Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Dobro veče, dragi prijatelji. Dobro je videti vas vešeras. Hvala vam što ste došli, na sledeći nastavak našeg marljivog proučavanja najvažnijeg dela ikada poverenog ljudskim bićima, a šta je to? Izgradnja karaktera. Večerašnja tema je veoma izazovna. To je drugi deo pod nazivom – ‘Neka i dalje bude pravedan’. (Otk.22:11.) I mi uzimamo ekstra vreme na račun dinamike ove posebne grupe, a i zbog pitanja koja su iskrsla pod vođstvom Svetog Duha. Znači, uzimamo ekstra vreme da se pozabavimo veoma kontraveznom temom. Sećate se, koja je? Razmatramo o stanju koje Božiji narod blagodaću mora da dostigne, ako misli opstati bez Posrednika. Razmatramo period vremena između završetka vremena probe i proslavljenja; i kao što smo to zapazili prošle večeri, mi pokušavamo da pređemo teološko minsko polje.

Nije to lak posao, dragi prijatelji. I mi ćemo nastaviti veoma obazrivo, striktno se držeći onoga ‘šta je rekao Gospod’ na ovu temu. Čujem li ‘amin’? Ne usuđujem se ni jednu sekundu izlaziti izvan onoga što je nadahnuće imalo da kaže; a ono što ću ja reći je samo razmatranje sa vama onoga što je nadahnuće imalo da kaže. Vidite, ja govorim na ovu temu večeras takvim autoritetom, da ja i nisam autor mojih reči, nego je to Isus. A to je uzgred jedina osnova po kojoj mi i možemo govoriti sa autoritetom. On mora biti autor naše poruke, naših reči; i ja imam taj teret, da vam ispravno iznesem istinu večeras, te ću deliti sa vama još više iz Pisma i Duha proroštva nego što to činim na drugim proučavanjima. Neću odlaziti daleko od onoga ‘šta je rekao Gospod’ na ovu temu. Neću se usuditi; jer je veoma važna i veoma kontraverzna; a znate, želim da ovde malo otvorim dušu. Stojim pred vama sa strahom i drhtanjem, jer sam pod jakim utiskom odgovornosti koju imam, da vam ispravno predstavim Gospoda, koji je Istina; i ja pristupam svakom proučavanju sa ozbiljnom molitvom, i to ne samo mojom, nego imam ovde braće i sestara koji se mole za mene. A ja očajnički zavisim od vođstva i sile Svetoga Duha, dok iznosim ove teme svake večeri. A večeras posebno i očajnički zavisim od njih. Ne daj Bože, da bih pogrešno predstavio istinu. Toga se najviše plašim. Isus je Istina; i ne daj Bože da pogrešno predstavim svoga Gospoda.

A drugi razlog zašto se bojim da pogrešno ne predstavim istinu, je zbog toga što bi neko najverovatnije bio zaveden, pogrešno usmeren i mogao bi izgubiti pravac, a to je takođe veoma zastrašujuće. Eto vam ja otvaram dušu. Želim da osetite, dok se molimo, koliko ozbiljno tražim da se za mene molite, i koliko ozbiljno želim izlivanje Svetog Duha. Hoćete li se pomoliti za mene, dok se budete molili i za sebe, pre nego što nastavimo? Hajde da provedemo neke trenutke na kolenima.

Oče nebeski, u Isusovo ime, Gospoda naše pravde, dolazim smelo pred Tebe, ne zato što se smatram vrednim, nego zato što je vredno Jagnje koje je zaklano. Opran u Njegovoj krvi i ogrnut Njegovom besprekornom haljinom, ja sam prihvaćen u Voljenome, i radujem se tome, što si nam po Tebe beskrajnu cenu obezbedio, da bismo mogli doći u Tvoje prisustvo. Radi sebe i radi moje krvlju otkupljene braće i sestara dolazim da Te zamolim da na nas večeras izliješ svoga Svetog Duha. Nama su potrebne duhovna razboritost i nadptirodne sposobnosti, da pravilno razlučimo Reč Istine, dok marljivo proučavamo ovu važnu temu. Posebno je meni potreban taj Duh, dok vodim ovo proučavanje Tvoje Reči. Bože, Hrista radi i radi Njegovog naroda, molim Te udostoji me da upotrebiš ovaj zemaljski sud, mene. Učini da budem kanalom blagoslovene istine. Vodi i upravljaj mojim mislima i rečima, da kažem ono što Ti želiš da kažem, ni manje ni više. Molim Te Oče, pomozi mi da volim braću i sestre dovoljno, da im kažem i one stvari, zbog kojih će se možda i uvrediti. Ako već treba da budu opomenuti, upozori ih kroz mene. Ako treba da budu podstaknuti i ohrabreni, učini to kroz mene. Ako treba da budu ispravljeni, pa čak i ukoreni, učini to kroz mene, za njihovo dobro, a Hrista radi. A pomozi nam da shvatimo, da nas Ti ukoravaš jer nas voliš, i molim se da tvoja ljubav bude očigledna, čak i ako budem morao i da ukoravam u Tvoje ime. Molim Te Gospode, svojim Duhom potpuno obuzmi ovaj telesni hram, i iskoristi ga da bi Tvoja slava mogla da sija kroz njega, i da bi se mogla objaviti Tvoja istina. Usliši ovu molitvu, jer Te molim u Isusovo ime. Amin.

