Select Page

Ova lekcija nije završen u pdf. Želite li nam pomoći? Radimo na ovom projektu. Ова лекција није завршен у пдф. Желите ли нам помоћи? Радимо на овом пројекту.

Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Dobro jutro dragi prijatelji i srećna vam subota. Kakav prelepi zimski dan imate ovde. Jeste li bezbedno stigli, po ovim klizavim putevima? Hvala vam na vašoj posvećenosti, što pokazuje vaša prisutnost; i što ste odoleli iskušenju da ostanete kućama, a sve zbog ovog vremena, uzimajući subotni odmor isuviše doslovno. Hvala vam što ste bili voljni da dođete i da zajedno proučavamo najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima.  (Ed 225.3) A šta je to, prijatelji? Izgradnja karaktera.

Neki od vas ste novi, upravo pristigli; zabrinut sam za vas, jer smo mi već podrobno razvili kontekst, osnovne principe i razumevanje, na koji sada nadograđujemo. Na kojoj smo mi to danas lekciji? Pitam vas, koji ste bili sa nama. To je 17 lekcija. Vidite, mi smo već na 17-om spratu ove građevine. A vi koji ste nam se tek priključili… Vaš put do gore je prazan, i ja sam zabrinut za vas. Ali, moram imati poverenja u Svetog Duha, da vam koliko je to moguće nadoknadi razumevanje, da biste mogli ceniti i biti u mogućnosti da lično primenite, ono što ćemo danas podeliti. Mi proučavamo najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima, a to je izgradnja karaktera. Prošlo veče smo razmatrali rad Svetoga Duha na naša srca.

A ovog prepodneva ćemo napraviti prelaz, i fokusiraćemo se na našu ulogu saradnje, sa radom Svetog Duha. A naziv jutrošnjeg proučavanja beše- ‘Čuvaj svoje srce više svega’. (Prič.4:23.) I ono je veoma sažeto i precizno sumiralo našu ulogu saradnje. A na kraju, šta je karakter? To je ono što čovek misli u svom srcu. (Prič.23:7.) Zapamtite, da je reč srce bolje prevedena sa duša, i ona obuhvata i intelekt i emocije. Drugim rečima, misli i osećanja. Po rečima nadahnuća- Testimonies, Volume 5 (Svedočanstva 5) str.310: Misli i osećanja zajedno čine moralni karakter.’ Ono što se dešava u našim srcima, čini nas onim što zapravo jesmo. Vidite, karakter je ono što smo mi zapravo. Mnogi od nas se zavaravamo, misleći da smo nešto što nismo. Mislimo da smo dobri ljudi, jer se dobro ponašamo, čak možda mislimo i da smo hrišćani. Ali, mi možda i nismo, ono što mislimo da jesmo. Ali, uveravam vas, da smo mi ono što mislimo. Čujem li ‘amin’? Ono što čini vas i mene onim što jesmo, je ono što se dešava između levog i desno uva, gde samo vi i Bog znate šta se zbiva.

Ne ono što je spolja, jer to može a ne mora da bude tačan prikaz, onoga što se dešava spolja. Licemerje- to je dobra predstava, dobra religijska fasada, kojom možemo prevariti druge, pa čak i sami sebe, misleći da smo hrišćani jer imamo obličje pobožnosti. Ali prijatelji, iza svega toga može biti sebična pobuda starog čoveka. Okrečeni grobovi, kako glasi stari prevod za Mat.23:27; imaju lepu spoljašnjost. U stvari Gospod je rekao da su lepi spolja. Ali, šta je iza svega toga? Mrtavi, stari čovek. Činimo sve te ispravne stvari, ali iz pogrešne pobude, sebičnog motiva.

Tako da ono što nas čini onim što smo mi zapravo, nije ono što je spolja. Nego ono što se dešava između levog i desnog uva. I zato ako ćemo sarađivati sa preobražujućom silom Svetog Duha, moramo naučiti mnogo više nego da samo poklapamo svoje ponašanje. Treba da čuvamo srce više svega. Čujem li ‘amin’? Treba da naučimo da održavamo misli i osećanja da budu u skladu sa duhom zakona, a ne samo da naše reči i dela budu u skladu sa slovom zakona. A to zahteva svu našu istrajnost. ‘Čuvaj srce svoje više… svega.’

Mi smo zapazili pet razloga zašto je to naša dužnost, i odgovornost da tako činimo. Prvi razlog je…, šta? Hajdete, vi koji ste tu bili, koji je prvi razlog da ‘moramo da čuvamo srce više svega’? ‘Jer iz njega izlazi život.’ (Prič.4:23.) Srce ili um je vrelo odnosno izvor svih naših reči i dela. Svo naše ponašanje proističe iz onoga što se zbiva u umu. Dakle, ako ćemo biti pravi i čisti i hristoliki, tada to treba da proističe iz uma, koji je pravi, čist i hristolik. Amin? To jedino ima smisla. Stanje izvora određuje stanje vode koja iz njega izvire.

Koji je drugi razlog, zašto moramo čuvati srce više svega? Jer ono što se dešava u srcu, određuje šta ste vi zaista. ‘Ono što čovek misli u svom srcu, to je on’, rekao nam je mudrac. (Prič.23:7.) I u skladu sa tim, dragi prijatelji, imperativ je da pažljivo upravljamo sa onim što se odvija u umu. Jer to smo ustvari mi. Tako smo skloni da to previdimo. Skloni smo da ocenjujemo sebe na osnovu svog ponašanja, i kao što smo to jutros videli, tome naginjamo jer smo procenjivali sebe na osnovu svoga ponašanja celog svog života. Te smo skloni da upotrebljavamo isti kriterijum da ocenjujemo istinitost svog hrišćanskog iskustva.

