Select Page

Ova lekcija nije završen u pdf. Želite li nam pomoći? Radimo na ovom projektu. Ова лекција није завршен у пдф. Желите ли нам помоћи? Радимо на овом пројекту.

Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Hvala vam što ste izabrali da dođete večeras i usmerite vaše oči na Isusa. Kakva je privilegija proučavati sa vama. Hvalim Boga na toj mogućnosti. Mi polako, i nadam se sigurno napredujemo u proučavanju najvažnijeg dela ikada poverenog ljudskim bićima. Mi smo razmatrali o nečem dvostrukom…

Pre svega, da samo saberemo misli, pre nego se pomolimo. Mi smo razmatrali dvostruku misiju, na koju je od strane Oca Isus poslat na planetu zemlju. Ohrabrite me sad, koja je to dvostruka misija? Da otkrije čoveku Božiju slavu, i šta još? Da obnovi Božiju slavu u čoveku. I zapamtite, obnovljenje zavisi od otkrivenja. Samo posmatranjem mi možemo da se promenimo. Da li je On uspešno dovršio tu misiju? Tu dvostruku misiju? Da.

Šta je On to rekao Ocu na izdisaju? Svršeno je (Jov.19:30.); misija je ostvarena. Učinio sam sve na šta si Me Ti poslao. Uspeo sam, i to u potpunosti. A to je bila dvostruka misija. I možemo sasvim lako videti, kako je u Njegovoj smrti On ostvario prvu fazu, fazu otkrivenja; ali bilo je malo teže razumeti, kako je On ostvario i drugu fazu. Ali, shvatili smo i to, da je On na dva načina ostvario čak i fazu obnovljenja. Da li se neko seća ta dva načina, na koje On ispunjava tu drugu fazu?

Pod jedan: On je potpuno obnovio Božiju slavu u čoveku, tako što je to učinio u Sebi, kao čovekov Zastupnik. Amin?

Pod dva: On je takođe u svojoj smrti, i to zahvaljujući svojoj smrti, učinio potpuno zadovoljavajuću meru, kojom Njegova slava može biti obnovljena u nama, Njega radi.

To su bila ta dva načina; sećate li se? On je obnovio Božiju slavu u Sebi nas radi, i On je učinio potpuno zadovoljavajuću meru, kojom Njegova slava može biti obnovljena u nama, Njega radi. To su ta dva načina. A sada, evo još dva… dvostruka… Koja je dvostruka mera, potpuno zadovoljavajuća dvostruka mera blagodati, kojom Njegova slava može biti obnovljena u nama, Njega radi? Koja je? I neposredno posle pobedničkog pokliča, čime je simbolisana?

Ona je simbolisana krvlju i vodom, koji su potekli iz probodenog Isusa. Sećate se svega toga, zar ne? Samo želim da se malo osvrnemo i to potkrepimo. I kao što kažu, ne želim da zbog drveća ne vidim čitavu šumu. A mi smo razmatrali dvostruku meru blagodati. Sinoć na našem poslednjem proučavanju, shvatili smo da smo krvlju…, šta? Opravdani. I mi smo pokušali razumeti šta to znači, pitajući se, šta je to potrebno da bismo bili opravdani. To beše veoma važno proučavanje… No, ponestalo nam je vremena, te bismo to trebali još više razviti, da bismo nastavili dalje. Ali, i pre toga, moramo napraviti pauzu, da bismo…, šta? Moramo pozvati Božijeg Duha da bude sa nama. Molim vas, da lično pozovete Božijeg Duha u vaše srce, i dok se budete molili za sebe, setite se i mene; potrebne su mi vaše molitve.

Oče nebeski, dolazim u ime Isusa Hrista, Gospoda moje pravde. Dolazim, radujući se pristupu koji nam je omogućio naš Posrednik. Hvala Ti, što Ti možemo smelo pristupiti, zbog Njegovih zasluga. Priznajemo, da nismo dostojni da Ti pristupimo, ali Jagnje je dostojno. I Oče, dolazimo da Ti zahvalimo za privilegiju što si nas ponovo okupio, da bismo proučavali Tvoju Reč. Ali Oče, mi se uzalud okupljamo, osim ako Ti milostivo ne izliješ svoga Duha na nas. Duhovne stvari se samo duhovno razmatraju. Oče, mi želimo ne samo da prihvatimo istinu intelektom, nego i da je prigrlimo sa osećanjima, i da joj se voljom potčinimo, da bismo mogli u svojim životima iskusiti njenu oslobađajuću i posvećujuću silu, više nego ikada ranije. Mi želimo biti još sličniji Isusu, proučavajući večeras Tvoju Reč. Stoga molim Te, Hristovim Duhom, Duhom istine, učini to mogućim. A pre svega, učini to mogućim tako što ćeš osposobiti mene da objavim istinu i samo istinu; istinu koja je u Isusu. Zatim, učini to mogućim tako što ćeš osposobiti svakoga ovde, ne samo da razume istinu, nego što je najvažnije, da izabere da stane iza nje, da joj se pokori, i da je sprovede u životu, tako da tom istinom bude uobličen i ukalupljen u sličnost sa Njim, koji je Istina. Molim Te Oče, učini nas sličnijim Isusu; to je naša molitva u Njegovo ime. Amin.

