Select Page

Ova lekcija nije završen u pdf. Želite li nam pomoći? Radimo na ovom projektu. Ова лекција није завршен у пдф. Желите ли нам помоћи? Радимо на овом пројекту.

Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Dobro veče, dobro došli nazad. Baš je dobro da vas imamo ovde, da nastavimo sa seminarom, našim seminarom probuđenja, nazvanom- ‘Iz slave u slavu’… seminar o principima razvijanja hrišćanskog karaktera. Mi zajedno marljivo proučavamo najvažnije delo, ikada povereno ljudskim bićima. A šta je to? Izgradnja karaktera. Ako i sada ne možete odgovoriti na to pitanje, u nevolji ste. Možete li ponoviti našu ključnu izjavu, koju smo izbacili u ovoj seriji, i koju stalno ponavljamo? Education (Vaspitanje) str.225. Probajte da je napamet iskažete. Hoćete li? Vidim da brzo otvarate vaše skripte, da biste u njih pogledali, varajući… Education (Vaspitanje) str.225. Hajde da pokušamo- ‘Izgradnja karaktera je najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima; i nikada ranije nije bilo toliko važno, da se marljivo proučava kao sada.’ A zašto je toliko važno sada? Zato što Car ubrzo dolazi. O ja to verujem dragi prijatelji, svim svojim srcem.

Mi imamo još dosta toga da uradimo, a vremena je malo. Koji je to naš zadatak? On je dvostruk. Imamo da odnesemo evanđelje svakom plemenu, jeziku i narodu (Otk.14:6.), a imamo i da pripremimo svoje živote. (Jev.12:14.)

Ali, molim vas znajte, da uspešno ostvarenje oba ova zadatka, zavisi od jedne te iste stvari, a to je izgradnja karaktera sličnog Hristovom. Jer jedino slični Hristu po karakteru, možemo biti i efikasni svedoci za Cara i podobni stanovnici Carstva. A prijatelji, pošto Car uskoro dolazi, insistiram da nema važnije teme za marljivo proučavanja od ove, sa kojom se rvemo iz večeri u veče. Hvala vam što ste voljni da neko svoje vreme investirate u ovo proučavanje. Moja je molitva, da požnjete večne dividende, i da vam bude na veliki lični blagoslov. A to može i hoće biti tako, ako proučavate Božiju Reč sa mnom, pod uticajem, usmeravanjem i vođstvom Svetog Duha. To je jedini način, da proučavanje Božije Reči bude blagosloveno. A jedini način da ja mogu biti kanal Božijeg blagoslova, je da On… je da me On udostoji i upotrebi, govoreći kroz mene, i to uprkos mene samog. I ja tražim da se molite, da bi On to večeras učinio, a pozivam vas da se pomolite i za sebe. Hajde da počnemo, kao što je to i naša praksa sa nekoliko trenutaka tihe molitve na kolenima.

Oče nebeski, u Isusovo ime- Gospoda naše pravde, dolazimo u Tvoje prisustvo večeras, pre svega da Ti zahvalimo na privilegiji, da Te nazovemo Ocem. Tako je dobro biti Tvoj sin i Tvoja kći. Mi ne cenimo tu privilegiju kako bismo trebali, ali kada budemo počeli da bolje razumevamo cenu koja je plaćena, mi ćemo to više ceniti. Mi smo Tvoja, krvlju otkupljena deca. Hvala Ti Oče; hvala Ti Isuse, što si platio tu cenu. I hvala Ti Oče, što zbog našeg starijeg Brata i Njegove zasluge, možemo doći u Tvoje prisustvo, sigurni da nas prihvataš u potpunosti i slobodno, kao što prihvataš svoga Sina, jer si izabrao, da vidiš nas, ne kakvi smo sami po sebi, nego kakvi smo u Njemu. Mi smo prihvaćeni u Voljenome, i o, koliko nas to hrabri i daje nam poverenje da Ti upravo sada priđemo i zamolimo Te ono što nam iznad svega treba, a to je izlivanje Svetog Duha. Molim Te Oče, mi smo se okupili ovde radi proučavanja Tvoje Reči, ali mi nikako ne možemo uspeti u tom zadatku, upoznavanja sa istinom koja menja život, osim ako Duh Istine ne bude tu sa nama. I ne samo u objavljivanju istine, nego i u njenom prihvatanju, neka Tvoj Duh bude silno prisutan. I Oče, ja bih te takođe zamolio, da načiniš ovde duhovno utočište, slobodno od uticaja neprijatelja istine. Sotona zna bolje od svih nas ovde, silu istine koja nas oslobađa, i zato se on toga boji više od svega drugog. On će učiniti sve što je u njegovoj moći, da nas omete da to ne čujemo, da ne razumemo, da to ne cenimo i da ne sprovedemo u naše živote. Ali Oče, ja se pozivam na Hristovu krv protiv neprijatelja, postavljajući je na vrata ove crkve, i tražim da ovo mesto bude sigurno kao Nebo. Pošalji silne anđele, da zadrže sile tame. I načini ovde za nas duhovno utočište, gde možemo bez smetnji čuti istinu. Molim Te usliši ovu molitvu, jer je molim u Isusovo ime. Amin.

Verujem da ste primili vaš dodatni materijal. Počinjemo večeras sa 31. stranom, zar ne? Sa 14. lekcijom, nazvanom- ‘Gospod naša pravda’. (Jer.23:6.) Volim to ime. To je jedno od mojih omiljenih imena za našeg Gospoda i Spasitelja, Isusa Hrista. I ono je duboko značajno, kao što ćemo, nadam se, i otkriti, dok budemo zajedno večeras proučavali Božiju Reč.

