Select Page

Ova lekcija nije završen u pdf. Želite li nam pomoći? Radimo na ovom projektu. Ова лекција није завршен у пдф. Желите ли нам помоћи? Радимо на овом пројекту.

Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Dobrodošli nazad prijatelji. Veoma cenim to što ste ostali ovog popodneva, da nastavimo sa našim proučavanjem najvažnijeg dela ikada poverenog ljudskim bićima. A šta je to? Izgradnja karaktera. (Ed 225.3) A mi smo usred proučavanja, serije koja je u bliskoj vezi sa našom ulogom saradnje, što nas dovodi do apsolutne potrebe zadobijanja novog srca, da bismo bili sposobni da ispunimo tu ulogu. Prijatelji, Božijom milošću pokušavam da pažljivo vas vodim do prepoznavanja naše očajničke potrebe za novim srcem, jer ako ne bismo prepoznali tu našu potrebu, ne bismo ga ni tražili. A ako ne bismo tražili, ne bismo ni dobili novo srce. I znam da ovo što radimo, baš i nije ugodno, to izlaganje sebe laserskom svetlu Božije Reči i Njegovom zakonu, i otkrivanje nekih ružnih stvari, koje su bile sakrivene ispod kreča već dugo vremena. To i nije zabavno, zar ne? Ali, da ste blagosloveni, to je neophodno potrebno. I ja kažem- Neka Bog učini sve što je potrebno. Jeste li i vi sa mnom? Da učini sve što je potrebno, da mi pomogne da shvatim kakvo je stanje moje duše.

A to je ono što bismo trebali činiti u ovom anti-tipskom danu očišćenja. Amin? Trebamo preispitati svoja srca, i videti je li sve u redu sa našim dušama. Nek nam Bog pomogne da se izvučemo iz samopravednosti i samoobmane, drage kolege Laodikejci, dok još ima vremena da se to popravi.

I ono što bih voleo da učinimo u ovom poslednjem proučavanju za danas, je da razmotrimo život i iskustvo klasičnog Laodikejca, klasičnog licemera, fariseja, Savla iz Taršiša. Savla iz Tašiša. I da razmotrimo, šta se to desilo, što mu je pomoglo da izađe iz svoje samopravednosti i samoobmane. I voleo bih da shvatite, da je i nama isto to potrebno, da nas izvuče iz naše. Vidite li, šta nam je cilj?

Ali opet, duhovne stvari se…, šta? … duhovno razmatraju. {1.Kor.2:14.} Stoga, pre nego što nastavimo moramo se pomoliti. I dok se budete molili za sebe, molim vas setite se i mene.

Oče i Bože, u Isusovo ime, Gospoda moje pravde, dolazim smelo u Tvoje prisustvo sa svetom odvažnošću, koje nije zasnovano na tome šta sam ja, nego na tome šta je On. On je prihvatljiv, i ja sam Ti zahvalan što sam prihvaćen u Voljenome. Dolazim u svoje ime i u ime svoje krvlju otkupljene braće i sestara, da još jednom zatražim izlivanje Svetog Duha. Nama je potrebna ta sila- ranog i poznog dažda. Ti znaš naše lične potrebe, da je nekima potreban rani, a nekima pozni dažd. Oče, mi imamo dragoceno seme istine, koje si nam Ti kao narodu poverio. Ali mnogima od nas bašte našeg uma su sasušeno zemljište. I da bi to seme moglo da se ukoreni, proklija i donese rod, tlo mora da se nakvasi daždom Duha. Ti si mi dao privilegiju da emitujem seme istine, ali Oče, molim Ti se da silom Duha Svetoga, ono može naći plodno tlo u umovima svakog ovde prisutnog. Pripremi to tlo. Učini šta god je potrebno. Preori ga sa raonikom istine. Nakvasi sa Svetim Duhom. I obasjaj ih toplim zracima Tvoje ljubavi. I neka to budu idealni uslovi da seme može da proklija, da se ukoreni i da da plod. Oče, molim Te, da me sačuvaš da ne pomešam i neko korovsko seme sa semenom istine. I neka silom Duha Svetog, ovo naše proučavanje donese rod u baštama našeg uma- sličnost Hristu po karakteru. Ovo je moja molitva u Isusovo ime. Amin.

Ovo ispitivanje duše, koje je tako svrsishodno i apsolutno potrebno za nas, da bismo lično bili uključeni u ovaj anti-tipski dan očišćenja, zahteva da naša savest bude osnažena i usmerena duhom Božije Reči. I to zahteva da mi, sa duhovnom pronicljivošću, preispitamo sebe, ali ne po sopstvenom standardu, nego po standardu Božije Reči. Mi smo dragi prijatelji tako skloni, kada je u pitanju samoispitivanuje, da se upoređujemo sa drugim ljudima. {2.Kor.10:12.} Nije li tako? I to je naš problem. Kada god smo nesigurni povodom istinitosti svoga iskustva, šta mi radimo? Mi se pitamo- ‘Dobro, pa kako mi ide? U poređenju sa njim, ja sam još dobar. A ona, ah, od nje sam mnogo bolji.’ Vidite, tako je lako naći nekoga ko se ne ponaša toliko dobro kao vi, zar ne?

