Select Page

Ova lekcija nije završen u pdf. Želite li nam pomoći? Radimo na ovom projektu. Ова лекција није завршен у пдф. Желите ли нам помоћи? Радимо на овом пројекту.

Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Dobro veče dragi prijatelji, srećna vam i blagoslovena subota. Vi zaista činite, da se ovaj čova iz Montane oseća kao kod kuće. Po putu je pravi sneg, i pretpostavljam da to pomalo i plaši neke od vas odavde sa juga, gde ga nemate baš dosta. Ali vam hvala što ste bili hrabri uprkos stihije, te i večeras došli.

Privilegija je proučavati sa vama najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. A šta je to? Izgradnja karaktera. Education (Vaspitanje) str.225. Ponovite za mnom. Setite se, kurs zahteva da to morate napamet naučiti, dok ne završimo ovu našu seriju. Ajmo- ‘Izgradnja karaktera je najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima, i nikada ranije njeno marljivo proučavanje nije bilo tako važno kako sada.’ Dosta vas ste bili bolji kod poslednje reči, nego u ostatku ove izjave. Izgradnja karaktera je zaista najvažnije delo, i nikada nije bila važnija nego sada, jer Car uskoro dolazi.

A mi imamo dosta toga da uradimo. Imamo da odnesemo evanđelje svakom plemenu, jeziku i narodu (Otk.14:6.), a imamo da pripremimo i sopstvene živote. (Otk.14:7.) Ali opet, uspešno ostvarenje oba ova zadatka zavisi od iste stvari, a to je izgradnja karaktera sličnog Hristovom. Jer mi ne možemo biti ni uspešni svedoci za Cara, ni podobni stanovnici Carstva, osim ako nemamo karakter sličan Hristovom. Dragi prijatelji, nema jo puno vremena. A izgradnja karaktera sličnog Hristovom zahteva vreme. (5T 618.1) Nemamo više vremena da gubimo. Hvala vam što ste ponovo došli da marljivo proučavate sa mnom, šta kaže Gospod povodom naše uloge saradnje u ovom procesu izgradnje karaktera.

Mi ne možemo sebe učiniti sličnim Hristu po karakteru, mi moramo biti promenjeni iz slave u slavu, kao od…, koga? Od Gospodnjeg Duha. {2.Kor.3:18.} Ali nas Sveti Duh ne može promeniti, osim ako ne sarađujemo. Za nas je imperativ da znamo kako da sarađujemo. A mi u ovom trenutku naše serije gledamo u ovu dvostruku meru, i šta je čini mogućom. Dvostruku meru nalazimo dok klečimo u podnožju krsta, u simbolu krvi i vode, koji teku iz probodenog Isusa. {Jov.19:34.} Mi smo pažljivo proučavali, da smo krvlju opravdavdani. A vodom se posvećujemo. I posredstvom ove dvostruke mere blagodati, Hristova slava se obnavlja u nama. Krv obezbeđuje osnovu. Voda obezbeđuje silu. I dok učimo da sarađujemo sa Svetim Duhom, koji je u simbolu vode, možemo izgraditi hram karaktera Bogu na slavu, koji ne samo da će preživeti u vremenu, nego će trajati večno. Amin? Večno će trajati. Ali, takav karakter moramo graditi na temelju opravdanja verom… samo u Hrista.

A dragi prijatelji, za uspešnu izgradnju takvog karaktera, moramo biti ispravno i silno motivisani. Želim da to ponovim: Moramo biti ispravno i silno motivisani. Zašto? Jer ta saradnja sa svetim Duhom koji preobražava zahteva marljive i istrajne napore. Kao što smo već primetili, mi ćemo učiti da čuvamo svoja srca…, kako? Iznad svega. (Pri.4:23.) Da li to ‘iznad svega’ podrazumeva određeni napor? Da, naravno. A zašto mi moramo učiti da čuvamo srce iznad svega? Jer, ‘ono što čovek misli u svom srcu, ono je on.’ (Pri.23:7.) A zapamtite, to je ono što je zapravo karakter; aktivnosti srca. Kao što smo definisali, srce je zapravo duša, što podrazumeva i intelekt i osećanja.


Kako su nazvane aktivnosti intelekta? Misli.

A kako su nazvane aktivnosti osećanja? Emocije.

Sećate li se naše definicije za karakter? ‘Misli i osećanja spojeni čine moralni karakter.’ Testimonies vol.5 (Svedočanstva 5) str.310. Jedino to je razumno, da ako mislimo izgraditi karakter sličan Hristovom, moramo naučiti da pažljivo upravljamo našim mislima i osećanjima. Amin? Moramo naučiti da imamo Hristov um. Neka taj um bude u vama, koji je u Hristu Isusu. (Fil.2:5.) To je ono što znači biti hrišćanin. To je mnogo više od pričanja priča i odrađivanja nekih dela. To je pre i pre svega misaoni život. Amin? A dragi prijatelji, mi smo se često zavaravali misleći, da ako nam ide dobro u pričanju i odrađivanju, da smo hrišćani, iako to uopšte ne moramo biti. Vi možda niste ono što mislite da jeste, ali ono ste što mislite. Ono što čovek misli u svom srcu, to je on. {Prič.23:7.} Učenje da upravljamo mislima i osećanjima, zahteva marljiv i istrajan napor.

