Select Page

Ova lekcija nije završen u pdf. Želite li nam pomoći? Radimo na ovom projektu. Ова лекција није завршен у пдф. Желите ли нам помоћи? Радимо на овом пројекту.

Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Dobro jutro dragi prijatelji i srećna vam subota. Kakav poseban dan, sve je pokriveno… beljim od snega. To me inspiriše da zapevam onu pesmu- ‘Operi me i biću čist… Belji od snega, da belji od snega, operi me i biću belji od snega.’ Volim tu pesmu. A ja se zaista osećam kao kod kuće, sa svim ovim snegom.

Pred nama je veliki dan i mi imamo dosta toga da pređemo. A ja sam raspoložen da počnemo. Sledi naše duboko proučavanje najvažnijeg dela ikada poverenog ljudskim bićima, a to je izgradnja karaktera. Izgradnja karaktera. (Ed 225.3) Mi danas razmatramo našu ulogu saradnje u procesu izgradnje karaktera. Do sada smo uglavnom razmatrali o tome šta je Bog učinio, da bi omogućio da Njegova slava tj. karakter, bude u nama obnovljena.

A mi sada pravimo značajan prelaz, te ćemo se fokusirati na našu ulogu saradnje.

Mi ne možemo promeniti sebe, nego moramo biti promenjeni, kao od Gospodnjeg Duha. Jedino nas sveti Duh može promeniti iz slave u slavu. Ali, mi moramo naučiti kako da sarađujemo. Imamo suštinsku ulogu saradnje. Iako je taj glagol- ‘biti promenjen’ pasivan, nemojte misliti da smo mi pasivni u tom procesu. Samo sednemo, odmaramo se, i pustimo da Bog sve radi. Ne, mi imamo da odigramo suštinsku, aktivnu ulogu saradnje. A ovaj seminar je zaista fokusiran na našu ulogu saradnje. Upravo sada pravimo prelaz; i otprilike smo na sredini.

Na duši mi je da posebno ovo današnje proučavanje bude jasno shvaćeno. Svi su oni povezani, i želim da vas na samom početku ohrabrim, da ostanete na svim današnjim proučavanjima. Biće to veliki dan; po planu imamo četiri proučavanja. Imamo dva pre podne, i nakon zajedničkog ručka imamo još dva popodne. I ja vas ohrabrujem da ostanete, jer su oni blisko povezani. E sad, to je borba, i nešto ću vam ovde priznati. Za mene je borba da znam, kako da predstavim tako duboku i sveobuhvatnu temu na sistematski način. A ja činim najbolje što mogu – ali naravno priznajem, da je i to nedovoljno – vodeći vas korak po korak u proučavanju ovog krajnje važnog dela. Ali, izazov je naravno, da ne izgubimo iz vida šumu od drveća. I dok posmatramo svaki korak, prilično je teško da u svakom trenutku zadržimo u umu širu sliku. Pogotovo je to izazov, ako ste nam se možda tek danas priključili, a niste bili na našim dosadašnjim proučavanjima, koja su od suštinskog značaja, da biste imali dobru osnovu pod sobom. I ako ne budete čuli izbalansiranu istinu u datom izlaganju, budite milostivi prema nama i shvatite, da smo možda to već prešli. Pretpostavljamo, da vi to imate na umu, jer nam vreme ne dozvoljava mogućnost, da u svakom proučavanju imamo celu i široku predstavu… Svremena na vreme mi treba da se izmaknemo i usmerimo pažnju na posebno pitanje… Molite se za mene da i meni i vama Sveti Duh pomogne, da budemo sposobni da razumemo svaki korak ovog proučavanja u njegovom širem kontekstu, i da vidimo kako je sve to povezano. Ja bih vas zamolio da to zaista učinite, a naravno mi to jedino možemo učiniti, ako nam Sveti Duh pomogne. Čujem li ‘amin’? Duhovne stvari se duhovno razmatraju {1.Kor.2:14.}, dragi prijatelji. I zato mi pre nego što nastavimo bilo koje proučavanje, moramo odvojiti vreme da pozovemo Božijeg Duha da uđe u naša srca. Amin? Pridružite mi se na nekom vremenu tihe molitve na kolenima, i dok se budete molili za sebe, setite se i mene. Meni su potrebne vaše molitve ovog prepodneva.

Oče nebeski, zahvalan sam Ti na prelepom subotnom danu. A Hvala Ti i za ostatak večeri koja nam je data. Hvala i za duhovnu i fizičku životnu energiju. Počinjemo veliki dan, i potrebna nam je dodatna snaga tela, uma i duha, da bismo danas bili sposobni za blagoslove kroz proučavanje Tvoje Reči. Stoga Te molimo, da izliješ svoga Duha na nas. Ubrzaj i dodaj energije našim mentalnim i duhovnim sposobnostima, pa i našem fizičkom biću. Da, ubrzaj, čak i ova smrtna tela, da bi mogla biti optimalna i krepka, a da bi imala koristi od marljivog proučavanja Tvoje Reči. O Oče, Ti znaš kako sam u očajničkoj potrebi za Tobom. Ako budem sposoban da ispravno razdelim Reč istine, ako budem sposoban da ispravno predstavim istinu kakva je u Isusu, moram imati Duha Istine. Molim Te Oče, obuzmi me. Ja sam Tvoj po stvaranju, po iskupljenju i po sopstvenom izboru. Stoga, me potpuno obuzmi, i upotrebi uprkos mene. Vodi moje misli i reči. Dozvoli mi da govorim istinu i samo istinu. A što budeš uspeo da iskažeš kroz ovaj jadni zemaljski sud, neka to nađe prijemčiva srca i umove, da bi im se životi menjali. Pomozi nam da budemo više nalik na Isusa, dok provodimo ovaj dan u proučavanju Njegove Reči. To je moja molitva u Njegovo ime. Amin.