Mi smo sada u… ustvari, nismo prešli 11. lekciju, tako da smo verovatno na str. 26, zar ne? Po kojoj osnovi smo opravdani, dragi prijatelji? Moramo biti…, šta? ‘Tvorci zakona. Opravdaće se oni koji tvore zakon.’ (Rim.2:13.) Mada to zvuči kao legalizam, uveravam vas, da nije, ne u toj tačci. Kada upadamo u legalizam? Upadamo u legalizam, kada sami pokušavamo da zadovoljimo zahteve zakona. Ali prijatelji, ti zahtevi trebaju biti zadovoljeni, da bismo mi bili opravdani. Bog nikoga ne opravdava na račun zahteva zakona. Zato Pismo kaže, da je On pravedan (Zah.9:9.) i da opravdava (Rim.3:26.). Sve što On radi odaje poštovanje zakonu. Ustvari, najveće odavanje poštovanja zakonu je dato životom i smrću Isusa Hrista. On je živeo životom savršene poslušnosti, a zatim umro i učinio beskonačnu žrtvu, upravo da bi uzdigao i odao poštovanje Božijem zakonu. Čujem li ja to ‘amin’? To je ono što je odalo poštovanje zakonu i u isto vreme spasilo nas. Najveće odavanje poštovanja zakonu bio je raspeti Hrist.

Dakle, kako se mi opravdavamo? Verom u Isusovu krv, a koja predstavlja dve stvari. Koje su one? Ohrabrite me sad. Hristova žrtvena smrt i Njegov zamenički život. Jel’ tako? Život je u krvi. Ali, prolivanje krvi predstavlja Isusovu smrt. Tako da Hristova krv predstavlja i Njegovu žrtvenu smrt i Njegov zamenički život, taj život savršene poslušnosti. A koliko je savršen taj život? On je beskonačno savršen. Nadahnuće nam kaže, da je Hrist otkrio beskonačno savršeni karakter. (6T 59.3) Tako da je beskonačno savršeni život zadovoljio beskonačni standard Božijeg zakona, a koji je zapis Božijeg karaktera. Zapamtite, u suštini kada sumirate sve to, Božiji zakon zahteva- ‘Budite savršeni…’, koliko savršeni? ‘… kao što je savršen Otac vaš nebeski.’ (Mat.5:48.) I vi biste to zaista očekivali od zapisa Božijeg karaktera. Naravno, to bi bio beskonačni standard. I naravno, da bi to zahtevalo savršenstvo identično Božijem. Da li mi sami po sebi imamo da ponudimo takvo savršensto? Ne… ne. ‘Svi sagrešiše i…’, šta? ‘… izgubili su slavu.’ Nedostaje im slava. (Rim.3:23.)

Da li je to istina, i što se tiče najposvećenijeg sveca? O dragi prijatelji, naravno da jeste. A najposvećenij svetac će biti prvi, koji će to i priznati. Vidite, nadahnuće nam stalno iznova govori, da što smo bliži Hristu, sve bolje i potpunije vidimo svoje nesavršenstvo. (SC 64.2) Amin? Da. Vi u Pismu vidite najpobožnije ljude, a to su oni koji imaju najskromnije mišljenje o sebi, i oni su uglavnom svesni svojih nedostataka. I stoga mene ne zanima koliko smo samo posvećeni, dragi prijatelji, mi nikada nećemo imati u sebi ono što je dovoljno da zadovolji beskonačni standard i da nas opravda. A gde ćemo mi to onda naći? Samo u Isusu Hristu. I to postaje naše verom u Njegovu krv. Amin?

A kada to učinimo, šta onda Bog Otac čini za nas? Moraću to još jednom da pročitam. Mi smo samo brzo prošli kroz to u završnim minutima našeg poslednjeg proučavanja. Steps to Christ (Put Hristu) str.62. To je kod nas na dnu 26. strane. ‘Mi sami po sebi nemamo pravednosti, kojom bismo zadovoljili zahteve Božijeg zakona. Ali Hrist nam je omogućio izlaz.’ Čujem li ‘amin’? Kako je On to učinio? Pre svega, šta je učinio? ‘On je živeo na zemlji usred probe i iskušenja, koje i mi moramo iskusiti. Ali On je živeo bezgrešnim životom.’ Za koga je On to živeo bezgrešnim životom? Za tebe i mene. A na kraju tog bezgrešnog života, šta je učinio? Čitamo dalje: ‘On je…’, šta? ‘… umro za nas.’ Znači, pre svega On je živeo bezgrešnim životom za nas, a zatim je…, šta? Umro za nas; i šta nam sada On nudi? Čujte: ‘I sada On nudi da uzme naše grehe, a da nam da svoju pravednost.’ Je li to dobra pogodba, prijatelji? Ne može biti bolje od toga. On nudi da uzme naše grehe, a da nam da svoju pravednost. Ali postoji i uslov; čujte: Koji je? ‘Ako Mu predate sebe i prihvatite Ga kao svoga Spasitelja…’ Da li se to od nas previše traži? O prijatelji, hiljadu puta ne! ‘Ako Mu predate sebe i prihvatite Ga kao svoga Spasitelja tada, koliko god da vam je život bio grešan, Njega radi vi ste…’, šta? ‘… proglašeni pravednima.’ A zašto tu kaže- ‘proglašeni pravednima’? Jer to ustvari niste. Zapravo vi to niste. Na osnovu čega ste proglašeni pravednima? Čujte sledeću rečenicu: ‘Hristov karakter stoji umesto vašeg karaktera, i vi ste prihvaćeni pred Bogom, kao da nikada niste sagrešili.’ Čujem li ‘amin’? O, hvala Bogu na evanđelju! Amin?