A da li je to siguran kriterijum? Nije. Zašto? Jer vi možete činiti sve te ispravne stvari iz pogrešnog motiva. Možete živeti život koji je u skladu sa slovom zakona. U stvari, Savle iz Taršiša je mogao reći za svoje iskustvo ‘pre Hrista’ – pre svog obraćenja, kada je na putu za Damask sreo Hrista – u Fil.3:6 je rekao za sebe pre obraćenja, da je bio ‘po delima zakona…’, šta? ‘Besprekoran’. Kao neobraćen, on je po spoljašnosti bio besprekoran. Zastrašujuće je šta sebična motivacija može proizvesti, zar ne? Pazite, i snažna nemačka volja takođe pomaže. Stvar je u tome da vi to možete, ja to mogu ako imam dovoljnu sebičnu motivaciju. I upravo zato nije nikada sigurno procenjivati hrišćansko iskustvo na osnovu svog ponašanja. To za nas nije dovoljan kruterijum.

Moramo gledati i dublje, jer ono što se dešava u umu određuje šta smo mi zapravo. Završili smo jutrošnje proučavanje sa operacijom na otvorenom srcu. Dozvolili smo skalpelu istine da nam otvori skrivena mesta našeg bića, te smo se pažljivo preispitali, zar ne? Možda se neko od nas malo i prenerazio onim što je otkrio. O dragi prijatelji, moram i danas da nastavim da vas izazivam, da sprovodite operaciju na otvorenom srcu. Dozvolite mi da vas upozorim, da to sve neće biti prijatno iskustvo. Da ste blagosloveni, ako bih ja delio sa vama samo prijatne stvari, ne biste od toga imali nikakve koristi. Čujem li ‘amin’?

Vidite, mi pastori vas moramo voleti toliko, da vam kažemo onako kako jeste. A tada moramo imati poverenja u vas i Svetog Duha, da ćete ispravno reagovati na tu istinu. Molim vas, nemojte mi zameriti, ako izazovem bol. To i nisam ja; ja sam danas samo Njegov glasnik. Molim vas, dozvolite Mu da govori vašem srcu, vašem umu. Ali vidite kolege Laodikejci, mi koji smo u tolikoj samoobmani da mislimo…, šta? … da smo bogati… i da nam ništa ne treba, a ne znamo da smo…, šta? … nesrećni, nevoljni, siromašni, slepi i goli (Otk.3:17.), pa to je prilično ozbiljna samoobmana, zar ne?

Zašto smo u tako strašnoj samoobamni? Jer procenjujemo sebe na osnovu lažnog kriterijuma, svog relativno dobrog ponašanja. A pošto se ponašamo bolje od skoro svih, naravno da mi moramo biti Božiji izabrani narod. Budite oprezni, jer ne morate biti ono što mislite da jeste. Ali verujte, da ste ono o čemu mislite; vi ste ono što mislite. ‘Ono što čovek misli u svom srcu, to je on.’ (Prič.23:7.) Šta nam je to potrebno, samoobmanute i samopravedne kolege Laodikejci, da bismo zaista videli kakvi smo? Potrebna nam je očna mast. Čujem li ‘amin’? Istiniti Svedok nas posebno ohrabruje da od Njega primimo…, šta? Očnu mast, da bismo mogli da…, šta? Vidimo. (Otk.3:18.)

Šta je očna mast? To je natprirodna, duhovna pronicljivost, koja je naša kao dar silom Svetog Duha. Samo očna mast može da nam pomogne da vidimo, kako smo okrečeni. Jeste li čuli, šta sam rekao? Samo očna mast može da nam pomogne da vidimo, kako smo okrečeni i da prepozna šta je iza toga. Stoga, hoćemo li se sada pomoliti za pomazanje očnom mašću? Hoćete li, molim vas… za vaše oči? A pomolite se i za mene, dok se budete molili za sebe, da Sveti Duh pomaže ovaj jadni zemaljski sud, da bi propovedao samo istinu, čak i ako bi to moglo da povredi, i čak i ako bi ga to učinilo nepopularnim. Hoćete li to zatražiti od Isusa, da mi da dovoljno ljubavi, da prihvatim rizik da vas eventualno i povredim? Hoćete li, molim vas? Hoćete li mi se pridružiti na nekoliko trenutaka tihe molitve?

Oče nebeski, mnogo sam Ti zahvalan na ovom mirnom subotnjem danu. Zahvalan sam Ti za svakog pojedinca koji je došao. I bez obzira na motive i razloge zbog kojih su ovde, molim Ti se da ih blagosloviš. Možda su neki ovde jer su obavezni tu da budu, možda su neki ovde jer moraju da sačuvaju ugled, jer ako tu ne bi bili, neki bi se zabrinuli za njih. Možda su neki ovde jer Te zaista vole i žele da Ti služe, i žele da još bolje saznaju kako da budu što sličniji Tebi. No, bez obzira iz kog smo motiva ovde, molim Te Oče da nam otvoriš oči i pomogneš da vidimo istinu, koja će nas osloboditi, i koja će nas posvetiti, i koja će nas učiniti da budemo više nalik na Isusa, koji je Istina. Pomozi nam da prepoznamo tu istinu, da bismo mogli biti promenjeni, Duhom istine, u obličje Onoga koji je Istina. Molim Te Oče, učini da ovo bude i više od intelektualne vežbe. učini da to bude iskustvo promene života. Daj snagu ovom jadnom, zemaljskom, grehom oštećenom, slabom i samom po sebi nesposobnom sudu, kakav sam ja; molim Te, upotrebi me čudom Tvoje blagodati da uzdignem Isusa. Da uzdignem Isusa i da se držim Njegovog obećanja- ‘Kada budem podignut, sve ću privući k sebi.’ Dovedi nas bliže Isusu i bliže jedni drugima, dok zajedno proučavamo Tvoju Reč; to je moja molitva u Njegovo ime. Amin.