Imamo tendenciju da učvršćujemo svoju samoobmanu, poredeći se sa drugima. A uzgred, upravo zato su legalisti kritički raspoloženi i skloni da nalaze tuđe greške. Jeste li čuli, šta sam vam upravo rekao? Zašto? Jer moraju da drugima spuste, da bi sebe uzdigli. A legalistički i samopravedni duh je odgovoran za toliko podela i sukoba u našim porodicama i u našim crkvama. A ako bismo svi otišli pred krst i shvatili da smo svi mi jednako pod milošću, tlo bi se savršeno poravnalo. Nema varljivog kompleksa, ni više ni niže vrednosti, u podnožju krsta. Svi smo očajnički zavisni od milosti. A kada je primimo od Hrista, mi ćemo je ispoljiti jedni prema drugima. Bićemo strpljivi i milostivi. Nek nam Bog pomogne da budemo takvi ljudi. Ali dragi prijatelji, molim vas da prepoznate, da Pismo osuđuje običaj da se upoređujemo sa drugim ljudima, i kaže da je to…, šta? Ludost. Koji je jedini pravi standard? Nije to samo Božija Reč, nego je to posebno Reč koja je postala telo. Isus Hrist. Amin?

A uzgred, molim vas čujte; Zaključili smo, insistirnaem, da ako će nam Reč pomoći u tom samoispitivanju, ona mora biti duhovno razmotrena. To je jedini način da taj oštri sklapel može da odradi operaciju na otvorenom srcu i dođe do motiva, želja, misli i osećanja, koji su skriveni u umu. Ali, želim da ovo razumete, da je najbolji način da duhovno dokučite Božiju Reč, da je vidite u Reči koja je postala telo- u Isusu Hristu. A sad ovde dolazimo do Pavla.

Savle iz Taršiša; da li je on proučavao Reč? Jeste; to beše njegov poziv. Odlično ju je poznavao. Ali, da li ju je proučavao sa duhovnom pronicljivošću? Očigledno je, da nije, jer je mislio za sebe da je…, šta? ‘… po delima zakona, besprekoran.’ (Fil.3:6.) Drugim rečima- ‘bogat, obogatio se, i ništa mu ne treba.’ (Otk.3:17.) Dakle, šta je to pomoglo Savlu da dođe do shvatanja duhovne prirode Božije Reči. Beše to lični susret sa Rečju, koja je postala telo, na putu za Damask. Amin? Kada je Savle ustao tog jutra u Jerusalimu, i obukao te impresivne farisejske haljine, u potpunosti opunomoćen od svojih kolega u Sinedrionu, i sa svojom pratnjom veoma razmetljivo krenuo na put za Damask, da se obračuna sa tim jereticima- hrišćanima. On beše krajnji Laodikejac; bogat, obogatio se i ništa mu ne treba. Ali, šta se tada desilo? Sreo je Isusa. Dragi prijatelji, beše to dramatičan susret, koji je apsolutno i radikalno promenuo njegov život. Vidite, obasjan je zracima sjaja Božije slave. Čime to? Sjajem Božije slave. (Jev.1:3.) Potpunim otkrivenjem Božijeg karaktera, utelovljenjem Božijeg zakona, Reči koja je postala telo. (Jov.1:14.) To otkrivenje beše toliko sjajno, da je oslepelo njegove fiziške oči, ali po prvi put je otvorilo njegove duhovne oči. I iznenada u toj svetlosti on je mogao videti, kakava je zaista njegova duša. I čovek koji je krenuo iz Jerusalima kao bogat, da mu ništa ne treba, i koji je bio po delima zakona besprekoran, kada se vratio u Jerusalim, on tada beše najveći među grešnicima. (1.Tim.1:15.)

Drage kolege Laodikejci, vi i ja očajnički trebamo ovakav susret. Čujem li ‘amin’? Očajnički treba da nabasamo na Isusa na našem putu, i ja kažem- Što pre to bolje. Jeste li sa mnom? Nek nam Bog pomogne da vidimo tu zaslepljujuću sjajnu svetlost, koja svetli od Isusa, i da otkrijemo u sebi šta god treba. Pregled i glasnik’ 16. oktobar 1888. Ne, hajdemo prvo na ‘Pregled i glasnik’ od 23. marta 1911. Na dnu 41. strane: ‘Savlovo obraćenje je obeleženo iskrenim pokajanjem, kroz priznanje i iskrenu težnju za oproštajem greha. Pre njegovog obraćenja, Savle je bio ponosit i samouveren; a sada se ponizio u žaljenju i sramoti; bio je sam sebi odvratan… U svetlosti otkrivenja koja je došla na njega, on je počeo da sagledava sebe kao najvećeg grešnika.’