Razlog zašto je dosta konfuzije među nama kao narodom na ovu kontraverznu temu, a povodom stanja koje otkupljeni moraju, Božijom blagodaću dostići, ako misle biti sposobni da prođu kroz vreme Jakovljeve nevolje bez Posrednika, je taj što postoji pogrešno i veoma iskrivljeno razumevanje evanđelja. A o tome smo već razmatrali; sećate se pravougaonika? Kod obraćenja, da bi se zadovoljio uzvišeni standard, to nam se uračunava, a kod posvećenog života pravednost nam se daje, i mi uzrastamo, sazrevamo; i tu je neka teorija, da što je više date pravde, potrebno je manje one uračunate.

Da ste blagosloveni, neki od vas su ovako učeni, kao i što sam ja, i to strašno iskrivljuje vaše razumevanje. a navodni razlog tome je, da kada Hrist završi sa vremenom probe, te više ne bude posredovao za nas, mi ćemo morati imati dovoljno pravde u sebi, da bismo opstali čisti pred Bogom. Iako tako nije rečeno, izgleda kao da su nam Hristove haljine uračunate pravde samo pozajmljene. I date su vam sve dok je vi i Sveti Duh ne budete sami mogli dovoljno proizvesti, tako da vam više nije potrebna uračunata pravda, nego je sve ona data; a to je smrtonosna jeres, jer vam neizbežno skreće pogled sa…, koga? Sa Isusa; i vi se fokusirate na…, koga? Na sebe. i dragi prijatelji, na račun ovog fundamentalno lažnog evanđelja, mi imamo suptilne varijacije onoga što je nazvano ‘pokretom sveto telo’. Više to niko ne naziva ‘sveto telo’, ali postoje oni koji insistiraju, da po završetku vremena probe mi moramo biti tako bezgrešni, da nam više nije potrebna pozajmljena- uračunata pravda, jer ćemo imati dovoljno sopstvene, tako da ćemo moći opstati čisti pred Bogom. Braćo i sestre, želim da shvatite, da iako moramo pre završetka vremena probe, naučiti da Božijom blagodaću pobeđujemo, ustvari da, Hristu za ljubav, dođemo dotle da ćemo pre…, šta? … umreti, nego sagrešiti, čak i…, gde? … u privatnosti svoga uma. Iako možemo i moramo steći to iskustvo, to ne znači da smo kao takvi bezgrešni, zar ne? Jer mi i dalje imamo…, šta? Urođeni greh, da upotrebimo terminologiju nadahnuća. Setite se- ‘Od krsta do krune se vodi borba sa…’, čim? ‘Sa urođenim grehom.’ {RH Nov 29, 1887} Krst je obraćenje, a kruna je proslavljenje, i to dolazi nakon završetka vremena probe.

Dakle, iako mi više ne grešimo, i dalje smo po prirodi grešni, i stoga moramo imati uračunatu pravdu, čak i nakon završetka vremena probe. Da li nam je ona na raspolaganju? Insistiram, da jeste. Hajdemo do teksta, koji smo dotakli prošlo veče, ali ga nismo razmotrili, nego smo se samo osvrnuli na njega. On je na 48. strani, negde oko sredine; a to je ustvari Otk.22:11,12. Toliko je mnogo duboke istine u ovoj završnoj presudi, koja se objavljuje svakom ljudskom biću na planeti Zemlji, od strane…, koga? Isusa Hrista. I molim vas znajte dragi prijatelji, da je to poslednja stvar koju On čini, kao naš Posrednik i Sveštenik. Ta presuda je kulminacija istražnog suda.

I kada On objavi tu presudu, On odlaže svoje svešteničke haljine, i oblači svoje carske haljine, i dolazi da nas uzme k sebi. Kakva je presuda? Ona je dvostruka; i to je veoma zanimljivo. Nije samo presuda za pravedne, nego je to presuda i za nepravedne. Ali obe presude, i za pravedne i nepravedne su dvostruke. Zapazite to, a razmotrimo i značaj toga. ‘Onaj ko čini nepravdu…’; drugačije rečeno- ko je nepravedan, ‘… neka i dalje…’, šta? ‘… čini nepravdu.’ A koji je drugi aspekt ove strašne presude? Ko je pogan, neka se i dalje pogani.’ E sad, šta ovde imamo? Dragi prijatelji, ovde imamo neopozivu dodelu zvanja (tapije) za pakao, kombinovanu sa neopozivom deklaracijom podobnosti za pakao. Da li prepoznajete ove reči- zvanje i podobnost?