Mi smo tek na 37. strani u našim skriptama, 17. lekcije. A uzgred, ako nemate skripte, mogli ste ih imati, da ste došli. No, možete je nabaviti, ako dođete popodne. Biće vam na raspolaganju, tu napolju na stolu. Ali je to za one, koji nameravaju da budu redovni, makar od sada pa nadalje, u redu? To je ovo što držim u ruci. Imamo drugi razlog zašto moramo čuvati srce više svega. Jer ono što se dešava u srcu, čini nas onim što jesmo. To je još jedna izjava pod tim naslovom, koju moram podeliti sa vama; ne mogu je preskočiti. Ona se nalazi u ‘Poruci mladima’. Primetio sam da imamo ovog prepodneva i mladih ovde; dobro došli. Drago nam je da ste sa nama; očekujem vas popodne. Amin? Hajde, uzvratite mi… U redu. A uzgred, ako vam je potrebna dozvola da dođete, samo mi recite i nekako ćemo to srediti; u redu? To ćemo nekako srediti. Poruka mladima’ str.144. Citat: ‘Šta čovek misli u svom srcu, to je on.’ Slušajte pažljivo- ‘Mnoge misli čine nenapisanu istoriju jednog dana; i te misli imaju značajnu ulogu u formiranju karaktera.’ Čujte: ‘Trebali bismo strogo da čuvamo svoje misli’; Šta bismo to trebali? Da strogo čuvamo svoje misli. Na šta vas to potseća? ‘Čuvaj svoje srce više svega.’ Zašto trebamo da strogo čuvamo svoje misli? Čujte: Trebali bismo strogo da čuvamo svoja srca jer jedna…’, koliko? ‘… jedna nečista misao čini dubok utisak na dušu. Zla misao ostavlja zao…’, šta? ‘… utisak na um.’ Auu… Koliko to treba zlih misli, da bi ostavile dubok i zao utisak na dušu i um? Jedna. A uzgred, kada god se iznova odajemo zloj misli, šta se dešava sa tim utiskom? Da čujem, šta se dešava? Sve više se produbljuje, sve dok se trajno i neizbrisivo ne ureže na kamena srca, a to je ustvari žig. Prijatelji, nije ni čudo, što moramo čuvati srce više svega. Jedna nečista misao ostavlja duboki utisak. Hvala Bogu, što je i ono obrnuto istina. Čiste misli ostavljaju čist utisak. Amin? Svaki put kada potčinjavamo svoje misli duhu zakona, šta se dešava sa utiskom? On se sve više produbljuje, i upravo tako mi sarađujemo u tom procesu urezivanja, koji Bog svojim Duhom čini u našim srcima- na mesnim pločama srca. Mi sarađujemo u tom procesu, dovođenjem svojih misli i osećanja u sklad sa duhom zakona. I sve više i više Božiji zakon, koji je zapis Njegovog karaktera, postaje osnov na kojem gradimo hram karaktera na slavu Bogu. Šta je karakter? Zajedno naše misli i osećanja. Dok dovodimo svoj karakter- misli i osećanja sve više i više u sklad sa duhom zakona, sve više i više se preobražavamo obnovljenjem svoga uma. I dobijamo ove programe, prijatelji, dobijamo ovo kompjutersko reprogramiranje. Na taj način dobijamo potpuno nov operativni sistem. Vidite, kompjuter koje po prirodi nasleđujemo od svojih roditelja, je programiran sa operativnim sistemom sebičnosti. Ali, kada se nanovo rodimo, dobijamo nova srca, koja su programirana, kakvim operativnim sistemom? Operativnim sistemom ljubavi. I dok učimo da koristimo Božiji softver, posebno Word- Njergovu Reč, naši umovi su se disciplinovali da funkcionišu u skladu sa duhom zakona, koji je ljubav, i tako su naši kompjuteri reprogramirani. Tako smo mi preobraženi obnovljenjem uma. A kad naučimo da mislimo i osećamo, motivisani i vođeni ljubavlju, tada će naše reči i dela biti istinski izraz ljubavi i to po prvi put. Amin? Vidite, ako pokušavate činiti navodnu ljubav tj. dela sebičnim srcem, to je ništa drugo do licemerje. Ali, ako činimo dela ljubavi, jer zaista volimo izvan svega Boga, i nesebično svoje bližnje, to je tada istinsko otkrivenje Hristove ljubavi, i to tada postaje atraktivno, dopadljivo i lepo. A to je ono što nas čini efikasnim u zadobijanju duša. Amin? Vidite, istinska ljubav je tako retka pojava u ovo vreme, da kada god to ljudi vide, obrate pažnju. Danas u svetu skoro bez izuzetka, kada ljudi čine dobra dela, to je zato jer imaju neke skrivene pobude. Znate vi to! Imaju neke skrivene pobude. Oni to čine, da bi im se divili. Oni to čine, da bi im se mogao otpisati porez. Oni to čine, jer će to biti zapisano u lokalnim novinama. Sve su to sebični motivi. Ali dragi prijatelji, kada neko počne činiti dobra dela, jednostavno nekom na blagoslov, a da za to ne očekuju nikakve zasluge, ljudi to zapaze, zar ne? Jer je to prava retkost. Uzgred, moraću da vas malo isprobam po tom pitanju. Jedan od najboljih načina za određivanje kakvi su naši motivi, kada činimo dobra dela, je analiza šta osećamo prema tome, ako to niko ne primećuje. Čujete li, šta pokušavam da vam kažem da uradite? Dragi prijatelji, ako se vi i ja uznemirimo kada niko ne primeti šta smo učinili, koji je to onda naš motiv? Koji je naš motiv? To je sebičnost. Govorim vam istinu; znate vi to. Ako činite dobro delo, jer zaista nekog volite, tada vam je radost, da to jednostavno činite… … pravo predstavljanje Hrista čak i ako to niko ne ceni osim Njega. Uzgred, za čoveka i za ženu koji zaista vole Isusa, Njegovo odobravanje nadoknađuje neodobravanje ostatka sveta. Amin? Sveg ostalog sveta. Ispitajte srca, prijatelji. Koji su nam motivi? Drugi razlog… ne, nego treći. Treći razlog