Select Page

Ova lekcija nije završen u pdf. Želite li nam pomoći? Radimo na ovom projektu. Ова лекција није завршен у пдф. Желите ли нам помоћи? Радимо на овом пројекту.

Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Pozdravljam vas, dragi prijatelji. Hvala vam što ste se vratili. Jeste li uživali u zajedničoj večeri? Valda niste preterali u uživanju? Nadam se da niste. Saznaćemo to već, jeste li ili niste. A kako ćemo to saznati? Vi koji ste preterali u zajedničkoj večeri ćete zadremati. (To se neće desiti, jer danas nismo pojeli desert.) Dobro.

Hvalim Boga za privilegiju proučavanja Njegove Reči u ovim subotnim časovima, i to ne bilo koje teme, nego najvažnijeg dela ikada poverenog ljudskim bićima. Ne mogu ni da zamislim bolje provedenu subotu, od proučavanja Njegove Reči. Čujem li ‘amin’? Kakva radost, kakva privilegija. A hvala vam, što ste mi dali ovu privilegiju, da vodim ovo proučavanje. Ali vam priznajem da ja nisam sposoban za taj zadatak, osim čudom Božije blagodati. Meni je potreban milost. Nadam se da i vi prepoznajete da vam je ona takođe potrebna, da biste mogli biti u ispravnom odnosu i da biste razumeli i cenili istinu Božije Reči. Prepoznajete li to? Duhovne stvari se samo duhovno razmatraju. (1.Kor.2:14.) A mi se ovde bavimo nekim izazovnim istinama, dragi prijatelji.

Imam još toga da podelim sa vama, što verovatno neće učiniti srećnim neke od vas. Ali, moram rizikovati i da vas uvredim, ne zato što to želim, nego vas moram ohrabriti Hrista radi, da objektivno i iskreno preispitate svoja srca, i vidite da li postoji mogućnost da ste u laodikejskom stanju samoobmane, misleći da ste bogati i da ste se obogatili, a ustvari ste nesrećni, nevoljni, siromašni, slepi i goli… mlaki. (Otk.3:17.) Znajte da ne nastojim nikome da sudim po pitanju licemerstva. Ali znam da Istiniti Svedok uvek ispravno prosuđuje. I očigledno je da ima dosta licemerja među nama, u ovoj crkvi poslednjeg vremena, što je i naša karakteristika koja nas identifikuje. I tako dragi prijatelji, u svetlosti te činjenice, bilo bi mudro od nas, da se preispitamo, iskreno i objektivno, i vidimo jesmo li zaista u veri. Čujem li ‘amin’?

Propustićemo lasersku svetlost Božijeg zakona kroz naša srca. A to nikada nije prijatno iskustvo, jer znate da bismo mogli biti naterani da prepoznamo neke stvari, koje smo već dugo vremena poricali. No, koliko je bolje da to prepoznamo sada, dok možemo nešto i preduzeti povodom toga. Amin? Ako ima bilo kakvog licemerstva koje treba da se otkrije, neka nam Bog pomogne da ga sada otkrijemo. Amin? Ja ne želim da nastavim sa samopravednošću i samoobamnom dok ne bude kasno. A vi? Te da čujemo onu strašnu presudu i šokiramo se- ‘Idite od Mene koji činite bezakonje; nikada vas nisam poznao.’ (Mat.7:23.) Neka nam Bog pomogne da sada shvatimo ono što treba, dok još ima vremena da se ispravi. Amin? Hvala vam što ste bili voljni da se vratite, da nastavimo sa preispitivanjem srca, dok pod uticajem Svetog Duha, zajedno proučavamo Božiju Reč. I to je uticaj, za koji želim da vam upravo sada dam priliku da ga prizovete u svoja srca. I dok se budete molili za izlivanje Svetog Duha na vaša srca i umove, setite se i vašeg brata, molim vas. Meni su potrebne vaše molitve. I posebno je meni potrebno pomazanje Božijim Duhom. Hajde da provedemo neko vreme na kolenima, hoćemo li? Kao što nam je i praksa.

Oče i Bože, u miru ovog subotnog popodneva zahvaljujem Ti na privilegiji što smo se ponovo okupili na gozbi Hleba Života. Ali Oče, pre nego nastavimo sa obrokom, biramo da obratimo pažnju na kucanje na vrata naših srca. Biramo da ustanemo od stola, otvorimo vrata i pozovemo Te u ličnosti Tvoga Duha, da uđeš i večeraš sa nama. Molim Te Gospode, silom svetog Duha daj nam tu glad i žeđ; i zahvalan sam Ti što si to učinio. Prisutnost ovih dragih braće i sestara je dokaz da si im stavio u srce glad i žeđ za Rečju. A molim Te i da nam izoštriš taj naš apetit. A posebno Te molim da nam daš sposobnost da svarimo i asimiliramo Hleb Života, da bismo njime mogli biti nahranjeni. Oče, moja je nezaslužena privilegija prelamanja tog hleba, i ja biram da operem moje ruke, moje srce, moj um, moj jezik i celo biće u krvi i vodi koja teče iz probodenog Isusa. Molim Te Oče, očisti me. Ne dozvoli da moja ljudskost uprlja hleb, pa čak i njegovu aromu. Molim Te, sačuvaj me od mene samog. I ako iko primi blagoslov od ovog obroka, znaćemo ko je jedini zaslužan za to. To si Ti i Tvoj Sin, koji je sam taj Hleb Života, a ne ovaj jadni pekar, koga si Ti udostojio da upotrebiš. Usliši ovu molitvu Gospode, jer Te molim u Isusovo ime. Amin.

