; u redu? Jov.19:30: A kad primi Isus sirće, reče: svršeno je! I preklonivši glavu, predade svoj duh.’ 31. stih: ‘A budući da beše dan pripreme…’, Koji je to dan? Petak. … da ne bi tela ostala na krstu u subotu – jer beše veliki dan ona subota’ – pauza. Šta je ovu subotu činilo posebnom? To je jedan od praznika- subota, koje padaju na određeni datum, i kao i Božić mogu pasti na bilo koji dan sedmice- jedne godine u ponedeljak, sledeće u utorak, pa sledeće u sredu… Te praznične subote padaju na određeni datum, i stoga se one rotiraju kroz sve dane sedmice. Tako da svakih sedam godina, neminovno padnu i na sedmi dan. I to onda čini taj dan dvostruko velikom subotom. Shvatate li to? Kada imate veliku subotu, to je veoma poseban dan, koji želite da praznujete na poseban način. Dakle, stručnjaci u držanju subote, zbog čega su oni tada bili nervozni i zabrinuti? Nije se mogla držati subota, dok su tela visila na krstovima. Čujte: ‘Budući da beše petak (dan pripreme), da ne bi tela ostala da vise u subotu – jer beše veliki dan ona subota – Jevreji moliše Pilata da im prebiju noge, pa da ih skinu.’ A zašto su želeli da im se slome noge? Da bi što pre umrli, da bi odneli tela i sahranili ih pre nego dođe subota. Vidite, oni nisu želeli da oskvrne subotu, te su požurili da skinu sa krsta Gospoda subote, koga su upravo razapeli, da ne bi oskvrnuli subotu. Dragi prijatelji, molim vas nemojte misliti da je takvo licemerje ekskluzivno samo kod književnika i fariseja. I mi smo takođe sposobni za takvo licemerje. Hoćete li to priznati? To je ustvari ljudska priroda; to smo svi mi. Obično je smrt raspećem dug i veoma bolan proces. Ali kada se slome noge, žrtva ne može više da se osloni… Naravno, ne mogu se osloniti na noge, ako su već slomljene. Jer sva težina tela visi na rukama, pluća su pritisnuta i osoba se guši, jer ne može da diše. U slučaju sa razbojnicima to je bilo milostivo, jer su tako brzo umrli. No, pogledajte izveštaj; 32. stih: Onda dođoše vojnici i prvome polomiše noge, a i drugome raspetom sa Njim. A kada dođoše do Isusa, i kada videše da je već umro, nisu Mu polomili noge.’ A uzgred, oni to nisu ni mogli. Zašto? Jer je pouzdana proročka reč rekla, da ni jedna Njegova kost neće biti prelomljena. (Psa.34:20.) Nema šale sa Pismom. Ali da bude siguran, jer možda je On bio u komi ili bez svesti, šta je učinio vojnik? 34. stih: ‘Nego jedan od vojnika probode Mu rebra kopljem, i odmah…,’ čujte ovo prijatelji, šta se to ‘odmah’ desilo? … i odmah izađe krv i voda.’ E sada, veoma je važno da zapazimo, koliko je to važno Jovanu da mi sa sigurnošću znamo da se to zaista desilo. Pogledajte sledeći stih: I onaj što vide, posvedoči,’ Šta nas on to uverava? i svedočanstvo je njegovo istinito’, jer je to on sam video. Stih kaže: ‘i svedočanstvo je njegovo istinito’; Govorim vam istinu; govorim vam ono što sam lično video.’ Poprilično je važno za njega da nas uveri da se to desilo, zar ne? Sledeći red: i on zna da istinu govori.’ Ja ni malo ne sumnjam u to, govorim vam istinu, ono što sam sam video. Krv i voda su potekli iz probodenog Isusa.’ Očigledno je važno za njega da mi znamo da se to desilo, zar ne? Zašto? Sledeći red: ‘Da biste vi mogli verovati’. Pa dobro, ali zašto ta molitva govori da je Jovanu toliko važno, da verujemo bez i najmanje sumnje, da su krv i voda potekli iz probodenog Isusa? Zašto je to toliko važno? Neki ljudi kažu- Pa lako je ustanoviti činjenicu da je Isus Mesija, jer se ispunio svaki detalj proročanstva. Da, to je deo odgovora. Pogledajte sledeći stih: Jer se ovo dogodi, da se zbude Pismo, da se kost Njegova ne prelomi.’ 