A to opet zahteva silnu motivaciju. Vi i ja nećemo istrajati u učenju dovođenja svake misli u poslušnost Hristu {2.Kor.10:5.} – što je naš cilj, mi nikad nećemo istrajati u dostizanju tog cilja, osim ako nismo silno motivisani. Večeras želim da razmotrim sa vama, koja je jedino dovoljno silna i odgovarajuća motivacija. Večeras je veoma važno proučavanje. Mi ćemo se pozabaviti Gospodnjim nalogom za nas. Po beskrajnoj ceni po sebe, On nam je omogućio krv i vodu, tu dovoljnu dvostruku meru blagodati, da bi se Božija slava mogla obnoviti u nama, Hrista radi. On nam poručuje izvanredne i poznate reči. Naziv večerašnjeg proučavanja- ‘I Ja šaljem vas’. Na značenje tog jednostavnog ali izvanrednog i obimnog naloga, treba da usmerimo svu našu pažnju.

Ali, pre nego što otvorimo Bibliju, šta prvo moramo da učinimo? Da otvorimo naša srca… Sećate se, našeg izuma za pamćenje? nikada nemojte otvarati Bibliju, a da prvo niste…, šta? Otvorili vaše srce. Molim vas kleknite sa mnom, na nekoliko trenutaka tihe molitve, da lično pozovemo Božijeg Duha da dođe u naše srce. I molim vas, meni trebaju vaše molitve. Pomolite se takođe i za vašeg brata.

Oče nebeski, hvala Ti na ovoj svetinji u vremenu, i što smo ušli u ovaj sveti dan. A zahvaljujem Ti i na ovoj svetinji u prostoru, ovom svetom domu molitve. Hvala Ti, što je ovo vreme i prostor sveto, jer je prisutan Tvoj Sveti Duh. I upravo sada pozivamo Tvoga duha; dođi na ovo mesto i ispuni svaki trenutak vremena. A što je najvažnije, ispuni naša srca. Znamo da si ovde u našoj sredini kao skupa, jer si obećao- da ‘gde se dvoje ili troje sastanu u Tvoje ime, Ti si među njima’. Ali, mi nismo zadovoljni da Te samo imamo u našoj sredini kao zajednica; nego Te želimo u našoj sredini i kao pojedinci. Stoga širom otvaramo vrata naših hramova tela, i govorimo- ‘Uđi nebeski Gostu, molimo Te uđi’. Ubrzaj i osnaži naše mentalne i duhovne sposobnosti. Daj nam duhovnu razboritost, koju moramo imati ako mislimo biti sposobni da intelektom dokučimo istinu, da je prigrlimo sa osećanjima, i što je najvažnije da joj se voljom potčinimo. Gospode Bože, večeras Te posebno molimo, da nam pomogneš da razumemo, da mi možemo i moramo biti ispravno motivisani, da istrajemo u izgradnji karaktera sličnog Hristovom, na slavu našem Spasitelju i na Tvoju slavu; takvu izgradnju karaktera, koja će opstati u vremenu, ali i kroz celu večnost. Molim Te, vodi i upravljaj moje misli i reči. Želim da govorim istinu i samo istinu u Tvoje ime. Učini da se moj jezik prilepi za nepce, ako bi rekao bilo šta što bi pogrešno predstavilo istinu. No, vodi i upravljaj mojim jezikom, da bih mogao jasno i precizno objaviti istinu kakva je u Isusu. U tom cilju Ti posvećujem celo svoje biće. Molim Te, udostoji me da me upotrebiš. Molim Te to u Isusovo ime. Amin.

Naziv našeg proučavanja je- ‘I Ja šaljem vas’, uzet iz Jov.20:21. Mi smo na 34. strani, 15. lekcija- ‘I Ja šaljem vas’. Jov.20:21: ‘Isus im opet reče: mir vam! kao što Otac šalje Mene, i Ja vas takođe šaljem.’ A to je novi prevod. Poznatiji je ovaj stari- ‘i Ja šaljem vas’. Dragi prijatelji, molim vas razmotrite sa mnom ovaj nalog od dubokog značaja. Isus nam daje nalog da radimo za Njega, ono što je On radio za Oca. Je li to jasno? ‘Kao što je mene poslao Otac, tako i Ja vas šaljem.’

Šta je Otac poslao svoga Sina da uradi? Mi smo to već proučili; poslao Ga je na dvostruku misiju. A koja je to? Da otkrije Božiju slavu čoveku, i da obnovi Božiju slavu u čoveku.