zašto moramo čuvati srce iznad svega je taj, da ako mi to ne budemo činili, sotona hoće. Čujete li, šta sam vam upravo rekao? Treći razlog zašto smo vi i ja dužni i pod obavezom da vladamo umom više svega je taj, da ako mi nećamo, ko će? Sotona. Želim da vam pročitam izjavu iz koje smo uzeli našu radnu definiciju za karakter. Vi ćete čuti frazu… Sećate li se, šta je karakter? Misli i osećanja zajedno. Želim da vam pročitam izjavu, ali i malo više od konteksta. To nalazimo u ‘Svedočanstvima 5′ str.310: Čak i vaše misli…’ Čak i naše…, šta? ‘… misli moraju biti potčinjene Božijoj volji, pa i vaša osećanja da budu pod kontrolom razuma i religije. Vaša mašta vam nije data, da joj dozvolite da divlja, i da ide svojim putem bez ikakvog napora uzdržavanja ili discipline. Ako su misli pogrešne i osećanja će biti pogrešna, a misli i osećanja zajedno čine moralni karakter.’ Moram ovde napraviti pauzu. Molim vas zapazite, šta čini karakter? Misli i osećanja zajedno. Ali od ovo dvoje, šta je važnije? Misli. Jeste li to primetili? Ako su misli pogrešne, tada će i osećanja biti pogrešna. Dozvolite mi da i ovo ubacim. U drugom delu serije ‘Iz slave u slavu’, koju nećemo ni uključiti u ovu našu sesiju, postoji deo koji se fokusira na vladanje osećanjima. Da li je važno vladati osećanjima? Da, važno je. Ali za sada, molim vas razumite, ako ćemo vi i ja naučiti da vladamo osećanjima, moramo prepoznati taj problem… Koji je izvor problema- osećanja koja su izvan kontrole? To su pogrešne…, šta? Misli. Pratite li? Ako imate osećanja koja ne biste trebali da imate, treba da zatražite pomoć od Boga, da vam ukaže na pogrešne misli, koje vode do toga. A zatim dovesti te misli u poslušnost Hristu, a On će to isto učiniti sa vašim osećanjima. Čujem li ‘amin’? Nekom je to ovog prepodneva bilo potrebno. Ako su misli pogrešne, biće pogrešna i osećanja, a misli i osećanja zajedno čine moralni karakter. A evo zašto ovo delim- sledeća rečenica: Kada odlučite da kao hrišćanin niste obavezni da obuzdavate misli i osećanja, tada se dovodite pod uticaj zlih anđela, i prosto prizivate njihovo prisustvo i njihovu kontrolu.’ Čuješ li to, brate, sestro? Molim vas nemojte misliti da niste obavezni da obuzdavate misli i osećanja, jer ako to ne činite dovodite se pod uticaj zlih anđela, prizivajući njihovo prisustvo i njihovu kontrolu. A da li vi ovako pozivate sotonu- Čuj, hajde dođi i kontroliši moje misli’? Ne, nego on to čini po ‘difoltu’ (zbog vašeg propusta). A dragi prijatelji, to njemu uopšte nije teško. Jer je po prirodi, čujte me, vaš um u skladu sa njegovim. Jesam li to zaista rekao? Da, to sam rekao. Na osnovu čega? Na osnovu Pisma. Ne usuđujem se da vama kažem bilo šta, osim onoga što je zasnovano na Pismu. Rim.8:7: Jer telesni um…’, a uzgred, šta je telesni um? To je prirodni um. Ko je god rođen od tela, telo je- telesan je. (Jov.3:6.) I to je jedini um koji imamo, sve dok se nanovo ne rodimo od Duha. I tada dobijamo duhovni um. No, dok se nanovo ne rodimo, šta je ‘telesni um’? … neprijatelj Bogu; on se ne pokorava zakonu Božijem, niti može.’ Zaista? Da, zaista. Zašto je telesni um u takvoj suprotnosti, ustvari u mržnji prema Bogu, u pobuni protiv Njegovog zakona? Zašto to telesni um čini? Jer je telesni um pod upravom zakona sotoninog duha, koji je sebičnost. A prilikom pada u greh, dragi prijatelji, prirodni čovek ne samo da je otpao od sklada sa Bogom, nego je upao u sklad sa…, kim? Sa sotonom. A uzgred, to je upravo razlog, da je prvo obećanje koje mu je Bog dao u vrtu…, šta? Staviću neprijateljstvo između tebe i žene.’ (1.Moj.3:15) Neprijateljstvo… Vidite, po prirodi naše neprijateljstvo je protiv Boga. No, slavno nek je ime Njegovo, šta je obećao da će učiniti? Obećao je, da će staviti neprijateljstvo između nas i sotone. Ali znajte, da On to mora učiniti natprirodnim putem, jer po prirodni to nije moguće. Slažete li se sa mnom? A ja to moram potvrditi nadahnućem. Znaci vremena’ 11. jun 1894: Mi moramo znati značenje reči- Staviću neprijateljstvo između tebe i žene, i između tvog semena i njenog semena; Ono će ti glavu skršiti, a ti ćeš Ga u petu ujedati.’ Neprijateljstvo protiv zla, koje se nalazi u srcu, nije prirodno, nego je to neprijateljstvo ostvareno posredstvom Svetog Duha.’ Drugim rečima, ono je natprirodno. Čujem li ‘amin’? Čitamo dalje: A koji Ga primiše, dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u Njegovo ime.’ (Jov.1:12.) A sad čujte poslednju rečenicu: ‘Prirodni čovek je u prestupu i njegova priroda je u skladu sa prvim prestupnikom. Nema prirodnog neprijateljstva između palog čoveka i palog anđela; oboje su učesnici istog duha, kroz prepušanje zlu.’ U kakvom mi to duhu učestvujemo zajedno sa palim anđelima? To je duh sebičnosti. I taj duh vlada prirodnim, telesnim srcem. Slažete li se svi sa ovim? Hvala Bogu na obećanom daru neprijateljstva. Čujem li ‘amin’? Bili bismo potpuno nemoćni da činimo bilo šta drugo, osim da budemo robovi tiranije greha, svoga ‘ja’ i sotone, sve dok konačno ne bi došlo do smouništenja kroz samopovlađivanje. A uzgred, to je ono čime je velika većina ljudske rase preokupirana. Čujete li me, što se ovoga tiče? Treba da čujem ‘amin’; mogli biste uzvratiti. Velika većina ljudske rase je preokupirana u samouništenju kroz samopovlađivanje, jer su robovi grehu, svome ‘ja’ i sotoni. Zašto? Jer su pod tiranskim zakonom sebičnosti. No hvala Bogu, što možemo biti oslobođeni te tiranije. Amin? Slava Bogu što možemo primiti nova srca, koja su vođena zakonom ljubavi. I možemo početi živeti za druge, umesto da živimo isključivo za sebe. I stoga je Isus rekao u Jez.18:31,32: Odbacite od sebe sva bezakonja koja činiste, i pribavite sebi novo srce i nov duh.’ Čujete li Njegovu ozbiljnu molbu? Pribavite sebi novo srce i nov duh. Zašto da izginite dome Izrailjev? Jer mi nije mila smrt onoga koji gine, govori Gospod. Obratite se i budite živi!’ On govori- Molim vas vratite mi se, pre nego što sami sebe uništite kroz samopovlađivanje. Molim vas, primite nova srca… koja imam da vam dam! Želim da vam ih dam, ali vi morate da ih tražite od Mene. Ja nikoga ne mogu da primoram. Hoćete li molim vas, dozvoliti da vam ih dam? Četvrti razlog zašto moramo da čuvamo srce više svega, je zbog toga što Bog traži i zahteva poslušnost iz srca. Slažete li se svi? Koji je to četvrti razlog, zašto moramo čuvati srce više svega? Zato što Bog traži i zahteva poslušnost iz srca. On zahteva poslušnost…, odakle? Pre svega, između levog i desnog uva. To se zove duhovna poslušnost. Kako se to zove? Dihovna poslušnost. A šta je duhovna poslušnost? To je učenje, kroz silu Duha Svetoga, a Hristu za ljubav, da dovedemo svoje misli i osećanja u sklad sa duhom zakona, koji je ljubav. Amin? Bog to zahteva. Zapazite kako to Pismo jasno iznosi. 1.Sam.16:7; znate tu priču. Božiji prorok Samuilo je određen da ode do Jesejevog doma, da među njegovim sinovima pomaže Saulovog naslednika. Momci su došli, i po starosti su bili predstavljeni proroku. Prvorođeni je predstavljen prvi; lep primerak, visok preko 190 cm, sa dugom tamnom kosom, širokih ramena, a uskog struka; očigledno kraljevskog kova. Samuilo se dohvatio svoje boce i samo što nije pomazao ovog naočitog kandidata, Saulovog zamenika, kada mu je Bog nešto rekao. Šta to? ‘Ne, ne žuri…’ Ali Gospod reče Samuilu- Ne gledaj na njegovu pojavu i na njegovu visinu, jer sam ga odbacio.’ Zaista? Ali Bože, on izgleda tako dobar, tako je ljubazan i tako se dobro ponaša. Ne… odbacio sam ga. Zašto Gospode? Jer Gospod ne gleda na ono na šta čovek gleda; čovek gleda na spoljašnju pojavu, a Bog gleda…’, gde? ‘… na srce.’ Stoga dragi prijatelji, čuvajte srce više svega. Čujem li ‘amin’? Bog gleda… On vidi svaku misao koja proleti kroz svest vašeg misaonog života tako jasno, čak i jasnije nego što vi vidite moju ruku kako je pomeram. Bog ne vidi onako kako mi vidimo. Mi vidimo samo spoljašnje stvari. On vidi one unutrašnje. Ne postoji nijedna vaša ili moja misao, a da je Bog ne zna. Čujem li ‘amin’? Njegove oči prodiru do same srži našeg bića. On je sveznajući; On sve zna. A tu nije bio postrojen David, mršavi mali pastir, jer je on bio napolju, brinući se za ovce. Njegova starija braća su mu poverili taj posao, da bi oni mogli sebe predstaviti pred prorokom. A Davida je Bog odabrao, i to zbog čega? Zbog njegovog srca. On je imao srce koje poznaje i voli Boga. Taj isti David, pre nego je predao carsku vlast na svog sina Solomuna, šta mu je morao reći? 1.Dne.28:9: A ti sine Solomune, poznaj Boga oca svoga, i služi Mu sa…’, čime? ‘… celim srcem i…’, još? ‘… umom dragovoljno.’ Šta David naglašava? Je li to samo spoljašnja poslušnost, na nivou ponašanja? Ne, nego je to poslušnost ovde- između levog i desnog uva. A kada to tu učinimo, tada će i ponašanje biti na mestu. Amin? Da. Zašto ga je podstakao na službu Bogu iz srca i uma? Jer Bog ispituje sva srca, i razume sve namere uma.’ Sve…, šta? Namere uma. A šta su namere uma? To su pobude koje stoje iza tih misli. Bog sve to razume, dragi prijatelji. Isus je neprestano i na različite načine pokušavao da pomogne svom odabranom narodu- Jevrejima, da dođu do razumevanja duhovne prirode poslušnosti, koju On želi. Vidite, oni su morali biti profesionalci u pokoravanju slovu zakona, zar ne? I da bi bili sigurni u tome, ti književnici i fariseji- njihovi religiozni učitelji su provodili dosta vremena, opisujući do sitnica u čemu se sastoji ispravno ponašanje. U stvari, napisani su brojni tomovi samo o tome kako svetkovati subotu, sve do najsitnijih detalja o tome šta jeste a šta nije prikladno ponašanje subotom. A uzgred, čujte me; što manje duh zakona vlada vašim srcem, to vam je više potrebno da slovo zakona upravlja vašim ponašanjem. A kada imate više duha zakona koji vlada vašim srcem, vama uopšte i nije potrebno slovo zakona, jer će vaše ponašanje biti po prirodi u skladu sa njim. Čujem li ‘amin’? Ali pošto duh zakona nije vladao njihovim srcima, oni si zaista bili ozbiljni u definisanju najdaljih i najsitnijih detalja, o tome šta je ispravno a šta loše ponašanje. I stoga što su bili tako dobri u pokoravanju ovome, tim mnogim pravilima- uradi ovo, a nemoj ovo, oni