Prošlo veče smo imali veoma važno proučavanje, a vi koji niste tu bili… voleo bih da jeste. To je bila 16. lekcija- ‘Napisali na mesnim pločama’ {2.Kor.3:3.}, gde smo razmatrali delo Svetog Duha. Ja ću samo brzo da ponovim, jer je današnji fokus na tome kako mi u našim životima sarađujemo u tom delu. A mi smo prošlo veče shvatili, da treba da budemo žive poslanice- pisma… Pisma koja su napisana, potpisana, zapečaćena, i da eventualno budu i isporučena u Novi Jerusalim. Amin? Možda o tome mislite kao o evanđelju u pismima. A na čemu treba da bude napisano ovo pismo? Na mesnoj ploči našeg srca. Koji je instrument tj. alat kojim Bog piše to pismo? Koji je to alat za graviranje? To je Sveti Duh. A šta to Sveti Duh predlaže da napiše, da ureže na mesne ploče srca? To je Božija Reč, a posebno principi Božije Reči, koji su u suštini zakon ljubavi. On želi da napiše Božiji zakon na mesne ploče naših srca. A prijatelji, ploče moraju biti mesne, kako bi mogle da prime…, šta? Da prime utisak. Mi po prirodi imamo kamena srca, na koja je teško išta utisnuti. Ali, hvala Bogu, On nam nudi…, šta? Mesna srca; meka i prijemčiva srca. A mi treba da primimo to što Sveti Duh piše na nas, radeći te tri stvari, koje smo primetili na početku seminara.

Mi moramo shvatiti istinu intelektom. Moramo je prigrliti osećanjima. I što je najvažnije, koji je to treči korak? Moramo joj se potčiniti voljom. Čujem li ‘amin’?

Mi sarađujemo u pisanju ove poslanice Svetim Duhom, ovog pisma na mesne ploče naših srca, biranjem da potčinimo svoju volju autoritetu Božije reči. I biranjem da dovedemo naše misli i osećanja u sklad sa duhom zakona, koji je ljubav. Mi smo tu rekli nešto veoma važno. Vidite, naša uloga saradnje uključuje mnogo više nego usklađivanjem našeg ponašanja, naših reči i dela, sa slovom zakona. Ako je to sve što mi radimo, sve što ćemo postići je postajanje… mrtvih pisama, okrečenih grobova. Tu nema života. Imamo samo obličje pobožnosti, a čega smo se odrekli? Njene sile. (2.Tim.3:5.) Razumete li to? Ali ako Hristu za ljubav, a silom Svetog Duha, dovedemo naše misli i osećanja u sklad sa duhom zakona, to je onda živo pismo, i to nas menja obnovljenjem uma. To reprogramira način na koji mislimo i osećamo. I to je naša Duhom osnažena i ljubavlju motivisana poslušnost duhu zakona, što je naša suštinska uloga saradnje.

I dok dovodimo svoje misli i osećanja u sklad sa duhom zakona, utisak koji je utisnut Svetim Duhom se sve više produbljuje, dok konačno, slava Bogu, ne bude neizbrisivo i neopozivo urezan u naša srca. To znači biti zapečaćen. To znači biti ukorenjen u istini- tako da vladamo svojim mislima i osećanjima duhom zakona, da bismo ustvari radije…, šta? … umrli, nego svesno prekršili Božiji zakon, čak i u mislima. Razumete li to? To u suštini znači biti zapečaćen.

I kada imamo to iskustvo, kada Bog vidi… kada Bog gleda i vidi to pismo ponovo napisano, a koje otkriva Hristov karakter, šta On onda čini? Potpisuje pismo svojim ličnim imenom. I to je ustvari ono što je isto tako pečat Božiji. To je krajnje odobrenje Boga Oca, na ono što je Sveti Duh učinio sa našim životima, i Njegova potvrda da smo podobni stanovnici carstva. Te On potpisuje svoje ime.

E sad, postoji i treća dimenzija zapečaćenja, a to je adresiranje pisma. To rade anđeli, zar ne? Otkrivenje govori o tome. (Otk.7.) Gde to treba da budemo zapešaćeni? Na čelima. A to nije neki, za ljudske oči, vidljivi znak, nego samo za anđeoske oči. Najvažnije je da oči anđela zatirača budu u mogućnosti da vide taj znak. Čujem li ‘amin’? Jer, pre nego božanski Upravnik pošte- Isus Hrist lično, dođe da sakupi svoja pisma i da ih isporuči Ocu… Pratite li me? Anđelo zatirač dolazi da isporuči ostala pisma njihovom autoru, a ko je to? Sotona. Vraća sotoni ono što mu pripada. Vraća Bogu ono što je Božije. (Luc 20:25) To su žig ili pečat koji određuju gde će pismo biti isporučeno. Pratite li ovo? Ako imamo žig, ko je autor tog pisma? Sotona. A mi smo, po sopstvenom izboru, insistirali da budemo njemu isporučeni. Đavo, ognjeno jezero, to je adresa. (Mat.25:41.) O dragi prijatelji, ne dao Bog da bilo ko odavde insistira da bude tamo adresiran. Molim vas, nemojte. Nek nam Bog dodeli adresu- Bog, Novi Jerusalim. Bog, Novi Jerusalim. (Otk.21:2.)