Do ovog časa mi smo razmišljali o ovim terminima samo kao zvanju i podobnosti za Nebo, ali insistiram da takođe postoji zvanje i podobnost za pakao. Slažete li se svi? E sad, uveravam vas, da je Isusu teško da objavi ove presude, i ako vi mislite da On imalo uživa u tome, molim vas razmislite ponovo o tome. Molim vas, pogledajte na krst, i tu vidite šta je učinio, da ne bi za nikoga morao da objavi ovakvu presudu. On je uzeo čašu gneva i ispio je do dna, tako da vi i ja to ne moramo. Čujem li ‘amin’? Mi možemo piti čašu života izobilja večno. Možemo piti ono što je On zaslužio da pije, jer je On popio ono što smo mi zaslužili da ispijemo. Uveravam vas, da Isusu nije milo da objavi ovu presudu, ali On to mora. Zašto? Jer mora da poštuje slobodnu volju onih, koji su insistirali da sami plate za svoje grehe. A kako to? Tako što su odbili da Isus plati tu kaznu za njih, ne dolazeći pred krst i ne prihvatajući Ga kao ličnog Spasitelja. Vidite dragi prijatelji, Božija pravda zahteva poštovanje slobodnog izbora; i ako insistiramo da sami platimo kaznu za svoje grehe, odbijajući da prihvatimo to što je Hrist već platio za njih, tada Bog mora da poštuje naš izbor. Bez obzira što Mu to nije milo, On mora da poštuje naš izbor. A isti taj izbor, pratite… isti taj izbor koji je prouzrokovao da ljudi odbiju da dozvole Hristu da preuzme na sebe kaznu za greh, je isti izbor odbijanja da se dozvoli Hristu da ih oslobodi sile greha – jer setite se, to ide jedno sa drugim. Krv nas oslobađa od kazne za greh; a voda nas oslobađa od sile greha (ropstva grehu). Sećate se toga, zar ne? Te dvostruke mere blagodati, koja je potekla iz probodenog Hrista, koja nas oslobađa, ne samo od osude za greh, nego i od ropstva grehu; ne samo od kazne za greh, nego i od njegove sile. A oni koji odbiju Hrista kao ličnog Spasitelja, su odbili ne samo oslobođenje od kazne, nego i od njegove sile. I zato oni ostaju pod vlašću greha, svoga ‘ja’ i sotone, što znači da ostaju uprljani grehom. Zato mora da se objavi ova dvostruka presuda na kraju vremena. Ko je nepravedan, neka i dalje čini nepravdu. Ko je…’, šta? ‘… pogan, neka se i dalje pogani.’ Vidite, zato što su odbili ovaj paket mera, koji bi ih oslobodio i od kazne i od sile greha, oni su svojim izborom završili, ne samo sa smrtnom presudom, nego i potpuno bedni i iskvareni; i u tom času, Bog će u svojoj milosti, isto kao i pravdi, da ih preda posledicama njihovog izbora, a što je večno ništavilo. Zar je to milost? Jeste, milost. Zašto? Jer su oni apsolutno mizerni. Čujete li me, prijatelji? Vidite, zadovoljstva greha su samo za…, šta? … jedan period. I oni su iskusili taj određeni vremenski period, ali sa druge strane zadovoljstva greha, oni su apsolutno mizerni, i to je zaista Božija milost, isto kao što je to i pravda, da okonča sa takvom mizerijom. Molim vas razumite, da sve što Bog učini, je divna mešavina pravde i milosti. Volim to ovako da kažem: Bog je uvek pravedno milostiv, i On je uvek milostivo pravedan. To je Bog koga znamo. On je uvek pravedno milostiv i uvek je milostivo pravedan. Strašna presuda- ‘Ko je nepravedan, neka i dalje čini nepravdu; i ko je pogan, neka se i dalje pogani.’ A koliko podrazumeva ono- ‘i dalje’? Večnost. To je večna, neopoziva presuda, dragi prijatelji. To je božanski dekret. To je konačni proglas večnog Autoriteta univerzuma. I nema više promene te presude. Ona je neopoziva i večna. Zapazite, još nešto veoma značajno u rečima: Ko je nepravedan, neka bude i dalje nepravedan. Ko je pogan, neka bude i dalje pogan.’ Ima li nečeg proizvoljnog u ovoj presudi? Nema. … naka bude…’ Šta to Bog na kraju radi? Prepušta nas posledicama koje smo sami izabrali. Vidite li to? Sve sam učinio što se moglo, da bih vam omogućio da ne morate umreti za večnost za vaše grehe. Nije moglo ništa drugo da se učini, osim da vas nateram, a Ja to ne činim, jer Ja neću da narušavam vašu slobodnu volju. I pošto ste odbili da prihvatite Moje mere, moraću da vas prepustim onome što ste izabrali.’ Ko je nepravedan, neka i dalje čini nepravdu. Ko je pogan, neka se i dalje pogani.’ O brate, sestro, molim vas nemojte na ovaj način obavezati Boga, a što se tiče vaše večne presude. On će morati da poštuje vaš izbor, ako insistirate da odbijete Hrista, kao Gospoda vašu pravdu; i molim vas zapamtite, da prihvatanje Hrista kao svoga Spasitelja, znači da Ga ne prihvatamo samo kao našu pravdu, kojom se opravdavamo, nego to znači i prihvatiti Ga kao Gospoda, a na taj način se posvećujemo. Vi ne možete podeliti Hrista; ne možete reći- ‘Čuj, zainteresovan sam samo za opravdanje, ali ne želim da Mu se pokorim. Ne želim posvećen život.’ Vi to ne možete! To ide jedno sa drugim. Isti Bog, koji je po beskrajnu cenu po sebe, vama učinio mogućim da budete slobodni od osude za greh, Njegovom uračunatom pravdom, čini vam mogućim i to da budete oslobođeni ropstva grehu, Njegovom datom pravdom. a ista vera koja je dovoljna da vas opravda, biće dovoljna da sarađuje sa Svetim Duhom, da biste mogli biti posvećeni. Baš kao što je Jakov to rekao- ‘Vera bez dela je mrtva.’ (Jak.2:20.) Mrtva. I to nas dovodi do razmatranja druge presude. Ona je takođe dvostruka, nije li? Ko je pravedan, neka i dalje…’, šta? ‘… čini pravdu; i ko je svet, neka i dalje…’, šta? ‘… bude svet.’ Šta to imamo ovde? Imamo neopoziv proglas zvanja za Nebo- Ko je pravedan, neka i dalje čini pravdu’, kombinovano sa neopozivim proglasom podobnosti za Nebo- Ko je svet, neka i dalje bude svet.’ Vidite to, zar ne? Celim putem, dragi prijatelji, od početka do kraja, opravdanje i posvećenje su nerazdvojivi! Čujem li ‘amin’? Nerazdvojivi! Bog nikome ne može reći- Ko je pravedan Mojom uračunatom pravdom, neka i dalje bude pravedan’, osim ako bi nekome mogao reći- Ko je svet Mojom datom pravdom, neka i dalje bude svet.’ Pratite li ovo? Vi i ja nikada ne možemo odvojiti tu dvostruku meru blagodati. One idu zajedno. Prijatelji, molim vas razumite, da je razlog… Pratite veoma pažljivo: Razlog zašto Bog može neopozivo uračunati tom narodu svoju pravdu je taj, što su oni sopstvenim izborom došli do stanja, da su se neopozivo potčinili Njemu kao Gospodu. To je veoma značajno da se razume, i želim to da ponovim. Razlog zašto Bog može da neopozivo uračuna svoju pravednost, i opravda nas za večnost, a na osnovu te uračunate pravde je taj, što smo došli do stanja da smo se neopozivo potčinili Hristu kao Gospodu. Setite se, već smo to zapazili, mi kao narod ne verujemo u- ‘jednom spasen, zauvek spasen’. Zašto? Upravo zato, što tokom čitavog procesa spasenja naša slobodna volja ostaje. Slažete li se sa mnom? Bog nikada ne narušava našu slobodnu volju u tom procesu. Kada dođemo u podnožje krsta, i izaberemo Hrista kao svoga ličnog Spasitelja, nama se uračunava Njegov savršeni karakter, i mi smo opravdani tj. pravedni u Božijim očima, ne po sopstveninm vrlinama, nego po tome šta smo u Hristu. A ista vera koja prihvata Hristovu pravdu, će prihvatiti Hrista i kao Gospoda(ra). Setite se, On je Gospod naša pravda (Jer.23:6.), i dokle god biramo da ostanemo potčinjeni Njemu kao Gospodu, ostajemo opravdani Njegovom pravdom. Sećate li se našeg ključnog teksta iz Jev.10:14? Jer je jednim prinosom zauvek usavršio one, koji se…’, šta? ‘…posvećuju.’ Želite li biti zauvek savršeni tim jednim prinosom? Koji je to prinos? To je život i smrt Isusa Hrista, simbolizovan u Njegovoj krvi. Ako vi i ja želimo biti zauvek usavršeni jednim prinosom, moramo biti u procesu, neprestanog…, čega? Posvećivanja. Zapamtite, to je na grčkom u sadašnjem aktivnom vremenu- neprestanog posvećivanja. I dok napredujemo u svom hrišćanskom iskustvu, u svakom trenutku možemo da odlučimo da ne ostanemo pokoreni Hristu kao Gospodu, i da više ne živimo posvećenim životom, zar ne? Možemo slobodno, da se isključimo. Možemo slobodno u svakom trenutku da kažemo- ‘Gospode, ne želim da ostavim ovaj greh, nego želim da taj greh ostane. Želim da ga zadržim; želim da negujem taj greh’. A dragi prijatelji, mi imamo silu i slobodu da učinimo ovakav izbor. Bog nam to nikada ne uskraćuje; i ako vi i ja učinimo takav izbor, moramo da shvatimo, da birajući odbacivanje Hrista kao Gospoda, takođe odbijamo Hrista kao našu pravdu, jer je On Gospod naša pravda. Slažete li se sa mnom? Ne možete razdvojiti Hrista. Ne možete reći- ‘Čuj, ne želim Te kao Gospoda, ali ipak želim da me Ti učiniš pravednim Tvojom uračunatom pravdom; ali molim Te ne gnjavi me sa potčinjavanjem Tebi. Nemoj da učiniš da živim posvećenim životom, pomoću Tvoje date pravde.’ Vi to ne možete raditi. Ne možete razdvojiti Hrista; i pošto imamo tu opciju, onda to nije- jednom spašen, zauvek spašen’, zar ne? Moramo svakodnevno dolaziti u podnožje krsta, svakodnevno se potčinjavajući Gospodu našoj pravdi, verom Ga prihvatajući kao našeg Spasitelja i Iskupitelja. Čujem li ‘amin’? Mi to moramo birati svakoga dana. I dragi prijatelji, tek kad dođemo do toga da Hristu za ljubav učinimo taj neopozivi izbor, Bog će moći da nam uračuna svoju pravdu. Ima li to vama smisla? Upravo zato mi ne možemo primiti konačno iskupljenje- Ko je pravedan, neka i dalje čini pravdu’, sve dok ne iskusimo definitivno iskupljenje- Ko je svet, neka i dalje bude svet’. Jeste li čuli šta sam upravo rekao? Vidite, reč iskupljenje može da se na različite načine prihvati, zar ne? Pa je jedna varijanta, ono što je Hrist učinio da nas oslobodi od kazne za greh. Dok je druga varijanta, ono što čini da nas oslobodi sile greha. Prva varijanta opravdava, a druga posvećuje. I dok sve više postajemo jedno sa Isusom Hristom, potčinjeni Njemu kao Gospodu, sve smo više dosledno i potpuno slobodni od sile greha. Slažete li se sa mnom? To je posvećeni život, a posvećen život je progresivan. Mi rastemo iz slave u slavu, iz blagodati u blagodat, i svakoga dana učimo da se sve potpunije potčinjavamo Isusu kao Gospodu; a On, dok nas vodi u proučavanju Njegove Reči i kroz različite okolnosti, sve nam potpunije predočava područja u našem životu u kojima imamo probleme, za koja moramo zatražiti Njegovo oproštenje, a takođe i blagodat da ih nadvladamo. Ne smemo da se samo pokajemo, nego moramo i da ostavimo te grehe, kad nam budu predočeni, kada smo ih svesni. Pratite li ovo? I dok rastemo iz blagodati u blagodat, iz slave u slavu, u punu visinu rasta čoveka i žene u Hristu (Efe.4:13.) učimo, da Hristu za ljubav, ostanemo potčinjeni Njemu kao Gospodu, dok na kraju, a Hristu za ljubav, ne budemo toliko ukorenjeni u tom odnosu ljubavlju motivisanog potčinjavanja Knezu ljubavi, da bi mi zapravo radije…, šta? …umrli, nego Ga razočarali neposlušnošću ili Ga pogrešno predstavili. A to je ono definitivno iskupljenje. Takođe nazvano i…, kako? Zapečaćenje. To je dolaženje do toga, da ste toliko ukorenjeni u istini, da ćete radije umreti nego svesno prekršiti Božiji zakon. I kada mi dođemo do toga, kada imamo, a Hristu za ljubav, takve navike da više ne živimo za sebe, nego za Njega, tada nećemo samo biti voljni da verom umremo sebi, računajući sebe mrtvima, i odričući se sebe, nego ćemo zapravo biti voljni i da fizički umremo, pre nego da Mu ne budemo poslušni; i to je naše zapečaćenje, naše definitivno iskupljenje a to se poklapa sa konačnim iskupljenjem. A obe ove stvari su obuhvaćene u onoj posebnoj presudi- Ko je pravedan, neka i dalje…’, šta? ‘… čini pravdu.’ To je konačno iskupljenje. Ko je svet, neka i dalje…’, šta? ‘… bude svet.’ A ovo je definitivno iskupljenje; i tada će biti istina ono- jednom spašen, zauvek spašen. Amin? Šta sad kažete? Mi verujemo u jednom spašen, zauvek spašen. I kad vas neko priupita- Verujete li vi u jednom spašen, zauvek spašen?’, možete reći- ‘Da, verujem… ali molim vas da vam objasnim KADA je to tako’, te ih tada uputite na Otk.22:11. Dragi prijatelji, tada, sa tom presudom- Ko je pravedan, neka i dalje čini pravdu; ko je svet, neka i dalje bude svet’, je jednom spašen, zauvek spašen! Čujem li ‘amin’? Nikada više neće biti promene ove presude! A uzgred, molim vas razumite ovde nešto što je od dubokog