Select Page

Ova lekcija nije završen u pdf. Želite li nam pomoći? Radimo na ovom projektu. Ова лекција није завршен у пдф. Желите ли нам помоћи? Радимо на овом пројекту.

Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Dobrodošli dragi prijatelji. Mnogo vam hvala na privilegiji da iznova proučavamo zajedno ove večeri. Razmatrali smo faktor suprotstavljanja, nazan telo. Po Pavlovim rečima- ‘Telo žudi protiv Duha’ (Gal.5:17.); a glagol preveden sa ‘žudeti’ je u sadašnjem aktivnom vremenu, što znači tekuća, neprestana žudnja. I naravno, dokle god imamo nesveto telo, ono žudi protiv Duha; a mi ne dobijamo sveta tela, sve do kada? Do proslavljenja. I kao što smo zapazili u našoj poslednjoj napomeni, da mi imamo borbu sa urođenim grehom… {Review and Herald, Nov. 29, 1887}

A šta je urođeni greh? To je ono po prirodi sebično srce sa svim svojim urođenim sklonostima ka grehu.

Borba sa urođenim grehom se vodi od krsta do…, čega? Do krune. Ovaj simbolički jezik obuhvata celokupan hrišćanski život, počevši od obraćenja – što je krst – a kulminacija je u proslavljenju – što je kruna. U stvari, u toj izjavi sluškinja Gospodnja identifikuje tu krunu, kao krunu besmrtnosti; a kada mi nju primamo? U trenutku, u treptaju oka, u poslednjoj trubi.’ (1.Kor.15:52.) E sad, implikacije ove izjave su veoma duboke. i moramo da ih detaljno razmotrimo.

Sada ću se dohvatiti nečega, što je izuzetno kontroverzna tema; i da ste blagosloveni, ja po prirodi ne volim da se bavim sa kontroverznim pitanjima. Ali, kada vidim da nas takva pitanja dele kao narod, to me zaista zabrinjava. Jer, ako mislimo da uputimo glasnu viku, moramo biti ujedinjeni u onome što objavljujemo. Čujem li ‘amin’? Moraćemo biti ujedinjeni; a istina je ta koja ujedinjuje. Čujem li ‘amin’? Te ja moram, radi Onoga ko je Istina, i koga volim svim svojim srcem, a i radi Njegove crkve, koju takođe volim, moram da silom Duha Istine pažljivo iznesem istinu, da bismo mogli doći do zajedničke saglasnosti i pronaći jedinstvo u istini, po pitanju ove sporne teme. U tome jedino imamo jedinstvo. Gde to? U istini. Ali, meni je potrebna posebna molitva, takođe i vama, dok pristupamo ovoj temi. Stoga provedimo vreme u ozbilnoj molitvi za izlivanje Duha Istine, da bismo bili blagosloveni u nastavku proučavanja.

Oče nebeski, mnogo Ti hvala što si spreman i željan da izliješ svoga Duha na svoj narod i to prema njihovim potrebama; a nama je upravo sada očajnički potreban taj Duh. Mi smo u završnim časovima zemaljske istorije. A imamo da odnesemo poruku svim plemenima, jezicima i narodima, a nažalost razjedinjeni smo po mnogim pitanjima. Nedostaje nam jedinstvo. Molimo Te Oče, da Duhom Istine, i kroz proučavanje istine pronađemo jedinstvo u Onome koji je Istina. Gospode, toliko želim da uzdignem Istinu tj. Isusa; a znam, jer je to On rekao- Kada budem uzdignut, privući ću sve k sebi’; i što više dozvolimo sebi da budemo privučeni Njemu koji je Istina, bićemo i više ujedinjeni jedni sa drugima, sve dok ne budemo jedno u istini sa Isusom. I stoga Te molim Gospode, posebno mi pomozi da iznesem istinu pažljivo i precizno. Daj mi reči, vodi moje misli. Želim reći ono što Ti želiš da kažem, ni manje ni više. A ono što uspeš reći kroz ovaj jadni zemaljski sud, molim Te da se razume, i da bude u stanju da nas oslobodi od bilo kakve zablude i da nas dovede u jedinstvo. Molim Te Gospode, učini to; jer Te molim u Isusovo ime. Amin.

Mi i nismo baš dovršili 21. lekciju. Imamo ovde jednu veoma pozitivnu opasku, sa kojom sam želeo završiti, ali evo sa njom ću početi. Jasno smo zapazili, i to ustanovili iz Pisma i Duha proroštva, da je hrišćanski život stalan sukob i neprekidna borba. Ustvari, nadahnuće kaže u ‘Svedočanstvima 3’ (Testimonies), str.253, – vidite gde smo – ‘Hrišćanski život je neprestana borba i sukob. Nema odmora od te borbe.’ Veoma jasno, zar ne? A to se takođe može jasno potvrditi i Pismom. ‘Hrišćanski život je neprestana borba i sukob. Nema odmora od te borbe.’

Neko od vas će pomisliti- ‘Pa čekaj malo, to zvuči dosta strogo. Mislim, pa gde je tu mir? Zar ne bi trebao da tu bude mir? Zar hrišćani ne bi trebali da znaju za mir? Kako to ide jedno sa drugim- hrišćanski život i neprestana borba? Kako uskladiti to da nema kraja toj borbi? Nema odmora od te borbe. A gde je tu mir?’