37. stih: ‘I opet drugo Pismo govori: Pogledaće Onoga koga…’, šta? ‘… probodoše.’ (Zah.12:10.) Ali molim vas zapazite, da Jovan želi da znamo, da On nije samo proboden, nego šta se još desilo? Krv i voda su potekli. Sva proročanstva govore o tome kako je On proboden. Očigledno, činjenica da su krv i voda potekli je značajnija od prostog ispunjenja proročanstva. Pratite li to? Vidite li to svi? Jasno je, da je Jovanu važno da znamo, i to bez trunke sumnje, da su krv i voda potekli iz probodenog Isusa. U redu; ali zašto Jovane? Zašto je to toliko važno? Dragi prijatelji, to je veoma, veoma važno, jer tu, u krvi i vodi imamo divnu simboliku dovoljne dvostruke mere blagodati, pomoću koje se Božija slava može obnoviti u nama, Hrista radi. Čujem li ‘amin’? Imamo u simbolu krvi i vode dvostruku meru blagodati – dovoljnu dvostruku meru blagodati, pomoću koje se Božija slava može obnoviti u nama, Hrista radi. Molim vas, pomozite mi sada sa ovim. To je tako uzbudljivo; to je tako dragocena istina. Krv i voda, oni mogu, ustvari oni se moraju razlikovati, ali ne mogi i ne smeju biti razdvojeni. Oni ne mogu biti razdvojeni; oni se ne smeju razdvajati. Jeste li čuli, šta sam upravo rekao? Krv i voda se mogu razlikovati, ali se ne mogu i ne smeju razdvajati… ne smeju. Vi ih vidite da teku iz probodenog tela. Oni su dvostruka mera istog milostivog Spasitelja. A uzgred, ista vera koja prihvati krv, takođe će prihvatiti i vodu. Mi ćemo od sada u ovom našem seminaru usmeriti pažnju na krv i vodu. A ta dvostruka mera čini obnovu mogućom. Vidite li, gde smo krenuli? A krv, šta ona čini? Koji je naslov večerašnjeg proučavanja? Koji je? ‘Opravdani Njegovom krvlju.’ (Rim.5:9.) Šta to krv čini? Ona nas opravdava. A šta mislite, šta voda čini? Ona nas posvećuje. Krv opravdava, a voda posvećuje. Dragi prijatelji, pažljivo to razmotrimo, da bismo razumeli ovu dvostruku meru. No, moraćemo ići korak po korak. I moram vam reći da mi je pomalo neprijatno što to činim, jer u nekom smislu ja ih razdvajam, time što ćemo proučavati prvo jednu pa onda drugu. I stoga vas podstičem, da ponovo dođete i na drugi deo- o vodi. Prvo ćemo se usmeriti na krv, da bismo razumeli šta ona čini, ali molim vas znajte da tako imate samo pola, od ove dvostruke mere blagodati. Vi takođe morate razumeti i ceniti, šta to voda čini. Shvatate li me? Dakle, vaš ostanak da proučavamo o krvi, mogao bih zaključiti, da je i vaša odlučnost da se vratite na proučavanje o vodi. Je li tako? Mogu li ja to zaključiti? Jer ako ne, moraću provesti ovde celu noć propovedajući, da bih vas zadržao, dok ne dobijete kompletnu sliku. Dobro onda krv. Da počnemo sa krvlju. Pre svega, šta krv čini? Važno pitanje. Pa, hajde da vidimo samu suštinu. Šta krv predstavlja? Život; dobro. Pismo kaže- ‘Život je u krvi.’ (3.Moj.17:11.) Dakle, Hristova krv predstavlja Njegov zamenički život. Jel’ tako? Taj život savršene poslušnosti. Ali, da li je to sve što krv predstavlja? Šta predstavlja krvoproliće? Smrt. Zato molim vas razumite, da Hristova krv… Ovo je važno; mi ovde ne cepidlačimo. Molim vas razumite, da Hristova krv predstavlja i zamenički život Isusa Hrista, i Njegovu žrtvenu smrt. Pratite li ovo? A ako hoćete neke teološke termine, mogli bismo to i ovako reći- krv predstavlja i aktivnu i pasivnu Hristovu poslušnost. Dozvolite sada da vam to objasnim. Aktivna Hristova poslušnost; šta je to? To je Njegov život hotimičnog, savesnog povinovanja svim zahtevima zakona, u našu korist. Primer: Kada je On došao do reke Jordan da bi bio kršten, šta Mu je Jovan rekao? ‘Ne, već Ti treba mene da krstiš.’ A Isus mu reče: ostavi sada, jer tako nam treba…’, šta? … ispuniti svu pravednost.’ (Mat.3:15.) Veoma zanimljivo. Isus je bio željan da…, šta? Da ispuni svu pravednost. Drugim rečima, On je bio željan da ispuni zahteve pravednog zakona, u čiju korist? Da li se On krstio zbog sebe? Da li je On morao biti kršten? Je li On morao proći taj obred, koji predstavlja čišćenje od greha i umiranje sebi? Da li je On to morao učiniti zbog sebe? Nije. Dakle, zbog koga se On to krstio? Radi nas. On se susreo sa svakim zahtevom zakona u našu korist. I ceo Njegov život je bio život savsne i hotimične poslušnosti svakom zahtevu zakona u našu korist. To mi zovemo- ‘Njegova aktivna poslušnost’. Pratite li me? I to je obuhvaćeno u Njegovoj krvi, jer je život u krvi; taj život savršene, aktivne poslušnosti je u simbolu Hristove krvi. U redu? Jel’ jasno? A krv koja predstavlja Hristovu žrtvenu smrt, to je- ‘Njegova pasivna poslušnost’. Šta to podrazumeva pasivna poslušnost? Pa, to je Njegova smrt. Vidite, Pavle kaže u Filibljanima, da je On poslušan do same smrti, a smrti na krstu. (Fil.2:8.) Ali, da li je On sam sebe razapeo? Nije, nego je dozvolio da bude razapet. Stoga se to zove pasivna poslušnost; to je Njemu učinjeno. On je ispunio zahteve zakona što se tiče neposlušnosti, tako što je dozvolio da bude razapet, da bude ubijen. Pratite li ovo? Mi to zovemo- Njegova pasivna poslušnost. A šta onda predstavlja krv? I zamenički život Isusov i Njegovu žrtvenu smrt; Njegovu aktivnu i pasivnu poslušnost. Je li vam to jasno? U redu. A šta to krv čini za nas? Šta to krv čini za nas? Opravdava nas. Čujem li ‘amin’? Rim.5:9, stih iz kog smo dali naslov ovom proučavanju: Mnogo više nego što smo opravdani Njegovom…’, šta? ‘… Njegovom krvlju, bićemo spaseni od gneva kroz Njega.’ Spaseni od gneva kroz Njega.’ Vidite, zaslugom Njegove prolivene krvi, Hrist je iscrpio gnev protiv greha u sebi, da mi kada prihvatimo tu krv, ne bismo morali da prihvatimo gnev. Amin? O tome se radi, što se tiče te čaše. (Mar.10:38,39.) Mi ne treba da pijemo tu čašu, jer ju je Isus ispio za nas, i to ju je ispio sa talogom… iscrpio je Božiji pravedni gnev protiv greha radi nas. (5BC 1108.3) Biti opravdan znači biti oslobođen osude. Kao što Pismo kaže u Jev.9:22: … bez prolivanja krvi nema…’, čega? ‘… nema oproštenja greha.’ Dozvolite mi da vas sada nešto priupitam. Postoji veoma realan sukob u određenim oblastima i institucijama ove crkve; imaju teške trenutke sa ovim konceptom. Bez prolivanja krvi nema oproštenja greha.’ Da li to znači, da imamo krvožednog Boga? Vidite, razlog zašto neki imaju problema sa ovim konceptom, što krv mora biti prolivena pre nego Bog može oprostiti, je taj što oni to odmah izjednačavaju sa neznabožačkim konceptom, u kome morate zadaviti životinju, morate joj preseći grkljan, da biste umirili srdito božanstvo, i znate već, izbegli njegov gnev; a on mora videti da teče krv, pre nego vam oprosti. Da li se o tome ovde radi? Dragi prijatelji, molim vas znajte, da razlog zašto nema oproštenja greha bez prolivanja krvi, nije zato što imamo osvetoljubivog i krvožednog Boga. Nikako ne, nego… Hajde brzo, šta je greh? To je izbor da se Bog odbaci. Jer kada ste odabrali da odbacite Božiji autoritet. vi ste odabrali da odbacite lično