Select Page

Ova lekcija nije završen u pdf. Želite li nam pomoći? Radimo na ovom projektu. Ова лекција није завршен у пдф. Желите ли нам помоћи? Радимо на овом пројекту.

Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Dobro veče prijatelji; drago mi je što vas vidim večeras ovde. Hvala vam što ste se potrudili da dođete, da nastavimo marljivo proučavanje najvažnijeg dela ikada poverenog ljudskim bićima- izgradnji karaktera. {Ed 225.3} Juče je bio važan dan, u kom smo se fokusirali na našu ulogu saradnje; a to je upravljanje umom. Naša uloga saradnje je verovatno najpreciznije sažeta u rečima mudraca- ‘Čuvaj svoje srce više svega.’ (Prič.4:23.) Jedino to je razumno. ‘… ono što čovek misli u svom srcu, to je on.’ (Prič.23:7.) I tu je karakter; suština srca je intelekt i emocije, što podrazumeva misli i osećanja. A misli i osećanja zajedno čine moralni karakter. (5T 310.1) I stoga ako mislimo da se promenimo obnovljenjem uma (Rim.12:2.), ako bismo da naučimo da mislimo i osećamo kao što je Isus, a što je i suština izgradnje karaktera, moramo naučiti da ‘čuvamo svoje srce više svega’. To jedino ima smisla.

A zapazili smo, da je cilj upravljanja uma određen Božijom Reči. Treba da dovedemo…, šta? Svaku misao u poslušnost Hristu. (2.Kor.10:5.) A to je uzvišen standard. Čujem li ‘amin’? To je uzvišen stadard. A zapazili smo i nekoliko razloga, zašto je to naša dužnost da čuvamo srce više svega. U tim proučavanjima smo došli do zaključka, da je to nemoguće za telesnog čoveka. Ustvari, telesni čovek ne može ni jednu misao da dovede u poslušnost Hristu. Kako mi to znamo? Jer tako Pismo kaže. ‘Telesni um je…’, šta? ‘… u neprijateljstvu sa Bogom, ne pokorava se Božijem zakonu, niti to može.’ (Rim.8:7.)

Pa, koje je onda rešenje? Dragi prijatelji, jedini način da budemo sposobni da čuvamo srce više svega, je taj da dobijemo novo srce. Amin? Ali mi smo shvatili i to, da ga nećemo dobiti osim ako ne tražimo, a nećemo ga tražiti, osim ako ne prepoznamo svoju potrebu za njim. I tako smo mi… proveli neko vreme, dopuštajući da zakon bude naš čuvar (Gal.3:24.), zar ne? Dopustili smo da njegova svetlost rasvetli suštinu naših bića, razotkrivajući koren problema greha. Dobri smo u prepoznavanju plodova, jer je to u oblasti ponašanja, što možemo i videti. Ali koren leži ispod površine, a za to je potrebna duhovna pronicljivost da se vidi ispod površine. Sebično srce koje smo nasledili je taj koren. (LHU 326.4) Kada otkrijemo koren, tada vidimo puninu problema greha.

A kada vidite puninu problema greha, ići ćete da tražite i puninu rešenja za problem greha.

I dok nas zakon nagoni, Jagnje nas privlači. (1 SM 341.2) A kada dođemo u podnožje krsta, zavapićemo zajedno sa Davidom, ne samo za oproštenje greha, nego i šta još? ‘Učini mi Bože čisto srce, i duh pravi obnovi u meni.’ (Psa.51:10.) Tu smo stali.

I da ste blagoskoveni, mnogi od vas, ako ne i svi, ste izašli napred, kada sam vas na to pozvao, što je pokazatelj da žudite za novim srcem. A za sve vas koji ste istinski tražili takvo srce, znam da će Bog ispuniti svoje novozavetno obećanje. I to dvostruko- ‘Napisaću zakon Moj…’, gde? ‘… na njihova srca i umove.’ (Jev.8:10.) – misli i osećanja – ‘… i njihovih greha i bezakonja neću se više sećati.’ (Jev.8:12.) Novozavetno obećanje ispunjava dvostruku potrebu- oproštenje greha, ali i novo srce koje nam pomaže da zadobijemo pobedu nad Grehom, nad tom sebičnom prirodom.

A sada, gde ćemo se večeras zaputiti? Imaćemo večeras veoma važno proučavanje. Moraćemo da se fokusiramo na prepoznavanje faktora suprotstavljanja, sa kojim ćemo morati da se suočimo čak i kao novorođeni hrišćani, ako mislimo da budemo sposobni, da čuvamo srce više svega i da se promenimo obnovljenjem uma. Postoji jedan faktor, koji se tome suprotstavlja. Koji je to? Naslov proučavanja vam može pomoći- Telo žudi protiv duha’. Šta to znači? Tom temom ćemo se pozabaviti. Ali, duhovne stvari se…, šta? Duhovno razmatraju. I pre nego što nastavimo, pre nego se usudimo otoviti Božiju Reč, moramo napraviti pauzu…, za šta? Da otvorimo naša srca i pozovemo Božijeg Duha da uđe. Hoćete li mi se pridružiti, kakav nam je i običaj, na nekoliko trenutaka na našim kolenima. I dok se molite za sebe, molim vas, potrebne su mi vaše molitve; molite se i za mene.

Oče nebeski, u ime Isusa Hrista, ponovo dolazim u svoje i u ime mojih krvlju otkupljkenih braće i sestara, da Ti pre svega zahvalim na prednosti što Te nazivamo Ocem. Tako je dobro pripadati Tebi. Ti se tako dobro staraš o svojoj deci. Ali Oče, upravo sada dolazimo da tražimo najdragoceniji dar, a to je dar Svetog Duha. Molimo Te, izlij ga na nas. Mi moramo razumeti, šta nam se to suprotstavlja u našem traženju hristolikog karaktera, i da bi to uspeli, potrebna nam je duhovna pronicljivost. Stoga izlij na nas Svetog Duha, koji jedini može da ubrza i osnaži naše mentalne i duhovne sposobnosti, i osposobi nas da prihvatimo istinu intelektom, da je prigrlimo osećanjima, i da joj se potčinimo svojom voljom. Oče molim Te, čudom blagodati, uzmi ovaj jadni zemaljski sud, i dozvoli da budem kanalom blagoslovene istine. Usliši ovu molitvu, jer Te to molim u Isusovo ime. Amin.

