13 – ‘Posvetiti… kupanjem vodenim’ (Efe. 5:26)

Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Dobro došli nazad prijatelji. Veoma cenim što ste ostali, da bismo nastavili. Opet nam je ponestalo vremena, i treba da završimo važno proučavanje kako uračunavanje čini legalno mogućim, i uvek vodi do, davanja. To je ključni koncept… To moramo razumeti, da bismo ostali izvan ove jame. Ali, pre nego nastavimo proučavanje, šta moramo učiniti? Moramo napraviti pauzu za molitvu. Pomolite se i za mene, dok se budete molili za sebe, molim vas.

Oče nebeski, tako je važno da pravilno raščlanimo Reč istine. Tako je važno da imamo uravnoteženo razumevanje, koje će nas održati na pravom i uskom putu. Mi smo tako skloni da izgubimo ravnotežu, i da skliznemo u jednu od krajnosti. Ali, mnogo smo Ti zahvalni, što silom Svetog Duha dolazimo do razumevanja istine, i ne samo da smo izbegli te krajnosti, nego se i držimo pravog i uskog puta. Molim Ti se, da mi Duhom istine pomogneš da objavim istinu i samo istinu. I tim istim Duhom koji me osposobljava da objavljujem, osposobi i svakoga da to razume. To je moja molitva u Isusovo ime. Amin.

Uračunavanje, dragi prijatelji, čini legalno mogućim, i uvek vodi do davanja. Kada su naši gresi bili uračunati Hristu na krstu, šta Mu je bilo dato? Upravo smo rekli, da uračunavanje čini legalno mogućim, i uvek vodi u davanje. Ako su naši gresi uračunati Hristu, tada nešto mora da Mu bude dato. Šta je dato Isusu na krstu? Naša smrt. Čujem li ‘amin’? Da li je Hrist umro našom smrću na krstu? Da. Zašto je On umro našom smrću? Jer su Mu naši gresi uračunati. I na osnovu onoga što Mu je uračunato, naša smrt Mu je…, šta? Data Mu je. Da li je On zaista u svojoj ličnosti primio našu smrt? Da li je to postalo deo Njegovog iskustva? Da. Da li je On zaista umro? Da.

Pratite sad ovo. Da On nije zaista umro, i da Mu naša smrt nije data, da li bismo mi mogli sa sigurnošću znati, da su Mu naši gresi zaista uračunati? Ne, ne bismo imali osnova; pratite ovo. Mi ne bismo imali opravdanih osnova da verujemo da su Mu naši gresi uračunati, da Mu naša smrt nije bila data. Ima li to smisla za vas? Mi znamo, da su naši gresi zaista Njemu uračunati, i stoga Bog Njega računa kao da je grešnik, jer je zatim naša smrt…, šta? Data Njemu. I je li to značajno? O jeste, značajno je. Zašto? Zbog drugog dela transakcije.

Da ste blagosloveni, antinomisti…; slušajte pažlivo. Kada nam je Hristova pravednost uračunata, to je učinilo legalno mogućim, i neminovno je dovelo do toga, da nama bude nešto dato. Šta je to? Hristov život. Čujem li ja to ‘amin’? Zato što nam je Hristova pravednost uračunata, to je učinilo legalno mogućim, i dovelo do davanja nama Hristovog života. Mi živimo Njegov život, jer nam je Njegova pravednost uračunata. Ali, šta je od toga uzrok, a šta posledica? Ovo je od suštinske važnosti; nemojte to propustiti. Nemojte to propustiti. Da li sam ja opravdan, jer živim Njegov život? Ili, da li ja živim Njegov život, jer sam opravdan? Hajde sada, koji je od ta dva? Dobro za vas; to je ovaj drugi. Da li je to bitno? Da li je značajno? O, verujte da je tako, dragi prijatelji. Vidite, u trenutku kada pomislimo da smo opravdani, zato što živimo Njegov život, u koju ćemo jamu upasti? U jamu legalizma.

Ali, u trenutku kad pomislimo da možemo biti opravdani, bez da živimo Njegov život, u koju tada jamu upadamo? U jamu jeftine milosti, antinominijanizma. Da li me pratite u ovom? Vidite dragi prijatelji, to je u bliskoj vezi sa osnovnom istinom, da je vera bez dela…, šta? Mrtva. (Jak.2:18.) Ako zaista verujem da se računam pravednim verom u Hristvou krv, ta ista vera će primiti i drugu, od dvostruke mere, a to je voda, voda života. To će mi biti dato, i ja ću živeti Njegov život. Amin? Ja ću živeti Njegov život. Ali, ja nisam opravdan, jer živim Njegov život. Ja živim Njegov život, jer sam opravdan.