Mi smo razmatrali o našoj ulozi saradnje u izgradnji karaktera sličnog Hristovom. Koji je to naš deo? Možemo li mi sami sebe promeniti iz slave u slavu? Ne možemo; to može samo Sveti Duh. Ali to ne znači da mi nemamo ništa da radimo. To je božanska blagodat u saradnji sa…, čim? Sa vrednim i istrajnim ljudskim naporima, koji su neophodni. {CT 544.2} A ti napori moraju biti usmereni upravom uma. Što se tiče naše uloge saradnje, mi ćemo se fokusirati na ono ‘šta’ zreba da činimo, a kasnije ćemo videti ‘kako’. I ja vas uveravam, da šta god Bog traži od nas da učinimo, On nas za to i osposobljava. Amin? Znate, to je dragoceno obećanje, da su sve Njegove želje obećanja. (COL 333.1) I zato moram insistirati da robimo svaku misao za poslušnost Hristu (2.Kor.10:5.); i to je moguće, jer On to i traži od nas da učinimo. A sama činjenica da On to traži od nas, je i obećanje da će nas osposobiti. Amin? Da!

Nije naš Bog okrutan, da traži od nas da učinimo nešto što nije u potpunosti spreman da nas osposobi da učinimo. Kompletna i dosledna vladavina nad umom, do tačke da se svaka misao porobljava za poslušnost Hristu, kombinovana sa marljivim i istrajnim ljudskim naporima je moguća. Ona je moguća.

U stvari i više od toga. Ona je neophodna, ako mislimo da budemo zapečaćeni. Biti zapečaćen, je doći do tačke da smo mi, Hristu za ljubav, izgradili takvu naviku dovođenja naših misli u poslušnost Isusu, da bismo pre…, šta? … umrli, nego svesno prekršili Božiji zakon, pa čak i samo u privatnosti uma. E sad, to je visoki standard. Ali dragi prijatelji, ne usuđujem se da vam postavim ni malo niži, od onog koji je za nas postavila Božija Reč. Ja vam priznajem, da ga nisam dostigao, niti da sam savršen. Nisam dosegao taj standard. Ali vas uveravam, da Hristu za ljubav, hitam ka cilju. (Fil.3:14.) Jeste li sa mnom? Hajde da ostavimo taj standard tu, i Hristu za ljubav, a silom Duha Svetoga, da pohitamo ka cilju, ‘robeći svaku misao za poslušnost Hristu’.

Zašto je za nas toliko važno, da vladamo umom? Pa, postoje tri, a ne, sada smo na četvrtom, zar ne? Četiri razloga: pod jedan- moramo vladati umom, čuvati ga više svega, jer iz njega izlazi život. (Prič.4:23.) Sve što kažemo i učinimo ima svoje poreklo u našim mislima i osećanjima. Stoga, ako će ono što izvire iz oblasti našeg ponašanja biti čisto i hristoliko, tada i ono što se dešava između levog i desnog uva mora biti čisto i hristoliko. Je li tako?

Pod dva- moramo čuvati srce više svega, jer ono što se dešava u srcu, čini nas onim što mi zaista jesmo. ‘Ono što čovek misli u svom srcu, to je on.’ (Prič.23:7.)

Treći razlog zašto moramo čuvati srce više svega je taj, da ako mi to nećemo, ko hoće? Sotona.

I četvrti razlog, na kom smo sada je taj, što Bog gleda na srce i On zahteva od nas poslušnost. (1.Sam.16:7.) Ponestalo nam je vremena na prošlom proučavanju.

A razmatrali smo duhovnu prirodu zakona, slušajući izvanrednu Hristovu propoved, nazvanu propoved na gori, gde je objašnjavao duhovnu prirodu zakona. I On je to morao učiniti, jer se obraćao velikom broju samopravednih licemera, koji su ispovedali da žive u skladu sa slovom zakona, a potpuno su promašili da žive u skladu sa duhom zakona. Upravo zato, dragi prijatelji, ti isti savesni svetkovatelji subote po slovu zakona, su bili tako revni da skinu sa krsta telo Gospoda subote, da slučajno ne bi prekršili subotu! Govoreći o tome, izgubili su smisao duha zakona. A znajte, da smo mi sposobni za isto takvo licemerstvo, nismo li? Većina od nas ne misli da subotom bude na radnom zadatku, ali o čemu mi to tada pričamo? Hajde, priznajte sa mnom; o našim poslovima, o raznim svetovnim i svakodnevnim zbivanjima… Usta govore od suviška srca. (Mat.12:34., Luk.6:45.) I samo zato što uspevamo da se ponašamo na određen način, mislimo da svetkujemo subotu.