Novo srce, koje primamo na zahtev u podnožju krsta, se može zadržati. Amin? Hvala Bogu, njime se može upravljati. Evo izjave, koju želim podeliti sa vama, koja je na kraju 20. lekcije; ali mi je kao i obično ponestalo vremena. Nalazi se na dnu 44. stranice. Review and Herald (Pregled i glasnik) 17. maj 1887: Kada je Božiji zakon napisan na srce, to će se videti u čistom i svetom životu. Božije zapovesti nisu mrtvo slovo. One su duh i život, koje dovode maštu i misli u pokornost Hristovoj volji. (2.Kor.10:5.) Srce, u koga su upisane, će se čuvati više svega; jer iz njega izlazi život.’ (Prič.4:23.)

Koje se jedino srce može čuvati više svega? Samo ono novo srce u kome vlada zakon duha ljubavi. Samo se takvo srce može čuvati više svega. Ali ono što moram da podvučem, dragi prijatelji, je to da čak i novo srce zahteva sav trud da se njime upravlja. Šta ono zahteva? Sav trud. Vidite, po prvi put imamo sposobnost da upravljamo mislima i osećanjima, kada primimo novo srce. Ali razumite, da to nije ni lako, niti je to tada automatski. Ono i dalje zahteva…, šta? Sav trud. Ovo je moje pitanje- Zašto čak i novo srce zahteva sav trud da bi se njime upravljalo? Zato što i dalje ostaje, iako više ne vlada, faktor koji se tome suprotstavlja, nazvan telo. Slažete li se? Zašto je i dalje potreban sav trud, da bi se upravljalo mislima i osećanjima čak i kod novog srca? Zato što ostaje, iako više ne vlada, faktor koji se tome suprotstavlja, nazvan ‘telo’. To je naziv našeg proučavanja- Telo žudi protiv duha’, a uzet je iz Gal.5:17. Zapazite taj stih; krenimo sa 16. stihom. Pavle kaže- ‘Kažem vam: po Duhu hodite…’ Pauza; ‘Po Duhu hodite.’ Kome se on očigledno ovde obraća, podstičući ih? One koji su rođeni od Duha, zar ne? Niko, ko se nije rodio, ne hoda. Ne možete hoditi u Duhu, ako prvo niste rođeni od Duha. Tako da se Pavle obraća onima koji su bili u podnožju krsta, kao mi juče, nagonjeni zakonom, a privučeni Jagnjetom, iskreno zavapivši- ‘Učini mi Bože čisto srce, i duh pravi obnovi u meni.’ On govori onima koji su se nanovo rodili i koji su primili novo srce. Samo su takvi sposobni da hode u Duhu. Slažemo li se svi sa ovim? Zapazite sledeći stih: Kažem vam: Po Duhu hodite i nećete imati želje telesne.’ Da li je on to rekao? Nemojte mi to dozvoliti. Pažljivo pratite; pazite da ispravno čitam Pismo. Da li je to rekao? Hodite po Duhu i nećete imati telesnih želja?! Ne. On je rekao- ‘Po Duhu hodite i…’, šta? … i nećete zadovoljavati želje telesne.’ Postoji li razlika? O da, postoji razlika. Koja je razlika? Dragi prijatelji, jednostavno je činjenica da novorođeni hrišćanin i dalje ima telesne želje. Ali hvala Bogu novorođeni hrišćanin više ne mora da ih zadovoljava. Amin? Molim vas shvatite, da kada se nanovo rodimo, mi tada imamo dve prirode. Razumete li ovo? Kada se prvi put rodimo, tada imamo samo…, šta? Jednu prirodu; a to je telesna priroda. Ko je rođen od tela, telo je’ (Jov.3:6.), i to je jedina priroda koju imamo, sve dok se nanovo ne rodimo. A zatim- ‘Ko je rođen od Duha, duh je.’ Ali zapazite, kada zadobijemo duhovnu prirodu, mi i dalje imamo i telesnu prirodu. Ona više nema nas, ali mi i dalje imamo nju. Ona više ne vlada, ali verujte mi, ona je i dalje tu. Slažete li se sa ovim? Zapazite kako to jasno Pavle iznosi. I molim vas imajte na umu, da on ovde govori o iskustvu novorođenih hrišćana. Po Duhu hodite, i nećete zadovoljavati telesne želje. Jer telo žudi protiv Duha, a Duh protiv tela; i oni se suprote jedno drugom, da ne činite ono što želite.’ (Gal.5:16,17.) E sad, da vam nešto ovde izdvojim. Šta mislite, koje je glagolsko vreme u grčkom tekstu, za glagol koji je preveden sa ‘želite’? Sadašnje aktivno vreme. Drugim rečima, Pavle je doslovno rekao hrišćanima- da telo neprestano žudi protiv Duha, a i Duh neprestano žudi protiv tela. Jeste li čuli, šta sam rekao? Duh neprestano…, šta? Žudi. Molim vas razumite nešto veoma važno ovde. Kada vi i ja upotrebljavamo reč želja (žudnja), mi obično tu mislimo na seksualnu strast, zar ne? Ali za Grke, i u grčkom jeziku iako se očigledno koristi u vezi sa tim, ta reč ima više uopšteni smisao, i jednostavno znači jaka želja. Ona jednostavno znači…, šta? Jaka želja ili strast. Zato Pavle kaže da Duh žudi protiv tela. Duh ima jake želje- duhovnu prirodu, to novo srce. A i telesna priroda ima jake želje, i one se…, šta? Protive jedna drugoj.’ Šta znači to da se protive? One su u potpunoj suprotnosti. A mi kao hrišćani, dragi prijatelji, ćemo morati da se pozabavimo sa tim faktorom suprotstavljanja. Mi primamo novo srce koje ima nove želje, ali i dalje imamo ovu staru prirodu, koja se suprotstavlja novim željama. Pratite li ovo? Koja se neprestano suprotstavlja novim željama, a mi moramo da prepoznamo taj faktor suprotstavljanja, i što je najvažnije moramo da naučimo kako da nadvladamo. Moraćemo naučiti kako da odbijamo da zadovoljavamo telesne želje. Mi ih i dalje imamo, ali hvala Bogu mi više ne moramo…, šta? Da ih zadovoljavamo, da im se predajemo. A uzgred, upravo odatle iskušenja i dolaze. To je ta niža, pokvarena priroda, nazvana telo. Da li je hrišćanin predmet iskušenja? Naravno. A odakle dolazi iskušenje? Jak.1:14: Svakoga iskušava, vuče i mami njegova želja.’ Njegova sopstvena jaka želja. Da, naravno i sotona je tu uključen. Ali on nas iskušava stimulisanjem i raspirivanjem tih sebičnih, izopačenih apetita i strasti naše niže prirode. I ovde mi moramo… No, hajde da se uverimo da razumemo šta je ‘telo’; hoćemo li? … koje žudi protiv Duha. Šta je telo? Je li to ovo što je priraslo za moje kosti, kao neki oskudni prekrivač? Da li on o tome govori; o ovom doslovnom telu? Ne. Ali pazite, to jeste prisno povezano sa ovim, ali nije i sinonim za ovo što je priraslo za moje kosti. Pa šta je onda? Evo nadahnute definicije, koja čini tu knjigu, u kojoj se nalazi, zlata vrednom. Ta knjiga je ‘Adventistički dom’ str.127. Budite pažljivi. Niske strasti imaju svoje uporište u telu i rade kroz njega.’ Pauza. Vidite li zašto sam rekao, da je prisno povezano sa ovim? Niske strasti imaju…, šta? Svoje uporište u telu i rade kroz njega. Čitamo dalje. ‘Reči- telo (pod znacima navoda), ili telesno, (isto pod znacima navoda), ili telesne želje, (takođe pod znacima navoda), su prigrlile nižu, pokvarenu prirodu- telo…’ (ovo sad nije pod znacima navoda) znači ovo doslovno telo, … telo, koje samo po sebi ne može da deluje suprotno Božijoj volji.’ Vidite li, šta nam je ovde rečeno? Može li ovo doslovno telo, delovati u suprotnosti sa Božijom voljom? Ne! A šta je sa telom koje je pod znacima navoda, i koje ima svoje uporište u telu, i deluje kroz njega- kroz hormonalni i nervni sistem? Ima li ono sposobnost da deluje nasuprot Božijoj volji? Dragi prijatelji, ono samo to i čini. Ono je u nepopravljivoj suprotnosti sa Božijom voljom, jer je po prirodi sebično. Jeste li to shvatili? Naša priroda, niža priroda, koju nasleđem primamo od svojih palih roditelja, je izopačena. A suština izopačenosti je…, šta? Sebičnost. (ST 25. decembar 1901.) Kada se ljudska priroda izopačila, to je bio moralni poremećaj, izopačenje svih naših sposobnosti. (1MCP 228.1) Izopačenje. I sve te divne, bogolike sposobnosti, koje su pre pada korištene da zadovolje i proslave Boga, i koje su tome bile sklone, kada su se izopačile, kada su se zarazile i moralno poremetile sebičnošću, one sada nepopravljivo naginju ka zadovoljavanju i proslavljanju…, koga? Sebe! A kada se to dogodilo? To se desilo pre 6000 godina u edenskom vrtu. Pre 6000 godina. Pokušajte ovo da razumete. Veoma je važno da razumete. Čovek je oduvek imao nižu prirodu, čak i pre pada. Čovek je imao nižu ili telesnu prirodu, i to mu je zajedničko sa životinjskim svetom. Ali, čovek je izdvojen od životinjskog sveta, tako što mu je Bog takođe dao i višu prirodu, koja ga je učinila sličnim Bogu na takav jedan način, a što nije slučaj sa životinjskim svetom. Ta viša priroda podrazumeva čovekovu savest, sposobnost da razmišlja, da pamti, da procenjuje, da donosi odluke na osnovu razumevanja Božije volje. Sve su to funkcije njegove više prirode. A čovek sa višom prirodom treba da vlada onom nižom prirodom, i drži je u skladu sa Božijom voljom. I sve dok je čovekova viša priroda potčinjena Božijem autoritetu, on je sposoban da sačuva savršenu kontrolu nad svojim apetitom i strastima. I on ih zadovoljava samo na zakonite načine, koje isključivo služe njegovom zdravlju i sreći. A Bog je tako nameravao da uvek bude. Razumete li ovu sliku? Čovek nije imao izopačen apetit i strasti, a svojom višom prirodom koja je bila potčinjena Bogu, imao je savršenu kontrolu nad apetitom i strastima njegove niže ili telesne prirode. Šta se desilo prilikom pada? Nešto veoma radikalno se desilo prilikom pada u greh. A šta to? Pa, sotona je došao do naših praroditelja, privlačeći ih u tri kategorije želja niže prirode. Sećate se da smo pre zapazili 1.Moj.3:6: I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo…’, šta je to? Želja tela; ono što je sada postalo želja tela. (1.Jov.2:16.) … želja očiju…’, a šta je to? Želja… Ono što je sada, nakon pada u greh postalo želja očiju. … i želja da se neko napravi mudrim’, šta je to? To je sada, nakon pada u greh postalo ponos života. Ali, kada ih je sotona na to navodio pre pada, oni još nisu bili izopačeni, zar ne? Nisu bili ni sebični ni grešni. Slažete li se svi sa ovim? Ali, kada je uspeo da je navede da poželi te želje u te tri oblasti, na način koji je Bog zabranio, tim jedenjem zabranjenog voća (1.Moj.3:17.), šta se desilo sa tim željama? Dve stvari- One su postale moralno