su sebe ubedili da su…, šta? Bogati, obogatili se i ništa im ne treba. (Otk.3:17.) O, da li vam to zvuču poznato? Je li moguće da smo i mi, neki od nas, takođe na tom putu? Kako će onda Isus da pomogne ovim samoobmanutim i samopravednim književnicima i farisejima da izbegnu tu njihovu jamu legalizma? Dakle, šta to treba propovedati legalistima? Da li možda evanđelje? Budite pažljivi, ovo je trik pitanje. Da li treba propovedati evanđelje legalistima? Ne, ne treba, sve dok im prvo ne propovedate zakon. Zaista? Da, zaista. Zašto? Pa, šta je evanđelje? Evanđelje je radosna vest da postoji Spasitelj od greha, koji nam oprašta naše grehe. Ali, svaki dobar legalista nije sagrešio već duže vreme. Ma daj! Tako da njemu ne treba oproštaj od greha; on je sa tim već davno završio. Ali, ovi nevaljali neznabošci, koji žive tu preko granice, i koji se, znate već, loše ponašaju… i ne svetkuju subotu, njima je potrebno oproštenje, ne meni! Vidite prijatelji, evanđelje je radosna vest da postoji Spasitelj, ali je legalist vrlo ubeđen da je u mogućmosti da sam sebe spase. I reći mu, da mu je potreban Spasitelj, to je za njega uvreda. Čujete li šta vam govorim? Tako da pre nego što se ponadate da ga možete doseći, objavljujući mu evanđelje, morate pomoći legalisti da prepozna potrebu za Spasiteljem, drugim rečima njegovo grešno stanje. Pratite li ovo? A kako mu možete pomoći da prepozna svoje palo, grešno i bedno stanje? Ja greha ne poznah osim kroz zakon.’ (Rim.7:7.) Vidite, zato Pavle kaže da je zakon bio naš čuvar, koji nas je vodio do Hrista, da bismo mogli biti opravdani verom. (Gal.3:24.) Slažete li se sa mnom? Svi mi po prirodi pokušavamo da se opravdamo…, čime? Delima. Zastrašujuća stvar u tome je, da ako bi bili dovoljno dobri u pokoravanju slovu zakona, mi bi zavaravali sebe, misleći da se spasavamo na osnovu svojih dobrih dela. Tako da kada vrhunski Propovednik propoveda književnicima i farisejima, šta im propoveda? On propoveda zakon… da, zakon. A ako ne verujete u to, čitajte sa mnom. Matej 5, propoved sa gore blaženstva. Klasični zapis Njegovog najčešće objavljivanog govora. Mat.5, hajdemo na 20. stih: Jer vam kažem, ako vaša pravda ne prevazilazi…’ … ako vaša pravda…, šta? … ne prevazilazi pravdu književnika i fariseja, vi nikako nećete ući u nebesko carstvo.’ Molim vas zapazite, kakvu to pravdu imaju književnici i fariseji? Poslušnost slovu zakona, povinovanje slovu zakona. Da li Isus govori da vama to ne treba? Ne, Isus kaže da vam je potrebno…, šta? I više od toga. Slažete li se? Ako vaša pravda ne prevazilazi spoljno povinovanje slovu zakona, vi nikako nećete uću u nebesko carstvo. Zašto? Jer bez svetosti niko neće videti Boga. (Jev.12:14.) A ako ćemo biti sveti, gde to moramo biti sveti? Gde smo to mi? Ono što čovek misli u svom srcu, to je on.’ (Prič.23:7.) Tako da ako budemo sveti, moramo biti sveti između levog i desnog uva. Mi moramo imati misli i osećanja koja su u skladu sa duhom zakona, a takođe i reči i dela koja su u skladu sa slovom zakona. Zato je Isus u istoj toj propovedi rekao- Blago onima koji su čistog srca, jer će videti Boga.’ (Mat.5:8.) Želite li da vidite Boga? Njegovom blagodaću morate postati…, šta? Čisti u srcu. To nije neobavezno: ‘Bez svetosti niko neće videti Boga.’ Molim vas znajte to, prijatelji. Znate, stvar koja me toliko plaši je ta, da će biti mnogo savesnih adventista, a koji drže slovo zakona, koji će morati čuti strašnu presudu kada Isus dođe- Nikad vas nisam poznao; idite od Mene koji činite bezakonje.’ (Mat.7:23.) Oni će se oteturati nazad i reći će- Čekaj malo, imaš pogrešnu osobu. Ja sam držao Tvoj zakon tolike godine. Išao sam u crkvu svake subote! I uspevao sam da ne činim loše stvari subotom! Čak sam se suzdržavao da ne gledam TV subotom. Hej, pa Ti mora da imaš pogrešnu osobu! Idite od mene, koji činite bezakonje. Vidite dragi prijatelji, ako činimo ispravne stvari iz pogrešne pobude, u Božijim očima to je bezakonje. Da li ste me čuli? Ne zanima me, koliko savesno ste u skladu sa slovom zakona, ako to ne činite iz ljubavi prema Bogu, to i nije poslušnost, nego je to bezakonje. Preklinjem vas, da to sada shvatite, dok još ima šanse da se popravite, ako već niste. Čujem li ‘amin’? Ne daj Bože da nastavimo sa samopravednošću i samoobmanom, dok ne bude kasno za ono istinsko. I stoga molim vas, ne smete da se vređate sa ovim što činim ovde. Znam da nije prijatno da vam neko sugeriše, da vi možda i niste obraćeni, čak i ako ste već sedi, i tu u istoj klupi sa košuljom i kravatom sedite već mnoge godine. Niko, ko savesno drži slovo zakona, ne voli da mu bilo ko sugeriše da nije obraćen. Ali dragi prijatelji, to je vrlo moguće! Molim vas nemojte to otkriti, kada bude isuviše kasno da nešto preduzmete. Molim vas. Za vaše dobro, a Hrista radi… molim vas! Bog zahteva i više od pravednosti fariseja i sadukeja. Da, potrebna je poslušnost slovu zakona, ali dragi prijatelji, moramo imati i više od toga. Moramo imati duhovnu poslušnost. Moramo voleti Onoga ko je dao zakon, ako ćemo zaista držati zakon. Čujem li ‘amin’? Vi nikako