Ali dragi prijatelji, vi i ja svetkujemo ili ne svetkujemo subotu između levog i desnog uva. Znate, da vam govorim istinu. I mi smo sposobni za istu vrstu licemerja. Tako je Isus, koji je otvarao srce književnicima i farisejima, pokušavajući da im pomogne da shvate da moraju biti i više poslušni zakonu, nego da se samo usklade sa slovom zakona. Zato je On rekao- ‘Ako vaša pravda…’, šta? ‘… ne pravazilazi pravdu književnika i fariseja, nikako nećete ući u carstvo nebesko.’ (Mat.5:20.) Vi morate imati sveto srce, ako mislite imati podobnost za Nebo. ‘Bez svetosti niko neće videti Boga.’ (Jev.12:14.) I dragi prijatelji, ako danas ne mislite da mi adventistički hrišćani treba da slušamo istu tu propoved, onda vas molim da pomovo promislite. I mi takođe imamo samo obličje pobožnosti. I mi smo profesionalci u držanju slova zakona, ali smo uveliko promašili duh zakona. I zato smo mlaki, čineći sve te ispravne stvari, ali iz pogrešnih motiva. Stoga i mi takođe treba da slušamo duhovnu prirodu zakona.

Već smo pogledali zapovest koja kaže- ‘ne ubi’. (2.Moj.20:13.) I shvatili smo, da se ona odnosi ne samo na naše ponašanje, nego i na naša najintimnija osećanja. Onaj ko mrzi na brata svoga je ubica. (1.Jov.3:15.) Ako gajimo osećanje gneva prema bratu, čak i ako uspemo da zagrizemo jezik i ne nazovemo ga glupakom, mi smo ipak prekršili zakon koji kaže- ‘ne ubi’, jer je zakon duhovan. I tu nam je isteklo vreme. Ono što sada treba da učinimo, je možda čak i neprijatnije. A to je da prepoznamo kako se zakon odnosi na naša osećanja… oprostite, na naše misli, na naše misli kao i na osećanja. Naše misli… Koja zapovest, a kojom nam se Hrist obratio, nam pomaže da to razumemo? To je sedma. A dragi prijatelji, ta sedma je veoma ozbiljan problem. Mnogo se prestupa ova sedma zapovest. Čujte šta kaže Gospod- Mat.5:27: ‘Čuli ste da je rečeno starima: Ne čini preljube. (2.Moj.20.14.) A Ja vam kažem, ko god pogleda ženu sa požudom, već je u svom srcu učinio preljubu.’ (Mat.5:28.) Jeste li to čuli, prijatelji? Vidite, kada je Isus rekao, citirajući zapovest – Ne čini preljube, književnici i fariseji, koji su uspevali da svoje ponašanje usklade sa slovom zakona, na brzinu su se preispitali- ‘Jesam li ja to ikada učinio? Nisam; ja sam pravedan.’ A šta je Isus dalje rekao? ‘A Ja vam kažem, ko god pogleda ženu sa požudom, već je učinio preljubu…’, gde? ‘… u svom srcu.’ E sad drage sestre, da ste blagoslovene, moraćete da same uporedite. Moraću sada da se obratim braći.