A sada, ako imate neko pitanje, dođite ovamo. Da li je Hrist osuđen, jer je umro mojom smrću? Ili, da li je On umro mojom smrću, jer je osuđen? Koje je uzrok, a koje posledica? Nema baš toliko hrabrosti sada. No, pitaću ponovo. Da li je Hrist osuđen, jer je umro mojom smrću? Ili, da li je On umro mojom smrću, jer je osuđen? Drugo je; On je umro mojom smrću, jer je bio osuđen. A sada prijatelji, ako mislite da nepotrebno cepidlačimo, molim vas, da ponovo razmislite. Kao što sam ranije nagovestio, mi se bavimo suštinskim pitanjem, koje je pokrenulo celu veliku reformaciju. Vidite, Rimokatolicizam uči da nas Bog čini svetima, i onda na osnovu toga što to čini, On nas i opravdava. To se teološki naziva- ‘ulivena blagodat’. Kako se zove? Ulivena blagodat. To je učenje, da nas Bog čini svetima delovanjem Svetog Duha u nama, i onda na osnovu toga šta je On učinio u nama, On nas opravdava. Vidite, mnogi optužuju Rimokatolicizam da naučava opravdanje delima- našim sopstvenim naporima da držimo zakon, ali oni to ne uče. Oni uče, da je to ono što Sveti Duh čini u nama, što nas čini pravednim, ulivanjem blagodati. Ali dragi prijatelji, molim vas razumite, da to nije ono što Sveti Duh čini da bi nas opravdao. Ono što Sveti Duh čini u nama, nas posvećuje. Čujem li ‘amin’? Posvećen život nas ne opravdava. Hristov život i smrt u našu korist, koji se pripisuju na naš račun, je ono što nas opravdava. Čujem li ‘amin’? Posvećeni život je posledica opravdanja, a ne uzrok opravdanja. Slažete li se svi sa ovim?

U trenutku kada pomislimo da je posvećen život uzrok opravdanja, upadamo u legalizam. I zato Rimokatolicizam ima sve te stvari, koje činite da bi nešto zaslužiti. I zahvaljujući onom što se dešava u vašem životu, vi možete zaraditi vaše prihvatanje, možete zaraditi izbavljenje iz čistilišta itd. Ali, ono što postavlja sekiru na koren celog tog sistema je jednostavna istina, da će pravednik od vere živ biti. (Rim.1:17.) Kako? Od vere će živ biti. A ‘vera je tvrdo čekanje onoga čemu se nadamo, i dokazivanje onoga što ne vidimo.’ (Jev.11:1.) A možemo li videti naša dela? Da, možemo videti naša dela; naravno da možemo. No, dragi prijatelji, ako mislite da ste opravdani na osnovu bilo čega što možete videti, vi ste opravdani delima a ne verom. Šta nas to opravdava? To je ono što je Isus učinio za nas, a što se pripisuje na naš račun. To nije nešto što vidimo u sebi. To je ono što vidimo očima vere u Isusa. Je li vam to jasno?

Ono što se dešava u nama, da li je to važno? Da li je suštinsko? Da. Moramo li mi biti posvećeni? Da. Bez podobnosti, moralne prikladnosti, nikada nam neće biti dozvoljen odlazak na Nebo. Ali dragi prijatelji, našu podobnost nismo zaslužili. Ona ne zaslužuje večni život, ona nas jednostavno sprema da uživamo u njemu! Čujem li ‘amin’? Ponavljam, vaša moralna podobnost, moja moralna podobnost nema nikakve veze sa zarađivanjem večnog života. Ali, verujte da ima veze sa spremanjem da uživamo u njemu. Ko je jedini, koji je zaslužio večni život? Isus Hrist, i to Njegovim životom i smrću.

Ali, imam pitanje za vas. Hoće li čovek čiji je telesni um u neprijateljstvu prema Bogu, imati moralnu podobnost za Nebo? Hoće li biti srećan kamper tamo? Dozvolite da dam izjavu, da želim… ako ništa drugo ne zapamtite sa ovog seminara, ako ništa drugo ne zapamtite sa svih ovih sastanaka, molim vas zapamtite ovo- Bog neće povesti nikoga na Nebo, ko tamo ne bi bio srećan. Jeste li čuli, šta sam upravo rekao? Molim vas zapamtite, ponoviću. Bog neće povesti nikoga na Nebo, ko tamo ne bi bio srećan. Da li bi telesni čovek bio srećan na Nebu? Telesni čovek mrzi Boga. A šta je ustvari Nebo? To je život u Božijem prisustvu. (1.Moj.3:8; Psa.68:2; Luk.1:19.) Da li će telesni čovek biti srećan da živi u prisustvu Božijem? Njemu bi to bilo izuzetno jadno. A šta to čini stanovnike Neba radosnim i srećnim? To je poznavanje, želja i činjenje onoga što je Bogu ugodno. Da li telesni čovek nalazi radost u tome? Ne. ‘Telesni um je u neprijateljstvu sa Bogom, i on se ne pokorava zakonu Božijem, niti može.’ (Rim.8:7.)