ne možete držati subotu, ako ne volite Gospoda subote. Ne zanima me, koliko je tehnički ispravno vaše ponašanje. Ako vi niste ovde zato što volite Isusa, vi ne držite subotu svetom. Moram vam reći onako kako jeste. Molim vas čujte me, mladi prijatelji. Oni koji zaista drže subotu, oni uživaju u suboti. Zašto? Jer uživaju u Gospodu subote. I mnogo se više raduju zalasku sunca petkom, nego zalasku sunca u subotu. Sasvim drugačije od nas ostalih. Čujete li, šta vam govorim? Govorim vam otvoreno, dragi prijatelji. Molim vas, nemojte se vređati zbog toga. Ako se više radujete zalasku sunca u subotu nego zalasku petkom, ovde sam da vam kažem, da vi ni ne držite subotu. I ne zanima me, koliko je ispravno vaše ponašanje tih 24 sata, vi ne držite subotu. Zašto? Jer je za vas držanje subote prvenstveno dužnost, i vama je mnogo lakše kada se ona završi. I tada vi možete da se vratite na ono, što ste zaista želeli da radite u tih proteklih 24 sata, ali ste bili toga lišeni, jer eto vi morate držati subotu. Znate, da vam govorim istinu. A ako je to blisko vašem iskustvu, dragi prijatelji, znajte da niste spremni da se vratite u Očev dom i da svetkujete milenijumsku subotu. Govorili smo o tome prošlo veče. Šta je milenijum? To je subota- sedmi dan po Božijem računanju. Jedan dan pred Bogom je kao…, šta? Hiljadu godina. (2.Pet.3:8.) Koliko je stara planeta Zemlja? 6000 godina. Pa šta onda pretpostavljate da je milenijum? Sedmi dan- subota u sedmici spasenja. I dragi prijatelji, treba da budete zaista iskreni prema sebi. Ako vi jedva izdržavate da držite 24-ro časovnu subotu, hoćete li biti srećni da držite hiljadugodišnju subotu? I kao što sam već rekao, čujte: Bog nikoga neće dovesti na Nebo, ko tamo neće biti srećan. Vidite, bićete na Nebu dugo vremena. Čujem li ‘amin’? Ne znam za vas, ali ja ne verujem u Boga, koji za nekog planira večne muke. Ovde sam da vam kažem, da ako bi Bog doveo neobraćenu osobu na Nebo, za nju bi to bio pakao. A mi ćemo tamo biti dugo vremena, moji mladi i stari prijatelji; molim vas… preklinjem vas, naučite sada kako biti srećan u svetosti, jer je svetost ustvari stanje koje je na Nebu. I ako niste našli vašu sreću u svetosti, vi nećete ni tamo biti srećni, tako da nećete biti u mogućnosti da tamo odete, jer bez svetosti niko neće videti Boga. Da li vam je ovo jasno? Moramo imati i više nego samo spoljašnje povinovanje, drage kolege Laodikejci… moramo imati više od toga. A pošto je to rekao, šta je Isus nastavio da čini? On je nastavio da proširuje duhovnu prirodu zakona. Hajde da i mi… a to neće biti zabavno, no mi to moramo uraditi. Hajde da započnemo sa Njegovim bavljenjem našim osećanjima. Hajde da počnemo sa osećanjima. On želi da nam pomogne da uvidimo, kako zakon ima nadležnosti i nad našim osećanjima. Na koji On to zakon misli? Mat.5:21: Čuli ste kako je starima rečeno: Ti nećeš…’, šta? … ubiti, jer ko god ubije, biće kriv sudu.’ A sada čujte samopravednog fariseja, sadukeja; biće to brzi pregled njegovog života- ‘Jesam li ikada zabo nož u nečija leđa? Ne. Jesam li ikada nekoga udario po glavi i ubio? Ne. Tako da što se tiče zakona, ja sam pravedan.’ Vidite, ako uzmete samo slovo zakona, verovatno ni ovde nema nikoga ko je prekršio zapovest- ne ubi.’ (2.Moj.20:13.) Razumete li šta vam govorim? No, šta je Zakonodavac nastavio da čini? Hajde, vidite Ga i čujte. Šta je On nastavio da čini? Nastavio je da nam govori, šta je On zapravo mislio. A uzgred, ima li On autoritet za tako nešto? Da, On ga je i napisao svojim prstom na kamenim pločama. On ima pravo da nam kaže, šta je mislio. Čujte Ga. Ali vam kažem…’, Ja Zakonodavac ‘… vam kažem … da će svaki koji se gnevi na brata svojeg ni za što, biti kriv pred sudom.’ I druga faza- ‘… ako ko reče bratu svom: raka!’ … što je u prevodu- glup, ‘… biće kriv skupštini.’ I treća faza- ‘… ko god reče: budalo!’ … veoma jaka reč koja znači- ‘ti prokleti bezbožniče’; … ko god reče: budalo, biće kriv ognju paklenom.’ Zapazite, da krivica raste što se više spolja i otvoreno gnev i mržnja ispoljavaju. Ali znajte, da smo čak i u trećoj fazi još uvek znatno na ovoj strani od stvarnog ubistva, zar ne? Ali ono što treba sada da shvatite, da mi u Božijim očima možemo kršiti zakon koji kaže- ne ubi’, čak i ako samo osećamo gnev, čak i pre nego izrazimo to sa rečju- ‘glup’. To je druga faza. Zašto? Jer je zakon duhovan, eto zašto. On ima nadležnost i nad našim najdubljim osećanjima, a ne samo nad ponašanjem. Neki od vas ćete reći- ‘Hej, olakšaj nam malo. Uostalom, tamo kaže- ‘Ko se god gnevi na svog brata bez razloga, biće kriv sudu.’ To me oslobađa; ja se nikada ne gnevim bez razloga. Uvek imam neki dobar ralog da budem gnevan. Pa on je rekao nešto odvratno, učinio je nešto zlo, i zato sam gnevan. To se sigurno onda ne odnosi na mene, zar ne? Čujte drage kolege koji tražite izgovor; čujte me, molim vas. Ta fraza- ‘bez razloga’ se ne nalazi u nekim najstarijim, a smatra se i najtačnijim rukopisima. Toga tamo nema. A i neki noviji prevodi se slažu sa tim starim rukopisima, gde kaže ovako- Ko god se gnevi na brata, biće kriv sudu.’ A uzgred, ako želite isti osnovni koncept bez traženja izgovora… a siguran sam da to želite, zar ne? Dobro, nema nikakvih traženja izgovora. Okrenite na 1.Jov.3:15: Svako ko mrzi na svoga brata je ubica…’ Ima li ovde nekih izgovora? Nema. Vi možete kršiti zakon, ja mogu kršiti zakon koji kaže- ‘ne ubi’, ako samo gajite osećanja mržnje prema vašem bratu. Vidite li to, prijatelji? Slažete li se svi sa ovim? A ono- ‘bez razloga’, ako želite da insistirate na tome, shvatite da je jedina stvar koja je dopuštena…, šta? Pravedni gnev. Postoji li to gnev koji nije greh? Da, i on se zove pravedni gnev. Ali, šta je to pravedni gnev? Budite oprezni sa onim što nazivate pravednim gnevom. Šta je pravedni gnev? To je mržnja greha. Da li je Isus mrzio greh? O da, On je mrzio greh savršenom mržnjom, ali u isto vreme je voleo grešnika savršenom ljubavlju. Čujem li ‘amin’? A mi to shvatamo obrnuto, zar ne? Mi volimo greh, a mrzimo grešnika, i to zovemo pravednim gnevom. Ne, nemojte tako. Molim vas, nemojte to tako. Vaspitanje dece’ str.95: Greh je kada govorimo sa nestrpljenjem, ili kada osećamo gnev, pa čak i ako to ne iskazujemo.’ To je ono što je Isus rekao u propovedi na gori. Samo zato što ste sposobni da se ujedete za jezik, i ne kažete nekom da je glup, to ne znači da niste prekršili zakon koji kaže- ‘ne ubi’, zar ne? Ne, to ne znači. I budite ovde oprezni, da ne uletite u telesno rezonovanje. Znate, da telesni um može reći- Ako sam već kriv zbog kršenja zakona koji kaže- ‘ne ubi’, samo zato što osećam gnev i mržnju prema bratu, ja takođe mogu ići i dalje u tome i udariti ga; kada sam već kriv. Ili mu već bilo šta učiniti.’ Dragi prijatelji, znajte da se vaša krivica tada značajno uvećava, zar ne? Ona se značajno uvećava; te tako nešto nemojte sebi dozvoliti. Evo još jedne izjave: Znaci vremena’ 5. jun 1901: Hrist je u svom učenju potpuno razvio principe zakona, čineći jasnim da se oni ne odnose samo na spoljna dela, nego i na…’, šta? ‘… na srce, dosežući čak i neizgovorene misli.’ Da, bolje je da se ujedete za jezik i ne kažete nekom da je glup, ali zakon dotiče i neizgovorene misli i emocije vašeg srca, te ako gajite osećanje gneva i mržnje prema bratu, vi ste prekršili zakon koji kaže- ‘ne ubi’, a to je zato što je zakon duhovan. Efe.4:26 kaže- ‘Gnevite se i…’, šta? ‘… ne grešite; sunce da ne zađe u gnevu vašem.’ O čemu se ovde radi? Pregled i glasnik’ 18. februar 1890: To je pravedni gnev protiv greha, koji izvire iz revnosti za Božiju slavu, a ne gnev izazvan samoljubljem ili povređenim ambicijama, a što se odnosi na ono iz Pisma- Gnevite se i ne grešite.’ Koji je to jedini gnev, a da nije greh? Pravedni gnev. Čujem li ‘amin’? O prijatelji, nek nam Bog pomogne da naučimo da vladamo osećanjima duhom zakona, koji je ljubav. Čujem li ‘amin’? Ovde sam da vam kažem, da dok to učimo, mi smo već dosta srećniji ljudi. Da li je prijatno osećati gnev ili mržnju prema drugima? Da li je? Nije; to i vas i njih čini nesrećnima. Greh vas čini nesrećnima. A da li je prijatno osećati ljubav prema drugima? Jeste. Želite li da budete srećni? Tada naučite da budete sveti. Naučite da budete sveti između levog i desnog uva. Naučite da čuvate srce više svega. Naučite da uskladite svoje misli i osećanja sa duhom zakona. Isteklo nam je vreme. Tako da ćemo usmeriti pažnju na zakon koji se odnosi na naše misli, kada se ponovo skupimo posle našeg zajedničkog ručka; a vi ćete se vratiti, zar ne? To i nije neko ‘amin’; daću vam drugu šansu. Vi ćete se vratiti, zar ne? A ako ne mislite da se vratite, onda će brat morati da stavi drugu traku i mi ćemo morati sada da nastavimo sa propovedanjem. Dakle, vratićete se, zar ne? Hajde da ustanemo na završnu molitvu. Oče nebeski, mnogo sam Ti zahvalan što nam pomažeš da razumemo našu ulogu u izgradnji karaktera sličnog Hristovom. To uključuje i čuvanje srca više svega. To je naša dužnost, naša obaveza. Zato što je zakon duhovan, moramo naučiti da dovedemo svoje misli i osećanja u sklad sa duhom zakona, koji je ljubav. A ne samo naše reči i dela u sklad sa slovom zakona. Ali Oče, ovo je možda potpuno novi koncept za neke od nas, a mi to ne samo da moramo razumeti, nego to moramo i iskusiti, ako mislimo biti spremni za Isusov dolazak. Hvala Ti Gospode na novom srcu i sili Svetog Duha; motivom ljubavi nas osposobi da držimo naše misli i osećanja u skladu sa duhom zakona. A mi ćemo na taj način iskusiti još veću radost i sreću, dok budemo imali iskustvo veće svetosti. A tako ćemo učiniti sebe podobnim građanima, ustvari srećnim građanima Neba. Molim Te da to bude naše iskustvo; to je moja molitva u Isusovo ime, i neka svi kažu amin! Neka vas Bog blagoslovi, prijatelji.

Ako želite, možete listati transkript i čitati tekst dok gledate video. Ako ste prekinuli vaše proučavanje u određenom momentu, a ne znate gde ste stali, jednostavno pritisnite CTRL-F (APPLE-F) i ukucajte nekoliko reči koje ste poslednje čuli, te će vas pretraživač u momentu dovesti do željenog mesta.

Email, Print, Bookmark, or Share
  •  
  •   
  •  
  •  
  •  
0

Your Cart