Mi smo to već pomenuli, kako prihvatajući tu dvostruku meru blagodati, koju pronalazimo u podnožju krsta, Božija slava tj. Njegov karakter, može biti obnovljen u nama. Ta dvostruka mera blagodati je simbolisana krvlju i vodom. Krvlju se opravdavamo. I to nam daje osnovu za izgradnju karaktera. To je kamen temeljac. A dragi prijatelji, molim vas znajte, da karakter ne može opstati u probi koja je upravo pred nama, osim ako se ne izgradi na temelju opravdanja kroz veru u Isusovu krv. On nikako ne može opstati. Svaki drugi temelj je kao pesak. Pa iako vi možete biti sposobni da izgradite veoma privlačne, sveže okrečene grobove na pesku… čujte me sada! … Kada padne kiša i dođe poplava (Mat.7:25.), šta će se desiti sa izgradnjom karaktera? Propašće. Sećate se one pesme koju smo pevali u subotnoj školi… o mudrom i ludom čoveku. Krv nam daje osnovu na kojoj možemo graditi.

A zatim nam voda daje silu, da izgradimo karakter Hristu na slavu. Voda simboliše Svetog Duha. I kada primimo datog Hristovog Duha, zapamtite, tu Hristovu pravednost koja nam je data, to je ono što nas posvećuje. A Hristova pravednost koja nam se uračunava, to je ono što nas opravdava. Ali, kada primimo datu Hristovu pravednost, primanjem Njegovog Duha, mi smo na taj način osposobljeni da se menjamo… u unutrašnjem čoveku, iznutra ka spolja, ‘promenjani obnovljenjem uma’ {Rim.12:2.}, ‘preobraženi… iz slave u slavu’, i kako to naš ključni tekst kaže- ‘kao od Gospodnjeg Duha’. {2.Kor 3:18.} A iz slave u slavu, je drugi način da se kaže- iz jedne faze razvoja karaktera u drugu. Nastavljamo izgradnju hrama karaktera na slavu Bogu, silom Svetog Duha.

A sada dragi prijatelji, moram vas upozoriti u ovom trenutku na veoma opasnu zamku, u koju je tako lako upasti, kada dođe do razvoja karaktera. Molim vas čujte me… pazite! Ja imam posebno breme, da budete svesni ovoga, jer se plašim da mnogi od mojih kolega adventističkih vernika se saplelo i palo u ovu zamku. I to ne govorim, kao da sam ja neki autoritet, nego to govorim po autoritetu i osudi istinitog Svedoka, a što se tiče crkve poslednjeg vremena. Koja je to zamka? Naša prva napomena u 14. lekciji; Signs of the Times (Znaci vremena) 27. mart 1893, precizno indentifikuju ovu zamku. ‘Istinsko iskustvo će rezultirati razvojem karaktera sličnom Hristovom.’ Pauza. Čime će rezultirati istinsko iskustvo? Razvoju karaktera sličnog Hristovom. Stoga, ako nema razvoja karaktera sličnog Hristovom, šta to govori o našem iskustvu? Ono nije istinsko. Pratite li me? ‘Istinsko iskustvo će rezultirati razvojem karaktera sličnom Hristovom. Ali, ali…’ Evo je zamka; pazite sad. ‘Osim ako se iz časa u čas…’ Ako se šta? ‘… iz časa u čas ne oslanjamo na Hrista, uveličavanje znanja i privilegija će rezultirati samopouzdanjem i samopravednošću… Duša mora da se odrekne svih zasluga, i da se potpuno pouzda u Njegove zasluge, koji je suviše mudar da bi pogrešio.’ Dragi prijatelji, koja je to smrtonosna zamka, u koju je tako lako upasti, dok uzrastamo u posvećenom životu, uzrastajući iz slave u slavu… Koja je? To je samopouzdanje i samopravednost. Samopouzdanje i samopravednost. I dragi prijatelji, to je bio problem kroz celu istoriju hrišćanstva.

Apostol Pavle je često govorio o tom pitanju, zar ne? Primer, Gal.5:4: Otuđiste se od Hrista, vi koji hoćete zakonom da se opravdate, i otpadoste od blagodati.’ Oni su krenuli sa opravdanjem verom, ali dok su uzrastali i sazrevali, naučivši da čine i govore ono što se od njih očekuje, postali su…, kakvi? Samopouzdani i samopravedni. I dragi prijatelji, tako je lako i nama da učinimo to isto. To je sklonost ljudske prirode, i svima nama je to zajedničko. A gde nas to vodi? Vodi nas u taj odvratni kompleks superiornosti, koji imamo u svojim srcima… evidentnim u rečima fariseja; Luk.18:11: Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože, hvalim Te što ja nisam kao ostali ljudi.’ Dragi prijatelji, molim vas znajte, da se dosta toga ovakvog dešava i u našoj voljenoj crkvi. Znaci vremena’ 21. oktobar 1897: Bože, hvala Ti, što nisam kao ostali ljudi. Ova molitva predstavlja molitve mnogih.’ Auu, jeste li to čuli? Ova molitva predstavlja molitve…, koliko njih? Mnogih! Oni misle, da zato što su izveli spoljašnje religijske dužnosti, da imaju pravo na Božije odobravanje. Kao i farisej, govore- Bože havla Ti što nisam kao ostali ljudi. Ali, oni su egocentrični i samopouzdani…’ Drugim rečima, oni su upali u ovu smrtonosnu zamku, zar ne? Oni su upali u ovu smrtonosnu zamku. A dragi prijatelji znajte, da sam otkrio, da što više znamo o tome, šta smemo a šta ne smemo činiti, i što više uspevamo da dovedemo svoje ponašanje u sklad sa slovom zakona, sve smo više skloni da upadnemu u ovu zamku. Od sveg drugog naroda, baš nama je dato mnogo svetlosti istine. Amin? Nama je dato tako mnogo svetlosti istine, a mi imamo, neki svesno, neki nesvesno, taj kompleks superiornosti. Bez obzira na sve to što imamo, više od drugih, mi mislimo za sebe da smo…, šta? Bogati, obogatili se i ništa nam ne treba. A uzgred, odmah posle ovoga što sam već pročitao nadahnuće citira Otk.3:17: Bogat sam i obogatio sam se i ništa mi ne treba.’ Ko je to, ko ovo izjavljuje? To je laodikejska crkva. A koja crkva je laodikejska? Hajde, priznajte sa mnom. To je crkva poslednjeg vremena. A jesmo li mi u poslednjem vremenu? Očigledno je to naš problem. Hoćete li priznati to? Očigledno smo i mi upali u ovu zamku. Znaci vremena’ 9. maj 1892: Velika opasnost za ljude, koji ispovedaju da veruju u istinu za ovo vreme…’ O kome ona to govori? O nama. Velika opasnost za ljude, koji ispovedaju da veruju u istinu za ovo vreme je, što oni osećaju, kao da imaju pravo na Božiji blagoslov, jer su eto oni učinili ovu ili onu žrtvu, učinili ovo ili ono dobro delo u svom radu za Gospoda.’ Pauza. Šta nam jedino daje pravo na bilo koji blagoslov od Boga? To je uračunata pravednost Isusa Hrista. Čujem li ‘amin’? Data pravednost nam ne daje pravo na ništa. To nam jedino omogućava podobnost, da uživamo u onome što je Hrist stekao za nas. Amin? Molim vas, nemojte nikada dozvoliti sebi da pomislite, da posvećen život na bilo koji način zaslužuje ili vam daje pravo, na bilo šta. To nije istina. A naša sklonost da mislimo tako, izaziva da upadnemo u ovu zamku, o kojoj večeras pokušavam da vas upozorim. Čitam ponovo: Velika opasnost za ljude, koji ispovedaju da veruju u istinu za ovo vreme je, što oni osećaju, kao da imaju pravo na Božiji blagoslov, jer su eto oni učinili ovu ili onu žrtvu, učinili ovo ili ono dobro delo u svom radu za Gospoda. Da li zamišljate, da pošto ste odlučili da držite subotu Gospodnju, da ste zadužili Boga, i da ste zaslužili Njegove blagoslove?’ Ovo je jedno skeptično pitanje, koje je postavila. Da li vam žrtve koje činite izgledaju kao dovoljne zaluge, koje vam daju pravo na bogate Božije darove? Ako cenite delo koje je Isus odradio za vas, videćete da nema nikakvih zasluga u vama i vašim delima.’ Čujem li ja to ‘amin’? Videćete vaše izgubljeno stanje i postaćete siromašni duhom. Postoji smo jedna stvar, koju siromašni duhom treba da urade, a to je da neprestano gledaju u…’, koga? ‘… u Isusa, i da veruju u Onoga koga je Otac poslao.’ Vidite dragi prijatelji, to je jedina stvar, koja će nas sačuvati da ne upadnemo u ovu zamku. Da neprestano gledamo, i da se isljučivo pouzdamo u pravednost Isusa Hrista. Samo nas to može sačuvati izvan ove zamke. Kada mi sklonimo pogled sa Isusa i počnemo gledati u sebe, diveći se napretku koji postižemo, tad smo mi u velikoj, velikoj nevolji. Molim vas, pazite se. Rim.3:20 i dalje: Jer se delima zakona nijedno telo neće opravdati pred njim, jer kroz zakon dolazi poznanje greha. A sada se pravednost Božija…’ Čija pravednot, prijatelji? Božija. Kakva je to pravednost? Bezganična pravednost. A sada se pravednost Božija odvojena od zakona otkri…’ Gde se otkri? U ličnosti Isusa Hrista. Amin? … posvedočena od Zakona i Proroka, a pravednost Božija kroz veru u Isusa Hrista u sve i na sve koji veruju; jer nema razlike. Jer svi sagrešiše…’ I šta još, dragi prijatelji? … i izgubili su slavu Božiju, i opravdaće se zabadava blagodaću Njegovom, kroz iskupljenje koje je u Isusu Hristu.’ Vidite svi mi, bez obzira ko smo, bez obzira koliko imamo svetlosti, bez obzira koliko smo pobožno živeli, svi smo sagrešili i…, šta? Izgubili smo slavu… Stoga svi mi, da bismo bili opravdani, da bismo zadovoljili beskonačni standard Božijeg zakon, a što je neophodno, moramo imati pravednost, bolju i veću nego što je mi ikada možemo naći u sebi. Mi moramo imati Božiju pravednost, a naći ćemo je jedino…, gde? U Isusu Hristu… u Isusu Hristu. A sad ta mala fraza- ‘svi sagrešiše i izgubili su slavu…’ Zapazili smo to ranije, ali moram to da ponovim u ovom kontekstu. Grčki glagol koji je preveden sa ‘izgubili su’, je u sadašnjem aktivnom vremenu. Sećate se toga? Šta je sadašnje aktivno vreme? To je trajna akcija, ona koja je u toku, šta god da je. U ovom slučaju to je- izgubiti. Pavle nam doslovno govori, svi smo sagrešili, prekršili smo zakon, i svi smo…, šta? Trajno smo ‘kratki’ za Božiju slavu. Setite se, Božija slava je Njegov karakter, a zakon je zapis karaktera. Dakle, ono što nam on zapravo kaže je da su svi prekršili zakon, i da su svi ‘kratki’ za taj beskonačni standard. Nije ni čudo onda, što moramo da se oslonimo na tuđu pravednost, da bi nas opravdala. Nije ni čudo, ‘jer delima zakona se nijedno telo neće opravdati.’ Vidite li to? Ko to jedini ima pravednost, koja zadovoljava beskonačni standard? Ko jedini ima Božiju pravednost? Isus Hrist. Jev.1:3: Koji budući sjajnost slave i obličje bića Njegova…’ Isus nije bio kratak za slavu, zar ne? Mi smo trajno kratki za slavu, ali On je sjajnost Njegove slave. Ima li tu razlike? Ima. Isus je nesmanjeni sjaj Očevog karaktera. On je imao beskrajno savršeni karakter. On je jedini koji nije izgubio slavu. A šta smo svi mi u poređenju sa Njim? Čujte, ‘Misli sa gore blagoslova’ str.49: Božanska lepota Hristovog karatera, za koju su i najplemenitiji i najnežniji među ljudima samo bleda slika… je bila živi prikaz karaktera Božijeg zakona.’ Auu! Da li ste to čuli? Pre svega, šta je bio Hristov karakter? Bio je živi prikaz karaktera Božijeg zakona. Beše to božanska lepota ispoljena. Ali molim vas zapazite, najplemenitiji i najnežniji između ljudi u poređenju…, su šta? … u poređenju sa Hristom su šta? Bleda slika. A to je ponižavajuće. Najplemenitiji i najnežniji između ljudi… U redu, ko želi da večeras ustvrdi, da pripada toj slavnoj grupi? Možda neko od vas? Dobro, drago mi je da se niko nije usudio da digne ruku. Ko može biti kandidat za ovu slavnu grupu? … najplemenitijih i najnežnijih između ljudi? Navedite mi nekog. Enoh, Danilo, Mojsije, Jovan, Ilija… da, znate oni… najpobožniji ljudi starih vremena. Ali čak i ova grupa, dragi prijatelji, čak i ova grupa su samo šta? Bleda slika božanske lepote Isusovog karaktera. Nije ni čudo, što posvećen život nije dovoljan da nas opravda. Koliko god da ste posvećeni, vi ste i dalje…, šta? Kratki… još ste uvek kratki… Čak i Danilo! A uzgred, Danilo je jedini za kojeg znam osim Isusa, za koga Pismo daje izveštaj da nema krivice, nema greške. On bi sigurno bio kandidat za ovu grupu, najplemenitijih i najnežnijih između ljudi. Ali ipak, u poređenju sa Hristom, on je samo…, šta? Bleda slika. To je poprilično ponižavajuće, zar ne? Bleda slika. Mada je to i logično. Sećate se, ‘Svedočanstva 6′ str.60? … Hristov život otkriva beskrajno savršeni karakter.’ Naravno, najplemenitiji i najnežniji između ljudi će biti samo bleda slika u poređenju sa sjanošću Očeve slave. Knjiga jutarnjih stihova- ‘Da bi Ga mogao znati’ str.44: Njegov karakter je bio apsolutno savršen.’ Apsolutno savršen. A sad dragi prijatelji, standard koji moramo zadovoljiti, da bismo bili opravdani je beskrajni standard Božijeg zakona. Stoga, jedino savršenstvo karaktera koje će zadovoljiti takav standard, je beskrajno savršeni karakter Isusa Hrista. Čujem li ja to ‘amin’? To je jedini karakter koji će zadovoljiti standard i na taj način nas opravdati. … i na taj način će nas…, šta? Opravdati. Ali molim vas, pratite… Postoji standard, za koji nas Bog smatra odgovornim, da ga Njegovom milošću ispunimo, a u domenu razvoja svog karaktera. Koji je to standard? Čujte ovu izvanrednu izjavu; toliko je duboko značajna. Svedočanstva 2′ str.549: On je naš Uzor…’ O kome to govorimo? O Isusu Hristu. On je savršeni i sveti primer nama dat, da Ga podražavamo. Mi ne možemo biti isti kao Uzor…’ Jeste li to čuli? Želim da ponovim. Mi…, šta? Mi ne možemo biti isti kao Uzor. Mislim, da je to jedini logičan zaključak, kada shvatate da je Hrist otkrio beskrajno savršen karakter. Da li je iko od nas ovde, ponudio da otkrije beskrajno savršen karakter? Da li je iko od nas ovde, ponudio da bude sjajnost Božije slave? Kada je čak i bezgrešni Adam bio samo obličje. Dobro… Mi ne možemo biti isti kao Uzor.’ A uzgred, svi ovi ovde u ovoj krajnosti… Sećate li se, ko je u ovoj jami? Antinomisti, narod jeftine milosti. Svi su, kao što sam rekao… Oni su skloni da kažu- ‘Propovedaj to brate, amin’. A uzgred, legalistima postaje neprijatno sa onim što ovde govorim. Čujte, nastavljam da čitam. Mi ne možemo biti kao Uzor, ali Bog nam neće odobriti, ako Ga ne podražavamo i ako po svojim sposobnostima, koje nam je On dao, Mu ne budemo slični.’ Čujem li ‘amin’? Vidite, to je standard za koji nas Bog smatra odgovornima, u našem razvoju karaktera. On traži da budemo slični beskrajno savršenom Uzoru, po punoći naših sposobnosti. Čujem li ‘amin’? Da li je to fer? Jeste. A da li je to nerazumno? Nije. On želi, da Hristu za ljubav, sijamo sjajno koliko to i možemo, odražavajući svetlost Njegovog karaktera. Ali, On od nas ne očekuje da svetlimo sjajno kao samo Sunce. Ipak, On očekuje da svetlimo za Isusa kao puni meseci. Čujem li ja to ‘amin’? Prijatelji, želim to da ponovim. Bog od nas ne očekuje da svetlimo kao Sunce. Ali On očekuje da svetlimo, onoliko koliko možemo. Drugim rečima, On od nas očekuje da budemo…, šta? Puni meseci. Sećate li se, kada smo na našem prvom proučavanju pogledali u Isa.60? Sunce je simbol za Isusa.. A sibol za crkvu je…, šta? Mesec. Koji je jedini način da mesec sija? Tako što odražava sunčevu svetlost. A mi moramo naučiti da sijamo iz slave u slavu, od mladog meseca do četvrt meseca, do slave polu meseca, do slave tri-četvrt meseca, dok konačno ne postanemo…, šta? Pun mesec. Ali je čak i pun mesec