Boga. Zašto? Jer Bog je autoritet. A greh je odbacivanje Božijeg autoriteta, to je kršenje Božijeg zakona. (1.Jov.3:4.) Kada odaberete da odbacite Božiji autoritet, a pošto ste izabrali da odbacite Boga, vi ustvari šta birate? Smrt. Zašto? Jer je Bog jedini izvor života. Pratite li ovo? Stoga, kada grešite, vi ustvari birate smrt. Je li vam jasno? Bog se potrudio da nas sačuva od toga, govoreći našim praroditeljima- Jer u koji dan okusiš sa njega, sigurno ćeš…’, šta? Umreti. (1.Moj.2:17.) A ipak oni su izabrali da ga pojedu, i tako su oni odlučili…, šta? Da umru. A sad dragi prijatelji, razlog zašto Bog ne može prevideti naš izbor je taj, jer ako bi On to učinio, On bi se oglušio o našu slobodnu volju. Zapamtite, pravda zahteva da se naša sloboda izbora poštuje. I kada čovek odabere da greši, Bog je zaista time vezan. Kada bi On to prevideo i rekao- O, Ja ti to opraštam, i neću dozvoliti da umreš’, ko bi ustao usred celog univerzuma i zavikao iz sveg glasa- ‘Rakao sam vam! Mi smo samo gomila robota. Oni su izabrali smrt, a Bog ne da da oni umru.’ Ko bi to učinio? Sotona. Nemojte misliti, da bi on propustio tu priliku. Dakle dragi prijatelji, upravo zato bez prolivanja krvi nema oproštenja greha; jer je nešto, neko morao umreti, da bi se poštovao naš izbor… Shvatate li? … ako će nam već biti oprošteno, a u isto vreme naša slobodna volja sačuvana. Da li vam je to jasno? Zato je Isus Hrist došao i primio posledice našeg izbora i prolio svoju krv, da bi ispunio zahtev zakona koji kaže- Duša koja sagreši će…’, šta? ‘… će umreti.’ (Jez.18:4,20.) A na taj način poštuje naš izbor i daje nam šansu da ponovo biramo. Veoma je važno da to dokučimo i razumemo. A sada da se vratimo na to, šta čini krv; ona nas opravdava. Jel’ tako? Opravdava nas. Ja kažem- Slava Bogu. Šta vi kažete? Mi smo opravdani krvlju. Ali prijatelji, nije moguće reći ‘amin’ sa takvim entuzijazmom kao što bi trebalo osim ako prvo ne razumete neke stvari. Dozvolite da ilustrujem: Ako bih izašao na ulice grada posle ovog sastanka, i sreo nekog stranca, prišao mu i rekao- Čuj prijatelju, želim da znaš da si Hristovom krvlju opravdan’. Mogu li očekivati da on kaže- ‘O, mnogo ti hvala. To je tako dobro znati. Toliko sam ti zahvalan što si mi to rekao.’ Mogu li očekivati takav odgovor? Ne. A zašto? Pa, on bi trebao znati prvo neke stvari. Jel’ tako? Šta bi on trebao znati? Pre svega, on mora razumeti da je pod osudom i smrtnom kaznom. Jel’ tako? I da treba biti opravdan. Zatim, on treba razumeti šta se od njega zahteva da bi bio opravdan. Jer ako se ništa posebno ne zahteva, on baš neće mnogo ceniti to što krv izmiruje taj zahtev. Pratite li ovu logiku? Dakle, on ne samo da mora razumeti šta se zahteva da bi bio opravdan, nego mora razumeti i da je potpuno nesposoban da se sam sretne sa tim zahtevom. Ima li to smisla? Kada razume te stvari, tada i samo tada je u poziciji da istinski ceni činjenicu, da samo krv može da zadovolji taj zahtev, koji on ne može zadovoljiti, i da je opravdan i izbavljen od sigurne smrtne kazne, koju su mu njegovi gresi natovarili na glavu. E sad, ono što važi za stranca u ovom gradu, to važi i za svakoga od nas ovde. A dragi prijatelji, razlog zašto su toliki od nas zbunjeni povodom dragocene radosne vesti evanđelja da smo Hristovom krvlju opravdani, je taj što ni mi ne razumemo ove stvari. Pratite li ovo? I mi treba da razumemo te stvari. Stoga molim vas, pomozite mi; Pre svega, da li svi prepoznajemo da smo pod osudom? Nadam se, da je tako. Zašto