Vidite, Hristov karakter je jedini karakter, koji može zadovoljiti beskonačni standard. Hrist je otkrio beskonačno savršen karakter. Da li je On imao savršenstvo karaktera, koje je moglo zadovoljiti beskonačni standard? Da li je? Naravno da jeste. Da li je Njegov karakter bio u skladu sa zapisom Božijeg karaktera? Naravno da jeste. Pismo kaže, da je On sjajnost Očeve slave. (Jev.1:3.) On kaže- ‘Ako ste videli mene…, šta? ‘… videli ste Oca.’ (Jov.14:9.) Jedino je On imao savršenstvo karaktera, koje je moglo zadovoljiti beskonačni standard. I dragi prijatelji, jedini način da vi i ja zadovoljimo taj beskonačni standard, a što moramo ako mislimo biti opravdani, je vera u Isusovu krv. Čujem li ja to ‘amin’? Beskonačno savršeni karakter Isusa Hrista se pripisuje na naš račun u Nebeskim knjigama. To je mislila, kada je rekla da Njegov karakter stoji umesto našeg karaktera. On se pripisuje na naš račun. Računa se kao da je naš. I na toj osnovi, mi smo proglašeni pravednima. Nije ni čudo da je David rekao u Psa.3:3: Ali Ti si Gospode štit moj, slava moja; ti podižeš glavu moju.’ Šta je Isus? On je naša slava! Amin? Vi nemate u sebi slavu, koja je dovoljna da zadovolji beskonačni standard, ali je imate u Isusu. Radujte se u tome. Radujte se u tome. Pregled i glasnik’ 11. juli 1912: Hrist je došao na ovaj svet, da živi životom savršene poslušnosti zakonu Božijeg carstva. On je došao da uzdigne i oplemeni ljudska bića i da ostvari trajnu pravednost za njih… u Njemu…’ Gde, prijatelji? U Njemu su pronađene sve odlike potrebne za apsolutno savršenstvo karaktera.’ Šta zakon zahteva? Apsolutno savršen karakter. A gde ćete ga naći? U sebi? Gde ćete ga naći? U Njemu! Naslov večerašnje lekcije je- ‘Božija pravednost…’ Gde to, prijatelji? ‘U Njemu.’ (2.Kor.5:21.) U Njemu imate pravednost koja će vas opravdati. Da zaista, u Njemu. Na sledećoj strani, str.27, pred samu 12. lekciju; Izdanje rukopisa 9′, str.319; vidite li to? Ništa, baš ništa osim Hristove pravednosti nam ne mogu dati pravo blagoslova rezervisanih za spasene.’ Šta nam to jedino daje pravo na večni život? Hristova pravednost, dragi prijatelji. Ali, pratite sada pažljivo. Hristova pravednost koja se pripisuje nama na račun, nam daje zvanje za Nebo. Ali prijatelji, ako ćemo ikad stići na Nebo, nama ne treba samo zvanje, nego šta nam je još potrebno? Podobnost. Mi pravimo ovde veoma važan prelaz. Molim vas, razumite. Ako mislimo stići na Nebo, mi ne moramo biti samo proglašeni pravednima, Hristovom pravednošću koja nam je uračunata, nego moramo i biti učinjeni svetima, Hristovom datom pravdom. Ja to koristim neke termine, koje vam možda nisu poznate, ali ćemo ih objasniti, stoga ne brinite. Molim vas razumite, da je Hrist prošao kroz agoniju Golgote, ne samo da nam pripiše pravednost, nego i da nas učini svetima. Pratite li ovo? Drugim rečima to možemo reći i ovako: Po beskonačnoj ceni On je obezbedio mere, kojima ne samo da možemo biti opravdani, nego šta još? Posvećeni. Krvlju smo opravdani; a vodom se posvećujemo. Zato vidimo da iz probodenog Hrista teče ne samo krv, nego šta još? Voda. Jer dragi prijatelji, nama ne treba samo krv da bismo bili opravdani, nama je potrebna i voda da bismo bili posvećeni. A ono što večeras moramo učiniti je da neodvojivo spojimo ove dve stvari. Želim da sa vama razmotrim o vodi i šta ona predstavlja, ali pre nego to učinimo, moramo se uveriti da svi razumemo, da kroz ove dve mere, koje mogu i moraju da se razlikuju, ali nikako ne mogu da…, šta? Da se odvajaju. Želim da ponovim: Iako one mogu i moraju biti različite, nikako ne mogu da se…, šta? Odvajaju. To je paket mera. A ista vera, čujte me sad, ista vera koja prihvata i krv za opravdanje, će takođe prihvatiti i vodu na posvećenje. Ista blagodat koja nam daje zvanje za Nebo, će nam takođe dati podobnost za Nebo. Čuje li ja to ‘amin’? I te mere ne mogu biti odvojene. Ne mogu biti odvojene. Večerašnje proučavanje je pod nazivom- ‘Božija pravednost u Njemu’. A taj naziv je uzet iz 2.Kor.5:21: Jer Onoga koji ne znadijaše greha, nas radi učini grehom,, da mi budemo pravda Božija…’, gde? ‘… u Njemu.’ A kakva nam to pravda treba, da bismo bili opravdani? Božija pravednost. Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski’ (Mat.5:48.), je zahtev zakona, a ‘samo oni koji tvore zakon će se opravdati’. Dakle, vi treba da imate Božiju pravedost. Amin? A gde je imate? U sebi? Ne, nego u Njemu! Amin? Onoga koji ne znadijaše greha, učinio je grehom za nas, da bi mi mogli postati pravednost Božija u Njemu.’ Čujte ovu izvanrednu izjavu; Odabrane poruke 1′ str.396: Njegovom savršenom poslušnošću On je zadovoljio zahteve zakona, i moja jedina nada je gledanje u Njega kao moga Zamenika i Jemca, koji je bio savršeno poslušan zakonu za mene. Verom u Njegove zasluge, ja sam oslobođen osude zakona. On me oblači u Njegovu pravednost, koja je odgovor na sve zahteve zakona. Ja sam dovršen u Njemu koji donosi večnu pravednost.’ Auu, to je moćna istina evanđelja, silno iskazana. O dragi prijatelji molim vas, kada god čujete nekog da pokušava da optuži Gospodnje glasnike poslednjeg vremena da su legalisti, vi samo ignorišite te optužbe. A možete i podeliti neke izjave, kao što su ove. Sve, samo ne legalisti. Čujem li ‘amin’? Tu nema ni nagoveštaja opravdanja delima. Kol.2:9. govori ovako o dovršenosti u Njemu: Jer u Njemu živi svaka punina božanstva telesno. da budete ispunjeni u Njemu, koji je glava svakog poglavarstva i vlasti.’ Vidite, u Hristu imamo Božiju pravednost, jer sva punina božanstva boravi u Njemu. Kako? Telesno! I mi smo dovršeni u njemu. Molim vas razumite, Da ako smo u Hristu, onda i Hrist mora takođe biti u nama. Pratite li ovo? To je veoma važan koncept. Nama nije moguće da verom budemo u Hristu, osim ako takođe verom ne dozvolimo Hristu da bude u nama. Vidite, zato je opravdanje i posvećenje…, šta? Nerazdvojivo. U Hristu smo opravdani. A kada je Hrist u nama, mi smo šta? Posvećeni. Hrist u vama, nada…’, čega? ‘…slave. (Kol.1:27.)’ Jeste li već ranije čuli tu reč? Upotrebite ključ. Kako se mi to menjamo iz slave u slavu? Duhom Hristovim koji nastava u nama. I to je ono što nas posvećuje, dragi prijatelji. A to je i ono što nas priprema za stanovanje na Nebu. Mi zadobijamo moralnu podobnost, prikladnost da tamo živimo, radom Svetog Duha, koji nas menja obnavljanjem naših umova. (Rim.12:2.) To je upravo od suštinske važnosti, ako ikad budemo dosegli Nebo, kao što je to i opravdanje. Čujem li ja to ‘amin’? Posvećenje je isto tako od suštinske važnosti, ako ikad budemo dosegli Nebo, kao što je to i opravdanje. Ako ikada dosegnete Nebo, trebate moralnu podobnost, isto kao što vam treba i zakonsko pravo ili zvanje. Zato je to jedan paket mera. Vi ih ne možete razdvojiti. Zapazite kako se to slaže sa izjavom koju smo ranije pročitali. Put Hristu’ str.62, i želim da pročitamo sledeću rečenicu u sledećem paragrafu. Na dnu 27. strane: ‘Ako Mu se predate i prihvatite Ga kao svog Spasitelja, tada koliko god da vam je život bio grešan, vi ste Njega radi…’, šta? … proglašeni pravednim’; po kojoj osnovi? Hristov karakter stoji umesto vašeg karaktera, i vi ste prihvaćeni od Boga, kao da nikada niste sagrešili.’ To smo već pročitali, ali zapazite sledeću rečenicu! I više od toga, Hrist menja srce…’ Čujem li ‘amin’? Vidite, Bog je kroz Isusa Hrista zainteresovan ne samo da promeni naš pravni osnov, nego je zainteresovan i da promeni naše moralno stanje. Slažete li se? Drugim rečima, On želi ne samo da nas proglasi pravednima, nego želi i da nas učini svetima. On želi ne samo da nam da zvanje za Nebo, nego želi i da razvijemo…, šta? Podobnost za Nebo. Slažete li se svi sa ovim? Zato mi tu imamo ovu izvanrednu malu rečenicu. I više od toga Hrist…’, šta? ‘… menja srce.’ Hrist menja srce. Dragi prijatelji, molim vas pomozite mi sada sa ovom nerazdvojivom prirodom opravdanja i posvećenja. A izjava sa kojom želim da se uhvatimo u koštac večeras, je tako duboka, tako uravnotežena, i ona će nas čuvati, ako joj dozvolimo, da ne upadnemo ni u jednu krajnost, sa obe strane uskog i pravog puta istine, koja nas vodi u Carstvo. O čemu ja to pričam? Vi znate, da postoji prav i uzak put istine, koji vodi u Carstvo, zar ne? Biblija govori o tome. (Mat.7:14.) Ali molim vas, upozoravam vas da postoje duboke jame sa obe strane, i veoma klizavi nagibi, pa se lako upada u njih. I ah, tako je to lako, a mi smo tako skloni da odemo u jednu ili drugu krajnost. Mi imamo jedno neverovatno izazovno vreme kao narod, da ostanemo na pravom i uskom putu. Koje su to dve krajnosti, na koje vas upozoravam? Da ste blagosloveni vi ovde, koja je ovo jama? U kojoj ste vi krajnosti? Kako je zovemo? Ovde desno; sa moje desne strane. Kako je zovemo? To je radikalna desnica, koju nazivamo legalizam. Pratite li me? Legalizam. A kako nazivamo ovu ovde jamu? To je liberalna levica. Teološki se to naziva- antinomijanizam. Ne dozvolite da vas to uplaši. Anti’ je jednostavno prefiks koji znači ‘protiv’. Nomos’ je grčka reč za ‘zakon’. Dakle, šta mislite da znači ‘antinomijanist’? Onaj koji je protiv zakona. Antinomijanizam u osnovi uči da je Hrist završio sa zakonom na krstu, i mi sada ne moramo da se brinemo o poslušnosti, jer je zakon ukinut. A to je veoma blisko, sa onim- jednom spasen, zauvek spasen. A legalizam, koji je to problem sa njim? Pa, legalista želi da zaradi svoje spasenje, tako da on želi da njegova poslušnost bude zasluga. Pa, bilo im je veoma teško da se nateraju da budu poslušni. A uzgred, ako niste motivisani ljubavlju, poslušnost je zapravo posao. Čujete li me legalisti? Morate stisnuti zube i naterati sebe da se