Dragi prijatelji, kada budemo imali takav susret, imaćemo i takvo iskustvo. Pregled i glasnik’ 16. oktobar 1888: ‘Kada je Božijem sluzi bilo dozvoljeno da gleda u Božiju slavu, kako ju je On otkrio čovečanstvu, i donekle dokučio čistotu Sveca Izrailjovog, on je dao potresnu ispovest o zagađenju sopstvene duše, pre nego ponositu hvalu svoje svetosti.’ Ponavljam: Laodikejci očajnički trebaju da nabasaju na Isusa. Zapazite i drugu dimenziju Savlovog iskustva, i učite se iz njega. Šta je još Bog upotrebio da mu pomogne da izađe iz samopravednosti i samoobane? Beše to zakon, duhovno razmotren. A sad razumite ovo, kao što je najbolje da se duhovno razmotri Reč koja je postala telo, tako se i zakon najbolje duhovno razmatra u utelovljenom zakonu- Isusu Hristu. I kada je Savle ugledao Isusa, utelovljeni zakon, koji je tolike godine proučavao, najednom je on postao duhovan, i po prvi put je bio u stanju da mu razotkrije koren problema greha. Šta to? Koren problema greha. Vidite, Savle je bio veoma dobro upućen u plodove problema greha. O čemu ja to ovde govorim? O grešnom ponašanju. Ali, iako je Savle bio upućen u plodove problema greha, on beše blaženo neupućen povodom…, čega? Povodom korena problema greha. A šta je to? To je sebično srce, koje se krije iza ponašanja. A šta je pa to? Sarađujte sa mnom. Šta je to pomoglo Savlu da dođe do poznanja korena problema? Šta to beše? Beše to zakon; Rim.7:7, čujte ovo svedočanstvo: Šta ćemo dakle reći? Je li zakon greh? Naravno da nije! Naprotiv, ja ne bih znao za greh, osim kroz zakon. Jer ne bih znao za želju, da zakon nije rekao- ne zaželi.’ Koja je ovo dimenzija problema greha, koju je Savle otkrio putem desete zapovesti? Da li je to rod? Da li je grešno delo? O ne. On je znao šta predstavlja grešno delo.Pa to mu je bila profesija. On bi mogao u detalje o grešnom ponašanju, posebno kada je u pitanju svetkovanje subote. On je odlično prepoznavao grešna dela. Pitam ponovo, koja to onda beše dimenzija problema greha, koju je otkrio kroz zakon? To je priroda greha, njegov koren- sebično srce. Zapazite, koja mu je zapovest pomogla da to otkrije? Koja? Koji broj? Broj deset. ‘Ne poželi.’ (2.Moj.20:17.) A zašto mu je baš deseta to pomogla da otkrije? Da li je nešto posebno kod desete zapovesti? Da li ste ikada o tome razmišljali? Dragi prijatelji, nemojte dozvoliti da prelećete kroz Pismo. Zaustavite se i zapitajte neka važna pitanja. Zašto je Pavlu pomogla deseta zapovest da otkrije ovu dimenziju problema greha? Da li je nešto posebno u desetoj zapovesti? Naravno da jeste. A šta je to? To je jedina od svih deset, koja se isključivo bavi sa onim što se dešava u umu. U svim ostalim zapovestima, od njih deset, ima nešto što vi možete učiniti na nivou ponašanja, što bi vas uverilo da ste u skladu sa tim zahtevima, jer ono zahteva određeno ponašanje. Nemoj imati drugih bogova uz Mene.’ (2.Moj.20:3.) U redu, da ih vidimo; neću to prekršiti. Nemoj im se klanjati, niti im služiti.’ Ne činite lika rezana.’ Neću da to učinim! Ne uzimaj imena Gospodnjeg… Ugrišću se za jezik i neću to učiniti. Seti se dana subotnog…’ O da, računajte na mene; evo tu sam… Pa čak i subotna škola; to vredi ekstra poene. Ista klupa… košulja i kravata; da ja držim subotu. Poštuj oca i mater svoju.’ O da, pa u tome sam najbolji u celom gradu. Ne ubi.’ Nisam nikom oduzeo život. Ne kradi.’ Ne, ja ne uzimam stavri koje nisu moje. Ne svedoči lažno.’ Ne, ja ne govorim laži. Ne čini preljube.’ Ja o tome ne mislim; veran sam svojoj ženi. Ne činim ništa od ovog, pa ja sam pravedan. Ne zaželi.’ Da vidimo, o čemu se tu radi kod ove zapovesti? Možete li išta učiniti na nivou ponašanja, da se uverite da držit desetu zapovest? Možete li? Ne. A zašto? Želja ima svoje mesto…, gde? U umu. Vidite li zašto mu je deseta zapovest pomogla da otkrije koren problema greha? Ona je posebna, zar ne? Čujte ovu izjavu; ‘Patrijarsi i proroci’ str.309: Deseta zapovest udara u koren…’, čega? ‘… svih greha, zabranjujući sebične želje, iz kojih proističe svako grešno delo.’ Ovde imate razliku između korena i ploda. Šta je plod? Grešno delo; greh sa malim ‘g’. Šta je koren? Sebično srce, sebične želje; veliko ‘G’. E sad, ovo moramo da iskažemo na Engleskom, da uvidimo različite aspekate problema greha. I grčki i jevrejski jezik ima gomilu različitih reči, kojima definišu problem greha. A mi imamo samo stvari, kao što su greh sa velikim ‘G’ i sa malim ‘g’. Greh sa velikim ‘G’ je koren; to je sebično srce. Greh sa malim ‘g’, to je plod. I dragi prijatelji, molim vas razumite; čujte me sada. Od najveće je važnosti da prepoznamo koren problema greha, pre nego što budemo u poziciji da doživimo istinsko obraćenje. Želim da to ponovim. Od najveće je važnosti da prepoznamo koren problema greha, pre nego što budemo u poziciji da doživimo istinsko obraćenje. Zašto? Da to postavim ovako- neizbežno je da ćemo tražiti rešenje za greh, proporcionalno našem razumevanju problema greha. Hoćete li mi uzvratiti? Jeste li to razumeli? Da ponovim. Neizbežno je da ćemo tražiti rešenje za greh, proporcionalno našem razumevanju problema greha. Ako mislim da imam samo mali problem sa grehom, tražiću samo i malo rešenje. Pratite li me? Ako mislim da je moj problem samo greh sa malim ‘g’- pogrešne stvari koje kažem ili učinim, samo ću tražiti oproštenje za svoje grehe sa malim ‘g’. Čujete li, šta vam govorim? Ali, imali li i većeg problema od greha sa malim ‘g’? Da! Tu je greh sa velikim ‘G’- koren, sebično srce! I prijatelji, ja neću tražiti rešenje od Boga za koren problema, osim ako ne shvatam da imam taj problem. Ima li to vama smisla? Mi ćemo neizbežno tražiti rešenje problema greha, proporcionalno našem razumevanju našeg problema. I upravo u ovom mi kao narod imamo teško vreme, jer je ih mnogo, čak i u našoj voljenoj crkvi, koji žele ograničiti definiciju greha samo na voljno kršenje Božijeg zakona; samo na plodove. Ali ovde sam da vam kažem, da to nije ceo problem. Tu je i koren- sebično srce, koje dobijamo kao nasleđe. Sluškinja Gospodnja to naziva- ‘urođen greh’. Kako to ona zove? Urođen greh. Očigledno mi ovde govorimo o nečemu višem od voljnog izbora, zar ne? Na šta ovde mislimo, kada govorimo o urođenom grehu? Govorimo o, po prirodi sebičnom srcu, korenu svih greha koje činimo. Slažete li se svi sa ovim? I zato je toliko važno da u celini shvatimo problem greha. Jer nikad nećemo biti u poziciji da iskusimo potpuno obraćenje, jer ćemo neizbežno tražiti rešenje, koje mislimo da nam treba. I ako mislimo da nam treba oproštenje za greh sa malim ‘g’, samo ćemo to i tražiti. A ako shvatamo da treba da pobedimo greh sa velikim ‘G’, i da nam takav bude oprošten, mi ćemo tražiti takvo rešenje. Amin? Ima li to vama smisla? Čujte kako nadahnuće iznosi ovu istinu. Vera i dela’ str.31: Duša mora najpre biti osuđena za greh, pre nego grešnik oseti želju da dođe Hristu. Greh je prekršaj zakona.’ To je klasična biblijska definicija, dobra je, ali budite oprezni. Greh je prekršaj zakona. (1.Jov.3:4.) Ona je citirala Rim. 7:7, što smo već razmotrili. Ja greha ne poznah, osim kroz zakon. Kada se zapovest vratila kući u Savlovu savest, greh je oživeo, a on je…’, šta? ‘… umro. On je shvatio da ga Božiji zakon osuđuje. Grešnik ne može biti osvedočen o svojoj krivici, osim ako ne shvati šta greh predstavlja.’ Je li jasno? Grešnik ne može biti osvedočen o svojoj krivici, osim ako…, šta? … ne shvati šta greh predstavlja. A šta greh predstavlja? Pa to je lako- greh je prekršaj zakona; sledeće pitanje… Ali budite oprezni. Da, greh jeste prekršaj zakona, ali dragi prijatelji, to pokreće sledeće pitanje. Šta je zakon? Čujem li ‘amin’? Slažem se, da je greh prekršaj zakona, ali onda moram da vas pitam, šta je zakon? Pratite ovo; ako je zakon samo moralno pravilo koje se odnosi na naše ponašanje, na šta se onda svodi greh? Na prestup na nivou ponašanja, zar ne? I jedino za šta treba da zatražim oproštaj, to su moji gresi, oni svojevoljni izbori koje sam doneo u pobuni protiv Božijeg zakona- činjenje loših stvari. Ali, da li je to sve što je zakon? Da li su to samo moralna pravila za moje ponašanje? Ne. Šta je još? To je zapis Božijeg karaktera. Hristove očigledne pouke’ str.305: Božiji zakon je zapis Njegovog…’, šta? ‘… karaktera.’ A šta je Božiji karakter? Šta je bilo koji karakter? Misli i osećanja zajedno. A kao takav, zakon ima nadležnost nad našim…, šta? Našim mislima i osećanjima. Amin? Mi smo to već ustanovili. Stoga, mi možemo prekršiti zakon i na nivou svojih…, šta? Svojih misli i osećanja. Ne samo svojih reči i dela, nego i šta još? Svojih misli i osećanja. Da, greh je prekršaj zakona. Ali, pošto je zakon zapis Božijeg karaktera, to znači da ga možete prekršiti u vašem umu. Ali ni to nije jedino što je zakon. Da ste blagosloveni, šta je još zakon? Molim vas zapazite i tu dublju, najdublju dimenziju toga šta je zakon. Put Hristu’ str.60: Božiji zakon je izraz Njegove prirode…’ Čujem li ‘amin’? Šta je zakon? To je izraz božanske