smo svi pod osudom? Jer ‘svi sagrešiše’, a ‘plata za greh je…’, šta? Smrt. (Rim.6:23.) Duša koja sagreši će…’, šta? Umreti. (Jez.18:4,20.) Da li razumete šta se zahteva od vas, da biste bili opravdani? I da li shvatate vašu potpunu nesposobnost i nemogućnost da zadovoljite te zahteve? Pomozite mi. Šta se zahteva od nas, da bismo bili opravdani? Šta se zahteva od nas, da bismo bili opravdani? Čujem komadiće, neke delove ispravnih odgovora. Dozvolite mi da vam pročitam, šta se od nas zahteva da bismo bili opravdani. I možda će se neki od vas zabrinuti, ali to je u redu. Rim.2:13. Ovo piše apostol Pavle: … jer pred Bogom nisu pravedni oni koji slušaju zakon, nego će se oni opravdati koji ga tvore.’ Šta se zahteva od nas, da bismo bili opravdani? Da čujem, šta se zahteva? Moramo biti izvršioci zakona. Slažete li se svi sa ovim? To ne kažem na osnovu svog autoriteta. Nego to kažem na osnovu Pisma. Oni koji tvore zakon će se opravdati. Je li tako? Ako imate problem sa tim, vaš problem nije sa mnom nego sa Pavlom. Kako vam to zvuči? Oni koji tvore zakon će se opravdati. To gotovo da zvuči…, na šta? Na opravdanje delima, zar ne? Da li je ovde Pavle pogrešio? Da li se on to povratio na farisejski način te je pobrkao lončiće… i postao legalista? U Rim.3:20… U Rim.2:13, da li je tu pogrešio? Ne, dragi prijatelji. Sve je Pismo od Boga dano…’ (2.Tim.3:16.), pa i Rim.2:13. Molim vas razumite nešto… To nije legalizam, ne u ovoj tačci. Mi upadamo u legalizam, kada sami pokušavamo da zadovoljimo zahteve, i tako se opravdamo. Čujem li ‘amin’? Vidite, Bog je pravedan i On opravdava (Rim.3:26.). Šta to znači? To znači da Bog nikoga ne opravdava na račun zakona. On poštuje zahteve zakona u procesu opravdavanja nas. To je suština Isusovog života i smrti. Čujem li ‘amin’? On je bio izvršilac zakona u našu korist, tako da mi možemo biti opravdani Njegovim životom i smrću. Je li vam ovo jasno? Bog nikoga ne opravdava na račun zakona. Lepota plana spasenja je u tome što nam omogućava savršeno ispunjenje zakona, verom u Isusa Hrista. I to se naziva opravdanje…, čime? Verom. To se zove opravdanje verom. O prijatelji, molim vas, razumite to. A samo će oni koji tvore zakon biti opravdani; hajde da to prelomimo. Koji je zahtev zakona… koji mi moramo činiti, da bismo bili opravdani? Pre svega, šta zakon zahteva od svih onih koji su sagrešili? Jez.18:4: ‘… duša koja sagreši će…’, šta? ‘Umreti.’ A da li je iko od nas sagrešio? Hvala ti brate; drago mi je što nisam jedini. A vi ostali ste večeras prerušeni anđeli. Da li je iko od nas sagrešio? Svi smo sagrešili. (Rim.3:23.) U redu, svi smo sagrešili. A koja je plata za greh? Rim.6:23: ‘Smrt.’ Jel’ tako? A pošto smo svi sagrešili i pošto je zahtev zakona smrt, ako ste sagrešili i ako želite da tvorite zakon, što ustvari morate, da biste bili opravdani, šta mora prvo da se desi? Morate da umrete zbog vaših greha. Slažete li se? Samo oni koji tvore zakon su opravdani. A zakon kaže- ako sagrešiš, moraš umreti zbog svojih greha. Ako mislite da tvorite zakon a grešnici ste, šta prvo treba da se desi? Morate umreti zbog vaših greha. Ne možete to osporiti. Hvala Bogu što postoji par načina da ipak zadovoljite zahteve zakona. Čujem li ‘amin’? Pre svega, možete izabrati da to sami pokušate. A znate, apsolutno neverovatna i zaprepašćujuća stvar je ta, da velika većina ljudske rase upravo to radi. Oni će izabrati da se sami suoče sa zahtevima zakona, boreći se protiv greha. Kakva ludost, kakva neverovatna