pokorite, i uradićete to, makar vas to i ubije, jer- ‘Ja moram dospeti na Nebo’. A nema nikakve radosti u takvom iskustvu, ali oni će to raditi, jer eto oni moraju da zarade dovoljno poena, ne bi li tamo stigli. Vidite, tu se radi o ponosu. Dozvolite mi da vam uprostim. Legalizam je u osnovi… legalisti žele da dosegnu Nebo svojom poslušnošću. Tako legalista želi doseći Nebo- svojom poslušnošću. Pratite li me? A u osnovi antinomijani žele da dospeju na Nebo bez svoje poslušnosti. Da li je to dovoljno pojednostavljeno? Da li me svi pratite? Antinomijani žele da dosegnu Nebo…, kako? Bez svoje poslušnosti. Dok legalisti žele da stignu na Nebo svojom poslušnošću. I znate fascinantno je, dok gledate te dve grupe… A uzgred… u našoj voljenoj crkvi, naši najintenzivniji sukobi su neminovno između legalista i antinomista. I svaki pastor ovde zna o čemu pričam. I oni su jedni drugima za vratom. I u tom procesu pokušavanja da se kontrira onim drugima, oni sami sebi kopaju sve dublju jamu. To je zastrašujuće; i vi to sve vreme viđate. Ali znate, uprkos što su jedni drugima za vratom, neverovatno je da postoji dosta sličnosti između njih. Zaista postoji. Na šta mislim? Pa, zajedničko za obe grupe je ono ‘ja’. Kakav problem legalisti imaju sa svojim ‘ja’? Pa, oni su zainteresovani za samouzdizanje. Oni žele da sebi pripišu zasluge za spasenje, tako da su izmislili lažno evanđelje, koje im omogućava da zarade spasenje, i na taj način sebi da pripišu zasluge za to. To je problem sa egom, samouzdizanje. A koji problem sa svojim ‘ja’ imaju antinomisti? … vi narode u ovoj jami. I naravno vi znate, da vam ja ne sudim, nego samo radi ilustracije. Koji je ovde problem sa svojim ‘ja’? To je samozadovoljstvo. To je samo…, šta? Samozadovoljstvo. Oni žele da povlađuju svojim omiljenim gresima. Pratite li me? Oni ne žele da ih ostave, i stoga šta oni čine? Oni izmišljaju lažno evanđelje, koje će im omogućiti da misle da su spaseni, dok nastavljaju da greše. Jeste li to čuli? To je istina. Postoji još jedna zajednička stvar, a to je ponos. Ovi su ponosni na ono što rade, da bi dosegli Nebo. A ovi su ponosni na to što ništa ne rade, da bi stigli na Nebo. Da, to je istina. I znate dragi prijatelji, ja sam ovde da vam kažem, da đavola nije briga u kojoj ste jami. Sve što je njega briga je da vas zadrži van pravog i uskog puta. A takođe sam ovde da vam kažem, da ih je malo na pravom i uskom putu. Ali, kažem vam i ovo, da je poslednji trenutak da izađemo iz naših jama, i krenemo pravim i uskim putem. Da li ja to čujem ‘amin’? O brate, sestro, mi se približavamo završnici, i ne smemo više da se zadržavamo ni u jednoj od tih jama. Čujem li ‘amin’? Moramo da izađemo iz tih krajnosti i krenemo pravim i uskim putem prateći Isusa, ako mislimo stići u Nebesko carstvo. Naročito je važno da izađemo iz tih krajnosti, dok se približavamo ciljnoj liniji. Zašto? Jer ćemo videti, da se ponovo dešava ono što se dešavalo u Isusovo vreme. Jeste li ikada čuli za sadukeje i fariseje? Ko se međusobno sukobljavao u Hristovo vreme? Sadukeji i fariseji. svi ti najogorčeniji sukobi su bili između sadukeja i fariseja. A to je jednostavno stara varijanta legalista i antinomista. Uzgred, kada bih imao vremena, bilo bi fascinirajuće, ono što bih podelio sa vama, kako su antinomisti direktna moderna verzija sadukeja onog vremena. To je fascinantno… Ali, nemamo vremena. Oni su bili jedni drugima za vratom, sve dok se nisu…, šta? Udružili da se oslobode Isusa, čiji hod po pravom i uskom putu je osuđivao i jedne i druge. Čujete li me? I oni su Ga mrzeli zbog toga. I ta njihova zajednička mržnja prema Isusu ih je međusobno udružila. Odbacili su razlike, kada su se udružili da bi se oslobodili Isusa. Čujete li me? Dragi prijatelji, mi ćemo to opet videti. U stvari mi to ponovo gledamo. Jeste li ikada čuli da Rimokatolicizam i otpali Protestantizam, koji su nekada bili odvojeni pružaju ruke preko ponora da bi se ujedinili? Iz kojeg razloga? Da bi se oslobodili, ovog puta, Hristove neveste. Čujem li ‘amin’? Mi to upravo gledamo, dragi prijatelji. To je jedan od najsigurnijih znakova vremena. Taj veliki raskol se sada popravlja između Rimokatolicizma i otpalog Protestantizma. A uzgred, koji je treći sastavni deo? Spiritualizam. To je nesveto trojstvo koje će se žestoko usprotiviti Hristovoj nevesti, nastojeći da je razapne; kao što su to sadukeji i fariseji pod demonskim uticajem sila zla, razapeli Isusa. Ništa novo pod suncem, zar ne? Upravo je iz tog razloga veoma hitno, da se izvučemo iz obe jame i da se više u njih ne vratimo. Amin? Izađimo i ne vraćajmo se iz tih krajnosti. a zastrašujuće je, i ja to moram reći, dragi prijatelji, iako se ustručavam, jer ne želim da ostavim takav utisak, da imam nešto protiv naše voljene crkve, ali pošto volim ovu crkvu, moram biti