prirode. A šta je u jednoj reči božanska priroda? Ljubav. Šta je u jednoj reči naša priroda? Sebičnost. To je ono, zašto smo mi grešni po prirodi. Slažete li se? To je koren problema greha- to naše, po prirodi, sebično srce. I zato što imamo sebična srca, mi imamo grešne misli i osećanja. A pošto imamo grešne misli i osećanja, zato imamo i grešne reči i dela. Vidite li to? Ali, grešne reči i dela su jednostavno plodovi našeg problema greha. Koren leži ispod površine. A to je sebično srce, sebični motivi, sebičan duh, sebične želje, znači ono što je ispod površine. I dragi prijatelji, zakonu treba dozvoliti da uradi svoj posao na srcu, pre nego što mislimo biti spremni da iskusimo potpuno i kompletno obraćenje. Drugim rečima, treba dozvoliti zakonu da bude pravi vaspitač, pre nego smo spremni da dođemo Hristu, i budemo opravdani…, kako? Verom. Vidite, ako zakon nije sposoban da nam otkrije koren problema greha, mogli bismo pomisliti da nas sklad sa slovom zakona, a na nivou svog ponašanja, čini…, kakvima? Pravednima. Pratite li ovo? A kada zakon obasja suštinu našeg bića, i da nam na znanje da se on ne tiče samo onoga što radimo i što ne radimo, nego posebno zašto to radimo ili ne radimo, znači motivi koji su iza svega, i onda nam to pomogne da shvatimo koren problema. Zakon je na kraju i Savlu to pomogao da uvidi. A takođe i nama danas zakon treba da pomogne. Čujem li ‘amin’? Znate li zašto? Znate li zašto je toliko mnogo poluobraćenih i neobraćenih osoba u ovoj našoj voljenoj crkvi, pa i u hrišćanstvu uopšte? Zato što se ne propoveda o Božijem zakonu sa naših propovedaonica, kako je to činio Najveći Propovednik. Nismo dozvolili zakonu da nam bude pravi vaspitač, i da nam otkrije sve dubine našeg problema greha. A koji god nisu shvatili dubine njihovog problema greha, oni neće, a ni ne mogu, otići Spasitelju i primiti puninu rešenja problema greha, jer oni ni ne znaju za dubinu problema greha, i naravno oni neće ni tražiti puninu rešenja za taj problem. Da li vam je to jasno? Čujte ovu izvanrednu izjavu. Um, karakter i ličnost’ str.32: ‘Jehovin zakon je izuzetno širok. Isus je jasno objavio svojim učenicima, da ovaj sveti Božiji zakon može biti prekršen čak i u…’, čemu? … mislima, osećanjima i željama, isto kao i u rečima i delima. Kada se zakon sagleda u svojoj duhovnoj sili, tada će se zapovesti vratiti kući u dušu, u svojoj pravoj sili. A greh će se pokazati kao prekomerno grešan… Neće više biti samopravednosti, samozadovoljstva i sigurnosti u samog sebe. Rezultat toga je duboka osvedočenost i gnušanje nad samim sobom, i duša u svom očajničkom osećanju opasnosti polaže svoje pouzdanje u krv Jagnjeta Božijeg, kao svoje jedino sredstvo iskupljenja.’ Vidite, zato je dat zakon, da nam bude vaspitač i da nas vodi Hristu, da bi mogli biti opravdani…, kako? Verom… Opravdani verom. I ovo vam moram reći. Izdati rukopisi’ 10.tom, str.287: Božiji zakon je predstavljen u Pismu kao širok u svojim zahtevima. Svako njegovo načelo je sveto, pravedano i dobaro. Ona obavezuju ljude u odnosu na Boga, i ona dosežu do misli i osećanja duše. I ona će dovesti do osvedočenja u greh svakoga ko je osetljiv po pitanju njihovog kršenja. Ako bi zakon samo ukazivao na spoljno ponašanje, čovek tada ne bi osećao krivicu za pogrešne misli, želje i planove. Ali zakon zahteva da sama duša bude čista, um svet, da bi sve misli i osećanja bila u skladu sa zakonom ljubavi i pravde. A u svetlu zakona čovek vidi sebe da je kriv pred Bogom.’ I dragi prijatelji, to svako od nas treba da shvati, ako mislimo biti spremni za potpuno i istinsko obraćenje. Šta to mi moramo shvatiti? Da smo krivi pred Bogom. I upravo ovde, u sopstvenoj proceni, je osnovni problem u modernom i popularnom hrišćanstvu. Izgleda da postoji strašna averzija među propovednicima evanđelja, da kažu bilo šta, što bi moglo nekoga naterati da oseti krivicu. Mi ne želimo da ljudi osećaju krivicu; želimo da svi osećaju da su prihvaćeni.’ To je smrtonosni falsifikat, brate, sestro. Da, mi smo prihvaćeni; ali jedino u… Voljenome. A vi i ja nemamo pravo da se pozivamo na prihvatanje u Voljenome, osim ako nismo došli u potpuno i duboko pokajanje u podnožju krsta, i primili oproštenje za naše grehe, ali i silu da ih nadvladamo. Čujem li ‘amin’? Još jedna izjava; ‘Čežnja vekova’ str.308: Kada je zakon objavljen sa Sinaja, Bog je otkrio čoveku svetost svoga karaktera, da bi se mogli uporediti i videti grešnost sopstvenog karaktera. Zakon je dat da ih osvedoči o grehu, i da im ukaže na njihovu potrebu za Spasiteljem. To bi bilo urađeno, kada bi principi zakona Svetim Duhom bili primenjeni na srce. Ovo delo treba da se sprovede.’ Čujem li ‘amin’? Ovo delo…, šta? Treba da se sprovede. Zar i danas? Da, posebno danas. U Hristovom životu su principi zakona učinjeni jednostavnim.’ Gde su to učinjeni jednostavnim? U Hristovom životu. Najbolji način da se razmotri duhovna priroda zakona, je da se ona sagleda u Isusovom životu. Jer ćete upravo tu videti samopožrtvovanu Božiju ljubav. Ona je u Hristovom životu. Amin? A to je i suština zakona- samopožrtvovana ljubav. U Hristovom životu su principi života učinjeni jednostavnim; i dok je Sveti Duh dodirivao srce, i dok je Hrist otkrivao čoveku potrebu za Njegovom krvlju koja ga čisti, i za Njegovu pravednost koja ga opravdava, zakon je i dalje posrednik koji nas dovodi Hristu, da bi mogli biti opravdani…’, kako? ‘… verom.’ Brate moj, i sestro, preklinjem vas da dozvolite zakonu da bude pravi vaspitač u vašem životu. Dozvolite mu da vam bude pravi vaspitač. (Gal.3:24.) Postoji još nešto, što Bog koristi da nas dovede pred krst. Zakon nas nagoni na to, tako što bivamo svesni svoje krivice, i naše očajničke potrebe za oproštenjem. Zakon nas nagoni. Ali, dok nas zakon nagoni, Jagnje nas privlači. Amin? Kada budem uzdignut, sve ću privući k sebi.’ Te dve natprirodne sile, koje rade zajedno, će nas dovesti, osim ako se tvrdoglavo ne odupiremo, u podnožje krsta. Zakon nas nagoni, a Jagnje nas privlači. Zapazite kako je to prelepo isprepleteno u sledećoj izjavi; zakon koji nas nagoni i Jagnje koje nas privlači. Pregled i glasnik’ 2. septembar 1890: ‘Kada pogledamo na krst, i na njemu vidimo Sina silnog Boga kako pati, naša srca su pokrenuta na pokajanje. Isus je dobrovoljno ispunio najviše zahteve zakona, da bi mogao biti Onaj koji pravda, sve koji Ga veruju. Na krstu vidimo Isusa koji je potpuno zadovoljio Boga i izmirio nas sa Njim. Isus je pravednost. Kakva je samo punina izražena u ovim rečima! A kada svako od nas pojedinačno može reći- Gospod je moja pravednost, tada se možemo zaista i radovati; jer ta žrtva pomirenja, verom prihvaćena, donosi mir, utehu i nadu uzdrhtaloj duši, koju je tištao osećaj krivice. Božiji zakon…’ Kroz čega je došao ovaj osećaj krivice? Božiji zakon je detektor greha, i dok je grešnik privučen umirućem Hristu, on shvata strašni karakter greha, kaje se i oslanja na iskupljenje u Božijem Jagnjetu, koje je na sebe uzelo grehe sveta.’ Prijatelji, to je istinsko obraćenje. Ali, da li ste videli ta dva faktora koji rade zajedno? Zakon koji nagoni i Jagnje koje privlači. Zakon osuđuje, a ljubav nas privlači da primimo pomilovanje i oproštenje, a takođe i novo srce. Pratite pažljivo: Kada dođemo pred krst, mi ćemo silom Svetog Duha biti osposobljeni da imamo istinsku žalost zbog naši greha, što nas dovodi do istinskog pokajanja za greh. Zapazite, da upotrebljavam izraz- ‘istinsko’. Jer postoji i falsifikat pokajanja i žalosti za greh. 2.Kor.7:10: ‘Jer žalost koja je po Bogu donosi za spasenje pokajanje, za koje se ne kaje; jer žalost ovog sveta donosi…’, šta? ‘… smrt.’ Da li je Judi bilo žao zbog njegovog greha? Da li se on pokajao? Da. Ali, da li je to bila istinska žalost? Da li je to bilo istinsko pokajanje? Ne! Kada je bacio onih trideset srebrnika pred noge prvosveštenika i rekao- ‘Zgrešio sam, što izdadoh krv pravu’, njemu je bilo strašno žao, ali zbog posledica greha. A takva žalost vodi…, gde? Šta tu kaže? A žalost ovoga sveta donosi…’, šta? ‘… smrt.’ I šta je on posle učinio? Izašao napolje i obesio se. Izašao napolje i obesio se. (Mat.27:5.) Dragi prijatelji, istinska žalost nas dovodi pred krst, gde primamo…, šta? Dar pokajanja. Dela 5:31: Ovoga Bog desnicom svojom uzvisi za Poglavara i Spasa, da da Izrailju pokajanje i oproštenje greha.’ Svi mi shvatamo da je oproštenje greha dar blagodati. Amin? Ali molim vas shvatite, da je i pokajanje takođe dar. Kako je oproštenje, tako je i pokajanje dar. Vi sami ne možete proizvesti istinsku žalost zbog greha. Vi sami ne možete proizvesti istinsko pokajanje za greh. Ali, možete doći pred krst, i silom Svetog Duha primiti oba dara. Hristova ljubav će vas inspirisati na žalost zbog greha. Zašto? Zato što ćete u podnožju krsta videti šta je greh učinio Isusu. Amin? I iznenada ćete shvatiti kako je greh strašna stvar, jer je Božijem Sinu donela beskrajne patnje, a koji je uzviknu slomljenog srca- Bože Moj, Bože Moj, zašto si me ostavio?’ (Mat.27:46.) A zašto je Bog ostavio svoga Sina? Jer Onoga koji ne znadijaše greha, nas radi učini grehom’, (2.Kor.5:21.) tretirajući Ga kao grešnika, da strašne posledice greha ne bi pale na nas. Vi prosto morate voleti takvog Gospoda. Čujem li ‘amin’? Brate moj, i sestro, kada dođemo do krsta i čujemo Isusa kako govori- ‘Bože moj, Bože, zašto si Me ostavio?’ … i mi takođe trebamo reći- ‘Bože moj, kako to da si me prihvatio?’ Zasniva se na istom. Bog je Njega odbacio, jer je na Njega stavio moje grehe. A mene prihvata, jer je na mene stavio Njegovu pravednost. I Hrist i mi grešnici smo tretirani ne kako sami zaslužujemo, nego kako to zaslužuje onaj drugi. Hrist je tretiran kako mi to zaslužujemo, tako da bismo mi bili tretirani kako On zaslužuje. I kada shvatimo žalost i patnju koju je u Božijem srcu izazvao naš greh, to će nas silom Svetog Duha dovesti, do istinske žalosti zbog greha! I dovešće nas do istinskog pokajanja. A to je dar. A u tom duhu istinskog pokajanja i žalosti zbog greha, za čim ćete zavapiti? Zavapićete za puninom rešenja problema greha. Za čim ćete to zavapiti, prijatelji? Za puninom rešenja problema greha. Drugim rečima, vi ćete zatražiti ne samo oproštenje za greh, nego ćete tražiti Božije rešenje za problem Greha. A jeste li zapazili to u Davidovoj molitvi? Čujete li to? Model molitve istinskog pokajanja i obraćenja; Psalm 51:9,10; slušajte pažljivo. Nagonjeni zakonom a privučeni Jagnjetom… On je imao Jagnje samo u tipu; a mi ga imamo u antitipu. Ali nagonjen zakonom, a privučen Jagnjetom, za čim je to David zavapio iz dubine svoje duše? Odvrati lice svoje od greha mojih, i sva bezakonja moja očisti.’ Koja je to dimenzija problema greha? Tu se radi o plodovima. Da li je važno primiti oproštenje za pogrešne stvari koje smo učinili? Da, ali da li je to sve što moramo zatražiti? Ne. A zašto? Jer tu još postoji i…, šta? Koren problema. I upravo zato je David odmah dodao i sledeće reči: Učini mi Bože čisto srce, i obnovi u meni ispravni duh.’ Šta on to priznaje? Sa čime se sada bavi? Sa korenom problema, sa njegovim srcem koje je po prirodi sebično. A uzgred, šta je on to upravo priznao u petom stihu? Gle, u bezakonju rodih se, u grehu zatrudne mati moja mnome.’ On je u potpunosti svestan urođenog greha, zar ne? Tog sebičnog srca, koga je primio nasleđem, a sada je svestan toga, svestan sveobuhvatnosti problema greha, on je u položaju da zatraži i primi potpuno rešenje za problem Greha. A dragi prijatelji, i mi treba da molimo istu molitvu. Neki od vas u ovom momentu bi mogli reći- Pa dobro, ne moraš me podsticati da to uradim. Ja sam to učinio pre mnogo godina. U stvari, to sam učinio nekoliko puta- Daj mi čisto srce i duh pravi. Pa ja sam tražio to od Njega.’ Dragi prijatelji znajte, da Bog sluša vaša srca više nego vaša usta. Je li moguće izustiti te reči- Daj mi čisto srce, o Bože, i duh pravi, a da to i ne misli? Da li je to moguće? A da li vi možete prevariti Boga u tome da li to zaista mislite ili ne? Možete li? Ne možete. Znajte da ne pokušavam da dovedem u sumnju istinitost vašeg obraćenja. A uzgred, ako ste istinski obraćeni, ono što ovde govorimo će samo potvrditi i uveriti vas u istinitost vašeg iskustva. Ali dragi prijatelji, molim vas znajte da pokušavam da vam pomognem, ako vam je to već potrebno, da možda shvatite da nemate istinsko iskustvo. Da možda i niste zaista obraćeni. Da ste se možda tolike godine samo pretvarali. Da li je to moguće? Da li ste spremni da dozvolite tu mogućnost? Ako bi vas Sveti Duh doveo do osvedočenja, da vam je potrebno da se ponizite, a znam da je to teško, posebno ako ste kao Nikodim… Jel’ tako? Kao Nikodim. Uzvišen i cenjen, kome se dive, i kome je poverena pozicija vođe u narodu. A ipak šta mu je Isus rekao? Moraš se nanovo roditi, Nikodime. (Jov.3:3.) Ti čak nisi ni obraćen. Da ste blagosloveni, mogao bi i ovde među nama biti poneki Nikodim. Da li je to moguće? Preklinjem vas, nemojte biti isuviše ponosni! Molim vas, ne budite isuviše ponosni, da dođete pred krst i zavapite sa Davidom- ‘Učini mi Bože čisto srce i duh pravi ponovi u meni.’ Obećavam vam, dragi prijatelji, da ako to zaista mislite, Isus će ispuniti na vama Njegovo novozavetno obećanje. Hoće! A koje je to novozavetno obećanje? O, ono je tako prelepo; a ono je dvostruko. Zašto? Zato što je dvostruka potreba. I ono je pravo rešenje problema. Koje je to rešenje? Jev.10:16: Ovo je zavet koji ću učiniti sa njima posle ovih dana, govori Gospod: staviću zakone svoje u njihova srca i u mislima njihovim ću ih napisati.’ To je rešenje za problem Greha, tog sebičnog srca koje primamo po prirodi. A zatim, zapazite šta On to dodaje- I njihovih greha i bezakonja neću se više sećati.’ To je rešenje za čega? Za plodove. On ima rešenje i za koren i za plodove, dragi prijatelji. On želi da vam da puninu rešenja za problem Greha, ali On to ne može, osim ako vi to ne tražite. Kao brat koji vas voli, preklinjem vas da to zatražite od Njega. Molim vas, tražite to od Njega. Kada primimo ta nova srca, mi postajemo nova stvorenja. Promena je toliko radikalna, da se to naziva- biti nanovo rođen. Svedočanstvo 4′ str.17: Istinsko obraćenje je radikalna promena.’ Ono je…, šta? Radikalna promena. Pravac uma i naklonosti srca moraju se promeniti, a sam život da se obnovi.’ Dragi prijatelji, molim vas znajte, da ovo iskustvo nije uobočajeno. Ono je veoma retko. Ne pretpostavljajte da ga imate. A želite li to iskustvo? Možda ga neko od vas i ima, ali shvatite da ako ste ga imali juče, to nije dovoljno i za danas. Vi treba da se nanovo obraćate svakoga dana. Gospodnja sluškinja nam govori, da svaki uspešni korak u hrišćanskom iskustvu produbljuje i naše pokajanje. Vidite, svaki dan nas zakon nagoni, a Jagnje privlači. I svakoga dana mi smo na kolenima i tražimo oproštenje za naše grehe govoreći…, šta? Učini mi Bože novo srce, i duh pravi obnovi u meni.’ A dragi prijatelji, kada molimo takvu molitvu, obećavam vam da će Bog ispuniti na nama svoje novozavetno obećanje. Daće nam srce u kome je upisan Njegov zakon, i mi ćemo imati radikalno drugačiji stav prema Njegovom zakonu. Znaci vremena’ 24. novembar 1887: Telesno srce, koje se ne pokorava Božijem zakonu, niti to može, je učinjeno duhovnim i uzvikuje sa Hristom- Želim činiti Tvoju volju Bože, i zakone je Tvoj…’, gde? ‘… u mom srcu.’ A sa novim srcem, odjednom hrišćansko iskustvo postaje zadovoljstvo i radost. A tu je i mir i sreća, koju nikada ranije niste poznavali. Ja vam to obećavam! I vi prelazite iz modela obaveze u model zadovoljstva, a što se tiče poslušnosti. A tu su i slast i radost, koji su neopisivi. Imate li takvo iskustvo? Ako nemate, molim vas nemojte kasniti da odete pred krst, navedeni zakonom, a privućeni Jagnjetom, i da zavapite is dubine duše, ne samo za oproštenje vaših greha, nego i za novo srce. Je li vaša čežnja da to uradite? Ako jeste, hoćete li prići ovde napred? Želim da vas pozovem, da ko god želi to da učini dođe ovde napred. Slava Bogu… slava Bogu. Pevajte zajedno sa mnom. Hristu dajem sve što imama, svoje srce donosim, dajem sve na ovom svetu, samo da bih bio s Njim. Hristu dajem sve, Hristu dajem sve, samo Tebi Spase dragi, jer Ti ljubiš me. Nebeski Oče, Hristova ljubav je osvojila naša srca. Da, zakon nas nagoni, ali nas ljubav privlači, i zato smo ovde. I zato iz dubine naše duše zajedno sa Davidom vapimo, ne samo za oproštenjem naših greha, ne samo da Ti očistiš naša bezakonja, nego Te posebno molimo- Učini mi Bože čisto srce, i duh pravi obnovi u meni. Ispuni u meni Tvoje novozavetno obećanje. Pozabavi se i sa korenom problema greha u meni. Daj mi to novo srce, koje je vođeno ljubavlju. Već dugo vremena pokušavam da navedem to sebično srce da se ispravno ponaša, i u tome nikako ne uspevam. A ja želim da budem ispravan; želim da budem promenjen iznutra ka spolja. Stoga molim Te, započni taj proces i to odmah. Učini da budem pokretan ljubavlju. Učini, da i ja zajedno sa Davidom i Isusom kažem- Želim činiti volju Tvoju Bože, i zakon je Tvoj u mom srcu. Hvala Ti, što samo sa motivom ljubavi, mi možemo istinski biti poslušni. Jer je jedino ljubav ispunjenje zakona. Sada mi možemo držati i duh zakona. A usklađivanje našeg ponašanja sa slovom zakona nije nikakav problem, kada su naša srca u skladu sa duhom zakona. Gospode, uči nas da Te svakog dana sve više volimo – da Tebe volimo iznad svega, a drugoga da volimo nesebično. I koristi nas, objavljujući svoju ljubav, da privučeš i druge u spasonosnu zajednicu sa Tobom. Mi Ti posvećujemo svoje živote do kraja. I zahvaljujemo Ti, što nas prihvataš u Isusu. U Njegovo ime. Amin. Bog vas blagoslovio, dragi prijatelji.

Ako želite, možete listati transkript i čitati tekst dok gledate video. Ako ste prekinuli vaše proučavanje u određenom momentu, a ne znate gde ste stali, jednostavno pritisnite CTRL-F (APPLE-F) i ukucajte nekoliko reči koje ste poslednje čuli, te će vas pretraživač u momentu dovesti do željenog mesta.

0

Your Cart