Molim vas pre svega shvatite, sa kim je to mir. To je veoma bitno, dragi prijatelji. Rim.5:1: Tako budući opravdani, imamo mir sa sobom?! Da li tako kaže? Ne. Tako budući opravdani, imamo mir sa Bogom, kroz Gospoda našeg Isusa Hrista.’ Da, tu je mir, ali mir sa Bogom! Ali, čuj me brate, sestro, ako vi i ja mislimo imati mir sa Bogom, moraćemo imati borbu sa sobom. Slažete li se svi sa ovim? Ustvari, pre proslavljenja… Molim vas razumite ovo. Pre proslavljenja vi i ja imamo samo dve opcije; samo dve opcije. Možemo biti u borbi sa sobom, a u miru sa Bogom, ili možemo biti u miru sa sobom, a da se borimo sa Bogom. To su jedine opcije koje imate. Zašto? Jer ono ‘ja’ se nikada nije obratilo. To je taj stari čovek, sa kim moramo da se svakodnevno borimo, sve dok konačno ne bude iskorenjen, u momentu, u treptaju oka, u poslednjoj trubi.’ Ne znam za vas dragi prijatelji, ali se ovaj čova raduje danu kada će taj faktor suprotstavljanja biti izbrisan i iskorenjen, i u momentu, u treptaju oka, će ovo poniženo telo biti preobraženo, da bude jednako telu slave Njegove’ (Fil.3:21.), i neće biti starog čoveka da me svakodnevno uznemirava. Radujem se tome; a vi? Dozvolite da otvorim svoju dušu još malo. Među prijateljima sam i mogu to učiniti, zar ne? Postoje periodi kada je ta moja borba toliko žestoka, da ja zapravo zavapim- O Gospode, molim Te, hoćeš li mi dozvoliti da odem na počinak?’ Šta je taj san smrti za hrišćane? Šta je? Je li to nešto čega se treba plašiti? Ne, to je ponekad veoma privlačna alternativa… dok se vodi veoma žestoka borba; a već sledeći momenat znamo da će truba zatrubiti i mrtvi će ustati…’, kakvi? … neraspadljivi!’ (1.Kor.15:52.) I nećemo imati ovaj faktor suprotstavljanja; te ćemo moći odložiti naš mač i štit, jer neće biti više borbe, kao što to ona pesma kaže. O, ja čeznem za tim danom svim svojim bićem! Slažete li se i vi, ili se bar neko od vas može identifikovati sa mnom? Kad god bih rekao tako nešto, oklevao bih da dodam- Ali ne moja, nego Tvoja volja neka bude; (Luk.22:42.) i ako želiš da budem živ do Isusovog dolaska, tada računam na Tebe da ćeš mi dati snage da se borim i pobedim u ovoj strašnoj borbi protiv starog čoveka.’ O, ja čeznem za vremenom kada će se ova borba završiti. Ali toga neće biti, dragi prijatelji, sve do proslavljenja ili smrti, šta god prvo dođe. Molim vas znajte to; i znajte da iako ćete morati da se neprestano borite protiv starog čoveka, moći ćete imati radost i mir sa Bogom. A Pismo i upućuje na ovaj mir, kao na mir ‘koji prevazilazi svaki rauzum’; i bolje vam je da razumete kako da u sred neprestane borbe možete imati mir, koji prevazilazi svaki razum. Nije li tako? Jeste. Fil.4:7: I mir Božiji koji prevazilazi svaki razum, će vam sačuvati vaša srca i misli u Hristu Isusu.’ Volim to- ‘da čuva vaša srca i misli.’ I šta tu opet imamo? Srce i um. O čemu to govorimo? O mislima i osećanjima. O čemu govorimo? O karakteru! Vidite li to? … mir Božiji koji prevazilazi svaki razum će vam sačuvati vaša srca i misli u Hristu Isusu.’ Znaci vremena’ 17 mart 1887: Naša je privilegija da svakodnevno mirno, prisno i radosno hodimo sa Isusom.’ Čujem li ‘amin’? Ne treba da se uznemiravamo ako nas put vodi kroz sukobe i patnje. Možemo imati mir koji prevazilazi svaki razum; ali to će nas koštati sukoba sa silama tame, i ozbiljne borbe protiv sebičnosti i…’, još čega? ‘… urođenog greha.’ Da, tu je mir, ali ako mislite imati mir sa Bogom, moraćete voditi borbu sa sobom. Slažemo li se svi sa ovim? Moraćemo voditi borbu sa sobom. A sad dragi prijatelji, ono sporno pitanje sa kojim moramo da se pozabavimo u ovom trenutku. A uzgred, razgovor sa nekolicinom od vas me je uverio, da bi trebao da se sa ovim pozabavim i nešto više nego što sam to do sada činio. A šta je to? Šta je sporno pitanje? da ste blagosloveni, to se odnosi na pitanje u vezi sa stanjem Božijeg naroda koje trebaju dostići, ako misle biti sposobni da opstanu bez Posrednika nakon završetka vremena probe. Jeste li čuli, šta sam upravo rekao? Koje je to sporno pitanje? Ono se odnosi na stanje Božijeg naroda, koje moraju da postignu blagodaću, ako misle biti sposobni da opstanu bez Posrednika nakon završetka vremena probe. Verujem da znate, da se vreme probe završava neposredno pre vremena ‘muke Jakovljeve’ (Jer.30:7.) i sedam poslednjih zala. (Otk.15:1.) Svesni ste toga, zar ne? To je značajan vremenski period, koji se dešava između završetka vremena probe i proslavljenja, a koje se zbiva u momentu, u trptaju oka, kada Isus dođe. Isus prestaje sa svojom Prvosvešteničkom službom po završetku vremena probe. (PH098 13.2) Njegova posrednička služba se privodi kraju. On odlaže svoje prvosvešteničke haljine, oblači svoje