ludost. A šta će Bog Otac morati da učini, ako mi insistiramo da sami umremo za naše grehe? Šta će morati da učini? On će morati da nam dozvoli da umremo za večnost za naše grehe. Molim vas, nemojte to izabrati! Molim vas, nemojte to izabrati! Po beskonačnu cenu po sebe i svog Sina, On je načinio divnu alternativu. Izbor: Možete izabrati da verom prihvatite Hristovu krv, koja predstavlja Njegovu žrtvenu smrt, i verom u Njegovu krv, možete se suočiti sa zahtevom zakona protiv vaših greha – jer Isus umire…, umro je za vaše grehe. Čujem li ‘amin’? On nije umro za svoje grehe. Svi naši gresi su Njemu uračunati i On je umro zbog njih, da bi zadovoljio zahteve zakona u našu korist. Molim vas, izaberite da verom prihvatite Njegovu krv, koja predstavlja Njegovu žrtvenu smrt, da bi se zahtevi zakona povodom vaših greha mogli ispuniti u vašu korist, verom u Isusovu krv. Je li vam to jasno? Ali nismo još završili… Sećate li se, da krv ne predstavlja samo žrtvenu smrt, nego ona predstavlja i šta još? Zamenički život. Kako se to uklapa? Čujte… pomozite mi. Vidite, zahtevi zakona nisu samo plaćanje cene za svu tu neposlušnost, zakon takođe zahteva da imamo savršenu…, šta? Poslušnost. Slažete li se? Koliko savršenu? Kada je Isus imao propoved na gori o zakonu, On je to izvanredno sumirao u 48. stihu; Mat.5:48: Zato, budite i vi savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski.’ Auu. Ali vi se tome možete samo nadati; uostalom, šta je zakon? Zapis Božijeg karaktera. (RH 4. februar 1890.) Koliko je Bog savršen? Beskonačno savršen. Stoga, koliko je savršen standard? Bekonačno savršen. Čujet li jezik koji ovde koristimo? Internacionalni. Čujte. ‘Hristove očigledne pouke’ str.315: Bog zahteva savršenstvo od svoje dece. Njegov zakon je zapis Njegovog karaktera, i to je standard za svaki karakter. Ovaj beskonačni standard…’ Kakav standard? Ovaj beskonačni standard je predstavljen svima, da ne bude greške o tome kakvim ljudima će Bog ispuniti svoje carstvo.’ To je beskonačni standard- zakon. Psa.119:96; čujte Davida: Svemu savršenom videh kraj, ali je zapovest Tvoja veoma široka.’ Ona se ne može izmeriti. Ona je beskonačna. Izdanje rukopisa’ tom 21, str.409; čujte: Kao Božiji izabrani narod, mi ćemo u svakom smislu biti ono što On želi da budemo. Mi ćemo izraziti striktnu poslušnost zakonu, koji je Hrist izgovorio na sinajskoj gori. Ovaj zakon je standard Božijeg karaktera, i on ne može da se poredi sa ničim što ljudski um može da formuliše. To je nepromenljivi standard apsolutnog savršenstva, postavljenog od beskonačnog Boga. Bez pomoći, ljudski um to ne može shvatiti. I kao izraz Božijeg karaktera on je toliko uzvišen, kao što se i nebesa ne mogu izmeriti…’ Kakav je to standard? Koji se ne može izmeriti, beskonačan. Evo još jedne izjave, da to zaokružimo. ‘Odabrane poruke 1′ str.198: Božija pravda je apsolutna. Sva Njegova dela i sav zakon karakterišu Njegovu pravdu. I kakav je Bog, takav mora biti Njegov narod.’ Kako to zvuči? Isusove reči: Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski.’ Čujete li dragi prijatelji zahteve zakona? Čujete li? Oni zahtevaju savršenstvo jednako, čijem? Jednako Božijem. A da li je dovoljno to samo čuti? Ne, ne i ne. Nisu opravdani oni koji samo slušaju zakon, nego oni koji…, šta? Koji tvore zakon. (Rim.2:13.) Da ste blagosloveni, imam pitanje za vas. Kako vam ide…? Koliko ste uspešni u zadovoljavanju tog beskonačnog standarda? Imate li poslušnost koju ste spremni da ponudite Bogu, a koja je dovoljna da zadovolji taj beskonačni standard pravde? Imate li? Ima li to iko sam po sebi? Recite mi… Šta nam taj isti stih, koji kaže- ‘svi su sagrešili’, govori dalje? … svi su sagrešili i…’, šta? ‘… izgubili su slavu.’ (Rim.3:23.) Šta je slava? Karakter. A gde je njegov zapis? U zakonu. Uzgred, na grčkom to je sadašnje aktivno vreme. Proverite to. Zapamtite, to vreme znači akciju koja je u toku, koja traje, a šta god da je ta akcija. U ovom slučaju je to- ‘gubljenje’. Drugim rečima, ono što nam Pavle tu kaže je da su svi sagrešili, npr. prekršili su zakon, i svi nastavljaju da gube tj. da im nedostaje taj beskonačni standard. Koliko nas? Svi. Zar i oni najposvećeniji sveci? Da. Čak i najposvećeniji sveci su još u nedostatku slave. A uzgred, najposvećeniji sveci će to prvi priznati. O prijatelji, koji je naš problem? Mi smo pali, i u takvom stanju sva naša pravda je kao…, šta? Prljave haljine. Isa.64:6: ‘Ali svi bijasmo kao nečisto što, i sva naša pravda je kao prljave haljine…’ I uzgred to je blag prevod sa jevrejskog; prljave haljine. Neugodno mi je da vam kažem, šta zapravo kaže jevrejski tekst. Možda ćemo kasnije doći do toga. To su dobre stvari koje činimo- naša pravednost je kao prljave haljine. Možete li zamisliti, kakve su onda loše stvari? A zašto? Jer svi smo mi nečisti, i u takvom nečistom stanju najbolje što činimo je prljavo. Sa čime smo mi to uprljani? Uprljani smo sa prljavštinom sebičnosti, koja onečišćuje i naša najbolja dela. Put Hristu’ str.62: Bilo je moguće…’, molim vas zapazite koje je vreme? Prošlo vreme; to je već istorija, nešto što je nekada bilo, ali više nije. Bilo je moguće Adamu pre pada…’, kada to? … pre pada, da formira pravedni karakter poslušnošću Božijem zakonu. Ali on je to propustio da učini, i zbog njegovog greha mi imamo palu prirodu, i mi ne možemo učiniti sebe pravednima.’ Zbog čijeg greha? Zbog njegovog greha. Kakva je naša priroda? … pala, i mi ne možemo učiniti sebe pravednima.’ I pošto smo grešni…’, molim vas zapazite da tu nije rečeno da smo postali grešni. Rečeno nam je- ‘pošto smo…’, šta? ‘… grešni i nesveti, mi ne možemo biti savršeno poslušni svetom zakonu.’ Ne možemo biti poslušni?! Ne. Šta ne možemo? Biti savršeno poslušni svetom zakonu. Mi nemamo sami po sebi pravednosti, kojom bi zadovoljili potraživanja Božijeg zakona.’ Slažete li se? Možemo li na to svi reći ‘amin’? Prepoznajete li svi to? U našem palom stanju mi nemamo sami po sebi pravednosti, kojom bi zadovoljili potraživanje Božijeg zakona.’ Da li je to istina i što se tiče najposvećenijeg sveca? O da, i čujte u koju klopku mnogi upadaju. Mnogi kažu- ‘Pa to je stanje, i to je položaj u kome se nalaze neobraćeni. Ali, kada sam se obratio, ja imam silu Svetog Duha, i stoga mogu proizvesti poslušnost, koja može zadovoljiti standard beskonačne pravde’. O dragi prijatelji, čak i najposvećeniji svetac je još uvek u nedostatku. Čujte; ‘Posvećen život’ str.81: Oni koji imaju istinitu ljubav prema Bogu će pokazati i iskrenu želju da upoznaju Njegovu volju i činiti je. A onaj koji istinski traži svetost srca i života, uživa u Božijem zakonu, a tuguje samo kada propušta da zadovolji njegove zahteve.’ Čujem li ja to ‘amin’? Oni koji istinski traže svetost srca i života…, šta oni čine? Oni tuguju samo kada propuštaju da ga zadovolje. I to je ono što me zabrinjava u slučaju Laodikeje. Oni misle da su…, šta? … bogati, obogatili se i ništa im ne treba, a ne znaju da su nesrećni, nevoljni, siromašni, slepi i goli.’ (Otk.3:17.) dakle prijatelji, gde ćemo dobiti pravdu, poslušnost koja može zadovoljiti beskonačni standard? Mi to moramo imati, ako mislimo biti opravdani. Samo će tvorci zakona biti opravdani. (Rim.2:13.) Samo oni koji imaju poslušnost, koja može zadovoljiti standard- Budite savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski.’ (Mat.5:48.) Samo oni koji imaju poslušnost, koja može zadovoljiti taj standard, mogu biti opravdani. A gde ćemo to naći? Možemo li ikada to naći u sebi? Ne. Dakle, gde ćemo to morati potražiti? Moraćemo to potražiti na nekom drugom mestu. I hvala Bogu, što to možemo naći u ličnosti Isusa Hrista. Čujem li ‘amin’? I to je naše verom u Njegovu krv; ali ovaj put u Njegovu krv koja predstavlja Njegov zamenički život, Njegovu aktivnu poslušnost. Čujem li ja to ‘amin’? Da li taj život zadovoljava beskonačni standard? Da li? Da i da! On je bio sjajnost slave svoga Oca. (Jev.1:3.) U Njemu živi svaka punina božanstva telesno. (Kol.2:9.) Isus Hrist ima poslušnost, koja može zadovoljiti beskonačni standard. Čujte; ‘Svedočanstva 6′ str.60: … Hristov život otkriva beskonačno savršen karakter.’ Da li može beskonačno savršeni karakter da zadovolji beskonačni standard? Da. Ima li Isus savršenstvo isto kao i Bog Otac? Da. On je rekao- ‘Ako ste videli mene, videli ste…’, koga? ‘… videli ste Oca.’ (Jov.14:9.) Pismo kaže, da je On obličje Očevog bića, i sjajnost Njegove slave. (Jev.1:3.) Isus je imao svo savršenstvo, koje zakon zahteva. A Isus ima i svo savršenstvo, koje nam je potrebno da bismo bili tvorci zakona, verom u Njegovu krv. Da li čujem ‘amin’? To je evanđelje, dragi prijatelji. Put Hristu’ str.62; čujte ovo: Mi nemamo sami po sebi pravednost, kojom bismo zadovoljili zahteve Božijeg zakona. Ali, Hrist nam je omogućio izlaz. On je živeo usred probe i iskušenja, kao što i mi to moramo. On je živeo bezgrešnim životom. On je umro za nas, i sada nudi da preuzme naše grehe i da nam da svoju pravdu.’ Je li to dobra pogodba? Ako Mu se predate i prihvatite Ga kao ličnog Spasitelja, tada, iako grešni kakvi ste bili, Njega radi ste…’, šta? … proglašeni pravednima’; na osnovu čega? Čujte: ‘Hristov karakter stoji umesto vašeg karaktera, i vi ste prihvaćeni pred Bogom, kao da nikada niste sagrešili.’ Čujem li ‘amin’? To je beskonačno savršen karakter, kada dođete u podnožje krsta, i verom prihvatite Isusovu krv, koja se pripisuje vama. Njegov karakter stoji umesto vašeg karaktera. Zato ste vi proglašeni pravednima, jer iako to niste sami po sebi, vi ste to verom u Njega. I tako ste vi opravdani, ne na osnovu šta ste vi činili, i ne na osnovu šta činite, a ne ni na osnovu vaše smrti, nego ste na osnovu činjenja i smrti vašeg Spasitelja, Isusa Hrista, vi opravdani. Hvala Bogu na toj krvi. Čujem li ja to ‘amin’? Hajde da ustanemo na molitvu. Oče nebeski, mnogo smo ti zahvalni na krvi kojom smo opravdani. Ali, takođe Ti hvala i na vodi, jer ako mislimo živeti na Nebu, nije potrebno da budemo samo opravdani, nego i posvećeni. Dovedi nas nazad, da nastavimo naše proučavanje. To Te molimo u Isusovo ime. Amin. Bog vas blagoslovio, prijatelji.

Ako želite, možete listati transkript i čitati tekst dok gledate video. Ako ste prekinuli vaše proučavanje u određenom momentu, a ne znate gde ste stali, jednostavno pritisnite CTRL-F (APPLE-F) i ukucajte nekoliko reči koje ste poslednje čuli, te će vas pretraživač u momentu dovesti do željenog mesta.

Email, Print, Bookmark, or Share
  •  
  •   
  •  
  •  
  •  
0

Your Cart