Da li shvatate da nam nadahnuće kaže, da bi za neobraćenog, telesnog čoveka Nebo bilo mesto mučenja? (GC 542.2) Nebo bi bio pakao za neobraćene osobe. To bi im bio pakao. I upravo zato, dragi prijatelji, Bog ne može povesti na Nebo nikoga ko nije svet. Čujem li ‘amin’? Jer, kao što smo ranije rekli, sreća je posledica svetosti. Pratite li ovo? Sreća je šta? Posledica svetosti. Toliko mnogo ljudi provode ceo život tražeći sreću, i nikad je ne nađu. Zašto? Jer, ako je tražite, nećete je naći. Ako tražite sreću, nećete je naći. Vidite, ako tražite da sebe usrećite, to je u osnovi sebično. A sebična osoba nikad nije srećna. Čujete li me? Bog nas je načinio da tražimo našu sreću u davanju sebe drugima. Ima li to vama smisla? To je ono što donosi sreću; to je svetost, to je život u celosti za Boga i druge, a ne za sebe. To je ono što je svetost- živeti za Boga i druge. To je živeti u harmoniji sa zakonom. To je živeti u harmoniji sa principima samopožrtvovane i samoodričuće ljubavi. I ako ikada mislimo biti srećni, ako ja mislim biti srećan, treba da naučimo da budemo sveti. I upravo je svetost suštinska podobnost za Nebo. To je moralna prikladnost, koju moramo imati ako mislimo biti srećni kamperi tamo. Pratite li me? Posvećen život je onda proces kojim nas Bog priprema da budemo srećni na Nebu. To je sredstvo kojim nas Bog uči da budemo sveti, da bismo bili srećni na Nebu. Jer je sve tamo sveto.

A uzgred, kada mi moramo naučiti da budemo srećni sa svetošću? Ovde i sada, dragi prijatelji. Ovde i sada, tokom ovog života probe. Posvećenje je od suštinske važnosti; nema drugog načina da stignemo na Nebo, bez da budemo posvećeni, ali to nema nikakve veze sa zarađivanjem večnog života; to nije po zasluzi. Ali je od suštinske važnosti, ako mislimo biti srećni tamo. Vidite, to je ono što vi, dragi narode, treba da razumete.

O prijatelji, ako se Božijom blagodaću ikada budemo našli na Nebu… Ako se Božijom blagodaću ikada budemo našli na Nebu, da li smo mi išta učinili, da bi to zaslužili? Ako imate pitanje, ili se kolebate u vezi toga, treba da se zapitate, da li je Isus učinio išta, što je zaslužilo smrt? Čujte ovu izvanrednu izjavu…, ustvari dve. Desire of Ages (Čežnja vekova) str.25: ‘Sa Hristom se postupalo kako smo mi zaslužili, da bi se sa nama moglo postupati kako je On zaslužio. On je bio osuđen radi naših greha, u kojima nije imao…’, šta? ‘… nikakvog učešća, da bismo mi mogli biti opravdani Njegovom pravednošću u kojoj mi nismo…’, šta? ‘… imali učešća. On je pretrpeo smrt, koja je bila naša, da bismo mi mogli primiti život koji je Njegov. Njegovim ranama mi se iscelismo.’ (Isa.53:5.) A sada, čujte i ovu: Signs of the Times (Znaci vremena) 27. jun 1900: ‘Onoga koji ne znadijaše greha, nas radi učini grehom, da mi budemo pravda Božija u Njemu. (2.Kor.5:21.) Na Njega su stavljeni sva naša bezakonja. (Isa.53:6.) On je živeo da bi bio naš Zastupnik. On nije učinio ništa, što je zasluživalo smrt, a ipak je umro. I ako budemo čuli drage reči- Dobro urađeno, dobri i verni slugo; … uđi u radost svoga Gospodara (Mat.25:21.), mi nismo učinili ništa, što zaslužuje život.’ Hajde, treba da čujem ‘amin’ na ovo. Da li to priznajete? ‘Bezgrešni Isus je umro, ne učinivši ništa što je zaslužilo smrt. A grešnik je spasen, ne učinivši ništa što zaslužuje spasenje. On je svet, bez svojih zasluga. No, obučen u besprekorne Hristove haljine pravednosti, prihvaćen je od Boga.’ Slava Bogu. Amin? Prijatelji, to je evanđelje! I ako to shvatite i za to se uhvatite, vi ćete najverovatnije ostati izvan obe jame… obe krajnosti. O, molim se da vam to bude jasno.