carske haljine (DS 14.mart 1846.) i sprema se da ubrzo dođe; a hvala Bogu, što će uskoro u svojoj pravdi (Rim.9:28.) da dođe i uzme svoj narod. E sada, pitanje je ovo- kakvo to stanje treba da postigne Božiji narod blagodaću, ako misle biti sposobni da opstanu bez Posrednika od završetka vremena probe do proslavljenja, drugim rečima kroz period muke Jakovljeve, tog značajnog perioda vremena? Kakvo stanje moraju da dostignu? Ima nekih koji misle da oni moraju biti apsolutno bez i jednog greha. A da li je tako? Da ste blagosloveni, upravo ulazimo na teološko minsko polje; i želim da se molite za mene, kao što se molite za sebe. Hajde da veoma oprezno nastavimo. Hoćemo li? I hajde da se držimo nadahnuća, jer je to naša sigurnost. Jeste li sa mnom? Za ovo će nam možda trebati i više od jednog predavanja; ne znam, videćemo. Pomozi mi Gospode. Hajde da započnemo čitajući sličnu izjavu, onoj koju smo već izneli u ‘Pregledu i glasniku’ 29. novembar 1887. Evo ovde je nešto drugačije iznešeno u ‘Znacima vremena’ 17. dec. 1885: Hajdemo napred, jer mi sežemo za besmrtnom krunom.’ Za čim mi to sežemo? Za besmrtnom krunom. Budimo marljivi da naš poziv i izbor učinimo sigurnim. Lenji i malaksali ispovedač vere nikad neće obezbediti ulaz u Božije carstvo, od krsta do krune’; a kako je ona nazvala krunu? To je besmrtna kruna; jel’ tako? Od krsta do krune ima da se odradi ozbiljan posao. To je rvanje sa…’, čim? ‘… urođenim grehom; a tu je i borba sa spoljnim nepravilnostima. Ali, mi ćemo na kraju pobediti, ako se ne umorimo od činjenja dobrog. Vrata Neba su otvorena za svakog ko čini najbolje što može za Boga i za svoje bližnje.’ I opet, a to nije jedini put… postoje još mesta gde nam je rečeno, da moramo da se borimo sa urođenim grehom, i to od…? … krsta do krune. A sad, pitanje- Kada mi to primamo krunu, pre ili posle završetka vremena probe? Posle završetka vremena probe. Kruna je ono što dobijamo u trenutku u trptaju oka u poslednjoj trubi; a vreme probe je se završava, čak i pre vremena muke Jakovljeve. (GC 616.1) Dakle jasno je, da od završetka vremena probe do proslavljenja, po nadahnuću, mi se i dalje,… šta? Rvemo sa urođenim grehom. Ja to ne izmišljam. Samo promišljam o tome sa vama. Slažete li se svi sa tim? Mi se rvemo sa urođenim grehom sve do krune. A ta kruna je kruna besmrtnosti. Koju dobijamo u trenutku, u treptaju oka, u poslednjoj trubi, kada Isus dođe. Jasno je, da postoji period od završetka vremena probe do proslavljenja, u kome ćemo još uvek da se rvemo sa urođenim grehom! On počinje na krstu, i traje sve dok se ne završi vreme probe, do proslavljenja, mi se i dalje rvemo sa urođenim grehom. A da li to znači, da ćemo nastaviti da grešimo sve dok ne budemo proslavljeni? Da li? O dragi prijatelji, molim vas razumite ovo. Hristu za ljubav i u sili Svetog Duha, vi i ja moramo postati toliko spretni rvači, da držimo starog čoveka vezanog i mrtvog; tako da bismo pre umrli, nego prekršili Božiji zakon. Slažete li se sa mnom? Upravo to i znači biti zapečaćen, a mi moramo biti zapečaćeni pre završetka vremena probe. Želim to da ponovim. Moramo doći do toga, da Hristu za ljubav, a u sili Svetoga Duha, postanemo tako sposobni rvači, da držimo starog čoveka vezanog i mrtvog, da bismo pre…, šta? … umrli, nego svesno prekršili Božiji zakon. A to i znači biti pobednik. (Otk.1. i 2.) Ali, promislite sada sa mnom. Čak i kada Božijom blagodaću postignemo to iskustvo, jesmo li mi tada bezgrešni? Nismo! Zašto? Jer i dalje imamo…, šta? Urođeni greh. On više ne vlada, ali i dalje je tu. On nema nas, ali mi i dalje imamo njega. Slažete li se? Prema nadahnuću, nakon završetka vremena probe, pa sve do momenta proslavljenja, mi i dalje imamo urođeni greh. U redu, tu je sad sledeće pitanje- kako je to pokriveno, nakon što Hrist prekine svoju posredničku službu? Kako se izboriti sa tim, kada Hrist više ne bude posredovao za nas kao Prvosveštenik, a to će se desiti nakon završetka vremena probe? Vidite li izazov u ovome? Mnogi ovo prepoznaju kao izazov, te dolaze do raznoraznih teorija; a to je već nekakav način da se opišu takvi. Preciznije bismo mogli da ih nazovemo raznoraznim jeresima, ljudskim pokušajima da se taj problem reši. Kroz istoriju naše crkve, dolazili smo do različitih teorija. Jedna od najranijih, još za vreme života Elen Vajt, je nazvana- ‘pokret sveto telo’. Kako je bila nazvana? Pokret sveto telo, koji je naučavao, da mi ne samo da možemo dostići savršenstvo, nego to i moramo, ako ćemo opstati u životu da vidimo Hristov dolazak, bez da prođemo kroz, kako se to nazivalo- podzemnu željeznicu do Neba’, što je ustvari grob. Ako mislimo opstati i biti uzeti na Nebo, a da ne vidimo smrti, moramo doseći