I došao sam do izjave, koju sam želeo podeliti sa vama. Baš se ovde uklapa da to podelim. To nalazimo u Manuscript Release, Volume 15 (Izdanju rukopisa, tom 15), str.225. To nemate u skriptama, ali smo to dodirnuli u jučerašnjem proučavanju. Citat: ‘Pečat stavljen na čela je- Bog, Novi Jerusalim.’ A onda ona citira Otk.3:12: ‘I napisaću na njemu ime Božije, i ime grada Boga mojega.’ Vidite, to je ono što na kraju anđeo čini sa svim pismima, koja otkrivaju Isusov karakter. Anđeo adresira ta pisma sa- Bog, Novi Jerusalim. A anđeo zatirač ne isporučuje sotoni ta pisma. Ta pisma čekaju na Upravnika pošte, lično Isusa Hrista, da dođe i da ih sakupi, i isporuči na njihovo odredište. Razumete li ovo? Dragi prijatelji, ovde sam da vam kažem, da je apsolutni imperativ da sarađujemo sa Svetim Duhom, da bi mogli biti pisma, koja Bog može potpisati, a anđeo da ih zapečati, pisma koja Isus u svoje vreme može da isporuči Ocu. A vreme nam ističe. Imperativ je da se naučimo kako da sarađujemo, da bismo postali žive poslanice. Čujem li ‘amin’? A to je i fokus našeg proučavanja.