Dragi prijatelji, molim vas znajte, da Hrist nama upravo poručuje da to činimo za Njega. Kao što Otac posla Mene, tako i Ja šaljem vas.’ Vidite, samo što se Isus nije vratio Ocu. I On je bio potpuno svestan da neprestano mora da ima na planeti Zemlji prave predstavnike svoga karaktera. Jer će uostalom i sotona da nastavi da laže ljudsku rasu, nastojeći da pogrešno predstavi Božiji karakter. Stoga mora biti nekoga ko će da Ga ispravno predstavlja. Amin? Mora biti nekoga ko će otkrivati istinu o Božijem karakteru. A ko će to biti? To će biti Njegovi učenici… oni koji se potčine Njegovom vođstvu i Njegovoj disciplini, jer to i znači biti učenik. To znači biti pod režimom i vođstvom Isusa Hrista. To znači biti Njegov narod. Put Hristu’ str.115; čujte ovu izvanredbu izjavu: Božija deca su pozvana da budu Hristovi predstavnici, pokazujući Gospodnju dobrotu i milost. Kako nam je Isus otkrivao istinski Očev karakter, tako i mi treba da otkrivamo Hrista svetu, koji ne poznaje Njegovu nežnu i milostivu ljubav. Isus kaže- ‘Kako si Me Ti poslao u svet, tako i Ja njih šaljem u svet.’ Vidite li direktnu paralelu između Hristove službe ljudskoj rasi, koju je Njemu dao Otac, i naše službe koju nam je dao Isus? Ona je jasna i direktna. Dragi prijatelji, molim vas razumite veoma ozbiljnu odgovornost, onoga ko tvrdi da je hrišćanin. Mi, kao takvi, trebamo biti Hristovi ambasadori. Treba da Ga predstavljamo svetu. A molim vas znajte, da svet ima pravo da izvuče zaključak povodom toga kakav je Isus, na osnovu toga kako se ponašaju hrišćani. Amin? Zar nije tako? Da, tako je. Mi trebamo biti žive poslanice, poznate i čitane od strane svih ljudi. A poruka koju mi dajemo, treba da je otkrivenje kakav je Isus Hrist. To je svečana odgovornost, zar ne? Preklinjem te brate, sestro, nemoj uzimati uzalud Hristovo ime! A ja tu ne govorim o psovanju. Govorim o nečem mnogo suptilnijem od toga. Mislim na tvrdnje da smo hrišćani, dok nismo slični Hristu po karakteru. Da li je to uzimanje Njegovog imena uzalud? Definitivno je tako. Jedna od najstrašnijih i najsvečanijih optužbi koje nalazimo u Pismu, je ona koju Bog izriče svom odabranom narodu. On im kaže- ‘Zbog vas se huli na Moje ime među paganima.’ Jer se huli na Moje ime zbog vas među neznabošcima.’ (Rim.2:24.) Vidite, oni su poznati kao Božiji izabrani narod, ali jesu li Ga oni ispravno predstavljali? Jesu li govorili istinu povodom Njegovog karaktera? Ne, i tako je Bog dobio loše kritike na račun ovih mrtvih poslanica. Dragi prijatelji, ne daj Bože da bilo ko ovde dobije takvu optužnicu povodom toga. Zbog vas se huli na Moje ime.’ I insistiram da odgovornost koja počiva na adventističkim hrišćanima je utoliko veća, jer vidite mi… tvrdimo ne samo da smo hrišćani, nego tvrdimo i da smo Božiji ostatak, koji imamo da ostvarimo posebnu i svečanu misiju u ovim završnim časovima zemaljske istorije. Amin? A ja to svim srcem verujem, dragi prijatelji. To nas ne čini boljima od drugih, ali verujte da nas to čini odgovornijima od drugih. Imamo svečanu odgovornost. Mi smo podignuti i imenovani, i data nam je posebna poruka, da je objavimo svakom plemenu, jeziku i narodu. Koja je to? To je trostruka anđeoska poruka. Kako ona počinje? ‘… koji ima večno evanđelje…’ (Otk.14:6.) Molim vas, nemojte zaboraviti ovaj kontekst. Mi ne možemo nikako ispravno objaviti troanđeosku poruku, osim ako nemamo večno evanđelje. … koji ima večno evanđelje… i govoraše velikim glasom: bojte se Boga, podajte Mu slavu.’ Šta znači dati slavu Bogu? To znači otkrivati Njegov karakter u našem ličnom. Kako možemo uspešno ispuniti našu misiju, i objaviti takvu poruku, ako sami ne otkrivamo Božiji karakter… i na taj način damo Bogu slavu? Tako da insistiram, da još veća odgovornost leži na plećima adventističkih hrišćana. Evo je još jedna izjava. ‘Pregled i glasnik’ 30. april 1889: Hrist je došao da Oca predstavi čoveku. On je otkrio Božiju prirodu svetu. Sotona je pogrešno predstavio Oca. On Ga je predstavio kao biće željno osvete, netrpeljivo, bez milosti, bez strpljenja i bez ljubavi. On Ga je zaodenuo svojim osobinama; ali je Hrist došao i uzeo na sebe ljudsko telo, da bi mogao otkriti čovečanstvu istiniti Očev karakter. A mi treba da predstavimo Hrista svetu, kao što je On predstavio Oca.’ Vidite li tu direktnu paralelu? O brate, sestro… kakva svečana odgovornost. Kakva svečana misao. A kako mi možemo ispuniti taj nalog? Kako? Kako možemo učiniti za Hrista, ono što je On učinio za Oca? Kako možemo biti od Njega uoptrebljeni, da otkrivamo Njegovu slavu čoveku, i da sarađujemo sa Njim, da bi se ta slava obnovila u čoveku? Kako? Samo, i insistiram, samo svakodnevnim dolaženjem u podnožje krsta, i prihvatanjem verom dvostruke mere blagodati, koja je u simbolu krvi i vode. I prijatelji, mi imamo, iz neposrednog konteksta ovog naloga, obezbeđene obe ove mere. I želim da zapazite red po kojem su one predstavljene. To je veoma značajno. Hajde da pogledamo na širi kontekst ovog naloga. Nalazimo ga u Jov.20:21. Kao što Mene šalje Otac, tako i Ja šaljem vas.’ Ali, zapazite to u širem kontekstu; hajdemo u 19. stih. Jov.20:19: ‘A taj isti dan uveče, koji je prvi dan nedelje, dok su vrata bila zatvorena tamo gde su bili učenici sakupljeni, iz straha od Jevreja, Isus dođe i stade među njima i reče: Mir vam.’ Dragocene reči pozdrava. Jeste li ih čuli? ‘Mir vam.’ Šta je značajno u ovim rečima? Zapazite 20. stih: ‘I kad ovo reče, pokaza im svoje…’, šta? … svoje ruke i rebra. Učenici se obradovaše, kad su videli Gospoda. A Isus im opet reče…’ 21. stih: A Isus im opet reče: Mir vam.’ Koji je značaj ovog dva puta ponovljenog uverenja… da imaju mir? Koji je značaj? Dragi prijatelji, On ih uverava da su na osnovu krvi opravdani, a time imaju mir sa Bogom. Vidite, šta nam govori Rim.5:1? Opravdavši se dakle verom, imamo…’, šta? … mir sa Bogom, kroz Gospoda svojega Isusa Hrista.’ Šta je jedina osnova, po kojoj imamo mir sa Boagom? To što smo opravdani…, kako? Verom. Verom u Njegovu…, šta? Rim.5:9: ‘… opravdavši se krvlju Njegovom.’ Verom u Hristovu krv imamo mir sa Bogom. Verujem da je zato, nakon što je prvi put Isus rekao- ‘Mir vam’…, šta je tada učinio? On je ukazao na svoje…, šta? Svoje ruke Šta je poteklo iz Njegovih probodenih ruku? Krv. A ukazao je i na svoja…, šta? Svoj rebra. Šta je odatle poteklo? Krv. I kao da je rekao- ‘Mir se zasniva na Mojoj prolivenoj krvi.’ I zbog toga što sam Ja to učinio, a vi verom primili, imate mir sa Bogom. Vidite prijatelji, to je osnova na kojoj moramo graditi hram karaktera. A to je jedina prava motivacija da to i učinimo. Pratite pažljivo, šta sam mislio pod tim. Veoma je značajno, da pre nego je Hrist tražio od svojih učenika da bilo šta učine za Njega, On ih je dva puta uverio da već imaju mir sa Bogom, na osnovu onoga što je On učinio za njih. Insistiram, da je to veoma značajno. I želim da to ponovim. Pre nego je dao nalog učenicima, i dok odjek ne oslabi, pre nego je nama dao taj posebni nalog- Kao što je Otac poslao Mene, i Ja šaljem vas’, Šta nas je On dva puta uverio…, da imamo…, šta? Mir sa Bogom, na osnovu onoga što je On učinio za nas. A zašto je to toliko značajno? Zašto je to toliko važno? Zato dragi prijatelji, što Isus želi da budemo ispravno motivisani, da činimo za Njega, ono što je On činio za Oca. Vidite, zato On nije rekao- Kao što je Otac Mene poslao, i Ja šaljem vas, i ako budete dobri u tome, kao što sam Ja bio, imaćete mir sa Bogom.’ Hvala Gospodu, što to tako nije postavio. Amin? A da jeste, šta bismo mi uradili? Mi bismo zavrnuli rukave i krenuli na posao, trudeći se da zaradimo prihvatanje, i naš mir sa Bogom, na osnovu našeg učinka. Pratite li ovo? A Isus dobro zna, da je ljudska priroda isuviše sklona da to radi. I da bi nas zaštitio od te ljudske sklonosti, pre nego je zatražio od nas da bilo šta učinimo za Njega, dva puta nas je uverio, da smo već prihvaćeni, i da imamo mir sa Bogom, na osnovu onoga što je On učinio za nas. A sad dragi prijatelji, mi treba da idemo da radimo za Njega, ne da bismo zaradili prihvatanje, nego zato što smo već prihvaćeni. Čujem li ja to ‘amin’? A uzgred, to je najmoćnija motivacija, za koju ljudsko srce zna. Molim vas razumite… a uzgred, moderna psihologija i psihijatrija je to prepoznala. Razumite to, da je prihvatanje najveća potreba ljudskog srca. Jeste li to čuli? Najveća potreba ljudskog srca je…, šta? Prihvatanje. A razumite i dalje, da ono što nas najsnažnije motiviše, je ono što zadovoljava naše najveće potrebe. Pratite li ovaj korak? Ono što nas najsnažnije motiviše, je ono što zadovoljava naše najveće potrebe. A šta je naša najveća potreba? Da budemo prihvaćeni. I ona je toliko silna, da svi mi ulažemo velike napore povodom te potrebe. Ali, svi bi se mogli podeliti u jednu od dve grupe. Postoji samo dve grupe; oni koji ulažu napor da bi zaradili ili zadobili prihvatanje, i oni koji ulažu napor, jer su zahvalni i cene činjenicu da su već prihvaćeni. Jeste li to shvatili? Ova potreba za prihvatanjem je toliko velika, da bilo ko, a ko je pokušava postići spada u jednu od te dve kategorije. One koji rade da bi zadobili prihavanje, ili one koji rade jer su već prihvaćeni. Da li hrišćanin treba da ulaže napor, da bi ispunio Božiji nalog? Da, treba, dragi prijatelji. To iziskuje istrajne napore, da se za Hrista učini ono što je On učinio za Oca. Kada god započnete razgovor o naporima u hrišćanskom iskustvu, kakva je, gotovo uvek, reakcija ljudi? Postane im nelagodno, zaključujući da ste vi u…, čemu? Opravdanju delima. O brate, sestro, čujte me povodom ovoga. Da li su ljudski napori uvek opravdanje delima? Da li su ljudski napori kategorički dela? Da li su uvek dela? Ne, nisu. Da li je to opravdanje delima? Ne, ni u kom slučaju. Šta čini ljudske napore legalizmom? Šta ih čini opravdanje delima? To je motiv, koji je iza dela, zar ne? Motiv koji je iza svega, čini tu razliku. Ako preduzimamo napore da bismo zaradili prihvatanje, to je…, šta? To su dela, to je legalizam. Ali, ako ja činim napor, jer veoma volim i cenim Isusa, zbog dara prihvatanja koji mi On, po beskrajnoj ceni po sebe, daje kao besplatn dar, i ja želim da činim sve što mogu da Mu pokažem koliko Ga volim i cenim zbog toga, da li je to legalizam? Ne, ni u kom slučaju. To je vera koja kroz ljubav radi i čisti dušu. (Gal.5:6; 1.Pet.1:22.) Amin? Dragi prijatelji, ovde sam da vam kažem, da niko ne radi napornije, nego oni koji su motivisani ljubavlju. A oni to ne računaju kao posao niti kao dužnost. I zaista, to je zadovoljstvo. Amin? To je zadovoljstvo. O brate, sestro, hajde da izbegnemo ovu refleksnu reakciju, koju imamo kada govorimo o ljudskim naporima u hrišćanskom iskustvu. Nije to kategorički opravdanje delima tj. legalizam. Nego ga motiv koji je iza dela, čini takvim ili ne. Kada mi prihavatimo to dvaput ponovljeno uverenje o miru, znajući da smo potpuno prihvaćeni, opravdani verom u Isusovu krv, radujući se činjenici da smo prihvaćeni u Voljenome, i kada počnemo razumevati cenu koju je Bog Otac platio, i Bog Sin, da bismo mogli biti takvi, naša srca reaguju, bar bi trebalo, ljubavlju i zahvalnošću. Amin? I mi želimo i činimo sve što možemo, da Mu pokažemo koliko Ga volimo. A šta čujemo da nam On kaže? Kao što je Otac Mene poslao, i Ja šaljem vas.’ Ako me volite, držite Moje zapovesti.’ (Jov.14:15.) I dozvolite Mi da na taj način u vama obnovim Moj karakter #NAME? Jer je Moj zakon opis Moga karaktera. Zakon je Gospodnji savršen, krepi dušu.’ (Psa.19:7.) I to, kada volimo i držimo duh zakona, što je vrhovna ljubav prema Bogu i nesebična ljubav prema drugima. Amin? Ljubav prema Bogu nas osposobljava da držimo prve četiri… a nesebična ljubav prema drugima nas osposobljava da držimo drugih šest zapovesti. ‘Ljubav je ispunjenje zakona.’ (Rim.13:10.) A kada mi iz zahvalnosti volimo Hrista, za sve što je učinio da bi nas spasao, mi ni ne mislimo da je poslušnost dužnost, nego…, šta? Privilegija i zadovoljstvo. I mi smo promenjeni iznutra ka spolja… promenjeni iz slave u slavu. O prijatelji, razumimo to veoma značajno, dvaput ponovljeno uverenje o miru, koje predhodi nalogu- Kao što je Otac poslao Mene, i Ja šaljem vas.’ I samo kada ovo razumemo, možemo biti ispravno i snažno motivisani, da radimo za Hrista ono što je On činio za Oca. E sada kada smo obezbedili siguran temelj, a takođe i ispravnu motivaciju, On nam daje nalog. Kao što je Otac poslao Mene, i Ja šaljem vas.’ A odmah posle davanja naloga, šta On čini? Evo je sada voda. Šta to On čini? Jov.20:21: A Isus im opet reče: Mir vam! Kao što je Otac poslao Mene, i Ja šaljem vas.’ 22. stih: ‘I ovo rekavši…’, šta je učinio? ‘… dunu na njih, i reče im: primite Svetog Duha.’ Evo tu imate vodu. Zapamtite, voda je simbol Svetog Duha. I tako iz neposrednog konteksta naloga, šta nalazimo? Krv i vodu. U krvi imamo mir sa Bogom. A u vodi imamo Božiju silu. A sa mirom i silom, dragi prijatelji, možemo činiti za Hrista, ono što je On činio za Oca. Amin? Možemo. A koje je delo Svetog Duha, kojeg je dunuo na nas? Šta to čini Sveti Duh? Kol.1:19,20: Jer bi volja Očeva da se u Njega useli sva punina, i kroz Njega da pomiri sve sa sobom, bilo na zemlji ili na nebu, učinivši mir krvlju krsta Njegova.’ Evo ga mir i on donosi…, kakav motiv? Motiv ljubavi. 2.Kor.5:14,15: ‘Jer ljubav Božija nagoni nas, da ovako rasuđujemo: ako Jedan za sve umre, to dakle svi umreše; On umre za sve, da oni koji žive, ne žive više za sebe, nego Onome koji za njih umre i vaskrse.’ Ovaj mir je temelj. U Svetom Duhu je sila; a šta Sveti Duh čini? 2.Kor.3:18, to je tekst: Mi svi otkrivenim licem…’ naš ključni tekst, … gledamo kao u ogledalu slavu Gospodnju, i preobražavamo se u to isto obličje iz slave u slavu, kao od…’, koga? ‘… Gospodnjeg Duha’, prijatelji. Samo nas Sveti Duh može promeniti. Mi ne možemo sami sebe promeniti. I stoga, da bi ispunili nalog, Hrist mora da nam da natprirodnu silu. On mora da nas nadahne. Mora da dune svoj Duh u nas, da bismo imali dovoljnu silu, da učinimo za Njega, ono što je On učinio za Oca. Šta je Isus rekao o Duhu? Jov.16:13,14: A kada dođe On, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu; jer neće od sebe govoriti, nego će govoriti što čuje; i javljaće vam šta će biti unapred. On će Me proslaviti, jer će od mojega uzeti i javiti vam.’ Veoma zanimljivo; šta je Isus rekao, da će Duh činiti? On će Me proslaviti.’ A zapazite, da je Otac poslao Sina da Ga proslavi. Isus šalje Svetog Duha, da Njega proslavi. Ali, imam pitanje- Da li Sveti Duh proslavlja Isusa, na isti način kako Isus proslavlja Oca? Ne. A zašto? Isus proslavlja Oca u svojoj vidljivoj ličnosti. Jel’ tako? On je mogao reći- ‘Ako ste videli Mene, videli ste Oca.’ Jov.14:9.) On je bio sjajnost Očeve slave. Da li je Sveti Duh vidljiva ličnost ovde na planeti zemlji? Nije. Sveti Duh očigledno proslavlja Isusa na drugi način, nego što je Hrist proslavio Oca. Kako to Sveti Duh proslavlja Hrista? Obnavljanjem Hristovog obličja u nama, prijatelji; da, zaista. Obnavljanjem Hristovog obličja u Njegovom narodu. Tako Sveti Duh proslavlja Hrista. Zapazite ovu izvanrednu izjavu. Čežnja vekova’ str.671: Isus kaže za Duha- On će Me proslaviti’. Spasitelj je došao da proslavi Oca, pokazujući Njegovu ljubav; a Duh treba da proslavi Hrista, otkrivanjem svetu Njegove milosti. Božije obličje treba da bude ponovljeno u čovečanstvu. Ukazivanje časti Bogu i Hristu je uključeno u savršenstvo karaktera Njegovog naroda.’ O brate, sestro… Molim vas razumite, šta je ovde u igri. Pre svega, kako Sveti Duh proslavlja Hrista? Božije obličje se ponavlja u ljudima… a to smo mi. Sveti Duh proslavlja Hrista, menjajući nas iz slave u slavu, u sličnost Hristu po karakteru. Preobražavajući nas, obnavljajući naše umove, i osposobljavajući nas da otkrivamo u našim rečima i postupcima, i da, čak i u našoj pojavi, u punini naših grehom iskvarenih sposobnosti, slavu tj. Hristov karakter. Setite se, da i kada činimo ono najbolje… čak i silom Svetog Duha, to je i dalje…, šta? Nedovoljno… i dalje smo kratki. Ali to ne treba da nas obeshrabri. Pogledajte ovu izjavu na našoj 34. strani, dole pri dnu; Svedočanstva 2′ str.618: On (Hrist) je imao silni uticaj, jer je bio Sin Božiji. Mi smo toliko daleko ispod Njega, u tolikom nedostatku, da i kada činimo najbolje što možemo, naši napori će biti slabi. Mi ne možemo posedovati takav uticaj, kakav je On imao, ali zašto se ne bismo obučili da dođemo, koliko je god to moguće bliže Uzoru, da bismo imali najveći mogući uticaj na ljude.’ Dragi prijatelji, i najpobožniji iz Njegovog naroda su samo bleda senka. Kako nam je nadahnuće to predočilo prošlo veče? Najplemenitiji i najnežniji između ljudi su samo…’, šta? … bleda slika božanske lepote Hristovog karaktera.’ (MB 49.2) Ali, to ne treba da nas obeshrabri. Vidite, Bog ne očekuje od nas da svetlimo sjajno kao Sunce. Ali, On očekuje od nas, da svetlimo koliko god možemo. Amin? Isus je sjajnost Očeve slave. (Jev.1:3.) On je otkrio beskrajno savršen karakter. On je Sunce pravednosti. A naše najbolje je samo- pun mesec. Amin? Savršeni u našem delokrugu, kao što je On bio u svom, svetlimo u punini naših grehom iskvarenih sposobnosti. Ali, čak i pun mesec je samo bledi odraz božanske lepote Hristovog karaktera. Nek nam Bog pomogne da težimo, Hristu za ljubav, da budemo puni meseci. Amin? Da budemo sve što možemo za Njega. Nazad na izjavu iz ‘Čežnje vekova’: Poslednja rečenica je toliko značajna. Ukazivanje časti Bogu i Hristu je uključeno u savršenstvo karaktera Njegovog naroda.’ O brate, sestro, za svakoga ko voli Hrista, to bi trebaloc da bude silna motivacija. Vidite, ako volimo Hrista, želimo da Mu damo čast, zar ne? Čujem li ‘amin’? Želimo da Mu ukažemo čast. A kako to činimo? Tako što Ga ispravno predstavljamo. Zato nam je rečeno, da ukazivanje časti Bogu i Hristu, uključuje savršenstvo karaktera Njegovog naroda. Ovde je sve u igri… sve je u igri. Podelići sa vama jednu priču. Koju je meni ispričao moj otac, a on ju je čuo od svoga oca. Moj deda je bio propovednik u adventističkoj crkvi, isto je bio i moj otac. Moj deda je tokom cele svoje službe predavao na teološkom fakultetu. Bio je veoma sposoban biblijski učitelj. To znam, jer su u moje vreme dolazili do mene sedokosi sveci i pitali me – ‘Da li si ti možda u srodstvu sa Lajlom Valisom?’ A ja bih se uvek nasmejao i rekao- ‘Da, to mi je deda.’ I tada bi im se obično oči ispunile suzama, te bi rekli- ‘Ne mogu ti iskazati kakav je uticaj on imao na moj život, na fakultetu iz biblijske nastave.’ Bio je poznat po svojim pričama, kojima je ilustrovao duhovne istine. A moj otac mi je ispričao ovu. Voleo bih da to mogu ispričati tako dobro kao moj otac, a i on bi voleo da je mogao to učiniti kao njegov otac. Tako da je to verovatno pogoršanje kroz generacije, ali učiniću najbolje što mogu, jer to govori i ilustruje istinu, koju želim da večeras odnesete kućama u vašim srcima. Isus je završio svoju misiju na planeti Zemlji, otkrivajući Božiju slavu čoveku, i obnavljajući Božiju slavu u čoveku. On je završio obe faze u tački pobedničkog pokliča- ‘svršeno je’. (Jov.19:30.) Sećate se… čak i drugu; Potpuno je obnovio Božiju slavu u sebi, radi nas, ali je takođe ostvario potpunu, dovršenu i dovoljnu meru, kojom se Njegova slava može obnoviti u nama, Njega radi. U potpunosti i bez greške je ispunio svoju misiju, vratio se na Nebo, gde Ga obožava ceo bezgrešni uneverzum. I dok se približava, čuje se uzvik- ‘Ko je taj Car slave?’ (Psa.24:8,10.) Ko je taj Car karaktera?’ A odgovor stiže… Te se pitanje opet ponavlja, ne zato što prvi put nisu čuli ili razumeli, nego zato što žele da čuju da Gospod, koga vole iz sveg srca, bude slavljen. Kapija se otvara i On ulazi, a svi anđeli žure napred da Mu se poklone i obožavaju Ga, ali On… podiže svoje ruke, ne želeći da primi obožavanje, sve dok ne dobije uverenje od Oca da je Njegova žrtva bila dovoljna za nas, da bi Mu se pridružili. Vi prosto morate voleti takvog Gospoda. Čujem li ‘amin’? Vi prosto morate voleti takvog Gospoda. A kada On dođe do Oca, potpuno uveren da je učinio sve što je potrebno, da omogući da ko god dođe