stanje posvećenosti, da budemo potpuno slobodni od greha, što znači da imamo sveto telo. Elen Vajt je razmatrala ovo pitanje u ‘Odabrane poruke 2′ str.32. Dragi moji prijatelji, zašto postoje ovakvi pokušaji da se objasni, kako mi možemo biti sami po sebi dovoljno pravedni, da opstanemo bez Posrednika nakon što se vreme probe završi? Reću ću vam zašto. Dobro se sećam, beše to na časovima Biblije na teološkom fakultetu. Da je blagosloven, on je činio najbolje što je mogao. On je bio moj biblijski učitelj; i učio me je, verovatno ono što je i sam bio naučen; ustao je toga dana i rekao- Znate razrede, ja ću vam objasniti kako mi bivamo opravdani, a kako posvećeni; treba da vam objasnim razliku između uračunate i date pravde.’ Neki i od vas koji ovde sedite, biste se mogli identifikovati sa ovakvim predavanjem, koje sam ja imao na teologiji, jer ste verovatno i vi imali isto predavanje. Zatim je on došao do table. Kao da ga vidim da to radi; te je nacrtao pravougaonik na tabli; i ova linija je predstavljala obraćenje; a ova nekakvu hronološku liniju. Nacrtao je čovečuljka ovde dole i rekao- ‘To smo mi’; te je odve nacrtao krst. Na ovom kraju je nacrtao još jednu liniju, koja je predstavljala drugi dolazak. Zatim je ovde nacrtao još jednu liniju rekavši- ‘Ovo je kraj vremena probe.’ Nastavio je da nam govori sledeće- Kada dođemo Hristu i bivamo obraćeni, Bog nam uračunava Hristovu pravednost, koja nas pokriva. Mi smo grešni, ali kada verom prihvatimo Hristovu pravdu, ona nam se uračunava, i to za nas zadovoljava zahteve uzvišenog standarda…’ Ova gornja linija je taj standard koji se mora zadovoljiti, da bismo mi bili opravdani. Jel’ ovo u redu? Zatim je kredu spustio na donji deo table rekavši- ‘Tada mi započinjemo posvećeni život’; te je počeo crtati nešto slično ovome, kao neku krivu liniju, koja ide gore dole, a koja ima tendenciju ka gore; rekao je- ‘Razrede, mi primamo ne samo uračunatu pravdu, nego primamo i datu pravdu’. Te je rekao- Što više uzrastamo u našem hrišćankom iskustvu, što više postajemo hristoliki, sve više i više imamo date pravde.’ Zatim je dodao- Sve će nam manje trebati uračunata pravda, za zadovoljavanje tog uzvišenog standarda.’ Uzgred, ovo je smrtonosna jeres, ali moram da vam to objasnim. Što više primamo datu pravdu, to postajemo posvećeniji, te nam je sve manje potrebna uračunata pravda, da bismo bili opravdani.’ Zatim je rekao- Razrede, ono što je veoma važno za nas da shvatimo, je to da kada se završi vreme probe, Isus više neće biti naš Posrednik, tako da moramo sami imati dovoljno pravde, da bismo mogli opstati pred Bogom bez Posrednika; tako da ova linija mora da dostigne ovu tačku, da bismo imali svu tu datu pravdu, a da nam više ne bi bila potrebna uračunata pravda, jer i neće više biti pravednosti koja bi nam se uračunavala, kada Hrist završi svoju posredničku službu.’ E sad, i neki od vas ovde ste verovatno ovo naučavani; i ako ste to svesno ili nesvesno prihvatili, molim vas znajte, da je to smrtonosna jeres. Šta je to? To je smrtonosna jeres, i to iz nekoliko razloga, dragi prijatelji. A oni su? Možete li postaviti ovde liniju koja obeležava standard koji mora biti zadovoljen, da bismo bili opravdani? Koji je to standard? Pa to je beskrajni standard. A možete li se vi meriti sa beskrajnim standardom? Ne. Jer potrebna je Božija pravednost da bi nas opravdala. Dakle, za početak ovo je jedan problem. Morali biste staviti ovde strelice, koje idu u nedogled. Jedina pravda koja može zadovoljiti taj uzvišeni standard, čija je? To je pravda Isusa Hrista, koja nam se besplatno uračunava. Molim vas, razumite i drugu smrtonosnu zabludu. Posvećenje nema ništa sa zadobijanjem opravdanja. Želim to da ponovim. Posvećenje nema ništa sa…, čim? Sa zadobijanjem opravdanja. Jev.10:14: Jer je jednim prinosom zauvek usavršio one koji se…’, šta? … posvećuju.’ Šta to stiče opravdanje za nas? To je taj jedan prinos. A za koliko smo usavršeni tim jednim prinosom? Za koliko? Zauvek! Pa iako posvećenje nema ništa sa zadobijanjem opravdanja, itekako ima sa zadržavanjem opravdanja. Razumete li šta vam ovde govorim? Naša Duhom osnažena i ljubavlju motivisana poslušnost ne zadobija opravdanje, ali je potrebna da opravdanje zadrži. Zašto? Jer je ‘vera bez dela…’, šta? ‘… mrtva.’ (Jak.2:26.) Mi smo opravdani jedino verom u Hristovu pravdu, ali će se uvek ta vera u Hristovu pravdu pokazivati u posvećenom životu ljubavlju motivisane poslušnosti. Amin? Hajde da to kažemo ovako- Mi smo opravdani verom, a ne delima; ali vera koja opravdava uvek dela. Amin? Ako nema dela, nema ni vere, a ako nema vere, nema ni opravdanja verom. Ali, taj posvećeni život ne zadobija opravdanje za nas. Nije to uračunata plus data pravda, jer istinski posvećen život nije naš, tako da bismo mi njime bili opravdani i određeni za Nebo. On je naš, tako da bismo mogli biti učinjeni svetima i zadobiti podobnost za Nebo. To su potpuno drugačiji razlozi; sećate se našeg proučavanja? Posvećen život ne služi da bismo zaradili večni život. Posvećen život služi, da bismo uživali u njemu kada ga nasledimo kao besplatni dar, koji je za nas zaradio Isus Hrist. Slažete li se svi sa ovim? Razumete li šta govorim? Tako da kada stavimo posvećenje iznad opravdanja to je apsolutno pogrešno. To je različiti program. To nije deo onoga što nas opravdava… i što nam daje pravo za Nebo; nego je to deo onoga što nas čini svetima i podobnima za Nebo. To su različite stvari. Slažemo li se svi? I dalje, čak i ova data pravda, koja je presudna, je jedino prihvatljiva u kontekstu uračunate pravde. Setite se, dok smo poslušni Bogu, nudeći Mu svoje molitve i hvalu, a sve to prolazeći kroz iskvarene ljudske kanale, je kakvo? Toliko je oskvrnjeno, da osim ako se ne pročisti krvlju, ne može nikad biti vredno pred Bogom. Sećate li se te izjave? Ta naša služba mora imati dodatu Hristovu pravdu. Tako da je čak i data pravda jedino prihvatljiva, samo dok ima i uračunatu Hristovu pravdu, i kada je Njegova krv dodata da to očisti. Tako da posvećenje nikako ne može biti čak ni deo kojim zarađujemo opravdanje. Slažemo li se svi sa ovim? Ali, najgora stvar u vezi ove smrtonosne jeresi je posledica; i ona može biti jedna od sledeće dve stvari- ili očajanje ili samoobmana. Kako to mislim? Pa prijatelji, dok mi uzrastamo u našem hrišćanskom iskustvu, dok sve bolje upoznajemo beskrajnu pravdu Hristovog karaktera, sve više i više vidimo u sebi…, šta? Nesavršenost i nedostatke; i ako mislimo da moramo imati u sebi pravednost, koja će nas održati pravednima u Božijim očima, a što smo bliži Hristu, sve više vidimo da smo grešni, puni mana i nesavršeni, i kako ćemo tada reagovati? Ili ćemo pasti u očaj – što je slučaj kod mnogih – ustvari znam neke, koji su izvršili i samoubistvo. Znate, imao sam ovaj seminar nedaleko odavde i ne tako davno; i nakon jednog proučavanja, jedna sedokosa vernica mi je prišla sva u suzama, rekavši- O, bar da moj muž može čuti ova predavanja’; stavio sam svoju ruku na nju i rekao- ‘Sestro, kako to misliš?’ Odgovorila je- ‘On je bio toliko savestan. Mnogo je želeo da ima pravednost u svom životu, koja će ga učiniti pravednim u Božijim očima; i on je verovao da će morati da je ima pre kraja vremena probe. I zato se veoma trudio; i kada sam jednog dana ušla u garažu, pronašla sam ga tamo obešenog.’ To je smrtonosna jeres, brate, sestro. Za one koji su savesni i pošteni, dok gledaju u sebe, mogu li tu videti pravednost koja se može održati pred Bogom? Mogu li? Ne mogu; i šta tada rade? Oni padaju u očajanje. Očigledno je, da svi ne izvršavaju samoubisvo, ali mnogi kažu- ‘Ma zaboravi, izlazim iz ovoga, jer nikada neću biti potpuno čist. Nije vredno truda.’ A druga alternativa je samoobmana, da se zavaravamo misleći kako nam dobro ide. Ustvari, bogat sam i obogatio sam se i ništa mi ne treba. (Otk.3:17.) Ali dragi prijatelji, molim vas razumite, da ne moramo prihvatiti nijednu od te dve alternative; a evanđelje nam omogućava da budemo u potpunosti iskreni povodom sopstvenih nedostataka, a u isto vreme da zadržimo nadu, jer smo pravedni pred Bogom ne na osnovu onoga šta smo sami, nego na osnovu onoga šta smo u Hristu. Čujem li ‘amin’? Dokle god guramo ka cilju, i Hristu za ljubav hodimo u svetlosti koju imamo, a koliko nam to naše sposobnosti dozvoljavaju, ne gajeći nikakav greh, Hristova pravda nas pokriva; a Bog ne vidi našu nesavršenost, nego vidi Hristov beskrajno savršen karakter. Amin? To vam daje snagu da nastavite, a da ste u isto vreme pošteni u vezi sa vašim manama. Ima li ovo vama smisla? Razumete li, šta pokušavam da vam objasnim? O, molim se da vam bude jasno. Molim vas razumite, da možemo naučiti da vodimo ovu borba protiv urođenog greha, i Hristu za ljubav da dosledno pobeđujemo. Mi možemo i moramo da dođemo do toga, da ćemo pre…, šta? … umreti nego svesno prekršiti Božiji zakon. (5T 53.2) a kada Bog bude imao narod, koji je tako ukorenjen u istini, da bi pre umrli nego svesno prekršili Božiji zakon, On će moći da završi sa svojom prvosvešteničkom službom. Zašto je On i dalje tamo? Jer se još uvek dešava da Njegov narod bude uhvaćen da nije na straži i da posrne i padne tj. učini greh, jer im manjka opreza i molitve. Ali hvala Bogu, da ako i učinimo greh, mi imamo…, koga? Imamo Zastupnika kod Oca (1.Jov.2:1.), te možemo odneti taj greh Hristu, i sve dok je On naš Prvosveštenik, On nam oprašta. On odnosi taj greh u svetinju, i ja ne