I da zatražim pomoć Svetog Duha u primeni toga na vaše lično iskustvo. Ovo je očigledno adresirano na muške. Braćo, shvatate li da smo vi i ja sposobni da prekršimo zakon koji glasi- ‘ne čini preljube’, čak i u privatnosti mašte? Vidite li to? Vidite, to je nešto što mnogi ipak ne shvataju. Sećam se jednom prilikom, stajao sam pored jednog mladića, a to beše pre dosta godina, kada sam i sam bio mlad momak… beše to ustvari na kampusu. Bila je tu i jedna oskudno odevena ženska, koja se tu šepurila, a oni su je gledali požudnim očima. I kada više ne beše na vidiku, jedan od njih je primetio da ja u tome ne učestvujem. Rekao mi je- ‘Ma hajde Stiv, nema ništa lošeg u gledanju.’ A da li je to istina? Ali vidite, mnogi veruju da je tako. Zašto? Jer misle, da dokle god ne učine samo delo, nisu sagrešili. Ali šta Isus kaže? ‘A Ja vam kažem, ko god pogleda ženu sa požudom, već je učinio preljubu…’, gde? ‘… u svom srcu.’ I da li nema ničeg lošeg u gledanju? Brate, sestro, razmislite o tome, molim vas. Vidite, zakon je duhovan. On ima nadležnost i nad privatnim oblastima vaše mašte. I zato vi možete, samo u vašoj mašti, prekršiti zakon koji kaže- ‘ne čini preljube’. Slažete li se svi sa ovim? Nemojte se prevariti u ovome. ‘Patrijarsi i proroci’ str.308: ‘Ne čini preljube; ova zapovest zabranjuje ne samo nečisto delo, nego i čulne misli i želje, ili bilo koju praksu koja ih pobuđuje.’ Pauza; malo da se pozabavimo sa ovim. A to nije prijatno. Ne uživam u tome, ali sam ubeđen da to moram reći, tako da vas molim da mi dozvolite. Ova zapovest ne zabranjuje samo…, šta? Sama nečista dela, nego i čulne misli i želje, ili bilo koju praksu, a koja ih pobuđuje. Postoji li izvesna praksa, koja ima tendenciju da izaziva čulne misli i želje? Drage sestre, ovde se možda i vi uklapate. Dozvolite mi da vam se blago obratim, kao brat koji vas voli. A vi braćo, ne ostavljajte me samog u ovom. Da li je moguće da se naše sestre obuku i ponašaju tako, da izazivaju čulne misli i želje? Je li je? Jeste, naravno da jeste. Vidite sestre, muškarci su veoma vizuelno orjentisani, mnogo više nego vi. I oni se vrlo lako vizuelno stimulišu. Pa ako se vi oblačite i ponašate na način koji stimuliše čulne želje u čoveku, znajte da pred Bogom i u nebeskim knjigama, ste i vi isto tako krivi za preljubu kao što je i on u njegovoj mašti. I ja strepim za mnoge moje drage sestre, koje će morati da se suoče sa punim dosijeom zbog preljubočinstva, čak i ako možda nikada nisu učinili delo, ali zbog načina na koji su se oblačile i ponašale, one su prekršile zakon koji kaže- ‘ne čini preljube’. Drage sestre, kažem vam to jer vas volim. Neke od vas i ne znaju za bolje. Ali zastrašujuća stvar je da neke od vas to svakako čine, jer volite tu vrstu pažnje… nek vam Bog pomogne. Ili bilo kakav čin, ili… koja je prava reč? … ili bilo koja praksa koja ih izaziva. Dragi prijatelji, koje su tu implikacije što se tiče cele te ogromne pornografske industrije? Da li pornografija nastoji da izazove čulne misli i želje? Da li? Naravno, to je njen cilj. A koje su implikacije što se tiče možda i najuobičajenije lične navike- masturbacije, koja drži ljudsku rasu u ropstvu. Koje su tu implikacije? Nije li to prekršaj zakona koji kaže- ‘ne čini preljube’? Pa, naravno da jeste. Znate da je tako, ako ste iole iskreni i objektivni prema sebi, znajući duhovnu prirodu zakona. Brate, sestro, molim vas shvatite, da čak i ako možda niko ne zna šta vi radite, Bog zna. I moraćete da se sudnjeg dana suočite sa preciznim i tačnim zapisom svake vaše čulne misli i svakog čulnog dela. Preklinjem vas, dok još ima vremena, primite oproštenje i pobedu. Čujem li ‘amin’? Za vaše dobro vas molim, ne zavaravajte se u ovome. Ne zavaravajte se u ovome. Meni je apsolutno zasrašujuće, kako je sada lako dostupna pornografija preko interneta. Apsolutno je zastrašujuće. A pornografska industrija zarađuje više novca, nego zajedno sva ostala poslovanja preko interneta. Eto toliko je ovo robovanje prošireno. I dragi prijatelji, ako je iko od vas zarobljen u ovo, molim vas… dozvolite da vas Isus, svojom krvlju i Duhom oslobodi od toga. Molim vas; vi to možete nadvladati i osloboditi se toga! Ali, potrebni su marljivi napori, kombinovani sa Božijom milošću. No, vi možete i morate to pobediti. ‘Blago onima koji su čistog srca, jer će videti Boga.’ (Mat.5:8.) Nema šansi da budete čisti u srcu, ako ste upetljani u tu praksu… nama šanse. I nećete biti podobni, niti će vam biti povereno Nebo i večni život. Mogu li biti jasniji o ovome? Mi moramo čuvati srce više svega, dragi prijatelji, jer Bog gleda srce i u njemu zahteva poslušnost od nas. E sad, neko od vas će možda reći- ‘Hej, čekaj malo! Da li to znači, da sam sagrešio kada god imam zle misli?’ Ne, jer vidite nije greh biti kušan. A kušanje uvek uključuje vaše misli. Pratite li ovo? Ali ključna stvar, brate, sestro, je ta šta vi i ja učinimo sa tom mišlju, to određuje da li to postaje greh ili samo ostaje iskušenje, koje ste vi Božijom milošću nadvladali. Pratite li ovo? I ono što moram sa vama da veoma pažljivo i sistematički proučim u narednim lekcijama, je upravo to šta uslovljava da kušanje postane greh. Većina ljudi misli da kušanje ne postaje greh, sve dok se ne učini delo. A da li je to tako? Ne, nije. Očigledno je Isus rekao- ‘Ako pogledaš ženu sa požudom, već si učinio preljubu u svom srcu.’ Da li ste učinili delo? Ne. Ali ste prekršili zakon koji kaže- ‘ne čini preljube’. Te se opet pitamo, šta je uzrok da kušanje postane greh? A mi ćemo se kasnije na to osvrnuti. Za sada samo da to razjasnimo, da vam pročitam izjavu, a ja ću naglasiti ključne tačke, koje će nadam se razjasniti kada i na koji način kušanje postaje greh. Izjavu nalazimo u ‘Svedočanstvima 2’ str.561. Slušajte pažljivo: ‘Trebali biste da kontrolišete vaše misli. To neće biti lak zadatak. I vi to ne možete ostvariti bez neposrednog i ozbiljnog napora.’ Na šta to opet zvuči? ‘Čuvaj srce više svega!’ (Prič.4:23.) ‘… vi to ne možete ostvariti bez neposrednog i ozbiljnog napora. Pa ipak, Bog to traži od vas…’ Čujem li ‘amin’? ‘To je dužnost svakog odgovornog bića. Vi ste odgovorni Bogu za vaše misli.’ A sad, čujte: ‘Ako gajite sujetnu maštu, dozvoljavajući vašem umu da se zadržava na nečistim stvarima, vi ste krivi pred Bogom kao da su vaše misli prešle u dela. Izostanak samog dela je jednostavno zato što niste imali priliku.’ Vidite li kako to ide? To određuje da li ste samo kušani ili niste, ili ste sagrešili. ‘Ako gajite sujetnu maštu, dozvoljavajući umu da…’, šta? ‘… da se zadržava na nečistim stvarima, vi ste krivi pred Bogom, kao da su vaše misli prešle u dela. Izostanak samog dela je jednostavno zato što niste imali priliku.’ Kada nas spopadnu zle i nečiste misli, i ako ih mi odmah, Hristu za ljubav, odbijemo, jesmo li sagrešili? Nismo, nego smo nadvladali iskušenje. Ali dragi prijatelji, ako dozvolite da ostanu u umu, zakačite se za njih i prepustite se mašti, u Božijim očima vi ste…, šta? Vi ste sagrešili… znajte to, molim vas. Nije ni čudo onda šta kaže Isaija 55:7 i dalje: ‘Neka bezbožnik ostavi svoj put, i nepravednik misli svoje.’ Zapazite. Koji je jedini način da izmenimo naš put…, naše ponašanje? Promenom naših…, šta? Misli! ‘Neka bezbožnik ostavi svoj put, i nepravednik misli svoje; neka se vrati Gospodu i smilovaće se na nj, i ka Bogu našemu, jer prašta mnogo.’ Amin? On prašta mnogo, ali morate ići k Njemu i tražiti oproštaj, a takođe i pobedu. 8. stih: ‘Jer Moje misli nisu vaše misli, niti su vaši putevi Moji putevi, govori Gospod. Nego koliko su nebesa viša od zemlje, toliko su putevi Moji viši od puteva vaših, i misli Moje od vaših misli.’ Neka nam Bog pomogne da imamo Hristove misli, da bismo mogli imati i Njegove puteve u našim životima. Na to se odnosi ono što je David rekao- ‘Reč Tvoju sakrio sam u svoje srce, da…’, šta? ‘… da Ti ne grešim.’ (Psa.119:11.) Mi u srcu dobijamo ili gubimo bitku sa iskušenjem. To je između levog i desnog uva, dragi prijatelji. ‘Svedočanstva 8’ str.314: ‘Naša srca…’ Naša… šta, prijatelji? ‘Naša srca moraju biti naučena da budu postojana u Bogu. Treba da formiramo navike…’, čega? ‘… misli, koje će nas osposobiti da se odupremo iskušenju. Mi moramo naučiti da gledamo gore. Principe Božije reči, koje su uzvišene kao Nebo i koje obuhvataju večnost, treba da razumemo i njihov uticaj na naš svakodnevni život. Svako delo, svaka reč, svaka…’, šta? ‘…misao treba da budu u skladu sa ovim principima.’ O, pa to je visoki standard, zar ne? Visok standard, zar ne? Dragi prijatelji, sarađujte sa mnom na ovoj izjavi. ‘Naša srca moraju biti naučena da budu postojana u Bogu.’ Recite mi, da li vi bivate naučeni preko noći? Ne, nego vam treba vreme da se naučite. Da ste blagosloveni, ne pitam vas jeste li ili niste napredovali, jeste li ili niste diplomirali u ovom obrazovnom procesu. Nego vas pitam da li ste bar upisani u ovu školu? Vidite, to je Hristova škola. Tu učimo da se borimo i pobeđujemo u duhovnoj bitci da vladamo umom. Većina hrišćana nisu čak ni upisani u ovu školu. Čujete li me? Većina hrišćana je jednostavno upisana u školu kontrole ponašanja. Baš kao i sav ostali svet, trude se da sakriju nedolično ponašanje, da ne bi pokvarili svoj ugled, ili da ne bi upali u nevolju. Ali to čak i nije škola u koju bi hrišćani trebali biti upisani. Čujem li ‘amin’? Trebamo biti upisani u Hristovu školu, gde