A sada, ono što želim da uradim, je da razmotrimo kako se mi to posvećujemo. Naslov lekcije je- ‘Posvetiti…, čime? ‘… kupanjem vodenim.’ Posvetiti…, čime? ‘… kupanjem vodenim.’ (Efe.5:26.) Prvo smo razmotrili krv, a zatim u poslednjem proučavanju pokušali smo da neodvojivo sjedinimo krv i vodu, opravdanje i posvećenje, zvanje i podobnost, uračunatu pravednost i datu pravednost, i da se uverimo, da iako ih razlikujemo, da ih nikada…, šta? Ne odvojimo. A sada želim da se fokusiramo na vodu, i na ono šta ona čini… šta ona simboliše. Pretpostavljam, da ste već pogodili ili zaključili šta simboliše. Odabrane pouke 1′ str.215: Jedinorodni Božiji Sin je umro, da bismo mi mogli živeti. Gospod je prihvatio tu žrtvu u našu korist, kao našu zamenu i sigurnost, pod uslovom da mi…’, šta? ‘… prihvatimo Hrista’. Pauza. Ova mera je za sve dostupna, ali se primenjuje pojedinačno. Pratite li me? Postoji zabuna među nama kao narodom povodom ovog pitanja, i stoga treba to da ponovim. Mera, koja nam obezbeđuje večni život i opravdanje, je dostupna svima. Ona je za svakoga ko je želi, ali dragi prijatelji, ona se primenjuje pojedinačno, jer mi moramo doći do krsta i da lično primimo Isusa Hrista kao svog Spasitelja. Čujem li ja to ‘amin’? Gospod je prihvatio ovu žrtvu u našu korist, kao našu zamenu i sigurnost, ali pod uslovom da prihvatimo Hrista, verujući u Njega. Grešnik mora verom doći Hristu i prihvatiti Njegove zasluge, položiti svoje grehe na Njega i prihvatiti Njegovo oproštenje.’ A uzgred, sve je to prikazano kroz svetinju i njenu službu, zar ne? Čitamo dalje: ‘Zbog tog razloga je Hrist došao na svet. Da bi se Njegova pravednost mogla uračunati pokajanom, a verujućem grešniku. I on postaje članom carske porodice, dete nebeskog Cara, naslednik Božiji i sunaslednik sa Hristom.’ A na osnovu čega mi postajemo članom carske porodice, detetom nebeskog Cara? Ličnim prihvatanjem Isusa Hrista kao svoga Spasitelja. A primanje Hrista, dragi prijatelji, je primanje Njegovog Duha. Mi moramo biti u Hristu, da bismo bili opravdani, a moramo imati Hrista u sebi, da bismo bili posvećeni. Ali, kao što smo već ranije rekli, ista vera koja vas stavlja u Hrista, će doneti i Hrista u vas. Mi Ga primamo, tako što primamo Njegovog…, šta? Duha. Zapazite, šta mi to primamo kao članovi carske porodice? Gal.4:6: ‘A budući da ste sinovi, Bog posla Duh Sina svoga u vaša srca, koji viče: Ava Oče!’ Gde to dolazi Duh Njegovog Sina? U naša srca, i postaje deo nas. I to je uračunato. Amin? I to je taj Duh, koji menja naše moralno stanje. Pratite li svi? Efe.1:13,14: U Njemu ste i vi, pošto ste čuli reč istine, evanđelje spasenja, u koga ste i poverovali, zapečaćeni obećanim Svetim Duhom, koji je zalog našeg nasledstva, za izbavljenje Njegove tekovine i na hvalu Njegove slave.’ Vidite, šta je Sveti Duh? Sveti Duh je garancija našeg nasledstva. Dragi prijatelji, mi imamo pravo na večni život, ali ako ga vi i ja ikada zaista nasledimo, ako ikada iskusimo večni život, mi moramo da se spremimo da to učinimo; moramo biti učinjeni svetim. A šta je garancija da mi možemo biti učinjeni svetim i spremnim? … da budemo učinjeni svetim i spremnim. To je upravo Sveti Duh. Kroz Duha, koji je dar nebeskog Oca, mi smo učinjeni svetima. Taj dar je nešto što moramo lično primiti, a moramo to lično i tražiti. Luk.11:13: Kada vi budući zli, umete dobre dare davati deci svojoj, koliko će više Otac nebeski dati Svetoga Duha onima koji…’, šta? ‘… koji ištu od Njega.’ Molim vas razumite ovde nešto veoma važno; Celim putem kroz plan spasenja, Bog ništa ne čini da naruši našu slobodnu volju. Slažete li se sa ovim? To je važan koncept. I zato prilikom svakog koraka, mi moramo ‘tražiti i biće nam…’, šta? ‘… dato.’ (Mat.7:7.) Da li Otac čezne, da nam da Duha? Da, i više nego što mi roditelji čeznemo da damo dobre dare našoj deci. Ali, može li nam ga Otac dati, ako ne tražimo? Ne. A zašto? Jer bi to bilo narušavanje naše slobodne volje, a On to ne želi; On tako ne postupa. I stoga iako je besplatno, šta mi to moramo? Moramo tražiti. Cela nebeska ekonomija radi na tom jednostavnom principu- Ištite i biće vam dato.’ I opet, Njegovim Duhom koji sve više primamo svakog dana svog života, Hrist sve više prebiva u nama. Mi uzrastamo ispunjavanjem Duhom. Mi uzrastamo učestvovanjem u Hristovoj prirodi. Isa.57:15… Jer ovako govori Visoki i Uzvišeni, koji živi u večnosti, kome je ime Sveti; na visini u svetinji stanujem, i sa onim ko je skrušena srca i smerna duha, oživljujući duh smernih i oživljujući srce skrušenih.’ Nije li to dragoceno? Nije li to radosna vest? Bog ne samo da nastava na Nebu, nego gde još nastava? U našim srcima… On prebiva u našim srcima. A to Njegovo prebivajuće prisustvo je u ličnosti Hristovog Duha, koji nas preobražava, dragi prijatelji, obnovljenjem…, čega? Naših umova. I mi smo promenjeni Duhom, da se vratimo na naš ključni tekst, iz čega? Iz slave u slavu. Zato je Pavle rekao u Kol.1:27, da je to ‘Hrist u vama nada…, čega? ‘Nada slave.’ Vidite li kako se sve to uklapa? Hrist u vama, nada slave. A sada želim samo da sumiram, deleći sa vama ovu izvanrednu izjavu nadahnutog pera. Poruke mladima’ 6. decembar 1894. To sumira ono o čemu smo pričali, ali to je nadahnuto Svetim Duhom, tako da se u to možete potpuno pouzdati. To je autoritet. Citat: ‘Hrist je skupo platio za rezidencije, koje je otišao da pripremi za one koji će u njima nastavati.’ Izvinite me: ‘Oni koji će nastavati u tim rezidencijama moraju, Hristovom pravednošću i radom Svetog Duha, biti podobni za nebesku zajednicu. Mora biti obavljena priprema za Nebo’; a kada to prijatelji? ‘U vremenu probe…’ A kada je to? To je upravo sada, i tu sam da vam kažem, dragi prijatelji, da nije još puno vremena ostalo; molim vas znajte to. Priprema za Nebo mora biti obavljena u vremenu probe, i mora postojati potčinjavanje radu Svetog Duha na srcu, da bi duša mogla biti dovedena u zajednicu sa Nebom, i…’ pažljivo slušajte, … da bi mogla biti poučena da uživa u realnosti večnog sveta.’ Koja je cela svrha posvećenja…, dela Svetog Duha u nama? Da nas pripremi da uživamo na Nebu. I da nam da moralnu podobnost. Da nam pomogne da nađemo sreću u svetosti. Čitamo dalje: Hristova prvednost, koja će biti uračunata verujućoj duši, biće zvanje, kojim će ulazak na Nebo biti zagarantovan. Kroz uticaj Svetog Duha vernik se menja u karakteru…’ Vidite, mi sad govorimo o podobnosti. … njegov ukus je prefinjen, njegov sud posvećen, i on postaje potpun u Hristu. Ljubav koja mu je pokazana u Hristovoj smrti, budi zahvalan odgovor ljubavi, i u odgovoru na iskrenu molitvu, vernik je doveden iz blagodati u blagodat, iz slave u slavu, sve dok posmatrajući Hrista ne bude promenjen u to isto obličje.’ Vidite li, kako ovo spaja sve ono što smo do sada proučavali? O, ja cenim tu izjavu; i morao sam je podeliti sa vama. A sada, šta je podobnost za Nebo? Šta je ona u suštini? U jednoj reči, to je svetost. To je .., šta? Svetost. Jev.12:14: ‘Mir imajte i svetinju sa svima, bez ovoga niko neće videti Gospoda.’ Da li je svetost neobavezna, ako mislimo biti u stanju da prođemo kroz biserna vrata i vidimo Boga? Da li je neobavezna? Ne prijatelji, ona je apsolutno suštinaska. I upravo zato vama i meni veoma treba voda, kao što nam treba i krv. Pratite li me? Krv nam daje zvanje, dok nam voda daje…, šta? Podobnost. Krv nam pripisuje pravednost, a voda nas čini svetima. A ta svetost, koju moramo imati, gde je moramo imati? Gde moramo biti sveti? Pa, gde smo mi? Mi smo ono što smo između desnog i levog uva. Već smo govorili o tome. Ono što čovek misli u svom srcu, ono je on.’ (Prič.23:7.) Pratite li ovo? Dakle, gde to moramo biti sveti, ako zaista mislimo biti sveti? U umu. Moramo posedovati Hristov um. Čujem li ‘amin’? O dragi prijatelji, molim vas ne gubite iz vida duhovnu prirodu svetosti. A kada kažem duhovnu, mislim na ono što se dešava između desnog i levog uva. Ono što se dešava u umu, u srcu, tamo gde moramo naučiti da budemo sveti. Kao što je Isus rekao u propovedi na gori, Mat.5:8: Blago onima koji su…’, šta? ‘… čistog srca, jer će videti Boga.’ Bez svetosti niko neće videti Boga. ali, gde to vi morate biti sveti, gde morate biti čisti? U srcu… čisti u srcu. Volim ovako iskazati taj stih: Srećni su oni sveti, jer su spremni za Nebo; Srećni su oni sveti, jer su spremni za Nebo. A sada dragi prijatelji, da li je svetost nešto što je neobavezno, u ovim završnim časovima istorije? Možemo li biti nemarni u zadobijanju svetosti? Molim vas znajte, da ne možemo. Pregled i glasnik’ 30. maj 1882; čujte: To je veliko i svečano delo, zadobijanje moralne podobnosti za društvo čistih i blagoslovenih. Božija Reč predstavlja standard, sa kojim trebamo uskladiti svoj život i karakter. Mi možemo odabrati da sledimo neki drugi standard, koji je više u skladu sa našim srcem, ali na taj način nikada ne možemo zadobiti Božije odobrenje. Samo usklađivanjem sa Božijom Reči, možemo se nadati meri rasta visine Hristove. Mi to moramo ili nikada nećemo ući na Nebo.’ Dragi prijatelji, molim vas razumite apsolutnu potrebu moralne podobnosti, ako ikada mislite ući na Nebo. A kako mi zadobijamo tu moralnu podobnost…, to čišćenje nazvano svetost ili posvećenje? Kako to zadobijamo? ‘Kupanjem…’, kakvim? ‘… vodenim.’ (Efe.5:26.) Mi se posvećujemo kupanjem vodenim. U redu, napokon smo došli do vode. Šta ona simboliše? Jeste li to već shvatili do sada? Šta voda simboliše? Ona simboliše Svetog Duha. Šta voda simboliše? Svetog Duha. Jov.7:37; čujte: A u poslednji veliki dan praznika stajaše Isus i vikaše, govoreći: ko je žedan neka dođe k Meni i neka pije. Koji Me veruje, kao što Pismo reče, iz njegova srca će poteći…’, šta? ‘… reke žive vode.’ I šta nam odmah zatim… Šta nam Pismo odmah zatim kaže, o čemu je On govorio? 39. stih: ‘A ovo reče za Duha.’ U redu dragi prijatelji, voda koja je potekla iz probodenog Isusa Hrista koji je visio na krstu, šta je ona predstavljala? Svetog Duha. Neko od vas će možda pomisliti- ‘Pa, čekaj malo, mislio sam da je Sveti Duh simbolisan uljem.’ Da, i vatrom i vetrom… ali u ovom slučaju je to voda, koja simboliše Svetog Duha. Konkretno i eksplicitno ona je identifikovana kao simbol Svetog Duha. A sada, sa tim razumevanjem, hajde da pogledamo neke odeljke iz Pisma, koji govore o ‘kupanju’. Tit.3:5-7: … ne za dela pravedna koja mi učinismo, nego po svojoj milosti spase nas, banjom (kupanjem) preporođenja i obnovljenjem Duha Svetog…’ Vidite, voda tj. Sveti Duh je ono što nas pere, obnavlja, preporađa. 6. stih: ‘… kojega izli na nas obilno kroz Isusa Hrista, našeg Spasitelja, da se opravdamo blagodaću Njegovom, i da po nadi budemo naslednici večnog života.’ Molim vas zapazite Pavlovo izražavanje; ono je veoma značajno. Jesmo li oprani Svetim Duhom, posvećeni, da bismo na taj način bili opravdani? Ne. Kako kaže? … da se opravdamo blagodaću Njegovom.’ Vidite, verom u krv smo opravdani. Ali, pošto smo opravdani Njegovom blagodaću, šta treba da uradimo? Treba da se spremimo da budemo naslednici, po nadi večnog života. Vidite, krv nam daje nadu u večni život, a voda nam daje podobnost da ga zapravo iskusimo. Da li se svi slažete sa ovim? Evo još jednog stiha o ‘kupanju’. Efe.5:25 i dalje: Muževi, ljubite svoje žene, kao što i Hrist ljubi crkvu, i predade Sebe za nju, da je…’, šta? … da je posveti, očistivši je kupanjem vodenim u reči.’ Molim vas zapazite, šta predstavlja voda? Šta to voda simboliše? Svetog Duha. Ali, šta to Sveti Duha koristi u ovom procesu čišćenja? … u ovom procesu posvećenja? Šta koristi Sveti Duh? Reč. O, molim vas pažljivo pročitajte: Da je posveti, očistivši je kupanjem vodenim u reči.’ Vidite prijatelji, Sveti Duh uvek koristi Božiju Reč, da bi nas posvetio. Želim to da ponovim: Sveti Duh…, šta? Uvek koristi Božiju Reč, da bi nas posvetio. U stvari, volim to ovako da iskažem: Duh ne radi bez Reči, a Reč ne radi bez Svetog Duha. Samo to dvoje zajedno je posvećujuća sila u životima vernika. Ali, dozvolite mi da vam ovde dam malo upozorenje. Sotona sve falsifikuje. U stavri, pre nego sve bude gotovo, on će se predstaviti i kao ko? Isus Hrist… … on će biti i falsifikovani Mesija. Ali, koga on sada falsifikuje u hrišćanstvu? Svetog Duha. Ima toliko crkava u hrišćanstvu, koje su sve uzbuđenje o tome šta ‘Sveti Duh’ čini u njihovim sredinama. Neke uzbudljive i natprirodne stvari se dešavaju. U stvari dragi prijatelji, biće sve više uzbudljivo i natprirodno. Pre nego sve bude gotovo, neprijatelj će raditi sa ‘znacima i čudima da bi prevario, ako je moguće…’, koga? ‘… i izabrane.’ (Mat.24:24.) I mi nećemo moći da se oslonimo na naša čula, da bismo odredili, je li to od Svetoga Duha ili nije. Kako da znamo, da li je istinito ili falsifikovano? Kako ćemo znati? Ako je istinito, čujte me, oni koji su pod takvim uticajem sigurno će biti oni koji marljivo proučavaju Božiju Reč, i koji traže da razumeju, znaju i žele ono što je ugodno Gospodu i Spasitelju, Isusu Hristu. Da znaju, žele i čine što je ugodno njihovom Gospodu i Spasitelju, Isusu Hristu. To je uvek ono na šta Sveti Duh vodi da urade, one koji su pod Njegovim uticajem. Sećam se toga dobro, beše to pre par godina, ali se toga sećam kao da je bilo juče. Razgovarao sam sa mladim čovekom, i on je bio toliko uzbuđen o tome šta ‘Sveti Duh’ čini u njegovom životu, i u njegovoj crkvi u koju je išao. Ja mu rekoh- ‘Brate pa to je divno. Vi mora, vi mora da ste zaista ušli u Reč, proučavate je i toliko toga ste naučili.’ On me je pogledao začuđeno i rekao- Čoveče, šta ti to govoriš? Meni ne treba Reč. Ja imam Svetoga Duha, koji će mi reći šta da radim.’ Dragi prijatelji, uveravam vas da je to falsifikat. Molim vas, budite oprezni. Sveti Duh uvek koristi Reč da bi nas posvetio. A šta je svrha tog čišćenja, tog kupanja, posvećenja? Pogledajte 27. stih i pazite na našu ključnu reč ovde. Da stavi pred Sebe…’, šta? … slavnu crkvu, koja nema mane i mrštine, ili tako nešto; nego da bude sveta i bez mane.’ O dragi prijatelji, šta je delo Svetog Duha? Da nas promeni iz slave u slavu. Da bi mogla postati…, šta? Slavna crkva. A šta mislite, šta je slavna crkva? Hajde, upotrebite ključ. To je crkva koja odražava karakter Isusa Hrista. Čujem li ja to ‘amin’? To je slavna crkva. I svim svojim srcem čeznem da ova crkva bude slavna crkva. Čeznem da ova crkva sjajno sija i da odražava svetlost divnog Hristovog karaktera. I kada ova crkva postane slavna crkva, tada će biti efikasni svedok za Cara, i podoban stanovnik Carstva. Vidite, to je delo Svetog Duha, dragi prijatelji, ne samo da nam pomogne da se spremimo, ne samo da nam pomogne da se spremimo da odemo na Nebo kada Isus dođe, nego i da nam pomogne da u međuvremenu drugima pomažemo da se spreme. A mi nećemo biti sposobni za to, osim ako ne budemo imali karakter sličan Hristovom. Ista stvar koja nas sprema da idemo na Nebo, čini nas efikasnim u zadobijanju duša; slava Bogu… a to je karakter sličan Hristovom. To je karakter sličan Hristovom. Jov.17:17: Posveti ih istinom. Reč je Tvoja istina.’ Da li je to kontradikcija? Pismo kaže, da smo posvećeni Svetim Duhom, a kaže i da smo posvećeni istinom. Ne, to nije kotradikcija. Zapamtite, da Sveti Duh i Istina tj. Reč, uvek deluju zajedno. Izdanje rukopisa’ tom 4, str.345: Istina, dragocena istina ima posvećujući uticaj. Posvećenje duše, koje se dešava radom Svetog Duha, je stavljanje Hristove prirode u ljudski rod. To je blagodat našeg Gospoda Isusa Hrista, otkrivena u karakteru, i to blagodat koja se primenjuje aktivnom upotrebom u dobim delima. Tako se karakter preobražava sve više i više u obličje Hristovo, u pravednost i istinsku svetost.’ U sve veće savršenstvo. O prijatelji, to je ono za čim žudim… Jeste li i vi sa mnom? … da budemo promenjeni iz slave u slavu. Sve više i više u beskonačno slavno obličje našeg Spasitelja i Izbavitelja. Čežnja vekova’ str.671: Srce može biti učinjeno čistim samo Duhom. Kroz Duha vernik postaje učesnik u božanskoj prirodi. Hrist je dao svoga Duha kao božansku silu, da pobedi sve nasleđene i gajene tendencije ka zlu, i da utisne svoj karakter u svoju crkvu.’ Auu! Bog nam je dao svoga Duha, da nam pomogne da pobedimo…, koliko? SVE nasleđene i gajene tendencije. I šta još? Da utisne… Koju mi to grčku reč imamo- za ‘utisnuti’? Sećate li se našeg proučavanja? ‘Karakter.’ {Lekcija 8} To je delo Svetog Duha, da utisne u nas karakter Isusa Hrista. I tako prijatelji, imamo tu Pavlovu molitvu; Efe.3:16 i dalje: Da vam da silu po bogatstvu slave svoje, da se utvrdite Duhom Njegovim za unutrašnjeg čoveka.’ Pauza. Gde se dešava ta promena? Gde? Da li spolja, u domenu našeg ponašanja? Ne, nego gde? U unutrašnjem čoveku. I kada se promena desi u unutrašnjem čoveku, hoće li to biti očigledno i spolja? Da, apsolutno. Ali, ono što se dešava tu spolja, ako izvire iz obraćenog intelekta i preobraženog srca, je istinski izraz ljubavi, a ne licemerje. Amin? Neka nam Bog pomogne, da budemo promenjeni iznutra ka spolja. Znate li šta većina od nas pokušava da učini? Da sami sebe promene, i to spolja. Ne znam za vas, ali ja sam otkrio da to ne funkcioniše. Slažete li se sa mnom? Dragi prijatelji, tolike godine je ovaj čovek pokušavao da postane hrišćanin, kroz promenu ponašanja. I to je jedno uzaludno delo, da ne pričam o bednom iskustvu. U tome nema radosti. To je samo stiskanje zuba i usklađivanje sebe sa slovom zakona. A jedina stvar koju možete tako postići, je da postanete lepo okrečeni grobovi. Ali, to je ono što je zastrašujuće. Vi možete biti divni spolja, i možete prevariti sebe, pa i druge. Ali, ne možete prevariti…, koga? Boga. Jer On ne gleda, ono što čovek gleda. Čovek gleda na ono što je spolja, ali On gleda…, gde? U srce. (1.Sam.16:7.) Nek nam Bog pomogne da se naučimo, da se promenimo iznutra ka spolja. Nek nam Bog pomogne, da iskusimo tu promenu silom Svetoga Duha. Da ‘budemo promenjeni obnovljenjem…’, čega? ‘… uma.’ (Rim.12:2.) Vidite, mi pokušavamo da budemo hrišćani promenom ponašanja. A Bog želi, da budemo hrišćani obnovljenjem uma. On želi da promeni suštinu našeg bića. Sa kojim ciljem? 17. stih: Da se Hrist verom useli u srca vaša, da budete u ljubavi ukorenjeni i utemeljeni; da biste mogli razumeti sa svima svetima šta je širina, dužina, dubina i visina, i poznati pretežniju od razuma ljubav Hristovu, da se ispunite svakom puninom Božijom.’ O brate, sestro, kakva divna sudbina. Kako je divna naša privilegija kada dođemo pred krst, i primimo krv i vodu. Krv nas čini naslednicima Carstva, a voda koja dolazi nas priprema da ga nasledimo… … menja nas iznutra ka spolja. 20. stih: ‘A Onome koji može još izobilnije sve činiti što ištemo ili mislimo, po sili koja čini…, gde? … u nama, Onome slava u crkvi po Hristu Isusu u sve naraštaje za vjeke vjeka. Amin.’ O brate, sestro, hvalim Boga za krv i vodu. Amin? Slavim Boga za potpunu, dvostruku meru blagodati, koja nam je obezbeđena po beskonačnoj ceni. I želim da vas podstaknem, ohrabrim i da vas navedem da dođete… da dođete u podnožje krsta i primite tu dvostruku meru blagodati. Ne daj Bože, za bilo koga od nas ovde, da nam je On, po toj beskonačnoj ceni, uzalud to obezbedio. Ne daj Bože da je tako, prijatelji. Molim vas, hoćete li dozvoliti da vas Hristova ljubav privuče? Kada budem podignut od zemlje…, šta? ‘… sve ću privući k sebi.’ (Jov.12:32.) Vidite li svoju potrebu za krvlju i vodom. da biste bili opravdani i posvećeni? Pošto vidite svoju potrebu, hoćete li primiti te mere, koje jedine mogu zadovoljiti te potrebe? Hoćete li doći pred krst? Ako je to vaša čežnja, hoćete li ustati na završnu molitvu? Oče nebeski, mnogo sam Ti zahvalan na toj krvi i vodi. Hvala Ti, što u toj dvostrukoj meri imamo sve što nam je potrebno. I molim Ti se, da svako od nas, odgovori na beskonačnu ljubav, koja je otkrivena u Hristu i to raspetome, i sada odmah dođe u podnožje krsta i primi tu dvostruku meru. Braćo, sestre, sa pognutim glavama i zatvorenim očima u privatnosti molitve u kojoj uživate pred vašim Gospodom i Spasom Isusom Hristom, želim da vas ohrabrim… da dođete pred krst i u molitvi vašem Gospodu i Spasitelju, vašem nebeskom Ocu, tražite tu dvostruku meru. Ona je dostupna besplatno svakome ko dođe i primi je, ali ona mora lično da se primi. Lično vi morate da je tražite. Prihvatanjem Isusa, vi prihvatate sve ono što On ima da vam da. Znam, da su neki od vas već zatražili i primili te mere blagodati, kao što sam to i ja, ali čak da ste to već ranije i učinili, shvatite, kao što to moram i ja, da mi moramo iznova svaki dan da dolazimo pred krst i da primimo tu dvostruku meru! I samo dok to činimo i isključivo se na to oslanjamo, bićemo u mogućnosti da se održimo na pravom i uskom putu, izvan obe jame tj. krajnosti. Bilo da ste to prepoznali ranije ili niste, hoćete li u privatnoj molitvi u kojoj uživate pred Hristom…, hoćete li zatražiti tu potpunu, dvostruku meru, da bi vaš nebeski Otac, koji čezne da vam je da, to mogao učiniti upravo sada? Hoćete li molim vas, to učiniti? Razgovarajte sa Njim upravo sada, Oče nebeski, mnogo sam Ti zahvalan, što si Ti oduševljen da nam daješ sve što nam je potrebno, a zahvaljujem Ti, što je za Tebe radost večeras, kada se od Tebe traži da daš krv i vodu. Molim Ti se, da izliješ tu dovoljnu meru na svako srce i um, koji su je tražili. I daj nam da iskusimo njenu dovoljnost, više nego ikada ranije; ne samo da nam da zvanje za Nebo, nego i da nam pomogne da dosegnemo podobnost za Nebo, da bismo kada Isus dođe, bili spremni da živimo sa Njim, večno uživajući u življenju sa Njim. Molim Te Gospode, pomozi nam da primimo krv i vodu, ne samo da bismo dosegli Nebo, nego i da bismo postali efikasni u zadobijanju duša, da bismo takođe mogli dovesti i druge, kroz silu Svetog Duha, u spasonosnu zajednicu sa Tobom. Neka to bude naše iskustvo, to je naša molitva u Isusovo ime. Amin. Neka vas Bog blagoslovi, prijatelji. Mnogo vam hvala.