mogu da objasnim šta se dalje tamo dešava, ali vi razumete taj proces, koji se na kraju rešava stavljanjem greha na glavu žrtvenog jarca (3.Moj.16.); ali to nije tema ovog proučavanja. Dragi prijatelji, moramo doći do toga, da ćemo Hristu za ljubav pre…, šta? … umreti nego svesno prekršiti Božiji zakon, i to u bilo kojoj oblasti, čak i u mislima; jer dolazi vreme kada Hrist mora završiti sa svojom prvosvešteničkom službom, i On neće biti tamo, da Mu ispovedite svesni greh. Zato moramo doći do toga, da ćemo pre umreti nego svesno sagrešiti. Amin? Ali pitanje je, kada Isus završi sa prvosvešteničkom službom, da li On povlači svoje haljine pravde? (Ne) Vidite, ova smrtonosna jeres sugeriše da su haljine pravde pozajmljene, da ih dobijate kada ste obraćeni, i da su vaše sve dok ne budete imali dovoljno svoje pravde, tako da vam ne treba ova pozajmljena. A na završetku vremena probe, te haljine će biti opozvane; i ako tada ne budete imali dovoljno pravde u sebi, u velikoj ste nevolji. Dragi prijatelji, ovo je smrtonosna jeres. Hristove haljine pravde nam nisu samo date na zajam. Čujem li ‘amin’? Date su nam da ih čuvamo; ali ko jedini ima pravo da ih zadrži? Jer jednim prinosom On je zauvek usavršio…’ (Jev.10:14.) Na koliko dugo možemo zadržati haljine pravde? Zauvek. Jer jednim prinosom On je zauvek usavršio…’, koga? … one koji se posvećuju.’ One su vaše dokle god ste u procesu…, čega? Posvećivanja. Amin? Ili da se vratimo na drugi način na koji povezujemo ta dva aspekta zajedno, uračinato i dato, opravdanje i posvećenje. Sećate se Hristovog imena? On je…, šta? Gospod naša pravda (Jer.23:6.), i On će ostati naša pravda, sve dok smo Mu potčinjeni kao Gospodu. Pratite li me? Sve dok smo Mu potčinjeni kao Gospodu, možemo biti pokriveni Njegovom pravdom. Ali ako odlučimo da Ga odbacimo i pobunimo se protiv Njega kao Gospoda, tada gubimo pravo na Njegovu pravdu. Vidite, pravda ne pokriva greh koji se gaji. (7BC 931.1) Šta ne pokriva? Greh koji se gaji. Ali hvala Bogu, pokriva sve naše neizbežne nedostatke (3SM 196.1), a pokriva i urođeni greh. Jesam li ja to čuo ‘amin’? Ne pokriva greh koji se gaji, ali Bogu hvala, pokriva sve neizbežne nedostatke, od kojih je jedan i urođeni greh. Možemo li mi išta učiniti povodom toga što imamo urođen greh? Možemo li? Je li to nedostatak povodom kojeg ništa ne možemo učiniti? Ne nije, i hvala Bogu; da dokle god u Hristovoj sili nadvladavamo… a mi to možemo u Hristovoj sili; ali mi se toga ne možemo osloboditi. Mi ne možemo sprečiti da ostane, ali možemo sprečiti da ne vlada. Pratite li? Dakle neizbežni nedostatak je njegova prisutnost. Ali hvala Bogu, postoji i mera koja pokriva to neizbežno prisustvo greha, i to sve dok ga mi, Božijom blagodaću, nadvladavamo. To je ono što nam Pavle kaže u Rim.8:1: Stoga dakle…’, šta? … nema osude za one koji su…’, šta? ‘… u Hristu Isusu, koji ne hode po telu nego po duhu.’ Vidite, dok biramo da nadvladavamo želje tela, odbijajući da im udovoljavamo, nema osude za njihovo neizbežno prisustvo. Ima li to vama smisla? Zato što je pokriven krvlju i pravdom Isusa Hrista. E sad, kako se to sve uklapa? Molim vas razumite sa mnom, da stanje koje moramo postići, Božijom blagodaću i Hristu za ljubav, do kraja vremena probe, nije stanje bezgrešnosti. Nego je to stanje ljubavlju motivisane vernosti Bogu, što nas dovodi do toga, da bismo radije umrli, nego svesno sagrešili. Pratite li? Radije bismo umrli, nego…, šta? Svesno sagrešili. A uzgred, hoće li biti ispita da dokaže jesmo li dotle došli? Da, biće; i to u vezi četvrte zapovesti. Smrtna kazna će biti povezana sa držanjem četvrte zapovesti. (LDE 258.3) To je jasno; a u potpunosti je i biblijski, dragi prijatelji. Ali mi nemamo vremena da to razradimo. Ali je jasno, da ako mislimo biti spremni za kraj vremena probe i prestanak Isusove službe kao Prvosveštenika, moramo doći dotle da bismo radije umrli, nego svesno prekršili Božiji zakon, i to Hristu za ljubav. Ali to nije sinonim za bezgrešnost, jer i dalje imamo…, šta? Urođeni greh. Želim da to utvrdimo. Hajdemo na 47. stranu; ‘Moj život danas’ str.52. Brzo to da pređemo. Ako biste vodili borbu protiv sebične ljudske prirode, vi biste nastavljali delo pobede nad nasleđenim i stečenim sklonostima ka grešenju.’ Molim vas zapazite- ako biste vodili borbu protiv sebične ljudske prirode, protiv čega biste morali izvojevati pobedu? Nasleđenih i stečenih sklonosti ka grešenju.’ A koliko dugo ćemo morati da se borimo sa nasleđenim i stečenim sklonostima ka grehu? ‘Saveti učiteljima’ str.20: Postoje nasleđene i stečene sklonosti ka grehu koje moraju biti nadvladane. Apetiti i strasti moraju biti dovedeni pod kontrolu Svetog Duha. Nema prestanka borbe sa ove strane večnosti.’ Slažete li se svi? Nema prestanka borbe protiv nasleđenih i stečenih sklonosti, sa ove strane…, čega? Večnosti. A kada večnost počinje? Kada ovo propadljivo obuče ono nepropadljivo, i ovo smrtno obuče besmrtnost (1.Kor.15:53.), u trenutku u treptaju oka, i sve do tada će postojati borba protiv…, čega? Urođenih i stečenih sklonosti. Čitamo dalje: ‘Ali sve dok su tu neprestane borbe, tu su i dragocene pobede koje treba zadobiti. Pobediti sebe i greh je od veće vrednosti, nego što to um može da shvati.’ A razlog tome, dragi prijatelji, je taj što mi nemamo sveta tela sve do proslavljenja. I stoga nema kraja toj borbi. I dalje imamo tela koja su iskvarena i nesveta, koja imaju sklonost ka grehu, tom moralnom rastrojstvu nazvanom izopačenost, usled čega smo zaraženi sebičnošću. Jel’ tako? Odabrane poruke 2′ str.32: ‘Pouke dobijene povodom termina šta je ‘sveto telo’ su pogrešne. Svi možemo već sada zadobiti sveta srca, ali je pogrešno da tvrdimo, da možemo imati sveta tela u ovom životu.’ Ima li tu razlike? Naravno da ima. Čitamo dalje: ‘Apostol Pavle izjavljuje- Znam da ništa dobro ne živi u meni, tj. u mome telu.’ (Rim.7:18.) Onima koji se veoma trude da verom zadobiju tzv. sveto telo, rekla bih- Vi to ne možete zadobiti. Nijedna duša još nema sveto telo. Nijedno ljudsko biće na svetu nema sveto telo. To je nemoguće…’ Kada ljudska bića prime sveto telo, oni više neće ostati na Zemlji, nego će biti uzeti na Nebo. Iako je greh oprošten u ovom životu, njegovi rezultati do sada još nisu uklonjeni. Pri Hristovom dolasku On će promeniti ovo naše nesavršeno telo, da može biti nalik na Njegovo proslavljno telo.’ Slažete li se svi? Nema svetog tela sve do proslavljenja; dok ovo nesavršeno telo ne bude promenjeno, da bude nalik na Njegovo proslavljeno telo. (Fil.3:21.) Zapazite sledeću izjavu. Znaci vremena’ 23. mart 1888: Mi ne možemo reći- Bezgrešan sam, sve dok ovo nesavršeno telo ne bude promenjeno, da bude nalik na Njegovo proslavljeno telo.’ Prilično je jasno, zar ne? Molim vas zapazite, da ovo nije stvar skromnosti, poniznosti… “Znamo da smo bezgrešni, ali nikada to nećemo reći, jer to nikako ne bi bilo prikladno.” Da se tu radi o poniznosti i skromnosti, ona bi rekla- Mi nećemo reći da smo bezgrešni…’, ali šta je ona rekla? ‘Ne možemo to reći.’ Dragi prijatelji, molim vas zapazite. Ne možemo reći- Bezgrešan sam, sve dok ovo nesavršeno telo ne bude promenjeno, da bude nalik na Njegovo proslavljeno telo.’ Zašto? Jer iako možemo Božijom blagodaću doći dotle, da bismo radije umrli nego svesno sagrešili, mi i dalje imamo…, šta? Urođeni greh. Pratite li? On i dalje ostaje. Molim vas zapazite sad ovo; ‘Dela apostolska’ str.561: Nijedan apostol ni prorok nikada nisu tvrdili, da su bez greha. Čovek koji je živeo najbliže Bogu, onaj koji bi radije umro nego svesno počinio greh…’ Pauza. To je stanje koje moramo dostići; to znači biti zapečaćen… Slažete li se? Tako ukorenjeni u istini, da ćemo radije…, šta? Umreti nego svesno prekršiti Božiji zakon. Nazad na izjavu: Nijedan apostol ni prorok nikada nije tvrdio da je bez greha. Čovek koji je živeo najbliže Bogu, koji bi pre umro nego svesno počinio greh, koga je Bog počastvovao sa božanskom svetlošću i silom, je ispovedao grešnost svoje…’ Svoje…, šta? ‘… svoje prirode.’ Oni su ispovedali grešnost svoje prirode. Radije bi umrli nego sagrešili, ali su ipak ispovedali grešnost svoje prirode. Čitamo dalje: ‘Nisu se pouzdali u telo, niti su tvrdili da su sami pravedni, nego su se u potpunosti pouzdali u Hristovu pravdu.’ Amin? Tako će biti sa svima koji gledaju u Hrista. Što smo bliži Isusu, i što jasnije zapažamo čistotu Njegovog karaktera, jasnije ćemo videti i prekomernu grešnost greha, a manje ćemo veličati sebe. Biće tu neprestanog posezanja duše za Bogom, i ozbiljnog, srceslamajućeg ispovedanja greha, i pokoravanja srca pred Njim. Na svakom uspešnom koraku našeg hrišćanskog iskustva naše pokajanje će se produbljavati.’ O, to je duboka misao. Znaćemo, da je naša pravda jedino u Hristu, i prihvatićemo apostolovo ispovedanje kao sopstveno.’ A koje je ono? Znam da u meni, tj. u mome telu…’, šta? … ništa dobro ne nastava.’ (Rim.7:18.) ‘Bože sačuvaj da se čime drugim hvalim, osim krstom Gospoda našeg Isusa Hrista, kojega radi razape se meni svet, i ja svetu.’ (Gal.6:14.) Dragi prijatelji, koliko nas treba da ovo ispovedimo? Svi mi! Nema ničega dobrog što je u mom telu, i ja isključivo zavisim od Hristove pravde. A šta je sa Danilovim iskustvom? Taj pobožni prorok, čovek o čijoj pogrešci nema zapisa u Pismu, šta je on ispovedio? Nakon što je dobio uvid u viziji o sjaju Božije slave, šta je On to ispovedio? Dan.10:8: Ostah sam i videh tu veliku viziju, i ne osta snage u meni, i lepota mi se nagrdi, i ne imah snage.’ Lepota’; o čemu on to govori ovde? Čujte; ‘Odražavanje Hrista’ str.90: Sam Danilo je video viziju… I ne osta snage u meni; lepota mi se nagrdi. … Svi koji su istinski posvećeni će imati slično iskustvo. Što je jasnije njihovo viđenje veličine, slave i savršenstva Hristovog, sve će očiglednije videti svoju slabost i nesavršenstvo. Oni neće tvrditi da imaju bezgrešni karakter; a ono što se u njima pojavljuje kao dobro i lepo, u poređenju sa Hristovom čistotom i slavom, je ustvari bezvredno i iskvareno.’ Razumete li, šta je on mislio kada je rekao- Sva moja lepota se nagrdi’? Čitamo dalje: ‘Kada se čovek odvoji od Boga, i kada nema jasnu sliku o Hristu, tada kaže- Ja sam bezgrešan; ja sam svet’; A ja bih mogao da dodam- ‘Bogat sam, obogatio sam se i ništa mi ne treba.’ (Otk.3:17.) Vidite dragi prijatelji, što smo bliži Hristu, to jasnije vidimo da smo sami grešni, i šta nam to govori o onima koji misle da su bogati, obogatili se i ništa im ne treba? Šta nam to govori o njima? Da su oni daleko od Isusa Hrista. Nek nam Bog pomogne. Čujem li ‘amin’? Nek nam Bog pomogne, brate, sestro. Znaci vremena’ 23. mart 1888: Što nam je jasnija slika o Hristovoj besprekornoj i beskrajnoj čistoti…’ Kakvoj čistoti? Beskrajnoj čistoti. … osećaćemo se, kao i Danilo kada je video slavu Gospodnju i rekao- Lepota mi se nagrdi. Ne možemo reći- Ja sam bezgrešan, sve dok ova nesavršena tela ne promene, da budu nalik na Njegovo proslavljeno telo. Ali, ako neprestano težimo da pratimo Isusa, blažena nada je naša dok stojimo pred Božijim tronom bez mane i mrštine ili nečeg takvog, dovršeni…’, gde? … u Hristu, i obučeni u…’, šta? ‘… Njegovu pravdu i savršenstvo.’ Dragi prijatelji, dok stojimo pred Bogom, u šta smo obučeni? U Hristovu pravdu. I to je ono što nam daje beskrajnu vrednost za svu večnost. To je Hristova pravda, koja nas uzvišava u sferu moralne veličine i vrednosti pred Bogom; i ona je naša, da je zauvek imamo. (ST 7. avgust 1879.) Amin? Jer nas je jednim prinosom usavršio…’, na koliko dugo? … zauvek, one koji se posvećuju.’ (Jev.10:14.) Ta haljina nije na pozajmicu; nego da je čuvamo! Ako smo potpuno i neopozivo privrženi posvećenom životu, i potčinjeni Hristu kao Gospodu, imaćemo te haljine kroz beskrajna vremena večnosti, … kroz beskrajna vremena večnosti. Upravo smo došli do mesta, gde želim da sve ovo povežem u celinu, a isteklo nam je vreme. Dakle, šta ćemo morati da uradimo? Moraćemo to da nastavimo sutra uveče. Dragi prijatelji, veoma je važno da sutra dođete. Vidite, želim da sa vama razmotrim poslednju stvar koju Hrist, kao naš Prvosveštenik, čini za nas. To je zabeleženo u Otk.22:11. I šta tu On kaže? On odlučuje, On izjavljuje neopozivu presudu svakom ljudskom biću sa ove planete, i to sa onom izuzetnom izjavom- Ko čini nepravdu, neka i dalje čini nepravdu; ko je pogan, neka se još pogani.’ Bože sačuvaj, da ta presuda bude data bilo kome ovde prisutnom! Usliši nas Bože, da se sledeća presuda, koju On objavljuje, odnosi na vas. Ko je pravedan, neka i dalje čini pravdu; ko je svet, neka i dalje bude svet.’ Duboki značaj ovih presuda smo mi prevideli, dragi prijatelji. Moramo dobro da ih razmotrimo i razumemo šta se tu dešava. I zato vi morate da dođete sutra uveče. Hoćete li doći sutra uveče? Hajde da ustanemo na završnu molitvu. Oče nebeski, mnogo smo Ti zahvalni, što nam pomažeš da prođemo kroz ovo teološko minsko polje, i sačuvaš nas da ne upadnemo ni u jednu krajnost, ni krajnost legalizma, a ni onu jeftine milosti. Oče molim Te, pomozi nam da shvatimo, da Hristu za ljubav moramo doći do toga, da bismo pre umrli nego svesno prekršili Tvoj zakon; i pre nego se završi vreme probe, moramo postati tako sposobni borci, da držimo starog čoveka vezanog i mrtvog; da mu ne dopustimo da u bilo čemu ide svojim putem. Pomozi nam da shvatimo i to, da i ako bismo došli do ovakvog iskustva, to ne znači da smo bezgrešni. Ne možemo reći- Ja sam bezgrešan, sve do proslavljenja, sve dok se ovo nesavršeno telo ne promeni, da bude nalik Hristovom proslavljenom telu. I zato sve do krune, mi moramo biti borci. Ali, pomozi nam i da razumemo kako je to prisustvo greha pokriveno, čak i posle završetka vremena probe. Dovedi nas i sutra ovde, da bismo mogli to razumeti, to je moja molitva u Isusovo ime. Amin. Bog vas blagoslovio. Hvala vam na pažnji.

Ako želite, možete listati transkript i čitati tekst dok gledate video. Ako ste prekinuli vaše proučavanje u određenom momentu, a ne znate gde ste stali, jednostavno pritisnite CTRL-F (APPLE-F) i ukucajte nekoliko reči koje ste poslednje čuli, te će vas pretraživač u momentu dovesti do željenog mesta.

0

Your Cart