u podnožje krsta i verom primi dvostruku meru blagodati, da bude tamo sa Njim za večnost; i da Ga vidi kakav jeste u svojoj slavi, odražavajući je kroz beskrajna vremena. Kada dobije to uverenje, tada izlazi i prima divljenje i obožavanje anđela… ali ne pre toga. A oni Mu tada prilaze pitajući Ga o Njegovoj misiji. Oni vole da slušaju Njegove priče, kako je savršeno i ubedljivo i nepobitno diskreditovao sve đavolske laži o Božijem karakteru… i kako je savršeno otkrio istinu. To izaziva radost u srcima svih anđela, dok sagledavaju kako je divno Hrist otkrio Božiji karakter paloj rasi. Ali posle nekog vremena, tu je i grupa anđela koja očigledno međusobno diskutuje o nečemu. Jedan od njih diže ruku, koga Gospod prepoznaje, i govori- Gospode mi smo Ti toliko zahvalni, što si savršeno ispunio svoju misiju, da otkriješ Očev karakter. Zahvalni smo Ti na načinu na koji si odbacio i opovrgnuo sve đavolske optužbe na račun Božijeg karaktera. Ali, mi smo zabrinuti i pitamo se, ko će sada to nastaviti da čini na planeti Zemlji, dok si Ti ovde? Mi znamo da se sotona nije promenio. On nastavlja da laže, sada povodom tvog karaktera a takođe i Očevog. I on neprestano traži kako da Te pogrešno predstavi i udalji narod od Tebe, ubeđujući ih da Ti zapravo nisi Bog ljubavi. Mi smo potpuno svesni, da postoji potreba za nekim na planeti Zemlji, da nastavi da otkriva istinu o Tvom karakteru. Ko će to sada da čini, Gospode? Mi smo zabrinuti… reci nam, ko će to sada činiti?’ A Isus im odgovara- ‘Ne treba da se brinete. Ostavio sam iza sebe neke izabrane muškarce i žene. Tamo je Petar i Jakov i Jovan, a tamo je i Toma i…’ A anđeli rekoše- ‘Znaš Gospode, to i jeste razlog zašto se brinemo. Znamo te ljude. Gospode, znaš, Petar… nije prošlo puno vremena, a on se Tebe odrekao zaklinjući se. A Jakov i Jovan, ti sinovi groma… oni su poželeli da siđe oganj i spali ceo grad, jer nisu dobro tretirani. A Toma, znaš koliko mu treba da poveruje u nešto. Ti sigurno ne računaš na njih. Šta ako Te iznevere? Mislim… zar nemaš neki drugi plan? Sigurno imaš; moraš imati alternativni plan. Mislim, sigurno ne računaš na njih, zar ne?’ A Gospod reče- ‘Pa, ne samo njih. Tamo su takođe i drugi. Tamo je David, Marija…, tamo je i Stiv i Džef… i Filip i Les…’ Anđeo Ga je prekinuo i rekao- ‘Pa Gospode, Ti znaš da mi nemamo Tvoje proviđenje, tako da ne znamo te ljude, ali nisu li to sve ljudska bića, koje si naveo?’ Gospod reče- ‘Jesu.’ A anđeo reče- ‘Znaš, mi smo i dalje zabrinuti. Zabrinuti smo jer, vidiš… oni imaju poprilično loš dosije, Gospode Ti to znaš. Svi su oni sagrešili i izgubili su slavu. Sigurno ne zavisiš od ljudskih bića, da oni otkrivaju istinu o Tvom karakteru. A Ti znaš, da na kraju tog velikog sukoba mora biti nekog, ko će da otkrije svetu Tvoj karakter. To je ono što će dovesti do velikog vrhunca i sa čim će se završiti. Zato nam kaži, sigurno imaš drugi plan, zar ne? Šta ako Te oni iznevere? Koji je plan B? Kaži nam… sigurno imaš plan B.’ Beše tada jedno vreme tišine, i na kraju Gospod reče- ‘Ne. Nemam plan B. Računam na njih. Oni Me ne mogu izneveriti. Sve je u igri.’ Hoćete li ustati sa mnom na molitvu? Oče naš nebeski, molimo Te pomozi nam da Te ne izneverimo… u ovom završnom vremenu zamaljske istorije, kada Ti treba narod da objavi svakom plemenu, jeziku i narodu životno važnu poruku, i da im otkrije Tvoju ljubav. Gospode, veoma je važno da mi budemo takav narod. Pomozi nam, da Hristu za ljubav, dođemo u podnožje krsta i primimo krv i vodu, mir i Duha Svetog, pomilovanje i silu, blagodat koja oprašta i osposobljava, da bi mogli činiti za Hrista, ono što je On činio za Tebe. Pomozi nam da Ga ne izneverimo. Molimo Te u Njegovo ime. Amin.

Ako želite, možete listati transkript i čitati tekst dok gledate video. Ako ste prekinuli vaše proučavanje u određenom momentu, a ne znate gde ste stali, jednostavno pritisnite CTRL-F (APPLE-F) i ukucajte nekoliko reči koje ste poslednje čuli, te će vas pretraživač u momentu dovesti do željenog mesta.

0

Your Cart