Posle ove rekapitulacije jučerašnjeg predavanja, otvorite 37. stranu. Mi smo u 17. lekciji, nazvanoj- ‘Čuvaj svoje srce više svega’. Sugerišem vam, da je ovo verovatno jedna od najsažetijih i najdragocenijih definicija naše uloge saradnje u ovom procesu ponovnog urezivanja tj. pisanja, koju smo upravo opisali, a koju Sveti Duh nudi da uradi u svim srcima, koja Mu to dozvole i koja sarađuju sa Njim. To je naša uloga saradnje. Šta to mi moramo naučiti? Da čuvamo svoje srce više svega. Drugim rečima, mi moramo naučiti da vladamo umnim aktivnostima. A koje su to aktivnosti uma tj. srca? To su naše misli i osećanja. Šta su zajedno misli i osećanja? Naš karakter. Stoga je od suštinske važnosti za razvoj hrišćanskog karaktera, da naučimo da vladamo našim mislima i osećanjima duhom zakona, koji je Sveti Duh napisao na mesne ploče naših srca. Ima li to smisla? A ono što sam želeo učiniti u prvih nekoliko proučavanja, precizno u prva tri, je da podvučem i objasnim našu ulogu saradnje, i njenu apsolutnu neophodnost. Zatim ćemo pogledati na to, kako mi možemo ispuniti tu našu ulogu. Ponovo je ovo za mene malo frustrirajuće, jer ću imati iskušenje da požurim i kažem vam kako. Ali, želim prvo da vam objasnim KOJA je to naša uloga saradnje, da bismo zatim prešli na KAKO. Pratite li ovo? I opet, predamnom je izazov, da pokušam da se bavim širim istinama na sistematičan način. Suština ‘kako’… Dozvolite mi, da vam malo nagovestim ‘kako’. Suština ‘kako’ čuvati srce više svega, je držanje uma fokusiranog na Isusa. Čijem li ‘amin’? Držati um fokusiran na Isusa, to je suština. To je gledanje na Isusa, da bismo mogli vladati naši mislima i osećanjima, duhom zakona, a Hristu za ljubav, u sili Svetog Duha. Ali ono na šta sada želim da se fokusiramo je, koja je to naša uloga saradnje. U redu? Koja je? To je čuvanje naših srca više svega. Fraza je uzeta iz Prič.4:23. Prič.4:23: ‘Čuvaj svoje srce više svega.’ Naš engleski prevod ovog jevrejskog teksta je prilično blag. Jevrejska reč koja je prevedena sa ‘čuvaj’, je najnedvosmisleniji oblik imperativa koji možete naći u jevrejskom jeziku. Doslovno je na jevrejskom- ‘Čuvaj, čuvaj’, ili ‘Čuvaj više svega’. To je doslovni prevod jevrejskog imperativa. Dakle, ‘Čuvaj svoje srce više svega’, je najbliži engleski (srpski) prevod. Ali je značajan ovaj jevrejski- ‘Čuvaj, čuvaj’. Drugim rečima, ‘postavi dvostruku stražu’ nad umnim aktivnostima. Zašto? Jer to je teško činiti, a opasno je to ne činiti. Čujem li ja to ‘amin’? Postavi dvostruku stražu nad umnim aktivnostima, jer je to teško činiti, a izuzetno je opasno to ne činiti. Čuvaj svoje srce više svega.’ To je u suštini naša uloga saradnje. U sili Duha Svetoga, a Hristu za ljubav, treba da upravljamo aktivnostima svoga uma. Uprkos ovoj naročitoj zapovesti ovde u Starom zavetu, a postoje još neke, i uprkos naročitim zapovestima iz Novog zaveta, a ona koja mi je pala na pamet se nalazi u 2.Kor.10:5. I mi ćemo govoriti o tome kasnije u ovom proučavanju, gde nam Pavle govori, da bi trebali da dovedemo…, šta? … svaku misao u pokornost Hristu.’ Auu! U kolikoj to meri moramo upravljati aktivnostima uma? Treba da dovedemo…, šta? … svaku misao u pokornost Hristu.’ Uprkos ovim naročitim zapovestima, meni je neverovatno, koliko hrišćana propušta da prepozna svoju odgovornost, i svoju dužnost po ovom pitanju. Toliko mnogo njih nemaju pojma, da su odgovorni pred Bogom, što se tiče vladanja svojim umom. Mislim da ne postoje oni koji ne shvataju, da su kao hrišćani odgovorni da upravljaju svojim ponašanjem. Svi to znamo, zar ne? Svi znamo, da kao hrišćani neke stvari više ne smemo da činimo. A postoje druge stvari koje treba da radimo. Ali dragi prijatelji, mnogi hrišćani su propustili da shvate, da pre svega hrišćanin treba da nauči da vlada svojim umom. Amin? A zašto? Jer, ‘Ono što čovek misli u svom srcu, to je on.’ (Prič.23:7.) Ono što nas čini hrišćanima nije toliko kako govorimo i kako činimo, nego kako…, šta? Mislimo i osećamo. Ono što se događa ovde, između desnog i levog uva, to vas čini, i to mene čini, onim što smo mi zapravo. Stoga ako mislimo biti hrišćani, moramo to biti u privatnosti našeg misaonog života, gde samo vi i Bog znate šta se odigrava. Slažete li se svi sa ovim? Ali samo nekolicina ovo shvataju, i ja to ne kažem sam od sebe. Čujte ovu izvanrednu izjavu. Saveti roditeljima, učiteljima i učenicima’ str.544: Samo nekolicina shvata da nam je dužnost da sprovodimo kontrolu nad mislima i maštom.’ Samo nekolicina! Čitamo dalje: Teško je držati nedisciplinovan um usmeren na korisne teme. Ali, ako misli nisu pravilno usmerene, religija u duši ne može da cveta. Um mora biti preokupiran sa svetim i večnim stvarima, ili će gajiti beznačajne i nevažne misli. I intelekt i moralne sile moraju se disciplinovati, a one će se ojačati i popraviti vežbom.’ Ohrabrite se ovom poslednjom frazom. One će se…, šta? Ojačati i popraviti vežbom. Da ste blagosloveni, dragi prijatelji, većina od nas ima mlitave mišiće, kada je u pitanju kontrola naših misli i osećanja. Jeste li spremni da to priznate sa mnom? Mi ne činimo nikakve napore da vladamo našim mislima i osećanjima. Samo pokušavamo da ih poklopimo, i sakrijemo od spoljnjeg pokazivanja. A u privatnosti uma one se slobodno razvijaju. Ali dragi prijatelji, ako ih mi samo držimo da se ne pokažu spolja, sve što smo mi tada, su okrečeni grobovi. Čujem li ‘amin’? Znajte to… to je sve što smo mi. A to je sve što ovaj svet čini; trude se da sakriju nedolično ponašanje, da ne bi pokvarili svoj ugled, ili završili u zatvoru ili bilo šta slično. Ali, hrišćani ne treba da vode tu borbu. Hrišćani treba da se izbore za upravu nad umom, ne samo da kontrolišu ponašanje. Pratite li? A uzgred kada naučimo, da Hristu za ljubav, a u sili Svetog Duha, vladamo umom, mi ćemo tada uspostaviti i stalnu kontrolu nad ponašanjem. Amin? Da, i to je divna stvar u vezi sa tim. I kada naučimo da vladamo umom, po prvi put ponašanje postaje pravi izraz ljubavi, i nije samo lažna fasada, predstava. Više se ne igramo crkve, nego smo deo Hristovog tela… i iskreno otkrivamo Hristovu ljubav. Ali vladanje umom zahteva svu revnost, dragi prijatelji. Zašto je to teško? Zapazite sledeću napomenu istog pasusa- Saveti učiteljima’ str.544: Da bi se ova stvar ispravno razumela, moramo zapamtiti da su naša srca po prirodi…’, šta? ‘… iskvarena.’ Pauza. Sećate li se, kada smo proučavali o padu i njegovim posledicama na ljudsku prirodu? Istakli smo, da nam je nadahnuće ukazalo, da je suština iskvarenosti sebičnost. Šta je suština iskvarenosti? Sebičnost. I kada je sebičnost zauzela mesto ljubavi, što se desilo prilikom pada, ljudska priroda je postala…, šta? Iskvarena. I koji sada zakon, po prirodi, vlada? Zakon sebičnosti. I stoga je on u neprijateljstvu sa Bogom, nesposoban da se sam pokori Božijem zakonu. Jer je Bog ljubav, i Njegov zakon je ljubav. A mi smo po prirodi sebični, a zakon koji sa nama vlada je sebičnost. Pratite li ovo? I dragi prijatelji, mi ne možemo ni početi vladati našim srcem, sve dok ne dobijemo novo. To je poslednje proučavanje za danas, nazvano- ‘Učini mi čisto srce’. I stoga morate ostati danas na svim proučavanjima. Posebno vas molim, nemojte propustiti to poslednje. A čak i kada dobijemo čisto srce, novo srce, i dalje ćemo imati u nama one stare nasleđene i izgrađene sklonosti, sa kojima moramo svakodnevno da se borimo i da ih nadvladavamo. I upravo zbog ovih starih navika nije lako upravljati umom. Vraćamo se na našu izjavu: Da bi se ova stvar ispravno razumela, moramo zapamtiti da su naša srca po prirodi iskvarena, i mi nismo u stanju da nastavimo pravim tokom. Jedino Božijom blagodaću, udruženom sa našim najozbiljnijim naporima, možemo zadobiti pobedu.’ Možemo li zadobiti pobedu? Da i amin, brate, sestro. Mi možemo nadvladati svaku nasleđenu i izgrađenu sklonost. A možemo i da naučimo da dosledno vladamo našim mislima u skladu sa duhom zakona. Insistiram na tome. Božija blagodat je dovoljna. Ali znajte, koja je to dobitna kombinacija, a koja nam donosi pobedu? Koja je? Samo Božija blagodat kombinovana sa…, čim? Sa našim najozbiljnijim naporima, može zadobiti pobedu. Koja je to dobitna kombinacija? Božija blagodat kombinovana sa…, čim? Najozbiljnijim ljudskim naporima. Čuvajte svoje srce… više svega. Nekima od vas, posebno ako niste bili na prethodnim proučavanjima, možda je sada malo neprijatno, i govorite ah-uh, pa ovo meni zvuči kao legalizam… Ljudski napor. Dragi prijatelji, voleo bih da ste bili ovde kroz celu sedmicu. Ljudski napori nisu uvek legalizam. Čujem li ‘amin’? Šta čini ljudski napor legalizmom? To je pobuda ili motiv. Ako ulažem napor da bi zaradio moje prihvatanje, to je… šta? Bez sumnje, legalizam. Ali dragi prijatelji, kada dođemo u podnožje krsta, prepoznajući da je Isus Hrist, po sebe beskrajnu cenu, zaradio za nas prihvatanje, i kada Ga verom prihvatimo, mi smo prihvaćeni u Voljenome, i odgovaramo na to poštovanjem, zahvalnošću i ljubavlju, želeći da budemo i da činimo sve što možemo za Njega; želimo i da zavrnemo rukave i da idemo da radimo za Njega, da mu udovoljimo, jer Ga volimo, želeći da Mu pokažemo, koliko smo zahvalni na onome što je učinio za nas. Je li to legalizam? Ne, ni u kom slučaju. To je vera koja kroz ljubav dela i čisti dušu. Čujem li ja to ‘amin’? Pobuda koja je iza napora, određuje da li je to legalizam ili nije. A mi ne ulažemo istrajne ljudske napore, da bismo na taj način zadobili prihvatanje. O, ne! Mi ulažemo istrajne ljudske napore, jer smo već prihvaćeni. Amin? I želimo da ispravno predstavimo Isusa Hrista, da bi takođe i drugi došli do njegove spasonosne blagodati. A želimo i da budemo moralno podobni, da sa Njim u večnosti živimo. Čujemo Ga kako govori- ‘Bez svetosti niko neće videti Boga.’ (Jev.12:14.) A mi kažemo- ‘Gospode učini me svetim; želim biti kao Ti. Ti si svet, i ja Te volim, i želim biti kao Ti. Voljan sam da naporno radim sarađujući sa Tobom, da bih mogao postati kao Ti.’ To nema nikakve veze sa legalizmom. Slažete li se sa mnom? Čujem li ‘amin’? To ima veze sa verom, koja kroz ljubav dela i čisti dušu. To je to. A sad nazad na naše proučavanje. Zašto je naša dužnost, da čuvamo srce više svega? Zašto je naša dužnost da kontrolišemo svoje misli i maštu? I da dođemo do toga, da Hristu za ljubav, dovedemo sve misli u poslušnost Hristu. Zašto je to naša dužnost? Insistiram, da pošto samo nekolicina shvata da nam je to dužnost, za nas je važno da razmotrimo, zašto je to naša dužnost. Ima li to smisla? Pretpostavljam, da svi vi ne shvatate, da vam je dužnost da vladate mislima i osećanjima. Zato ćemo razmotriti četiri razloga… možda pet, da je to imperativ, to je naša obaveza, naša dužnost, da naučimo da vladamo umom. Prvi razlog: Kao što stih (Prič.4:23.) kaže u nastavku: Čuvaj srce svoje više svega, jer…’, šta? … iz njega izlazi život.’ Iz njega… šta? Izlazi život. Razumite, šta nam to mudri čovek ovde kaže. On nam govori, da je srce izvor ili vrelo iz koga proističu sve naše reči i dela. Odakle proističe svo naše ponašanje? Kako Pismo kaže- ‘Od suviška srca usta…’, šta? … govore.’ (Mat.12:34.) A od suviška srca se i telo vlada. I zato je dragi prijatelji, veoma važno da naučimo da čuvamo srce. Jer ako je ono iz čega proističe naše ponašanje istinski čisto i hristoliko, tada i ono što se dešava na izvoru mora biti čisto i hristoliko. Čujem li ‘amin’? Stanje izvora neposredno određuje, ono što će iz njega proisteći. Da vam ilustrujem: U Montani, gde živim, blizu naše kuće imamo izvor, i voda koja izvire odatle je mnogo bolja od ovoga. To je zaista predivna voda. Čista i hladna, i tako osvežavajuća. U stvari, moja žena je zavisnik te vode. Ja mogu piti vodu koja dolazi iz našeg bunara, ali ona mora imati vodu sa tog izvora. I svaki put kada prođemo kraj njega autom ili peške, ona ima sa sobom prazne posude, i mi moramo stati i napuniti ih. Ponesemo ih, a one su prekrivene kapljicama koje se slivaju, zbog kondenzacije hladne vode, i to izaziva žeđ, dok samo gledate. I dok je pijete, ona je tako slatka, dobra, čista… predivna. Jednom prilikom smo tuda prolazili i videli smo veliki crveni znak- ‘stop’, koji je neko postavio pored tog izvora. Pritisnuo sam kočnicu i zaustavio se; bilo je dodato i obaveštenje ispod tog znaka. Na njemu je pisalo- ‘Pažnja, utvrđeno je testiranjem da ova voda sadrži Ešerihija-koli bakterije; nemojte je piti.’ Moja žena samo što nije zaplakala. To je bila njena voda. Na sreću, imali smo mi još jedan izvor, koji je i bliže našoj kući. Raspitujući se u okolini, čuli smo glasine, ni ne znam tačno ko ih je raširio, koje su govorile, da je neko od okolnih vlasnika poseda iskopao tu septičku jamu, i ona je uzrok zaražene vode. Dragi prijatelji, to je parabola. Šta određuje, ono što izvire? To je ono što se dešava iznutra. Ali. pazite. Voda koja je izvirala iz tog izvora, je na izgled čista i pijaća. Šta nam to govori? Da li je moguće prikazati odličnu predstavu, a što se tiče spoljnjeg ponašanja, a da je ona ipak zaražena sa bakterijama sebičnosti? Čujem li ‘amin’? Shvatate li, šta hoću da vam ilustrujem? Prijatelji, krečenje može da bude urađeno tako, da izgleda veoma dobro. Zbilja, Isus je rekao, da su okrečeni grobovi…, šta? … spolja lepi. (Mat.23:27.) Ali vas uveravam, da je takvo krečenje zaraženo bakterijama sebičnosti… osim ako se nije desila radikalna, natprirodna promena na nivou izvora glave tj. srca. Čujem li ‘amin’? Od suštinske važnosti je da vladamo onim što se dešava u glavi, da bi ono što iz toga proizađe bilo čisto i hristoliko. To je tačka, koju moramo jasno utvrditi. O, prijatelji, ‘Svedočanstvo 2′ str.408: Nečiste misli vode ka…’, čemu? ‘.., nečistim delima.’ Ali, nečista dela ne moraju izgledati nečista. Mogu izgledati kao poslušnost, ali su ona oskvrnjena…, čime? Sebičnim motivom. Pratite li ? Zapazite ovo. Biblijski komentari’ tom 2, str.997: Čistoća srca će voditi u…’, šta? ‘… čistoću života.’ Želite li čist život? Onda shvatite, da Božijom blagodaću kombinovanom sa marljivim i istrajnim ljudskim naporima, morate imati čisto srce. Amin? Čistoća srca će voditi u čistoću života.’ Ista istina i isti osnovni koncept ilustrovan na drugačiji način… Želim to ovako da postavim. Gledajte um kao na vrt. Šta je um? Vrt. A rod tog vrta je naš karakter. Sa tim na umu, shvatite da kada posejete misao, požnjećete delo. Kada posejete delo, požnjećete naviku. A kada posejete naviku, požnjećete karakter. Sa posejanim karakterom, požnjećete sudbinu. Molim vas zapazite, da naša dela, naše navike, naš karakter, pa čak i naša sudbina, iz kakvog osnovnog semena svi oni vode poreklo? Iz naših misli. Brate, sestro, ovde sam da vam kažem i da vas pred Bogom upozorim, da šta čovek poseje, ono će i požnjeti. Čujem li ‘amin’? Molim vas, ne zavaravajte se povodom ovoga. Šta posejete u privatnosti bašte vašeg uma, određuje vaš karakter, a što će odrediti i vašu sudbinu. Vi i ja nećemo imati nikoga da krivimo, do sami sebe, što se tiče naše večne sudbine. Čujte šta o tome kaže nadahnuće. Vaspitanje’ str.109: Životna žetva je karakter, i to je ono što određuje sudbinu za ovaj život, pa i za onaj koji tek dolazi. Žetva je reprodukcija posejanog semena. Svako seme donosi rod te vrste. Tako je i sa crtama karaktera koje negujemo. Sebičnost, samoljublje, samopoštovanje i samopovlađivanje reprodukuju sami sebe, a kraj im je beda i propast. Onaj koji seje u telo, požnjeće raspadljivost’, ali hvala Bogu, postoji alternativa tome, … onaj koji seje u duh, od duha će požnjeti…’, šta? ‘… večni život.’ (Gal.6:8.) Ljubav, saosećanje, dobrota rađaju blagosloveni rod, a žetva će im biti neprolazna.’ O brate, sestro, molim vas budite obazrivi što se tiče toga šta sejete u privatnosti bašte vašeg uma, u oblasti vaših misli, jer na taj način određujete žetvu, vašu sudbinu, vaš karakter. Drugi razlog zašto da čuvamo srce više svega, a mi smo pod obavezom da tako činimo je taj, što ono šta se dešava u srcu određuje šta smo mi ustvari. Jeste li to čuli? Zašto moramo čuvati srce više svega? Jer ono što se dešava u srcu, određuje ono što smo zaista mi. A ta istina je proizašla iz teksta, koji smo već više puta zapazili, ali hajde da to učinimo opet u ovom kontekstu. Prič.23:7: … jer ono što čovek misli u svom srcu, to je on.’ Znate dragi prijatelji, nalazim da smo toliko skloni da previdimo ovu osnovnu istinu. Toliko smo skloni da radije sebe procenjujemo, na osnovu svoga ponašanja, nego na osnovu onoga šta se dešava između levog i desnog uva. Da li je tako? A zašto je to tako? Rvao sam se sa tim, i došao do zaključka, da je razlog toga što procenjujemo sebe na osnovu ponašanja taj, što sve procenjujemo kroz sebe. Primer: Dotrčiš, kad te mama pozove. I ona ti kaže, da si…, šta? Dobar dečko, devojčica, zar ne? To je dobro ponašanje. Ili ne dotrčiš, kada te mama pozove; ti si onda nevaljali dečko, devojčica – ocenjivanje na osnovu…, čega? Ponašanja. A kad si nešto stariji, kreneš u školu… Pljuješ unaokolo, odgovaraš učiteljici, dobiješ nedovoljnu ocenu, počupaš kosu devojčici ispred tebe… otkrivam to ovde, zar ne? I šta si ti? Loš dečko. Ili imaš dobre ocene, i uvek si tačan, uvek poštuješ druge, posebno učitelje, naravno ti si dobar dečko, devojčica – ocenjivanje na osnovu ponašanja. Pa onda još malo odrasteš, i dobiješ posao. Stižeš na vreme; radiš i prekovremeno… savestan si i dobro radiš. Dobijaš povišicu, dobrog poslodavca… Ili nasuprot, dobiješ otkaz… Ocenjivanje na osnovu…, čega? Ponašanja. Sa ovakvim iskustvom, šta mi činimo, gotovo bez izuzetka kada procenjujemo sami sebe? Upotrebljavamo te iste kriterijume. Mi sebe procenjujemo na osnovu…, čega? Svog ponašanja. A sada pitanje, dragi prijatelji- Da li je to siguran kriterijum, da bi se procenila iskrenost našeg hrišćanskog iskustva? Da li je? Ni u kom slučaju. Zašto? Zbog tog strašnog i preovladavajućeg fenomena, nazvanog licemerje, ili -‘obličje pobožnosti…’ (2.Tim.3:5.) Nazvanog- život u skladu sa slovom zakona. Znajte dragi prijatelji, da vi i ja sa dovoljno sebičnom motivacijom možemo da učinimo odličan posao dovođenja svog ponašanja u sklad sa slovom zakona, a da uopšte nismo obraćeni! Jeste li čuli, šta sam upravo rekao? Možete da pričate priče, pa čak i da činite dela, a da niste obraćeni. To je licemerje. Divni spolja, činite dostojna dela, i svi su oduševljeni. Možda su vas izabrali u crkveni odbor, jer ste tako moralno ispravan i poštovan građanin, a da niste uopšte obraćeni. Sve to je prividno; sve je lepo okrečeno. Prepoznajete li takvu mogućnost? Vidite dragi prijatelji, Savle iz Taršiša, pre nego što se obratio, šta je mogao za sebe reći? Besprekoran po delima zakona. (Fil.3:6.) Auu, zar zaista? Da, zaista. Što se tiče poslušnosti slovu zakona, Savle iz Taršiša je bio besprekoran. On je imao naizgled neverovatno dobra dela, ali to i jeste problem, to su bila samo dela. Verujte mi, da i mi danas imamo sposobnost za takvu predstavu. Čujete li, šta pokušavam da vam kažem? I upravo zato nije sigurno procenjivati svoje hrišćansko iskustvo na osnovu ponašanja. Vi možete činiti sve te dobre stvari, ali iz pogrešnog motiva. A nije li to ono što nazivamo- mlakost? Sećate li se? Vruć- činjenje svih tih ispravnih stvari iz pravog motiva. Hladan- činjenje svih loših stvari iz pogrešnog motiva. A šta je mlak? Činjenje svih tih dobrih stvari iz pogrešnog motiva. Imaju obličje pobožnosti, a sile su se njene odrekli.’ (2.Tim.3:5.) I upravo zato što imamo tako imresivno obličje pobožnosti, sami smo sebe prevarili, da mislimo da smo ‘bogati, da smo se obogatili i da nam ništa ne treba.’ A ne znamo, da smo…, šta? Nesrećni, nevoljni, siromašni, slepi i goli.’ Dragi prijatelji nemojte se vređati, što vas izazivam ovom mogućnošću. To je očigledno preovlađujući problem Laodikeje. To je karakteristika koja nas opisuje. Da li je moguće da čak i neko od nas ovde danas, može da bude u toj samoobmani? Može li to biti? A kako mi ulazimo u ovu samopravednost i samoobmanu? Procenjujući sebe na osnovu površnog kriterijuma- svog relativno dobrog ponašanja. Zato što imamo toliku istinu, i što se ponašamo toliko bolji od mnogih drugih… na osnovu toga pomišljamo da smo…, šta? Božiji narod ostatka, koji spremno čeka Isusa da se vrati. Dragi prijatelji, vi ne morate biti ono što mislite da jeste… ali vi ste ono što mislite. Ono što čovek misli u svom srcu, to je on.’ Hoćete li pristati na operaciju na otvorenom srcu ovog prepodneva? Jeste li voljni za tako nešto? Hoćete li molim vas, sa pomoću Svetog Duha, preispitati sami sebe? E sad, da vas upozorim, to neće biti prijatno. Kada Gospod radi operaciju na otvorenom srcu, On ne upotrebljava uvek anesteziju, te ponekad i boli. Ali dragi prijatelji, ako Stručni Lekar zada malo boli, to je za naše ozdravljenje. Čujem li ‘amin’? Podeliću sa vama izjavu, za koju želim da je lično prihvatite, i dozvolite da pretraži dubine vašeg bića. To nalazimo u ‘Put Hristu’ str.58. Čujte, citiram: Istina je da može biti spoljne ispravnosti ponašanja…’ U redu, pauza. O čemu to govorimo? Šta je spoljna ispravnost ponašanja? To je ponašanje, koje je u skladu sa slovom zakona; moralno za poštovanje i divljenje. To je spoljašnja ispravnost ponašanja. Istina je da može biti spoljne ispravnosti ponašanja, bez obnoviteljske Hristove sile.’ Jeste li to čuli? Vi možete imati život, koji je za divljenje, a da niste ni obraćeni. Pa kakva nas sila onda na to navodi? Ego; čujte: Želja za uticajem i za poštovanjem od strane drugih, može proizvesti dobro organizovan život.’ Vi to znate. Samopoštovanje može da nas navede na izbegavanje pojave zla.’ Vi to znate. Sebično srce…’ Čujte ovo; strašno je. Čujte: Sebično srce može da izvodi velikodušna dela.’ Auu! Kako sebično srce može da izvodi velikodušna dela? Pa, da bi vam se svi divili, što činite takva dela. I dragi prijatelji, sugerišem vam da je to ono što vodi i uzrokuje opstanak filantropskih organizacija. Jer ako ste vi super-bogati, i želite da vas drugi poštuju, morate imati neke dobrotvorne ustanove, kojima dajete velike donacije, i srećni ste zbog toga, sve dotle dok će to negde biti zapisano, i dok vam je ime urezano u neku bronzanu plaketu. Čujete li me? Pa ste još i oslobođeni od poreza. Tako da vas to ništa i ne košta, a od toga dobijate dosta… Brate, sestro, iskreno sam zabrinut zbog tih bronzanih plakata, na koje često nailazim, čak i u našoj instituciji, gde se govori- ‘ovo je darovao taj i taj’. Brinem se zbog toga. A šta je sa onim- ‘Da ne zna levica, šta radi desnica’? Čujete li, na šta vas navodim da razmotrimo? Ja ne sugerišem, da svako ko je dao nešto, to ne bi dao, da mu nije obećana bronzana plaketa; ali ja se brinem, jer bronzana plaketa može da promoviše i pogrešne motive. Sva ta obećanja da će biti napisano u ‘Glasniku’, ili bilo kojem unijskom časopisu… Brinem zbog toga, dragi prijatelji, a takođe se iskreno brinem, šta će se desiti sa desecima i darovima, ako ne budu više oslobođeni poreza? Čujete li me? Govorim vam otvoreno. Dragi prijatelji, zašto mi velikodušno dajemo? Je li to zaista zbog ljubavi prema Bogu, ili su tu prikriveni i neki sebični motivi? Sebično srce može da izvodi…, šta? Velikodušna dela. A uzgred, ne zanima me koliko ta dela mogu izgledati dobra, ako su motivisana sebičnošću, ona i nisu tako privlačna onima kojima su učinjena. I ona nemaju uticaj na srca, koji pridobija, zar ne? Jer, iako izgledaju dobro, mirišu na sebičnost. I upravo zato okrečenim grobovima ne ide dobro u pridobijanju duša. Jeste li čuli, šta sam upravo rekao? Ne zanima me, koliko im je dobro ponašanje, niti koliko su dobrih dela učinili drugima, ako je to mrtvi stari čovek iza toga, ta sebična priroda, ona ima taj zadah i miriše na sebičnost; a ljudi nisu privučeni Hristu takvim ‘dobrim delima’. Čujem li ‘amin’? I mi bismo mogli da uperimo prst na upravo taj razlog, zašto neke od naših zajednica u svojim projektima nisu toliko uspešne u pridobijanju duša, koliko bi to želeli. Žao mi je što govorim ovakve stvari, ali mi moramo da preispitamo srca u ovim oblastima. Čujem li ‘amin’? Sebično srce može da izvodi velikodušna dela. U svetlosti ovoga što smo upravo pročitali, koliko je razumno da postavim sledeće pitanje? Nazad na izjavu iz ‘Puta Hristu’ str.58: Na osnovu čega ćemo onda odrediti, na čijoj smo strani? Možete li sa sigurnošću odrediti kome pripadate, na čijoj ste strani, na osnovu vašeg ponašanja? Ne. Jer vi možete činiti ispravne stvari, čak i one privlačne i velikodušne, kojima se dive, ali iz pogrešnog motiva. Po čemu ćemo onda odrediti, na čijoj smo strani? Nakon pitanja je i odgovor. A to je to test pitanje, koje želim da sebi postavite. Da ste blagosloveni, ovo je poseban deo operacije na otvorenom srcu. A koje je to pitanje, istinsko test pitanje, kojim ćemo sebe proceniti? Prvo- ‘Ko poseduje srce?’ Šta to znači? Drugim rečima, koga mi to volimo iznad svega? Šta to mi volimo iznad svega? Kako to možemo znati? Sledeće pitanje- ‘Sa kim su naše misli?’ Ono što najviše volimo, je neminovno ono o čemu najviše razmišljamo. Pratite li ovo? I ako želite da znate, šta najviše volite, zapitajte se o čemu najviše volite da razmišljate. A šta vam pomaže da shvatite, o čemu najviše razmišljate? Sledeće pitanje- ‘O kome volite da razgovarate?’ Zašto nam je to od pomoći? Jer od suviška srca, usta…’, šta? ‘… govore.’ Želite li znati, o čemu najviše razmišljate? Neminovno je to ono o čemu najviše govorite. Čujem li ‘amin’? A znate li o čemu većina od nas najviše govori? Da vas čujem sada. O sebi! Imamo idola, zar ne? Vidite, ono šta obožavate, je ono o čemu najviše pričate. ‘O kome volimo da razgovaramo.’ Sledeće pitanje- Ko poseduje naše najtoplije emocije i našu najbolju energiju? Ako smo Hristovi, naše misli su sa Njim, i naše najmilije misli su o Njemu. Sve što imamo i jesmo je posvećeno Njemu. Čeznemo da nosimo Njegov lik, da činimo Njegovu volju i da Mu u svemu udovoljimo.’ Dragi prijatelji, to je istinsko hrišćansko iskustvo. A moje pitanje je, imate li ga? O brate, sestro, ako nemate, vi morate uteći do krsta, i zajedno sa Davidom zavapiti: Učini mi Bože čisto srce, i duh prav ponovi u meni.’ (Psa.51:10.) Hoćemo li ustati na molitvu? Oče nebeski, mi smo razmatrali o našoj ulozi saradnje. Ako mislimo biti promenjeni iz slave u slavu, moramo hristu za ljubav biti poslušni zakonu ljubavi, koji nam Sveti Duh urezuje u srca. Ali Oče, mi smo tako skloni da zađemo u nominalnu, lažnu poslušnost, onu spoljašnju, sklad sa slovom zakona. A to nas je prevarilo, da mislimo da smo nešto, a nismo, jer imamo tako lepo dekorisane i okrečene grobove. Kakvo neverovatno obličje pobožnosti, mislimo da smo bogati i da nam ništa ne treba. Gospode, pomozi nam da vidimo šta je iza svega toga. I da budemo iskreni sa sobom. Pomaži nam oči očnom masti, da vidimo prave motive. Možda to i nije iskrena ljubav, možda je to sebičnost. Pomozi nam Oče, da ako otkrijemo da je tako, da znamo da Ti imaš i rešenje. A to je novo srce. Budi sa nama i dalje, dok budemo proučavali o našoj ulozi, to je naša molitva u Isusovo ime. Amin.

Ako želite, možete listati transkript i čitati tekst dok gledate video. Ako ste prekinuli vaše proučavanje u određenom momentu, a ne znate gde ste stali, jednostavno pritisnite CTRL-F (APPLE-F) i ukucajte nekoliko reči koje ste poslednje čuli, te će vas pretraživač u momentu dovesti do željenog mesta.

0

Your Cart