izopačene, jer su bile zaražene tim duhom ili principom sebičnosti. I drugo- one su zadobile dominaciju u ljudskoj prirodi. (AH 64.3) Koje su se to dve stvari desile prilikom pada? Priroda se izopačila; postala je niža i pokvarena. I šta se još desilo? Zadobile su dominaciju u ljudskoj prirodi. I mi smo sada, kako to Biblija kaže, telesno orijentisani. A šta to znači? To znači, da smo mi sada poslušni i da obraćamo pažnju na naloge tela. Ugnjetavani smo tom nižom, iskvarenom prirodom. Jer od pada u greh, ona nije samo izopačena, nego je i zadobila dominaciju. Pratite li svi ovo? I na taj način smo, po prirodi, svi mi rođeni u ovom svetu. Rođeni smo sa telesnom prirodom, tom sebičnom, nepopravljivo moralno poremećenom i izopačenom prirodom; rođeni smo sa time, a što ima dominaciju nad našim višim sposobnostima. I dok ipak imamo i više sposobnosti, npr. savest, mi nismo sposobni da sami zadobijemo dominaciju nad našom telesnom prirodom. Mi nemamo tu sposobnost. Bez Njega mi ne možemo činiti ništa! (Jov.15:5.) Možemo želeti da budemo bolji i da imamo bolja dela. Možemo osećati krivicu, kada činimo nešto pogrešno. Ali bez Božije pomoći nismo sposobni da zadobijemo pobedu nad našom telesnom prirodom. Pratite li me? Naš prirodni čovek ugnjetava našu duhovnu prirodu. On vlada, iako je duhovna priroda i dalje tu. Ona je tu, čak i u palom čoveku. Sve dok – moram i to reći – kroz namerno popuštanje čovek u potpunosti ne uništi i najmanje tragove svoje savesti. Tada je samo i u potpunosti telesan. A uzgred, to je stanje koje je ljudska rasa dosegla neposredno pre potopa, kada su im ‘sve misli njihova srca bile svagda zle.’ (1.Moj.6:5.) I dragi prijatelji, ljudska rasa se još jednom brzo približava takvom stanju. Kao što je bilo u dane Nojeve, tako će biti i u dane dolaska Sina čovečijeg.’ (Luk.17:26.) Ali, ima dosta onih, koji i dalje imaju tragove duhovne prirode. Božiji lik je ‘iskvaren i sasvim izbrisan’ (Ed 15.2), kaže nadahnuće, ali ne u potpunosti. Pratite li ovo? Ali iako je duhovna priroda još tu, nesposobna je da…, šta? Da vlada, bez božanske sile. A gde dobijamo božansku silu? Dobijamo je kada dođemo u podnožje krsta, i zavapimo…, šta? Načini mi Bože čisto srce, i duh pravi obnovi u meni.’ Kada to učinimo, šta tada Bog radi? On ubrzava i dodaje energiju našim do tada ugnjetavanim duhovnoim sposobnostima. Osnažuje ih i oplemenjuje, i osposobljava da zadobiju…, šta? Dominaciju. Pratite li ovo? I mi smo sada, kako to Biblija kaže, duhovno orijentisani, a ne više telesno. Mi više ne moramo biti poslušni nalozima tela. Sada smo duhovno orijentisani. Sad imamo silu da obraćamo pažnju i budemo poslušni nalozima Svetog Duha, kroz našu savest. Slažete li se sa mnom u ovome? Ali, evo pitanja, dragi prijatelji- Kada se ova natprirodna promena desi, šta se tada dešava sa telesnom prirodom? Da li ona jednostavno nestane? Da li jednostavno prestaje da postoji, i više nas ne gnjavi? Ne, ni u kom slučaju; ona i dalje ostaje. Pazite sad; ona više ne vlada, ali je i dalje tu. Više ne predsedava, ali verujte da i dalje tu boravi. Slažete li se sa mnom? U mom domaćinstvu ona više ne vlada; Isus Hrist vlada. Ali je i dalje tu. I ovo treba svi da razumemo, da ta grešna, telesna priroda, koju Biblija naziva ‘starim čovekom’ (Rim.6:6.), ona se ne zadovoljava samo da je tu, zar ne? Ona želi da…, šta? Da vlada. Ona se ne zadovoljava da samo tu boravi, ona želi da predsedava. Želi da ponovo zadobije kontrolu nad vašim i mojim životom, i neprestano je podsticana i ohrabrivana da to i učini, od strane koga? Od sotone, i svega onoga što je u svetu i od sveta. Dragi prijatelji, upravo smo identifikovali faktor suprotstavljanja. To je ono sa čime se moramo boriti, protiv čega moramo biti. Izdanja rukopisa’ tom 10, str.288: Naše prirodne sklonosti…’, naše šta? Naše prirodne sklonosti…’, posle pada, zbog onoga što se desilo pre 6000 g. u edenskom vrtu, naše prirodne sklonosti, osim ako se ne koriguju Božijim Svetim Duhom, imaju u sebi seme moralne smrti. Telo sa svim svojim sklonostima žudi protiv Duha, a Duh žudi protiv tela.’ Molim! Vidite, mi nemamo ono što su naši praroditelji imali, a to je sveto telo. Šta su to naši praroditelji imali? Sveto telo. Naravno, pa Bog ih je načinio svetim. Oni su imali apetite i strasti koje su po prirodi u savršenom skladu sa Božijim svetim zakonom. Imali su više sposobnosti, u potpunosti potčinjene Božijem svetom zakonu, savršeno kontrolišući prirodne apetite i strasti, tako da nisu imali sklonosti ka grehu, nego su neprekidno vođeni u skladu sa zakonom. Ali kada je čovek zgrešio, sve se promenilo. I sad je ta njegova niža priroda nesveta. Ona je izopačena, uprljana i poremećena sebičnošću. Slažete li se svi sa ovim? I iako ta priroda nakon obraćenja više ne vlada, ona i dalje…, šta? Ostaje; i stoga mi moramo stalno biti na oprezu. U 1.Pet.2:11, Petar nas opominje: ‘Ljubazni, molim vas…’ Čujete li strepnju i ozbiljnost u njegovom glasu? Ljubazni, molim vas kao došljake i goste da se čuvate…’, čega? … telesnih želja koje ratuju protiv duše.’ On se obraća novorođenim hrišćanima, zar ne? On zna, da oni i dalje imaju…, šta? Telesne želje. Jer telo neprestano žudi protiv Duha, čak i kod novorođenih hrišćana. Te ih on iz sveg srca opominje- Molim vas, klonite se telesnih želja, koje…, šta? ‘… ratuju protiv duše.’ Vidite, to je želja starog čoveka i njegovih saveznika iz carstva tame, da zbaci Isusa sa pestola, da zarati protiv našeg duhovnog iskustva, i da vlada tj. da ima dominaciju u našim životima. Moramo biti neprestano na straži. E sad, te telesne želje kojih se moramo uzdržavati, šta one podrazumevaju? I molim vas zapazite, širi smisao te reči. Nadahnuće nam u tome pomaže. Pregled i glasnik’ 28. jul 1891: Ovu želju ne treba razumeti da se odnosi samo na razvrat, nego…, kako? … nego su to sve nezakonite želje, ambicije, žudnja za vlašću, želja za ljudskom slavom. Što podrazumeva sve želje sebičnog srca.’ Obuhvata dosta toga, zar ne? Poprilično je sveobuhvatno. … sve želje sebičnog srca.’ Da, prilikom obraćenja mi dobijamo novo srce, duhovnu prirodu. Ali shvatite, da i dalje imamo staru ili telesnu prirodu. Imamo sebično srce sa sebičnim sklonostima i željama. I moramo neprestano biti na straži zbog njih. Svedočanstva 5′ str.397: Neprekidna borba mora biti vođena sa sebičnošću i iskvarenošću ljudskog srca.’ Vidite, imamo dva srca, imamo dve prirode. A samo jedna može da vlada; dok druga ostaje. Dakle, zbog čega hrišćani moraju biti stalno na straži, boreći se sa tim? Svedočanstvo 5′ str.397: Neprekidna borba mora biti vođena sa sebičnošću i iskvarenošću ljudskog srca.’ Evo još jednog citata- ‘Izdanja rukopisa’ tom 21 str.158: Božiji narod mora biti oprezan zbog njihove niže prirode.’ Ne verujte joj, narode. Božiji narod mora biti oprezan zbog njihove niže prirode. Oni moraju voditi borbu protiv telesnih želja. Zlo srce neverstva je u stalnoj borbi protiv Božijih namera, kušajući dušu da napusti Hrista i ode na zabranjene puteve.’ Vidite li dragi prijatelji, u hrišćanskom iskustvu osnovni faktor suprotsavljanja, neprijatelj broj jedan, sa kojim se moramo boriti…, je šta? Naša sebična priroda, naše ‘ja’. Šta je to? Naše ‘ja’. O molim vas, shvatite to. Vidite, većina hrišćana misli da je neprijatelj broj jedan sotona. I da, sotona je gadan neprijatelj, ali molim vas razumite, neprijatelj koga se trebamo najviše bojati, je onaj koji boravi u nama. To je taj stari čovek, koji ostaje, i on je u prirodnom savezništvu i savršenom skladu sa sotonom i carstvom tame. A uzgred, on je prevaran više svega i opak. (Jer.17:9.) I zaista mu dobro ide u prikrivanju, i navođenju da mislite da ako mu se prepustite, vi i ne činite ništa loše, da je to u redu. Molim vas, pazite; budite oprezni. Sviđa mi se šta ovde kaže nadahnuće: Božiji narod mora biti oprezan zbog njihove niže prirode.’ Budite veoma nepoverljivi što se tiče želja koje izviru iz vašeg srca, vašeg sebičnog srca. Sledeća izjava lepo sumira sve ovo, i želim da vam je pročitam. Nalazi se u ‘Delima apostolskim’ str.476 i 477. Ali pošto je to njegovo iskustvo…’ Pauza. U ovom kontekstu to iskustvo se odnosi na obraćenje. U redu? To hodočašće do podnožja krsta, gde primamo novo srce. Pošto je to njegovo iskustvo, hrišćanin stoga ne treba da drži prekrštene ruke, zadovoljan sa onim što je postignuto za njega.’ Zašto? Onaj ko želi da uđe u duhovno carstvo, shvatiće da su sve sile i strasti neobnovljene prirode…’, O čemu to govorimo? O telu. … da su sve sile i strasti neobnovljene prirode, podržavane od sila carstva tame…’, Ko je to? Sotona i njegova vojska. … stale nasuprot njemu.’ Auu dragi prijatelji, kakav faktor suprotstavljanja! Šta će to shvatiti, oni koji su obraćeni? Shvatiće, da im se stari čovek, u savezništvu sa silama tame, suprotstavlja. Oni istinski obraćeni će to iskusiti. Čitamo dalje: Svakoga dana on mora obnoviti svoje posvećenje, i svakoga dana mora voditi borbu sa…’, čim? … sa grehom.’ Svakoga dana! Sa kakvim to specifičnim grehom on mora voditi borbu? Veoma cenim ono što sad sledi. To nam zaista pomaže da razumemo protiv čega smo to mi. Stare navike i nasleđene sklonosti ka činjenju onoga što ne valja će težiti da vladaju, i on treba da je stalno na oprezu zbog njih, težeći da ih nadvlada u Hristovoj sili.’ Dragi prijatelji, to je strašan faktor suprotstavljanja. Ali hvala Bogu, Onaj ko je sa nama je veći od onoga ko je protiv nas. Čujem li ja to ‘amin’? Ali to podrazumeva neprestanu borbu u Hristovoj sili, da zadobijemo i zadržimo pobedu nad starim navikama i… nasleđenim sklonostima. To je greh sa kojim moramo svakodnevno da vodimo borbu kao novorođeni hrišćani. E sada sarađujte sa mnom; stare navike i nasleđene sklonosti. U svetlosti činjenice da ih novorođeni hrišćanin mora pobediti i da im se mora suprotstaviti, jer se i one njemu suprotstavljaju svakoga dana nakon obraćenja, zar ne vidimo da hrišćanin može imati mnogo žešći faktor suprotstavljanja, sa kojim mora da se pozabavi, od onoga koji nije hrišćanin. Vidite li to? Vidite li, da on mora imati značajno više sile, zbog starih navika i nasleđenih sklonosti, da bi se izborio sa starim čovekom? Dozvolite da vam ilustrujem. Hajde da uzmemo npr. Džimija. Nemam ništa protiv tog imena, ako je neki ovde večeras, ovo je samo ilustracija. Da uzmemo Džimija za primer. Džimi je začet od bezbožnih roditelja, roditelja koji veoma popuštaju svojoj sebičnosti. I zakonom nasleđa Džimi prima to strašno nasleđe. On ima preveliku sklonost ka grehu, upravo u onim oblastima kao i njegovi roditelji. Postoji taj faktor nasleđa, prijatelji. Vidimo to, kada u slengu kažemo- ‘narko-bebe’. Jeste li već čuli taj izraz? Bebe koje su rođene zavisne od droge, zato što su se tome prepuštale?! Ne, nego zato što su im se majke tome prepuštale, i one su to primile kao nasleđe. A to je samo jedna očiglednija ilustracija u oblasti fizičke zavisnosti. Ali dragi prijatelji, ima još mnogo suptilnijih tendencija i sklonosti, koje su tu zakonom nasleđa. A Džimi je zakonom nasleđa u strašno nepovoljnom položaju još od dana kada se rodio. Zapravo, od momenta kada je začet, mogli bismo reći. Pratite sad ovo- Tipično, isti ti bezbožni roditelji zbog kojih je Džimi u strašno njepovoljnom položaju zbog zakona nasleđa, su mu još više otežali, propuštajući da praktikuju pobožno vaspitanje dok su ga podizali. To je tipično. Dakle jadni mali Džimi, on je, znate… mama ne želi da je ništa uznemirava u njenoj privatnosti, i šta ona onda čini? Nabavlja veliki TV, i stavlja Džimija ispred njega, dozvoljavajući mu da gleda šta god. I tu neprijatelj iskorištava priliku da utiče na njegov mladi um sa svakojakim smećem. I kada Džimi malo odraste, on ide napolje lutajući unaokolo; dozvoljeno mu je da se druži sa bilo kim, i tako se on uči svakakvim lošim navikama od svog bezbožnog društva, te njegove nasleđene sklonosti postaju i stečene sklonosti, a on stiče i dosta novih navika, koje praktikuje u svom životu. Zar to nećete videti, kada Džimi dođe u podnožje krsta? A uzgred, Božija blagodat je dovoljna da spase čak i Džimija. (2.Kor.12:9.) Da, dovoljna je! Možete li to da ne vidite, da kada Džimi dođe pred krst, on će imati znatno intenzivniji faktor suprotstavljanja sa kojim od tog dana mora da se izbori, nego Džoni? Ko je Džoni? Pa, Džoni je začet od pobožnih roditelja, roditelja koji su nadvladavali greh. I po zakonu nasleđa Džoni je primio veliku prednost na rođenju. Ali, nemojte otići predaleko, da me pogrešno razumete. Da li ja to sugerišem, da ako ‘dobro izaberemo naše roditelje’, možemo biti rođeni bez ijedne tendencije ili sklonosti ka grehu? O ne, dragi prijatelji; niko ko je rođen nije samim tim i ‘nanovo rođen’. Da, mi možemo primiti veliku prednost, značajno manju sklonost ka grehu, jer smo začeti od pobožnih roditelja. Ali, svi mi… Koliko od nas? Svi mi imamo sklonost ka grehu; sili kojoj se bez pomoći ne možemo odupreti. Zapazite kako to jasno nadahnuće kaže. ‘Vaspitanje’ str.29: Rezultat toga što su jeli plod sa drveta poznanja dobra i zla, se ispoljava u iskustvu svakog čoveka.’ To uključuje i Džimija, zar ne? I Džonija. Rezultat toga što su jeli od drveta poznanja dobra i zla, se ispoljava u iskustvu svakog čoveka. U njegovoj je prirodi sklonost ka grehu, sila kojoj se bez pomoći ne možemo odupreti.’ Dakle, čak i Džoni ima…, šta? Sklonost ka grehu; sili kojoj se bez pomoći ne možemo odupreti. Ali, čujte me; pratite ovo: Sklonost ka grehu može biti manje ili više radikalna. Svi mi, kao potomci Adama, koji je jeo od drveta poznanja dobra i zla, ćemo neizbežno imati sklonosti ka grehu. Ali, šta je to što određuje koliko će to biti radikalno? Šta to određuje, kojoj to posebnoj vrsti greha smo skloni? To je naše neposredno nasleđem. Pohodeći bezakonja otačka na sinovima… do trećeg i četvrtog kolena.’ (2.Moj.20:5.) Eto, ovde imate to. To određuje kakve posebne sklonosti ka grehu svako od nas prima kao nasleđe. To je naše neposredno nasleđem. A uzgred, da li je važno da na to obratimo pažnju? Da li je? O, dragi prijatelji… Svedočanstva 4′ str.439: Dobro bi bilo upamtiti, da se sklonosti karaktera prenose sa roditelja na decu. Ozbiljno porazmislite o tome, i tada u strahu Gospodnjem opašite sve oružije za životnu borbu protiv nasleđenih sklonosti, po ugledu na božanski Uzor. Morate raditi sa istrajnošću, postojanošću i revnošću ako mislite da uspete. Moraćete da pobedite sami sebe.’ Moraćete da pobedite… koga? Sebe! … što će biti najteža borba od svih. Odlučno suprotstavljanje sopstvenim putevima i lošim navikama će vam osigurati dragocenu i večnu pobedu.’ Ali dragi prijatelji, biće to velika borba. Posebno će to biti velika borba za…, koga? Za Džimija. No, hajde da se vratimo na Džonija; još nismo završili sa njim. Isti roditelji koji su mu doneli prednost zakonom nasleđa, će verovatno i dalje da mu budu na blagoslov, vaspitajući ga u pobožnom duhu. Je li tako? Jeste. Oni će ga razborito i savesno štititi od lošeg uticaja na njegov mladi i prijemčivi um. On neće biti vaspitavan, provodeći vreme pred TV-om; nego će mu oni iznositi dragocene priče iz Božije Reči, i one o Isusovoj ljubavi. A zaštitiće ga i od lošeg uticaja pogrešnog društva. Oni će pažljivo pratiti, sa kim on provodi vreme družeći se, jer oni shvataju koliko silan uticaj imaju njegovi vršnjaci na njega. I oni ga vode u podnožje krsta, još od njegove rane mladosti, da bi on iskusio istinsko obraćenje. Zar nećete videti da Džoni ima mnogo manje težak faktor suprotstavljanja da se sa njim izbori, a što se tiče starih navika i nasleđenih sklonosti, nego Džimi? Možete to videti, zar ne? Zašto smo razvili ovo, dragi prijatelji? Pa, iz nekoliko razloga. Pre svega, molim vas razumite, da treba da razmotrimo ove stvari, dok smo u međusobnim odnosima. Želim to da ponovim. Treba da razmotrimo te stvari, dok smo…, šta? U međusobnim odnosima. Ono što je zaista veliki izazov, je da Džoni bude strpljiv sa Džimijem. Zašto? Jer on ne može ni da zamisli, kroz šta ovaj prolazi. Čujete li šta vam govorim? A znate li, koji je zaista veliki izazov? Kada se neko kao što je Džoni, oženi ili uda za nekoga kao što je Džimi. To je zaista veliki izazov; i to se događa. Da li Bog razmatra te stvari, dok je u odnosu sa nama? Da li? Da, naravno, dragi prijatelji. Ali, nemojte me pogrešno razumeti. Da li Bog kaže Džimiju- Znaš, ti si u tako nepovoljnom položaju, i Ja ću ti progledati kroz prste. Jednostavno ću prevideti tvoje smopovlađivanje. Bićemo zajedno, te ću ti dozvoliti da si samopovlađuješ.’ Da li to govorim? Ne, ni u kom slučaju. Ne kažem to. Nego ovo govorim, dragi prijatelji- Gde se umnožava greh, još više se umnožava blagodat.’ Čujem li ‘amin’? Budite hrabari vi Džimiji! Nije bitno u koliko ste nepovoljnom položaju, zbog svojih nasleđenih i stečenih sklonosti ka grehu, jer vam je dovoljna Njegova blagodat. Čujte ovo prelepo obećanje. Želim to da podelim sa Džimijima. A možda je i ovde večeras neki. Na dnu 45, strane; ‘Čežnja vekova’ str.440: Anđeli slave, koji neprestano gledaju lice nebeskog Oca, sa radošću služe Njegovim malima. Uplašene duše, sa mnogim neprihvatljivim karakternim osobinama, su njihovo…’, šta? ‘… posebno zaduženje. Anđeli su uvek prisutni tamo gde su najpotrebniji; sa onima su, koji treba da sa sobom vode najtežu bitku, i čije okolnosti najviše obeshrabruju. Hristovi istinski sledbenici će sarađivati u toj službi.’ Čujete li to, vi slični Džoniju? Trebamo biti posebno strpljivi sa onima kao što je Džimi. Čujem li ‘amin’? Bog je strpljiv. E sad na brzinu, bilo da ste Džimiji ili Džoniji… ili negde između; a vi razumete, šta smo upravo uradili. Ilustrovali smo ekstremne slučajeve. Većina od nas smo negde između te dve krajnosti, zar ne? Neki od nas smo negde oko sredine, neki opet smo bliži Džimiju, a neki bliži Džoniju. Ali, bez obzira ako ste Džimi ili Džoni ili negde između, koliko dugo ćete morati da se borite sa ovim faktorom suprotstavljanja, nazvanim telo? Koliko dugo? Sve do smrti ili proslavljenja, šta prvo dođe. O dragi prijatelji, dozvolite da ovo podvučem; razumite ovo. Moraćemo da se borimo sa faktorom suprotstavljanja, nazvanim telom, znači starim čovekom, sve do smrti ili proslavljenja, šta dođe prvo. Čujte me. Želim dati radikalnu izjavu, ali insistiram da je istinita. Zašto neprestano moramo da se borimo sa starim čovekom, sa tom telesnom prirodom? Jer stari čovek nikad nije obraćen. Jeste li čuli, šta sam upravo rekao? Šta to stari čovek nije? Nikad obraćen. I upravo stoga on mora da svakoga dana umire. (1.Kor.15:31.) Vi ga morate pobediti, dok ‘u momentu, u trenuću oka’ (1.Kor.15:52.), ne bude konačno izbrisan, kada dobijate sveto telo. Vidite prijatelji, nema tako nečeg kao što je sveto telo pre proslavljenja. Stoga vi i ja moramo da svakodnevno razapinjemo telo, sa njegovim strastima i željama. Čujem li ‘amin’? Ako bi se on ikada i obratio, vi to ne biste morali da učinite. Ali on se nikada ne obraća! Ta dimenzija vaše prirode je nepopravljivo suprotstavljena… se nepopravljivo suprotstavlja Božijoj volji i suverenosti. I zato morate da je nadvladavate svakoga dana vašeg života. Čujem li ‘amin’? Razumete li ovo? Zapazite kako se ova borba odvija i nastavlja. Svedočanstva 4′ str.439: Opašite se u oružje za životnu borbu sa nasleđenim sklonostima…’ Koja traje koliko dugo? Ceo život. Svedočanstva 2′ str.479: Neprestana borba mora da se odvija protiv telesnog uma…’ Kakva borba? Neprestana borba. Svedočanstva 3′ str.537; čujte ovo: Bog oblikuje srce da bude nalik na Njega. Pa ipak ‘ja’ neprestano teži da pobedi.’ Znate, ljudsko rezonovanje bi reklo- ‘Dakle, ako bi Bog oblikovao moje srce da bude nalik Njemu, tada bih imao sve manje suprotstavljanja, sve dok konačno ne budem posvećen, tako da ga više ni nema.’ Da li bi ovakvo bilo ljudsko rezonovanje? Dragi prijatelji, nemojte verovati ljudskom rezonovanju. Da, Bog vam oblikuje novo srce, novu prirodu da bude sve više i više nalik Njemu, ali vi i dalje imate…, šta? Tu staru prirodu, a ona nije obraćena. I ona će vam se uvek suprotstavljati. I zato iako vam Bog oblikuje srce da bude nalik Njemu, ipak ono ‘ja’ teži…, čemu? Da nadvlada. Znate to već iz ličnog iskustva, ako ste istinski obraćeni, i vodite dobru borbu vere. Evo još jedne izjave; ‘Dela apostolska’ str.565: Njegova deca… moraju voditi neprestanu borbu protiv svoga ‘ja’.’ Koju to reč uvek iznova čujete? Neprestano, neprestano… Evo još jedne; ‘Pregled i glasnik’ 30. maj 1882: Svakodnevno moramo težiti protiv spoljnog zla…’ i čega još? ‘… i unutrašnjeg greha.’ ‘Svakodnevno težiti protiv spoljnog zla…’, da, ali i još čega? ‘… i unutrašnjeg greha.’ A šta je taj unutrašnji greh? To je Greh sa velikim ‘G’, to je ta grešna priroda. Iako više ne vlada, ona i dalje…, šta? Ostaje. Ali se ne zadovoljava da samo ostane, tako da se svakodnevno moramo boriti protiv unutrašnjeg greha, jer on neprestano pokušava da ponovo vlada sa trona. Evo sad jedne izjave koju posebno cenim, jer ne samo da označava početak borbe, nego obeležava i kraj, detaljno objašnjavajući i ceo tok. Čujte pažljivo; ‘Pregled i glasnik’ 29. novembar 1887: Od krsta do…’, čega? ‘… krune’, to je simbolički jezik; vratićemo se da to objasnimo. Od krsta do krune ima da se uradi ozbiljan posao. Tu je rvanje sa urođenim grehom; a tu je i rat protiv spoljnih pogrešaka. Hrišćanski život je stalna borba. No, hajdemo napred, jer težimo besmrtnoj kruni.’ O, vidite li tu sliku? Koliko je trajanje te borbe? Kada ona počinje? Sa krstom. A šta to predstavlja? Obraćenje. (AA 246.1) O tome smo govorili prošle večeri. Kada smo nagonjeni zakonom, a privučeni Jagnjetom, i kada zavapimo- Načini mi Bože čisto srce, i duh pravi obnovi u meni.’ Tada smo obraćeni, tada smo nanovo rođeni. I tada borba…, šta? Započinje; da ste blagosloveni. Znate, mnogi misle da kada ste obraćeni, borba prestaje. Ali ne, nije tako! Borba upravo započinje kada ste obraćeni, ta duhovna borba, borba za upravljanje umom. Ne možete voditi tu borbu, osim ako niste dobili nov um. A dokle traje ta borba? Od krsta do…, čega? Do krune. Šta je kruna? To je kruna besmrtnosti, kruna čistote. Koja se prima ‘u trenutku, u treptaju oka, u poslednjoj trubi.’ (1.Kor.15:52.) Čujem li ‘amin’? Od krsta do krune je rvanje sa…, čime? Urođenim grehom. A šta je to urođeni greh? Istorijske beleške’ str.138: Sebičnost je utkana u samo naše biće. Ona nam je došla nasleđem…’ To je urođeni greh. I sa sebičnom prirodom ćemo morati da se borimo kroz čitav naš hrišćanski život. E sad, ako ovo zvuči obeshrabrujuće, molim vas, moraćemo da se vratimo nazad i dalje razmotrimo, kako to da ne možemo samo da se borimo i pobedimo, nego da u tome budemo i blagosloveni. Insistiram, da je blagoslov u borbi i pobeđivanju u ‘dobroj borbi vere’ (1Tim.6:12.) protiv faktora suprotstavljanja, nazvanog telo. Hajde da ustanemo na molitvu, i posle kratke pauze nastavićemo proučavanje. Oče nebeski mnogo Ti hvala, što nam pomažeš da razumemo šta nam se suprotstavlja, dok idemo ka cilju, i tražimo da sarađujemo sa Svetim Duhom, da bi se promenili obnovljenjem uma. U nama ostaje faktor suprotstavljanja, nazvan telo, koje nam se suprotstavlja na svakom koraku. Telo neprestano žudi protiv naše duhovne prirode. Ali Te molimo Gospode, nauči nas, ne samo kako da to nadvladamo nego i to da to čineći, primamo velike blagoslove. A zato si i dozvolio da taj faktor suprotstavljanja ostane, i zato si nam dao blagodat, koja je dovoljna da ga sprečimo da više ne vlada. Pomozi nam u razumevanju ovih stvari i u nastavku proučavanja, to je naša molitva u Isusovo ime. Amin. Hvala vam, dragi prijatelji.

Ako želite, možete listati transkript i čitati tekst dok gledate video. Ako ste prekinuli vaše proučavanje u određenom momentu, a ne znate gde ste stali, jednostavno pritisnite CTRL-F (APPLE-F) i ukucajte nekoliko reči koje ste poslednje čuli, te će vas pretraživač u momentu dovesti do željenog mesta.

Email, Print, Bookmark, or Share
  •  
  •   
  •  
  •  
  •  
0

Your Cart