bismo naučili da vladamo…, čime? Mislima i osećanjima. Da naučimo da upravljamo umom. Jeste li u toj školi? Jeste li uopšte upisani? To vas pitam. A šta je cilj tog obrazovanja? Da nam pomogne da dođemo do tačke, gde će principi Božije Reči… Evo je opet ta reč- principi. Sećate se, o tome smo već proučavali? Principi, to je ono što nam Sveti Duh zapisuje na srca. To je nešto mnogo osnovnije nego- ‘čini to ili nemoj’. To je osnovni Božiji zakon, princip Božije vladavine, gde je ‘čini to ili nemoj’, samo praktična primena. ‘Principe Božije reči – koji su uzvišeni kao samo Nebo i večnost – treba da razumemo u njihovom uticaju na naš svakodnevni život. Svako delo, svaka reč, svaka…’, šta? ‘… svaka misao treba da je u skladu sa tim principima.’ Da li je to biblijski? Da li je to standard na koji nas Biblija poziva da ga dostignemo? Da apsolutno, prijatelji. Ja sam se usmerio ka tome, ali čitajte sa mnom… To je u 2.Kor.10:5. 2.Kor.10:5. Šta treba da činimo? ‘… odbaciti sve rasprave i svaku visinu koja se podiže protiv poznanja Boga…’, i šta još? ‘… dovesti svaku misao u poslušnost Hristu.’ Da, to je biblijski i to je Božiji standard. Preklinjem vas, nemojte se zadovoljiti ni malo nižim standardom, od ‘… dovesti svaku misao u poslušnost Hristu.’ A sada dragi prijatelji, imam jedno važno prelazno pitanje. Pratite me u ovome. Da li nam je moguće, da to učinimo? Da vas još malo ohrabrim, da bi mi odgovorili… Da li je moguće telesnom čoveku da to radi? Ne, ni u kom slučaju. U stvari, čujte me: Ne samo da je nemoguće da telesni čovek dovede svaku misao u poslušnost Hristu, telesnom čoveku je nemoguće da potčini i samo jednu misao za poslušnost Hristu. Ni jednu! Na osnovu čega ja to tvrdim? Ponovo, na osnovu Pisma. Rim.8:7. Šta tu kaže o telesnom čoveku… i telesnom srcu? ‘Telesni um je…’, šta? ‘… u neprijateljstvu sa Bogom; ne pokorava se Božijem zakonu, niti može.’ Molim vas razumite što nam tu Pavle govori. Telesni um nije sposoban, potpuno je nesposoban da vlada sobom duhom zakona. On to ne može činiti. Pazite sada. Šta to ja mogu činiti, ako je jaka sebična motivacija? Šta mogu činiti? Mogu upravljati ponašanjem po slovu zakona. Ali, ne mogu upravljati sobom po duhu zakona. I upravo je tu ta neverovatna sposobnost da zavaravamo sebe, misleći da smo nešto što nismo. Jeste li čuli, šta sam rekao? Vidite, ‘srce je prevarno više svega i opako.’ Ali je apsolutno zastrašujuće kako je u mogućnosti da se prerušava ‘krečenjem’ ponašanja i da bude u skladu sa slovom zakona. Brate, sestro, zato nama nikada nije sigurno ni mudro da procenjujemo legitimnost ni iskrenost našeg hrišćanskog iskustva, analizirajući naše ponašanje. Nije li tako? To nikada nije sigurno. U 19. lekciji, ovde dole imamo izjavu. ‘Znaci vremena’ 23. maj 1895: ‘Telesni…’,a ovo nije moja zagrada nego od Duha proroštva; ‘Telesni (prirodni) um je u neprijateljstvu sa Bogom; on se ne pokorava Božijem zakonu, niti može.’ Potražio sam tu reč- prirodan, da bi bolje razumeo zašto je u nadahnuću stavljena ta reč tu, da bi nam pomogla da bolje razumemo, šta znači telesno. ‘Prirodno: to se odnosi ili na nečiju prirodu ili na konstituciju; urođenu; koja postoji u nečijoj prirodi, nije stečena nego nasleđena.’ Kao što je ona urođena, rođenjem stečena mržnja prema Bogu, i apsolutno nepopravljiva pobuna protiv Njegovog zakona. To je naše prirodno nasleđe, prijatelji. Na taj način smo rođeni po prirodi. I kažem- slava Bogu što možemo biti nanovo rođeni? Ali, srce koje smo primili kao prirodno nasleđe, ugnjetavano je duhom zakona u svojoj sebičnosti. I upravo stoga nije sposobno da se potčini duhu zakona ljubavi… Nije sposobno. Prirodno, čovek mrzi Boga i pravednost, a voli đavola i greh. Neki od vas bi mogli reći- ‘Hej, pa mislim da si u ovom malo preterao. Znam neke ljude, koji uopšte ne tvrde da su hrišćani, ali oni nikada ne bi rekli ništa o mržnji prema Bogu.’ Sarađujte sa mnom u ovome. Ako biste pre nekih 2000 i nešto godina došli književnicima i farisejima, i upitali ih šta osećaju prema Mesiji, koji samo što nije došao, šta bi oni rekli? ‘O, pa nama se sviđa ta mogućnost. Upravo tome se radujemo. Jedva čekamo da On dođe.’ A ako biste im rekli da oni mrze Mesiju, šta bi oni na to rekli? ‘Ma, ti si lud.’ I na mestu bi vas kamenovali. ‘Mi volimo Mesiju.’ Ali, kada je On zaista došao, šta su učinili sa Njim? Ubili su Ga. O čemu se tu onda radi? O samoobmani. Vidite, telesno srce se slaže sa telesnim bogom i voli takvog boga. To je ono što su književnici i fariseji učinili. Složili su se sa telesnim ‘Mesijom’, koji će zadovoljiti sve njihove sebične prohteve. I koji će ih je učiniti superiornijim od svih ostalih na zemlji, oslobađajući ih od rimskog ropstva, čineći da ih ceo svet poštuje i da im laska. Takvog su ‘Mesiju’ oni voleli. Ali kada je Onaj pravi došao, oni su Ga ubili. Dragi prijatelji, znate li šta me plaši? Što mnogi od nas činimo istu stvar. Mi smo izmislili telesnog ‘Spasitelja’, i on je veoma omiljen telesnom umu. Jer on vas čini…, kakvima? Zdravima, uspešnima… On zadovoljava sve vaše prohteve. On vas štiti. On vas čini srećnima… I naravno, on nikada ne zahteva da se odreknete sebe. To je bog koga voli toliko mnogo takozvanih hrišćana. I upravo će zato, čujte me, sotona veoma uspešno imitirati Isusa Hrista! Jeste li čuli, šta sam vam upravo rekao? Jer oni žele takvog ‘Mesiju’. Brate, sestro, molim vas ne dajte se prevariti povodom ovoga. Telesni čovek samo može da mrzi Boga. Ali, takođe se ohrabrite, jer mi možemo iskusiti natprirodnu promenu, koja će nam omogućiti da volimo Boga svim svojim srcem, dušom, umom i snagom. Pravog Boga, istinitog Boga. To je ono što novo srce čini mogućim. Ali me sada čujte; pre nego dobijemo novo srce, šta to mi moramo? Moramo to tražiti, zar ne? Hoće li nam Bog dati nešto što nismo ni tražili, a da pri tome ne ugrozi našu slobodnu volju? Zato Nebo funkcioniše na tom jednostavnom principu- ‘Tražite i dobićete.’ Vi to ne možete zaraditi, ali to trebate da tražite, jer koliko god da Bog želi to da vam da, On ne želi da vas prisiljava. On mora imati vaš zahtev, da bi vam to dao, bez da vam ugrožava slobodnu volju. Slažete li se svi sa ovim? Ali, ovde je i problem. Mi to nećemo tražiti, osim ako ne prepoznamo svoju potrebu. Ima li to smisla? Šta nam to pomaže da prepoznamo svoju potrebu za novim srcem? To je Božiji zakon duhovno sagledan. Sarađujte sa mnom. Ovo je veoma važno da se razume…, molim vas. Ovo telesno srce koje mrzi Boga, je nesposobno da se potčini duhu zakona. Ali zapamtite, da je i te kako sposobno da potčini svoje ponašanje slovu zakona. To je jasno izneto u ‘Pregledu i glasniku’ 11. april 1893; na 40. strani: ‘Odvojen od Hrista, čovek je nesposoban da zadovolji Boga. Vi možete donositi odluke i davati obećanja, ali telesno srce obesnažuje sve naše dobre namere. Mi možemo kontrolisati svoje spoljašnje ponašanje…’ ‘Mi možemo kontrolisati svoje…’, šta? ‘… spoljašnje ponašanje, ali ne možemo promeniti srce.’ Vidite li tu zastrašujuću sposobnost telesnog srca, da vas zavede da mislite za sebe nešto, što ustvari niste? ‘Put Hristu’ str.18: ‘Nama je nemoguće da sami izađemo iz jame greha, u koju smo utonuli. Naša srca su zla, i mi ih ne možemo promeniti. Ko može čisto izvaditi iz nečistog? Niko. Telesni um je u neprijateljstvu sa Bogom; ne pokorava se Božijem zakonu, niti može. Jov 14:4. i Rim.8:7.’ Čujte sad: ‘Obrazovanje, kultura, služenje voljom, ljudski napor, sve to ima svoju oblast delovanja, ali su u ovom..’, šta?. ‘… bespomoćni.’ Ali, šta oni mogu? Čujte: ‘Oni mogu proizvesti ispravno spoljašnje ponašanje, ali ne mogu promeniti srce; ne mogu se očistiti izvori života. Mora postojati sila koja u njima deluje, novi život koji je Odozgo, da bi čovek mogao da se promeni, ostavi greh i postane svet. A ta sila je…’, ko? ‘… Hrist. Samo Njegova milost može da pokrene zamrle sposobnosti duše, i privuče ih ka Bogu i svetosti.’ O dragi prijatelji, ja želim tu silu u mom životu. Jeste li i vi sa mnom? Očajnički nam je potrebna ta sila. A ona je naša, kada primimo novo srce. Ali opet, mi nećemo primiti novo srce, ako ga ne tražimo. a nećemo ga tražiti, ako ne prepoznamo da nam je potrebno. A za one od nas, koji imamo jaku sebičnu motivaciju, i čije ponašanje je izuzetno dobro, posebno kada se uporedi sa drugima, veoma smo skloni da se prevarimo povodom ove svoje očajničke potrebe. Čujete li me? Zapravo, često biva da što više svetlosti neko ima, to je skloniji da se zavarava, misleći da je nešto što ustvari nije. Savle iz Taršiša, je po delima zakona…, šta? … besprekoran (Fil.3:6.), jer je imao uopšteno razumevanje šta predstavlja prikladno ponašanje. I pošto je njegov život bio u skladu sa takvim razumevanjem, on je mislio za sebe da je pravedan. On je mislio za sebe da je pravedan. A mi smo skloni da učinimo istu stvar. Prič.16:2; zapazite ovo: ‘Čoveku se svi putevi njegovi čine čisti, ali Gospod ispituje…’, šta? ‘… duhove.’ Sarađujte sa mnom. Zašto se čini čoveku da su njegovi putevi čisti? Jer on jednostavno procenjuje ponašanje na osnovu slova zakona. ‘Putevi’, to je ponašanje. I pošto je njegovo ponašanje u skladu sa slovom zakona, on misli da je…, šta? Čist, bogat… i da mu ne treba ništa. ‘Ali Gospod ispituje’, testira…, šta? ‘… duhove.’ A šta je to? To su motivi, koji su iza ponašanja. Čujem li ‘amin’? Dragi prijatelji, i mi moramo da testiramo svoje motive. I mi takođe to moramo. Moramo da se preispitamo. Drage kolege Laodikejci, insistiram da je ovo neophodno da učinimo. Pismo kaže- ‘Ispitajte sebe, jeste li u veri.’ (2.Kor.13:5.) A još je više prikladno i neophodno da to učinimo u svetlosti činjenice, da živimo u antitipskom danu…, čega? Očišćenja. Šta su Izrailjci radili za vreme tipskog dana očišćenja? Oni su postili, molili se i preispitivali svoja srca, da vide jesu li ispravni u duši. Zar ne mislite da u antitipskom danu očišćenja, je još prikladnije da se čini to isto? Da, naravno. Pa ipak, koliko je malo toga urađeno. Evo molitve koju vam preporučujem u tom preispitivanju duše, a i ohrabrujem vas da se uključite u to. Psa.139:23,24: ‘Okušaj me Bože i poznaj srce moje; ispitaj me i poznaj moje misli. I vidi, ima li zlih puteva…’, gde? ‘… u meni, i vodi me na put večni.’ Šta to David moli Gospoda da mu pomogne da učini? Da sagleda sebe iza ponašanja. Da sagleda šta se krije iza spoljašnjeg životnog stila i da preispita motive, misli i želje koje su iza toga svega. Drage kolege Laodikejci, i mi takođe treba da molimo tu molitvu. Amin? Molim vas shvatite, da pošto se duhovne stvari duhovno razmatraju, i pošto ispitivanje duhova zahteva duhovnu pronicljivost, moraćete da molite Boga da pomaže vaše oči sa…, čim? Sa očnom mašću. (Otk.3:18.) Vidite, mi tako lako možemo biti prevareni i zaslepljeni spoljašnjim krečenjem. I ako nemate duhovnu pronicljivost, možete se zavaravati, misleći da ako je vaše ponašanje tako dobro, da ste pravedni. Ali prijatelji, ispitajte duha koji je iza toga. Zamolite Boga da vas pomaže očnom mašću i pomogne da prepoznate ne samo ono šta činite, nego i razlog zašto to činite. Koji su vaši motivi? Koje su vam pobude? A u tom samoispitivanju, molim vas da zatražite Svetog Duha, da vam osnaži i usmeri savest. Čujte, Prič.20:27: ‘Videlo je Božije duša čovečija, ispituje sve dubine srca.’ Veoma zanimljivo… Sarađujte u ovom. ‘Čovekov duh’, šta je to? To je najveća sposobnost ljudskog uma, a naročito njegova savest, glas preko koga Bog iskazuje svoju volju čoveku. I taj čovekov duh je svetiljka, ako vam se više sviđa- baterijska lampa kojom ćemo biti u mogućnosti da pogledamo u sebe, i otkrijemo šta god treba da bude otkriveno. Ali dragi prijatelji, ova baterijska lampa mora biti data Isusu, da bi On stavio baterije Svetog Duha u nju. A mora biti i vođena Rečju, da bi se razotkrilo sve što treba biti razotkriveno. Pratite li ovo? Inače svetlost ljudske savesti neće biti dovoljna. Stoga dajte lampu Isusu. Nek vas On ojača svojim Duhom i neka vas vodi svojom Rečju, i to će vam pomoći da otkrijete ono što treba, u unutrašnjosti vašeg uma i srca. A u tom samoispitivanju, molim vas, naučite da koristite Božiju Reč, ali je koristite duhovnom pronicljivošću, dragi prijatelji. Jev.4:12: Jer je živa i jaka Reč Božija, i oštrija od svakog dvoseklog mača, prodire do rastavljanja duše i duha, do zglobova i srži, i prosuđije…’, šta? ‘… misli i pomisli srca.’ Vidite, kada se Reč duhovno razmatra, to je oštri mač koji će proseći svoj put do suštine vašeg bića, do oblasti vaših misli, i namera vašeg srca, koji su ustvari vaši motivi. Ali dragi prijatelji, ako se Reč ne razmatra duhovno, to je samo nož za maslac, koji će vam omogućiti da ste zadovoljni sobom. Postarajte se, da ima oštricu. A zatim budite voljni da se predate operaciji na otvorenom srcu. Lekar Stručnjak je veoma vešt u tome. Obećavam, da vam On neće izazvati nikakav nepotreban bol. Ali da vas upozorim, On će razotkriti sve ono što treba da bude razotkriveno. I kada to otkrijete, nemojte se vređati. Idite do krsta, primite Njegovo oproštenje i Njegovom milošću pobedite to. I dragi prijatelji, učinite to dok još ima vremena. Ne odlažite. Preispitajte sebe, ispitajte svoje srce. Da li je sve u redu sa vašom dušom? To je pitanje. Treba da napravimo pauzu. Hoćete li ustati na molitvu? Oče nebeski, molimo Te nastavi da nam pomažeš, da razumemo kako možemo zadobiti novo srce. A mi treba i da prepoznamo našu potrebu za njim, ako mislimo da ga tražimo. Laserskim svetlom Tvoje Reči, prodornim zrakom Tvoga zakona, i sa duhovnom pronicljivošću nas obasjaj do srži naših bića, da bismo mogli otkriti svo naše licemerstvo. Pomozi nam da to otkrijemo sada, dok još možemo otići do krsta, zatražiti i primiti novo srce. To je moja molitva u Isusovo ime. Amin.

Ako želite, možete listati transkript i čitati tekst dok gledate video. Ako ste prekinuli vaše proučavanje u određenom momentu, a ne znate gde ste stali, jednostavno pritisnite CTRL-F (APPLE-F) i ukucajte nekoliko reči koje ste poslednje čuli, te će vas pretraživač u momentu dovesti do željenog mesta.

0

Your Cart