veoma otvoren povodom njenog stanja. Ali ima dosta onih i u ovoj našoj voljenoj crkvi, koji nesvesno gaje sličan duh sa Rimokatolicizmom ili otpalim Protestantizmom… jer su ili u krajnosti legalizma, ili u drugoj krajnosti- jeftine milosti. O brate, sestro, mi treba da izađemo iz naših jama. Čujem li ja to ‘amin’? Treba da izađemo iz krajnosti. Stoga treba da pažljivo pogledamo ovu izvanrednu izjavu. Ona će nas zaštititi, ona je tako uravnotežena, i ona će nas držati na pravom i uskom putu, ako je razumemo. Pomozite mi sa ovim. Nju nalazimo u knjizi- ‘Vera kojom živim’ str.116. nalazi se na vrhu 27. stranice. Takođe je možemo naći i u ‘Poruci mladima’ str.35. Ako imate jednu od ove dve knjige, možete to naći. Ili jednostavno možete pročitati iz vaših skripti. Dozvolite mi da vam pročitam, a onda ćemo se pozabaviti njome. Pravednost kojom smo opravdani je…’, šta? ‘… uračunata; dok je pravednost kojom se posvećujemo, data. Prva je naše zvanje za Nebo, dok je druga naša…’, šta? … podobnost za Nebo.’ Ovo je tako duboko. Tako uravnoteženo. Tako zaštitno. Ako bi vi i ja razumeli tu istinu, to bi nam veoma pomoglo da ostanemo na pravom i uskom putu, izvan obe jame. Pomozite mi sa ovim; molim vas razumite. Molim vas zapazite, da se i zvanje i naša podobnost nalaze u Hristovoj pravednosti. Čežnja vekova’ str.300: Ponosno srce teži da zasluži spasenje; ali, i naše zvanje i naša podobnost za Nebo se nalazi…’, gde? … u Hristovoj pravednosti.’ Ali molim vas, budite pažljivi. Hristova pravednost nam je data na različite načine, tako što nam daje zvanje za Nebo, a zatim nas osposobljava za Nebo. Jeste li to primetili? Kako nam je data Hristova pravednost, da bi nas opravdala? Kako nam je dato zvanje za Nebo? Ono nam je pripisano ili uračunato. Kako nam je data Hristova pravednost, da bi nas posvetila? Da bi nas osposobila za Nebo? Ona nam je data. U redu? Je li jasno? Da bismo bili opravdani, moramo imati uračunatu Hristova pravednost, a to je naše zvanje za Nebo. a da bismo bili posvećeni, šta moramo imati? Datu Hristovu pravednost, a to je naša podobnost za Nebo. Ove dve mere blagodati moraju se jasno razlikovati, ali se ne smeju…, šta? Odvajati! Nikada ne smeju biti odvojene. U redu, hajde da se uverimo, da smo to razumeli. Pre svega, pravednost kojom smo opravdani je uračunata. A šta znači biti opravdan? Nadam se da ste to razumeli, jer smo to već proučavali. Dao sam vam neke definicije ovde, veoma sažete. Opravdati- oprostiti, proglasiti ili računati pravednim. U redu? To je ono šta znači biti opravdan. A pravednost kojom se posvećujemo je…, šta? Data. Šta to znači biti posvećen? Biti posvećen u osnovi znači biti učinjen svetim, učiniti svetim… obnoviti u obličje Božije. U redu? A sada razmotrimo ove reči- uračunata i data. Kada nešto imputirate, kako vi to dajete? Kako vi dajete nešto što imputirate? Definicija- Pripisati ili uračunati nekome ono što po pravu pripada drugome. Uzgred, ovo sam izvukao iz rečnika, koji je Elen Vajt imala u svojoj biblioteci. Želeo sam videti, šta je ona mogla naći kao definiciju, i ovo sam pronašao. Pripisati ili uračunati nekome ono što po pravu pripada drugome. To je ono što znači uračunati. Pratite li ovo? Imputacija je nešto što je stvarno, i ono je izvan nas. Ono nam se pripisuje ili uračunava. To je ono što Elen Vajt govori u ‘Putu Hristu’ na str.62, kada kaže- ‘Njegov karakter stoji umesto našeg karaktera.’ Gde je to učinjeno? To je učinjeno u Nebeskoj knjizi. To je nama pripisano; uračunato nam je, kao da je naše. U redu? A to nam daje zvanje za Nebo- opravdanje. Uračunata pravda nam daje zvanje za Nebo. Šta je zvanje? Precizno, to je zakonsko pravo posedovanja, pravo ili potraživanje. Ono što daje zakonsko pravo na posedovanje.’ Znate to, kada u trenutku slabosti poželite da kupite nov auto, ali nemate novaca; odlazite u banku i uzimate zajam. A oni su savršeno sretni da vam ga daju, po unapred određenoj kamatnoj stopi; a da bi se obezbedili, da dobiju svoj novac nazad, šta rade? Oni zadržavaju tapiju (ugovor). U stara vremena oni su je zaista i zadržavali. A sada oni uzimaju zalog. Ali u stara vremena su zaista zadržavali tapiju. I vi niste dobijali vašu tapiju, taj dokument koji ukazuje da ste vi zakonski vlasnik automobila, sve do…? Dok u potpunosti ne isplatite zajam. Tada bi vam banka vratila tapiju, i vi bi imali dokument koji kaže, da je to vaš automobil. A sada, opravdanje, uračunata Hristova pravednost, daje nam zvanje za večni život na Nebu. Ali dragi prijatelji, ko je to u potpunosti isplatio? Da li smo mi? Ne, nego je to Hristov život i smrt, koji nam je doneo večni život. Amin? Upravo je stoga, iako je smrt plata za greh, dar Božiji je…, šta? Večni život. (Rim.6:23.) Jedino što smo vi i ja zaradili je…, šta? Večna smrt; jer svi smo sagrešili. (Rim.3:23.) Ono