značaja. Činjenica, da je u toj tački naša večna sudbina neopozivo objavljena, čini mnogo manjim pitanje, kako ćemo se izvući od kraja vremena probe do proslavljenja, zar ne? Slažete li se sa mnom? Čija je to tada briga, da nas izvuče od kraja vremena probe do proslavljenja? To je tada Božija briga. On je tada već objavio našu večnu sudbinu. Mi smo zapečaćeni i samo čekamo da budemo izbavljeni. Amin? Ali dragi prijatelji, treba da razumete da ste u tom proglasu- ko je pravedan, neka i dalje čini pravdu; ko je svet, neka i dalje bude svet’, vi već izbavljeni. U toj tačci ste već spaseni. I to jednostavno uklanja ogroman teret sa vaših ramena, hoćete li se izvući od kraja vremena probe do proslavljenja, zar ne? Čujte ovo; knjiga ‘Maranata’ str.242: Kada Isus napusti svetinju, tada će oni koji su sveti i pravedni i dalje biti sveti i pravedni; jer će svi njihovi gresi biti…’, šta? ‘… izbrisani, i oni će biti zapečaćeni pečatom živog Boga. A oni koji budu nepravedni i pogani će i dalje biti nepravedni i pogani; jer više neće biti Sveštenika u svetinji da stavi njihove žrtve, njihove ispovesti i njihove molitve pred Očev tron. I stoga ono što je učinjeno da se duše izbave…’ ili sopstvene ili druge, mogao bih ubaciti… I stoga ono što je učinjeno da se duše izbave od nadolazaće oluje gneva, mora biti obavljeno pre nego Isus napusti najsvetije mesto nebeske svetinje.’ Čujem li ‘amin’? Dragi prijatelji, molim vas znajte, da nakon što bude objavljena ta presuda, tada će biti prekasno da se spremite! Biće isuviše kasno da se spremite. I moram vam reći, u Hristovo ime, da ta presuda dolazi vrlo brzo. Ona će brzo doći. Molim vas, nemojte zakasniti da upoznate Hrista kao Gospoda vašu pravdu. Čujem li ‘amin’? Kao šta? Gospoda vašu pravdu. Molim vas, uđite u odnos sa Njim, koji Mu potpuno omogućuje da živi u vama, da bi mogao u vaše ime da objavi sledeću presudu- Ko je pravedan, neka i dalje čini pravdu; i ko je svet, neka i dalje bude svet.’ Razumete li sada, šta je to što pokriva preostalu dimenziju greha od kraja vremena probe do proslavljenja? To je uračunata Isusova pravda. To je…, šta? Uračunata Isusova pravda. Došli smo do toga, da bismo radije umrli nego sagrešili, ali mi se i dalje…, šta? … borimo sa urođenim grehom. I to činimo sve do krune, a koja neće doći sve do zadnjeg trenutka, u treptaju oka u poslednjoj trubi’. (1.Kor.15:52.) Dakle, mi prolazimo kroz vreme muke Jakovljeve, posle kraja vremena probe do proslavljenja, još uvek sa…, čim? Sa urođenim grehom. I dalje je tu faktor greha. A šta ga pokriva? Uračunata pravda Isusa Hrista; uračunata pravda Isusa Hrista. A dragi prijatelji, kada Isus dođe u slavi na oblacima, od čega će isključivo zavisiti iskupljeni, da bi bili pravedni u Božijim očima? Od onoga što su sami po sebi? Ne, nego od toga što su u Isusu. Sećate se, da kada On dođe, a Pismo o tome govori… a uzgred, kada dođe ovaj sledeći put, hoće li Njegova slava biti sakrivena? O ne, prijatelji, nikako. Ona je skrivena u ljudskom telu prilikom prvog dolaska, ali prilikom drugog dolaska biće otkrivena. On dolazi sa beskrajnom slavom, i braćo, sestre, molim vas zapamtite, da je Božija slava oganj koji spaljuje greh. (Jev.12:29.) I upravo stoga ovo poniženo telo mora biti promenjeno, da bude nalik Njegovom proslavljenom telu (Fil.3:21.), ako mislimo biti sposobni da odemo kući sa Njim. Poslednji trag greha, preostalo prisustvo greha mora biti uklonjeno ‘u trenutku, u treptaju oka’, da nas pripremi za put na Nebo u prisustvu otkrivene slave. I dok Ga gledamo kako dolazi, šta Pismo kaže, šta ćemo zavapiti? Ko može opstati? Ko može opstati?’ (Otk.6:17.) Iskupljeni će to zavapiti- ‘Ko može opstati?’ A šta nam Isus kaže na to? ‘Dovoljna ti je Moja blagodat.’ (2.Kor.12:9.) Moja…, šta? Moja blagodat. Šta je blagodat? Nezaslužena naklonost. Iskupljeni Božiji narod, ne samo nakon kraja vremena probe, nego i neposredno pre proslavljenja, pre uznesenja na Nebo, i dalje zavisi od…, čega? Od blagodati! Čujem li ‘amin’? Od nezaslužene naklonosti… od blagodati! A kada On dođe, šta oni govore? Čujte ovo; to je dragoceni uvid. To se nalazi u ‘Instruktoru za mlade’ 31. maj 1900; na dnu 48. strane. Instruktor za mlade’ 31. maj 1900: ‘Odsada ćete videti Sina čovečijeg kako sedi sa desne strane sile, i dolazi na oblacima.’ Pauza. O čemu ovde govorimo? O drugom dolasku. 0 Čitamo dalje: ‘U tom danu Hrist će biti Sudija. Svaka tajna će izaće na svetlost pred Božije lice.’ A sad čujte- Biće tu dva radikalno suprotna iskustva, koja će zadesiti svako ljudsko biće; ili jedno ili drugo. Prvo je iskustvo onih, kojima će Hrist morati reći- Ko čini nepravdu, neka i dalje čini nepravdu. Ko je pogan, neka i dalje bude pogan.’ Ovo je njihovo iskustvo; čujte: Kakva će samo biti razlika između onih koji su odbili Hrista i onih koji su Ga prihvatili kao ličnog Spasitelja. Grešnici će tada videti svoje grehe bez pokrivala, koja bi ublažila njihovu grozotu. Strašan će to biti prizor, da će poželeti da se sakriju ispod planina ili u dubinama okeana, samo kad bi mogli izbeći gnev Jagnjetov.’ O brate, sestro, ne daj Bože da neko odavde bude u toj grupi u taj dan. Nek nas Bog usliši, da sledeće bude naše iskustvo; a to je iskustvo svih onih, kojima će Hrist moći reći- Ko je pravedan, neka i dalje čini pravdu. Ko je svet, neka i dalje bude svet.’ Kakvo će biti njihovo iskustvo toga dana kada Isus dođe? Šta će oni moći da kažu? Čitam dalje: Oni, čiji su životi sakriveni sa Hristom u Bogu će moći reći…’ Zapazite, gde su to oni! Oni su sakriveni…, gde? U Isusu Hristu. Hej, pa ja sam mislio da On nije više naš Posrednik. Ali, to ne znači da On više nije naša pravda. Čujem li ‘amin’? Više o tome kasnije, dragi prijatelji; jer je to veoma važno. Iako Isus više nije naš Posrednik, On je i dalje naša…, šta? Naša pravda. Čujte: ‘A oni čiji životi su sakriveni sa Hristom u Bogu mogu reći- Verijem u Onoga, koji je osuđen od Pilata, i predat sveštenicima i knezovima da bude razapet. Nemoj da gledaš na mene…’, na šta? ‘… na grešnika.’ Šta to oni kažu za sebe neposredno pre proslavljenja? Nemoj da gledaš na mene grešnika, nego pogledaj na…’, koga? … pogledaj na mog Zastupnika.’ Hvala Bogu, On je i dalje naš Zastupnik! Čujem li ‘amin’? On je i dalje naš Zastupnik! A ovo je nakon završetka vremena probe, prijatelji, a On je i dalje naš…, šta? Naš Zastupnik. Nemoj gledati na mene grešnika, nego pogledaj na mog Zastupnika. Nema ničega u meni što zaslužuje ljubav, koju je On pokazao, ali On je dao svoj život za mene. Gledaj na mene u Isusu.’ Čujem li ‘amin’? Gledaj na mene u Isusu. On je postao grehom za mene, da bih ja mogao biti učinjen pravednim u Njemu.’ Na čemu je isključivo zasnovana njihova nada? Zasnovana je na tome, šta su oni po blagodati u Hristu, a ne po tome šta su sami po sebi. Ustvari, šta oni to kažu? ‘Ne gledaj na mene grešnika.’ Nema ničega u meni vrednog… ničeg vrednog…’ Ali, da li su oni očajni? Nisu, jer nemaju nepriznatog greha, niti bilo koji greh gaje. Ustvari, oni mrze greh svim svojim bićem. Oni ga toliko mrze, da bi pre umrli, nego imali bilo šta zajedničko sa njim. I oni imaju pravo da kažu- ‘Ne gledaj na mene grešnika. Iako nema ničeg vrednog u meni, vidi ja sam ono što sam u Isusu. I u Njemu imam Božiju pravdu.’ Amin? Božija pravda je moja u Hristu. O, brate, sestro, hvalim Boga za radosnu vest, koja je otkrivena u toj presudi. Ko je pravedan…’ A koji je to jedini način da mi budemo pravedni? Samo uračunatom Isusovom pravdom. Mi smo to već zapazili; ‘Pregled i glasnik’ 3. septembar 1901: … besprekorna pravda se može zadobiti samo kroz uračunatu Hristovu pravdu.’ Samo kroz…, šta? Kroz uračunatu Hristovu pravdu. Te kada Bog kaže- ‘Ko je pravedan, neka i dalje čini pravdu’, On govori- ‘Onaj ko je pravedan Mojom uračunatom pravdom, neka bude pravedan…’, koliko dugo? ‘… zauvek.’ I prijatelji, kao što smo već zapazili, uračunata Isusova pravda je ta koja nam daje vrednost kroz beskrajna vremena večnosti. Nadahnuće nam kaže, da nas uračunata Hristova pravda uzdiže u sferu moralne vrednosti pred Bogom. (ST Aug 7, 1879.) To je ta uračunata Hristova pravda, koja nas postavlja na položaj veće časti, nego ijedno drugo biće u univerzumu – čak veće i od anđela koji nikada nisu pali! Jer mi imamo Božiju pravednost nama uračunatu, i mi, da bismo bili spaseni, imamo Boga koji je postao jedan od nas! I vrlinom utelovljenja, i vrlinom uračunate Božije pravde, ljudska rasa je uzdignuta za celu večnost u sferu moralne vrednosti sa Bogom. Vi i ja ćemo biti apsolutno zapanjeni i zadivljeni kada shvatimo koliko su dragocene Hristove haljine pravde; i koliko dugo ćemo biti u mogućnosti da uzrastamo iz slave u slavu, nalik karakteru koji nam je uračunat… i to za večnost. Za večnost. Amin? Koliko dugo vam treba da stignete do beskraja? Koliko dugo? Pa, beskrajno dugo! Stoga nam sluškinja Gospodnja govori, da će se napori za postizanje savršenog hrišćanskog karaktera nastaviti kroz svu večnost. (4T 520.1) Ne znam za vas, ali to izaziva ushićenje u mom srcu. Znate, večnost to je mnogo vremena. Šta bi bilo da stignemo do tog željenog mesta? Šta bi činili nakon toga? Bilo bi prilično dosadno, zar ne? Ali, hoćemo li ikada stići do toga, da više ne možemo uzrastati iz slave u slavu? Nećemo. Zašto? Jer se približavamo sličnosti beskrajne Božije slave! Stoga ćemo kroz beskrajna vremena večnosti biti u mogućnosti da uvek i stalno uzlećemo iz slave u slavu u beskrajno slavnu sličnost Hristu, ali stalno imajući pred nama večne visine koje trebamo dostići – a sve vreme nas Bog smatra…, kakvima? … beskrajno savršenima, i to zahvaljujući uračunatoj Hristovoj pravdi. Prijatelji, ta mogućnost treba da vas uzbudi do srži. Ako to nije slučaj, nešto nije u redu sa vama. To je beskrajno divnija mogućnost i prilika, nego bilo šta što ovaj svet može da ponudi; i kada se to uporedi sa svim bogatstvom, čašću i slavom, koje bi ljudska rasa mogla da vam da, ona bi trebala da vas toliko više privuče, da ni za jedan trenutak ne budete privučeni ovim svetom. Ali, znate li šta đavo radi? On nas usmerava na sve te sitnice, i zarobljava nas sa svim tim smećem, i svim tim zemaljskim slastima greha (Jev.11:25.), tako da mi skrenemo pogled sa večne slave (2.Kor.4:17,18.), koja je na raspolaganju apsolutno svakome od nas. Preklinjem vas, vas radi, a i Hrista radi, nemojte prodati svoje prvenaštvo za činiju čorbe! (Jev.12:16.) Molim vas, nemojte! Ko je pravedan, neka i dalje čini pravdu. Ko je svet, neka i dalje bude svet.’ Ako to izaberete, Bog će vam dozvoliti da to zauvek imate. Ali vi to morate izabrati. Hoćete li to izabrati? Mada je to lakše reći nego ostvariti, zar ne? Ali dragi prijatelji, ako se budete zadržavali kod krsta, i posmatrali tu ljubav, i cenu koja vam je to omogućila, ta ljubav će vas iz dana u dan sve silnije motivisati da birate Njega, tako da ne bude da je On umro uzalud za vas. Gledajte na Jagnje (Jov.1:36.), a u tom posmatranju vi ćete biti promenjeni. Hoćemo li ustati na molitvu? Oče nebeski, mnogo sam Ti zahvalan, zato što kada mi dođemo pred krst, tamo nalazimo dovoljnu blagodat u krvi i vodi. Ja Te molim, da sad dođemo, a da dolazimo i sve dane od sada pa do onog poslednjeg, kada nam Isus dolazi; molim Te da verom primimo i jedno i drugo, i krv i vodu, da bismo mogli biti, ne samo opravdani, nego i posvećeni. Ne samo da nam se uračuna pravda, nego da budemo i učinjeni svetima. Daj nam da upoznamo Isusa kao Gospoda našu pravdu, i daj da uzrastamo u potčinjavanju Njemu kao Gospodu; da sve dublje i potpunije uzrastamo u ljubavi prema Njemu, tako da dođemo do toga, da ćemo Ga toliko voleti, da bismo radije umrli nego Ga odbacili kao Gospoda. Tada ćemo moći biti zapečaćeni; a to je ono definitivno iskupljenje. Hvala Ti, što kada dođemo do tog iskustva, moći ćemo primiti onu divnu presudu- Ko je pravedan, neka i dalje čini pravdu. Ko je svet, neka i dalje bude svet.’ Oče moj, molim Te da to bude presuda za sve nas ovde. U Isusovo ime te to molim. Amin. Bog vas blagoslovio, braćo i sestre.