samo…, šta? Bleda slika božanske lepote Sunca pravde. Čujem li ‘amin’? A Bog očekuje od nas, Hristu za ljubav, da sijamo koliko god možemo… … u skladu sa dve stvari; molim vas razumite ovo. Sa svom svetlošću koju imamo, a prema našim sposobnostima da odražavamo tu svetlost. To su te dve kvalifikacije. Koje su to dve stvari, za koje nas Bog smatra odgovornima? Za svetlost koju imamo, i sposobnost koju imamo da…, šta? Odražavamo tu svetlost. Da li to varira od osobe do osobe? Da li varira? Da, naravno. Prema tome, da li nas Bog smatra odgovornima po istom standardu? Ne. Smatra nas odgovornima prema svetlosti koju smo primili, i prema sposobnosti koju imamo da odražavamo tu svetlost. A uzgred, upravo zato se mi ne usuđujemo da idemo naokolo i osuđujemo druge. Čujem li ja to ‘amin’? Jer imamo različitu svetlost, a imamo i različite sposobnosti da hodimo u svetlosti i odražavamo je. I uzgred molim vas zapazite, da i svetlost i sposobnost će uvek da se…, šta? Povećavaju. Amin? Stoga, ono što bi moglo biti savršenstvo karaktera za danas… Savršenstvo karaktera je zapravo hodanje u svoj svetlosti koju imate, odražavajući tu svetlost, prema svim sposobnostima koje imate. Tako da svaršenstvo karaktera za danas, neće biti dovoljno za…, kada? Za sutra, jer ćemo sutra primiti veću svetlost. I dok odražavamo tu svetlost, naše sposobnosti da je odražavamo se uvećavaju. I tako mi uzrastamo… iz slave u slavu. Ali u svakoj fazi možemo biti pun mesec. Amin? Ima li to vama smisla? Da li je to jasno izneseno? U svakoj fazi možemo biti savršeni… Ali, naše svaršenstvo nije statično, nego dinamično; mi uzrastamo u savršenstvo. Čujte, kako dalje nadahnuće govori o tome. Pregled i glasnik’ 1. novembar 1892: Oni koji čekaju da primete čudesnu promenu njihovih karaktera, bez odlučujućeg napora sa njihove strane, biće…’, šta? ‘… razočarani.’ Sa našom ograničenom silom…’ Zapazite to. Sa našom…, šta? ‘… ograničenom silom, mi ćemo u našem delokrugu biti onoliko sveti, koliko je Bog svet u svom delokrugu. Po meri naših sposobnosti, mi ćemo ispoljiti istinu, ljubav i odlike božanskog karaktera, i zbog tog razloga moramo biti privučeni Izvoru života.’ A šta teče iz Izvora života? Voda, koja je …, šta? Sveti Duh, koji nas jedini može promeniti iz slave u slavu. Vidite li, kako se to sve zajedno uklapa? Sa našom ograničenom moći, mi ćemo biti onoliko sveti u našem delokrugu, koliko je Bog svet u svom.’ Pun mesec… je svet u svom delokrugu, kao što je Bog- Sunce pravde, svet u svom delokrugu. Pratite li me? Ali, i to je samo…, šta? Bleda slika. Vidite li, kako to funkcioniše? A sad, ‘Odabrane poruke 3′ str.195: Čujte ovu izvanrednu izjavu, i dozvolite da vas ponizi, dragi prijatelji. Delim sa vama ovo, jer pokušavam da vas uverim, da ćemo samo istinom biti sačuvani od ove smrtonosne zamke, u koju smo, kao narod, tako skloni da upadnemo; u tu zamku samopravednosti. Odabrane poruke 3′ Str.195: Isus voli svoju decu, čak i kada pogreše.’ Znam, da mnogi kažu- ‘air’, ali pogledajte u rečnik, to je ‘err’ (grešiti). Isus voli svoju decu, čak i kada prave greške. On usmerava svoje oči na njih, a kada oni čine najbolje što mogu…’ Kada čine…, šta? ‘… najbolje što mogu, pozivajući Boga u pomoć, budite ubeđeni, njihova služba će biti prihvaćena, iako su nesavršeni.’ Auu, jeste li dobro poniženi? Kada činimo najbolje što možemo, pozivajući Boga u pomoć, služba nam je…, kakva? Još uvek je…, kakva? Priznajte to. Još uvek je nesavršena. I svako od vas, ko je iskren prema sebi i Bogu, zna da je to tako… vi znate da je tako… najbolje što možemo, u Božijoj sili! Ne kažem, u vašoj sopstvenoj sili. I ono najbolje što možete, a osnaženo Duhom, je…, kakvo? Nesavršeno. Nije ni čudo, što ne možemo da se pouzdamo u posvećeni život, pa čak i Duhom osnaženu poslušnost, da nas opravda. Slažete li se svi? Jer čak i Duhom osnažena poslušnost najposvećenijeg života… je još uvek…, šta? Hajde, priznajte! Je još uvek nesavršena… još uvek je nesavršena. Dakle, šta je rešenje? Sledeća rečenica: Isus je savršen.’ Čujem li ‘amin’? Hajde, svi bi trebali da kažete ‘amin’! Isus je savršen. Hristova pravednost im je uračunata…’ Šta kaže? Kako je data Hristova pravednost? Ona je…, šta? Uračunata. Hristova pravednost im je uračunata, i On će reći- Skinite sa njega prljave haljine i obucite ga u druge haljine. Isus nadoknađuje naše neizbežne nedostatke.’ Ovo je značajna fraza! Porazmislite sa mnom. Isus nadoknađuje…, šta? Naše neizbežne nedostatke. Ovo toliko štiti. Ako to budemo razumeli, to će mnogo doprineti, da ne upadnemo ni u jednu jamu. Hajde, razmislite sa mnom o ovom. Kako nas ta fraza- ‘neizbežni nedostatci’, drži izvan ove jame- legalizma? Kada činimo najbolje što možemo, još uvek ima…, čega? Nedostataka; još uvek je to nesavršeno. Jer se delima zakona nijedno telo neće opravdati.’ (Rim.3:20.) Vaša Duhom obnovljena, posvećena poslušnost je i dalje kratka, dragi legalisti, stoga se nikada ne možete na to pouzdati, da vas opravda. Slažete li se svi? A šta je u toj frazi, što vam pomaže da izađete iz ove jame? Kakve to nedostatke Isus nadoknađuje, dragi antinomisti? Kakve? Neizbežne nedostatke. Kakve to nedostatke Isus nadoknađuje? Neizbežne nedostatke. A sad, šta su to neizbežni nedostatci? Sa tim ćemo se pozabaviti. Ali molim vas, u ovom kontekstu prepoznajte dragocenu istinu i ohrabrite se. Isus je…, šta? Savršen. U ‘Borba i hrabrost’ str.11; takođe to možemo naći i u ‘Patrijarsima i prorocima’ str.480 ako želite lakše dostupne napomene. Patrijarsi i proroci’ str.480: Naš Iskupitelj nije ispoljio ni jednu ljudsku slabost ili nesavršenstvo…’ Čujem li ja to ‘amin’? Da li je Isus imao neko nesavršenstvo? Nije. Da li je On izgubio slavu? Nije, hvala Bogu. Tako da u Njemu imamo apsolutno savršenstvo, koje zadovoljava beskrajni standard. Da! Slava Bogu. I čujte, ‘Pregled i glasnik’ 16. jun 1896: Kroz čudesni plan spasenja blagodat je obezbeđena, tako da nesavršeno delo ljudskih posrednika može biti prihvaćeno u ime Isusa, našeg Zastupnika.’ Čujem li ‘amin’? To bi trebalo da u vama izazove ushićenje, dragi prijatelji. I ako ste stvarno iskreni sa sobom, znate da je i ono vaše najbolje nesavršeno, i to bi vas trebalo oduševiti. Ali, znate li ko nije ovim oduševljen? Nisu oduševljeni oni, koji su već dugo vremena ubeđeni, da oni poseduju ono što zakon zahteva, i da su pravedni na račun njihove poslušnosti. Oni nisu zadovoljni sa ovom istinom, jer to baca ljudsku slavu…, gde? U prah. A po prirodi ponosito srce nije zadovoljno činjenicom, da apsolutno ne može imati nikakve zasluge, da bi stajalo ispravno pred Bogom. Kroz čudesni plan iskupljenja blagodat je obezbeđena, tako da nesavršeno delo ljudskih izvršioca može biti prihvaćeno u ime Isusa, našeg Zastupnika.’ Hvalim Boga za ime Isusa, našeg Zastupnika. A koje je to ime? Gospod naša pravednost. O, ja volim to ime! Više o tome kasnije. Odoleću, da odmah ne pređem na to. Jev.13:20. A Bog mira, koji izvede našeg Gospoda Isusa iz mrtvih, tog velikog Pastira ovcama, kroz krv večnog zaveta, da vas usavrši u svakom dobrom delu, da učinite Njegovu volju, čineći u vama što je ugodno pred Njim, kroz Isusa Hrista, kojemu je slava kroz vjeke vjeka. Amin.’ Kako je to ugodno pred Njim? Kroz koga? Kroz Isusa Hriasta. Čujem li ‘amin’? To je jedini način, na koji bilo ko od nas može biti ugodan, ili bilo šta što mi možemo učiniti, da bismo ugodili Bogu. Ono što Mu nudimo je kroz Isusa Hrista. Čujem li ‘amin’? Nema drugog načina da budete ugodni Bogu. On govori o vama- ‘Ovo je moj sin ljubazni, koji je Meni ugodan’ (Mat.3:17.), samo kada On ne vidi vas, nego kad vidi Njega. I hvala Bogu, On to bira da učini, kada smo mi…, gde? U Hristu. A ako smo u Hristu, tada je Hrist…, gde? U nama. I mi hodimo u punoći naših sposobnosti, u svom svetlu koje sija nad nama, jer mi volimo Isusa. Vidite li kako se to sve uklapa? A sad one neizbežne slabosti. Šta su one? Budimo veoma pažljivi, dok ih pokušavamo nazvati- ‘neizbežne slabosti, u redu? Kada ste zaista umorni, i dok vam je šećer u krvi nizak, i izgubite strpljenje sa supružnikom, da li je to neizbežna slabost? Ne; žao mi je, ali nije. Jer vidite, vi možete i trebalo bi da imate dovoljno sna, možete i trebalo bi da se ispravno hranite, i možete i trebalo bi, da Božijom milošću, upravljate svojim raspoloženjem. To nije neizbežna slabost. A šta je neizbežna slabost? Pa, neizbežna slabost je zbog dva glavna nedostatka. Jedan je u našem nerazumevanju Božije volje, a drugi je u našoj sposobnosti da izvršimo, čak i ono što razumemo. Pre svega, naši nedostatci su zbog našeg neadekvatnog razumevanja. Šta nam to Pavle kaže u 1.Kor.13:12? … sad NEJASNO vidimo kroz staklo’; ili u drugom prevodu kaže- MUTNO. Dragi prijatelji, molim vas razumite, da u našem, grehom oštećenom stanju, mi imamo veoma ograničene sposobnosti, da čak i razumemo Božiju volju za nas. Vidite, to je beskrajni standard pravde, i ovaj grehom oštećen ljudski um to ne može u potpunosti da razume, ni naporom svoje mašte. I tako je naše razumevanje Božije volje oskudno, nije li? Naravno, da jeste. Hvala Bogu, da možemo svakodnevno da uzrastamo u poznanju Njegove volje, zar ne? Sama činjenica da svakoga dana uzrastamo, je jasna naznaka, da u bilo kom trenutku ne znamo sve. Sve više i više učimo o Božijoj volji, dok uzrastamo u posvećenom životu. Ali zapamtite, Bog nas ne smatra odgovornima, za ono što ne znamo. Ali nas smatra odgovornima, za ono što znamo. I da ste blagosloveni, dozvolite mi da to kvalifikujem. A ono što možemo znati, da li smo to marljivo tražili da razumemo? Molim vas, nemojte se igrati sa ovim. Možete li biti smatrani odgovornima za niži standard, tako što ćete ostaviti Bibliju na policu, da sakuplja prašinu? … i one crvene knjige da na polici sakupljaju prašinu? Možete li se igrati sa Bogom, i reći na dan suda- Ja to nisam znao, jer nisam mogao naći vremena za čitanje.’ Možete li to učiniti? Ne, dragi prijatelji. Znajte, da smo odgovorni pred Bogom, ne samo za ono što znamo, nego i za ono što smo mogli znati, da smo marljivo tražili da razumemo Njegovu volju za nas. Ali, čak i kada marljivo tražimo razumevanje Njegove volje, mi i dalje nejasno vidimo, kao kroz staklo, i to je neizbežna slabost. A i u oblasti izvršavanja ili obavljanja onoga što razumemo od Božije volje, takođe postoje nedostatci ili slabosti, koje su neizbežne. Koje su to? Dozvolite mi da vam pročitam izvanrednu izjavu nadahnutog pera, koje to izuzetno dobro opisuje. To nalazimo u ‘Odabranim porukama 1′ str.344: Duhovne službe, molitve, slavljenja, pokajnička priznanja greha, penju se od istinskog vernika kao tamjan do Nebeske svetinje.’ Pauza. Razmislite sa mnom o ovom. O čemu govorimo? Govorimo o Duhom osnaženim delima poslušnosti i dobrim delima, koja istinski vernici nude Bogu. Jel’ tako? A u sledećem pasosu ona konkretno kaže, da su te stvari inspirisane i osnažene od Svetog Duha. Nazad na izjavu: Duhovne službe, molitve, slavljenja, pokajnička priznanja greha, penju se od istinskog vernika kao tamjan do Nebeske svetinje, ali…’ Ali! Čujte: … ali prolazeći kroz iskvarene ljudske kanale, one su toliko oskvrnjene, da osim ako ne budu očišćene krvlju, ne mogu imati nikakvu vrednost pred Bogom.’ Auu, jeste li to čuli? Naša najbolja, Duhom osnažena dela službe i poslušnosti kao istinskih vernika, a koja se uzdižu na Nebo, su toliko oskvrnjena, da ukoliko ne budu očišćena krvlju, nikada ne mogu biti vredna pred Bogom. Koji je uzrok tome? Prolazeći kroz…, šta? ‘… iskvarene ljudske kanale.’ To je naše grešno, palo stanje, koje je uzrok ovom oskvrnuću. A uzgred, koliko dugo ćemo biti iskvareni kanali? Dok ovo iskvareno se ne obuče u neiskvareno, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost (1.Kor.15:53.), dragi prijatelji. Dokle god imamo tu iskvarenu prirodu, mi smo kanali koji prljaju, čak i ono što Sveti Duh čini kroz nas. Razumete li ovo? Ja to ne izmišljam, nego vam to jednostavno čitam. I nastavljam, čujte: One…’ Šta? Duhovne službe, molitve, slavljenja itd. One se ne uzdižu u besprekornoj čistoti, i osim ako Posrednik, koji je sa desne strane Bogu, sve ne pročisti svojom pravednošću, to nije Bogu prihvatljivo.’ To nije prihvatljivo. ‘Sav tamjan iz zemaljske svetinje je morao biti poprskan prečistom Hristovom krvlju. On drži pred Ocem kadionicu svojih zasluga, u kojoj nema mrlje zemaljske iskvarenosti.’ Pauza. Ova ovde izjava govori mnogo o ljudskoj prirodi Isusa Hrista. Da li su se Hristove molitve i hvale uzdizale Ocu toliko iskvarene, da osim ako se ne očiste krvlju, nikad ne bi mogle biti prihvaćene? O dragi prijatelji, apsolutno i nedvosmisleno ne! Zašto? Jer On nije bio isti iskvareni kanal, kao što smo mi. Čujem li ‘amin’? I hvala Bogu, što na račun toga On ima pravednost, koja za nas ispunjava taj beskrajni standard. Čujem li ‘amin’? On drži pred Ocem kadionicu svojih zasluga, u kojima nema mrlje i zemaljske iskvarenosti. On sakuplja u toj kadionici molitve, hvale i ispovedanja svoga naroda, i tome dodaje svoju besprekornu pravednost. I tada, namirisan zaslugama Hristove milosti, tamjan izlazi pred Boga u potpunosti prihvatljiv. Da bi se zatim odgovor blagodati vratio nazad.’ Kažem, slava Bogu na Posredniku! A šta vi kažete prijatelji? Hvala Bogu na Posredniku! Mi bismo bili u nevolji bez Njega. A onda, poslednji pasos. O, da svi mogu videti…’ Ona je zavapila- ‘O, da svi mogu videti, da sve u poslušnosti…’ Da sve…, u čemu? ‘… u poslušnosti, u pokajanju, u slavljenju i zahvaljivanju, mora biti stavljeno na užaren oganj Hristove pravednosti. Miris te pravednosti se uzdiže kao oblak, okružujući presto milosti.’ Sva naša Duhom osnažena i ljubavlju motivisana poslušnost kao posvećenih vernika, mora biti stavljena…, gde? Na užaren oganj Hristove pravednosti. Zašto? Šta to oganj čini? On čisti i pročišćava. Da li sada bolje razumete, zašto posvećen život nikad neće proizvesti poslušnost, koja može da vas opravda? Mislim, čak i ta poslušnost mora biti pročišćena Hristovom krvlju, i da ima dodatu pravednost Hristovu, pre nego je prihvatljiva kao zahvalna žrtva. Molim vas znajte, da i mera Hristova kao našeg Posrednika, čišćenje Njegovom krvlju i dodavanje tome Njegove pravednosti, nije učinjena, da bi ta poslušnost postala naša zasluga; ni u kom slučaju. Nego je učinjena, da bi tako postala prihvatljiva kao zahvalna žrtva. Pratite li ovo svi? To čišćenje mora biti obavljeno, pre nego naša poslušnost uopšte može biti prihvatljiva kao zahvalna žrtva. Razumete li sada bolje, zašto i kako to da mi jednostavno nemamo ono što je potrebno da nas opravda, kada je reč o poslušnosti? Čak i Duhom osnažena i ljubavlju motivisana poslušnost, je i dalje nedovoljna, zar ne? Ona je i dalje nesavršena, zar ne? Zaista, u rečima nadahnuća ona je toliko iskvarena, da i sama mora biti očišćena Hristovom krvlju, i da joj mora biti dodata Njegova pravednost. Ovo je ponižavajuće, nije li? Ali, da ste blagosloveni, to polaže sekiru na koren najsuptilnijeg oblika legalizma, koji je kuga za našu voljenu crkvu. A koja je najsuptilnija forma legalizma? Nije to- ‘Ja sam pravedan, mojim naporima držim zakon.’ Ne, ne i ne. Ne znam nijednog adventistu koji uči i veruje u to. Ali, ima nas dosta, koji smo u ovoj veoma suptilnoj i smrtonosnoj formi legalizma, koja glasi ovako- O, pa ja nisam pravedan na osnovu moje poslušnosti, ja sam pravedan na osnovu poslušnosti Svetog Duha kroz mene.’ Dragi prijatelji, da li je to osnova po kojoj smo pravedni u Božijim očima? Da li je? Da li je to poslušnost, koja nas opravdava? … čak i ona Duhom osnažena poslušnost? Nije. Zašto? Jer je prolazeći kroz iskvarene ljudske kanale toliko oskvrnjena, da osim ako se ne očisti krvlju, Bogu ne može biti prihvatljiva. I naravno da to ne može biti dovoljno da nas opravda. Čujem li ‘amin’? I ako razumete ovu istinu, bićete izbavljeni od smrtonosne zamke, o kojoj vas želim večeras upozoriti. Uvek imajte na umu, da dok uzrastate u posvećenom životu i dok činite najbolje što možete, to je još uvek…, šta? Nesavršeno, nedovoljno. (Rim.3:23.) Ustavri, to je toliko iskvareno, da može biti prihvaćeno od Boga, samo očišćeno krvlju i da ima dodatu pravednost Posrednika, a i tada je prihvatljiva samo kao zahvalna žrtva. Pratite li svi? I dragi prijatelji, upravo zato… Čujte me, upravo zato vi nećeti postati, ja neću postati toliko posvećen, da više nećemo trebati da se molimo- ‘u Isusovo ime, amin’. Slažete li se? Da li je Isus imao da se u nečije ime moli, kada se molio Ocu? Nije. Ima li razlike između Njega i nas? Ima. Slava Bogu na toj razlici. Hvala Bogu da je bio Jedan, koji nije bio iskvareni kanal, koji nije imao oskvrnjenu poslušnost, i čija poslušnost nije bila nedovoljna, nego je imao apsolutno savršenu poslušnost, slobodnu od ljudske nesavršenosti. Slava Bogu na Onome, ko je zadovoljio zahteve beskrajnog standarda, i hvala Bogu da je On to učinio za nas. Čujem li ja to ‘amin’? To je naša pravednost; i držite oči na njoj! I nikada nemojte računati ili zavisiti čak ni na tome, šta Sveti Duh i vi činite, da biste se održali pravedni pred Bogom. To vas ne opravdava; to vas posvećuje. A morate li biti posvećeni? Da. Morate imati podobnost za Nebo, ali to vam nikad neće dati zvanje za Nebo. Pratite li? O dragi prijatelji, molim se da vam ovo bude jasno. Da li je ovo biblijski? U potpunosti je biblijski. 2.Moj.28:36: I načini ploču od čistog zlata i na njoj izreži kao na pečatu- SVETINJA GOSPODU. I veži je vrvcom od porfire na kapu, spreda na kapi da stoji. I biće na čelu Aronovu, da nosi Aron grehe svetih stvari…’ Da Aron nosi grehe…, čega? ‘… svetih stvari koje prinesu sinovi Izrailjevi u svim darovima svojih svetih prinosa; i biće uvek na čelu njegovu, da bi bili prihvatljivi Gospodu.’ Vidite li to? Eto, upravo je tu istina. A šta je kapa na Aronovom čelu? Svetinja Gospodu. Koga Aron predstavlja? Prvosveštenika. A šta predstavlja ta ‘svetinja Gospodu’, na čelu? Beskrajno savršen karakter Isusa Hrista. I zbog tog beskrajno savršenog kataktera naši darovi su prihvatljivi Bogu. Čujem li ja to ‘amin’? Hvala Bogu na Posredniku! Hajde da ustanemo na završnu molitvu. Oče nebeski, mnogo sam Ti zahvalan što nam pomažeš da shvatimo, da potpuno zavisimo od Hristove pravednosti. Čak i dok uzrastamo iz slave u slavu, iz blagodati u blagodat, u sličnost Hristu po karakteru, mi smo i dalje u nedostatku. I naše najbolje je nesavršeno. Zaista i naša Duhom osnažena dela ljubavi i poslušnosti su toliko oskvrnjena kroz ove iskvarene kanale, da i ona sama moraju biti krvlju očišćena, i da imaju dodatu Hristovu pravednost, pre nego mogu biti prihvaćeni kao zahvalna žrtva. Oče, ne daj da zaboravimo ove istine, da ne bismo upali u smrtonosnu zamku, u koju su se ulovili mnogi od nas. Pomozi nam da držimo oči uperene u Gospoda našu pravdu. Jer jedino On ima pravdu, koja nas može postaviti beskrajno savršene u Tvojim očima. Hvala Ti na Isusu. U Njegovo ime Te hvalimo. Amin.

Ako želite, možete listati transkript i čitati tekst dok gledate video. Ako ste prekinuli vaše proučavanje u određenom momentu, a ne znate gde ste stali, jednostavno pritisnite CTRL-F (APPLE-F) i ukucajte nekoliko reči koje ste poslednje čuli, te će vas pretraživač u momentu dovesti do željenog mesta.

Email, Print, Bookmark, or Share
  •  
  •   
  •  
  •  
  •  
0

Your Cart