što nam predstoji, kao oni koji su sagrešili, je večna smrt. Stoga budite oprezni. Budite oprezni u insistiranju, da dobijete šta ste zaslužili, ili u zarađivanju nečega. Jer ako insistirate na zarađivanju, vi ćete morati da…, šta? Da umrete… za večnost. Jedino je Isus Hrist, i to svojim životom i smrću zaslužio za nas večni život. Čujem li ‘amin’? I on može biti primljen samo kao besplatan dar, i to verom u Isusovu krv. Slažemo li se svi sa ovim? … samo verom u Isusovu krv. A sada hajdemo na datu (pravednost). To je osnova po kojoj primamo… Tako primamo pravednost koja nas posvećuje. Kroz davanje. Kada nešto dajete, kao to dajete? Davati- dati ili darivati deo; učiniti drugoga učesnikom u…’ Vidite, kada nešto dajete, vi to zapravo dajete osobi da bi ona to primila, učestvovala u tome. To je postalo deo nje. A uzgred, evo je mala naznaka koja vam može pomoći da razumete ove reči; U sred engleske reči ‘imputirati’ (uračunati) je PUT (što znači ‘staviti’), a to vam pomaže da razumete šta znači imputacija. Ono što je imputacija, je ono što stavljeno na vaš račun. U engleskoj reči ‘davati’ nalazimo reč PART (što znači ‘deo’), i to nam pomaže da shvatimo šta to zanči. Kada vam je nešto dato, to je postalo deo vas. Da li vam ovo pomaže? To postaje deo vas; to je stavljeno u vas. Ono što je uračunato menja vaš pravni osnov… Pratite me; ovo je važno. Šta je uračunata promena? Pravni osnov. A ono što je dato, menja vaše…, šta? Vaše moralno stanje. Pratite li me svi? Menjanje vašeg pravnog osnova kroz uračunatu Hristovu pravdu, znači vaše opravdanje. Menjanje vašeg moralnog stanja kroz… Izvinite, jesam li rekao- data? Menjanje vašeg pravnog osnova kroz uračunatu Hristovu pravdu, znači vaše opravdanje. Menjanje vašeg moralnog stanja kroz datu Hristovu pravednost, šta znači? Vaše posvećenje. Pratite li svi? Molim vas znajte, da uračunavanje nama Hristove pravednosti je jedino moguće, kroz ono što se već desilo na krstu. Pratite me, dragi prijatelji. Da postavim pitanje na ovaj način: Šta daje za pravo Bogu da mi pripiše, ono što je Hrist učinio, i na taj način me opravda? Šta Mu daje za pravo da to učini; da me opravda za večni život? Šta Mu daje za pravo da to učini? Zbog čega je On to učinio na krstu? A šta je On to učinio na krstu? On je preuzeo sve naše grehe i preneo ih je na Hrista, i na taj način Ga je osudio. Čujem li ja to ‘amin’? To je istorijska činjenica; to se već desilo. Šta se desilo na krstu? Svi naši gresi su preneti. Oni su šta? Oni su preneti, oni su uračunati, oni su pripisani Isusu Hristu. I na račun naših prenetih greha, On je osuđen na šta? Na smrt. I zbog toga što je Bog to učinio, sada svako ko dođe u podnožje krsta i verom prihvati Hrista, može da dovrši ovu razmenu. A šta je druga polovina? Onima koji su prihvatili verom Hristovu krv, On sad može da da svu Njegovu pravednost, Hristovu pravednost, da je pripiše verniku i na taj način ga opravda. Vidite li kako to funkcioniše? Sa obe strane ove transakcije je imputacija (pripisivanje). Zapazite, kako nadahnuće o tome jasno govori. Znaci vremena’ 14. april 1898: Iako nevin, Hrist je tretiran kao grešnik, da bi se Njegovim zaslugama grešnici, mada krivi, mogli tretirati kao verna i poslušna Božija deca. Hrist je umro sa gresima sveta, koji su Mu…’, šta? ‘… uračunati, da bi Njegova pravednost mogla biti…, šta? ‘… uračunata grešniku.’ Vidite, obe polovine ove transakcije uključuju…, šta? Uračunavanje. Pratite li svi? Uračunavanje- naši gresi su uračunati Hristu, da bi se Njegova pravednost mogla…, šta? Uračunati nama. E sad prijatelji, evo jedne veoma važne stvari, koju treba da razumemo. Molim vas, pomozite mi sa ovim. I znajte, da ja ne, ja samo ovde ne… ne ulazim u nepotrebne sitnice i detalje. Mi govorimo o osnovnim i bitnim istinama. Možda to ne uviđate, ali mi govorimo o suštini onoga što je pokrenulo veliku reformaciju. Govorimo o suštini predmeta rasprave, koja je razdvojila istinski Protestantizam od Rimokatolicizma. Dakle, ne govorimo o nekim beznačajnim stvarima. Ne govorimo o nekim beznačajnim stvarima. Pomozite mi u ovom. Uračunavanje. Šta ono menja? Da li ono menja nečiji pravni osnov ili nečije moralno stanje? Dobro; uračunavanje menja nečiji pravni osnov. Pratite pažljivo; samo uračunavanje ne menja nečije moralno stanje. Ono čini mogućim promenu moralnog stanja, i vodi ka promeni moralnog stanja, ali ono samo ne menja nečije moralno stanje. Kako ja to znam? Kada su naši gresi uračunati Hristu na krstu, da li su oni promenili Njegov pravni osnov u Božijim očima? Da li Ga je Bog računao kao grešnika? Jeste. Ali, kada su naši gresi uračunati Hristu na krstu, da li je to načinilo Njega samog grešnim? Ne! Ni u kom slučaju. I ja to ne kažem, kao da sam ja neki autoritet. da ste blagosloveni, ne usuđujem se da ja budem autoritet. Čujte: ‘Znaci vremena’ 30. maj 1895: Naši gresi su položeni na Hrista.’ Naši gresi su…, šta? Položeni na Hrista. Šta vi tu čujete? Uračunavanje. U redu? To je sinonim za ‘imputaciju’. Naši gresi su položeni na Hrista, kažnjeni u Hristu, uklonjeni od strane Hrista, da bi Njegova pravednost mogla biti…’, šta? … nama uračunata, onima koji ne hode po telu, nego po Duhu.’ A sad čujte sledeću rečenicu. Iako je greh stavljen na Njegov račun…’; opet se tu radi o uračunavanju. Čujete li to? Iako je greh…’, šta? ‘… stavljen na Njegov račun, nas radi, ipak je On još uvek savršeno bezgrešan.’ Čujem li ‘amin’? Sa svim našim gresima koji su Mu uračunati, On je i dalje u sebi ostao…, šta dragi prijatelji? Savršeno bezgrešan. Očigledno je onda da uračjunavanje ne menja nečije moralno stanje. Ali pitam vas, kada su naši gresi uračunati Hristu, da li je On postao grešnik u Božijim očima? I da li je Bog nastavio da Ga tretira kao da je grešnik? Da, zaista jeste. Zaista jeste; iako je On u sebi bio…, šta? Savršeno bezgrešan. Je li to značajno? Je li to značajno? Jeste. A zašto? Zbog druge polovine ove transakcije. Hajde sada, pomozite mi. Sve je to učinjeno, da bi Bog mogao šta to da uradi sa Hristovom pravednošću? Da nam je uračuna. A kada je Hristova pravednost uračunata nama, da li to nas čini pravednima? Da li to menja naše moralno stanje?♪ Ne. Ali, šta menja? Menja naš pravni osnov. A menja i to kako nas Bog posmatra, a samim tim i kako nas tretira. Čujem li ‘amin’? I zato Pavle kaže da Bog pravda…, koga? Bezbožnika. (Rim.4:5.) Bog opravdava bezbožnika, jer na krstu osuda pala na Božijeg Sina. Pratite li me? Kako Bog može da opravda bezbožnike? Jer je na Golgoti osuda pala na Njegovog Sina. Kako? Uračunavanjem naših greha Njemu. I sada On može opravdati bezbožnike, kroz čega? Kroz njima uračunatu Hristovu pravednost. Pratite li ovo? Ali dragi prijatelji, ovde imamo važnu stvar, nemojte je propustiti. Dozvolite da vam to kažem na ovaj način…, razumite. Kao što pravednost koja mene opravdava, nije moja pravednost, tako i greh koji je osudio Hrista, nije Njegov greh. Vidite li to? Želim da ponovim. Kao što pravednost koja mene opravdava, nije moja pravednost, tako i greh koji je osudio Hrista, nije Njegov greh. Čiji gresi su osudili Hrista? Vaši i moji. Jesu li oni bili Njegovi, makar samo jedan delić? Ne, nisu. To su isključivo i u celini bili naši gresi, koji su osudili Hrista. Da li se svi slažete? U redu, hajdemo sada na drugu stranu ove transakcije. Čija nas to pravednost opravdava? Čija pravednost mene opravdava? Hristova. Da li je ona makar delimično moja? Hajdete; zar nije 50% moja a 50% Njegova? Nije li? Ali pa ja imam svoj ponos. Evo, pomiriću se sa 10%. Samo desetak, dajte mi deseti deo. 10% moje, a 90% Njegovo. Nije li? O, sa vama je teško sarađivati. Kažem vam, ovo je moja poslednja ponuda. Moja poslednja ponuda je- 1% moje, a 99% Njegovo… 1%; pa čovek mora da ima makar malu zaslugu. Molim vas, dajte mi 1%. Da se niste usudili, sebi išta da pripišete. Da ste blagosloveni… Čujem li ja to ‘amin’? Pravednost koja nas opravdava je uvek i samo, ekskluzivno pravednost Isusa Hrista. Čujem li ‘amin’? Nemojte to zaboraviti. Od koje će vas to krajnosti uvek čuvati? Iz koje će vas to jame vaditi? Iz jame legalizma, i vi ćete ostati na pravom i uskom putu, gde i pripadate, ako se držite ove istine. Pratite li ovo? E sad, druga stvar koju treba da iznesemo. Molim vas, usresredite se. Iako uračunavanje samo po sebi ne menja naše moralno stanje, ono uvek legalno omogućava… prijatelji, šta omogućava? … legalno omogućava i vodi do promene našeg moralnog stanja. To je istina, i ona mora biti jasno utvrđena, ali to ćemo nastaviti posle pauze. Stoga, molim vas da ustanete na završnu molitvu. Oče nebeski, mnogo sam Ti zahvalan što nam pomažeš da razumemo ove veoma važne istine. Veoma važne, jer smo mi tako skloni da skliznemo u jednu ili drugu jamu. Gospod Isus je rekao- ‘Poznaćete istinu i istina će vas izbaviti.’ Oče, mi trebamo oslobođenje iz jama u kojima se valjamo. Treba da budemo izvučeni na prav i uzak put istine. Molimo Te da nam pomogneš, da jasno razumemo ove stavri, i ne samo da ih razumemo našim intelektom, nego nam pomozi i da ih prihvatimo srcem, i da im se potčinimo svojom voljom, da bismo mogli živeti u tim istinama. Nastavi da nas blagosiljaš svojim Duhom, dok nastavljamo sa našim proučavanjem, to je naša molitva u Isusovo ime. Amin.

Ako želite, možete listati transkript i čitati tekst dok gledate video. Ako ste prekinuli vaše proučavanje u određenom momentu, a ne znate gde ste stali, jednostavno pritisnite CTRL-F (APPLE-F) i ukucajte nekoliko reči koje ste poslednje čuli, te će vas pretraživač u momentu dovesti do željenog mesta.

Email, Print, Bookmark, or Share
  •  
  •   
  •  
  •  
  •  
0

Your Cart