Select Page

Ova lekcija nije završen u pdf. Želite li nam pomoći? Radimo na ovom projektu. Ова лекција није завршен у пдф. Желите ли нам помоћи? Радимо на овом пројекту.

Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Ponovo ste dobrodošli, prijatelji. Hvala što ste tu. Cenim ovu privilegiju da proučavam sa vama; i ozbiljno se molim da Gospod vodi i upravlja ovo naše večerašnje proučavanje. Nadao sam se da ćemo obraditi i više od materijala koji nam je tu dodat, i mislim da ono što bismo trebali da uradimo, je da počnemo sa novom lekcijom, ovde na 49. strani. Napišite tu- lekcija broj 23; ‘Neka i dalje bude svet’. (Otk.22:11) 22. lekcija beše, ‘Neka i dalje…’, šta? ‘… čini pravdu.’ 23. lekcija počinje na 49. strani, i mi ćemo je nazvati- ‘Neka i dalje bude svet’. Još uvek ne mogu da napustim ovu temu, jer želim da pažljivo definišem iz Pisma i iz Duha proroštva, šta je ta svetost. To je naša suštinska podobnost za Nebo; ali šta sačinjava tu svetost? Kakvo će to iskustvo imati Božiji otkupljeni narod na kraju vremena probe, da Bog može da im kaže- ‘Ko je svet, neka i dalje bude svet’? Hajde da usmerimo svoju pažnju na to, dok večeras budemo nastavili sa proučavanjem. Ali pre nego nastavimo, šta prvo moramo učiniti? Lično pozvati Svetog Duha da bude u nama. Hoćete li kleknuti sa mnom? I dok se budete molili za sebe, molim vas pomolite se i za vašeg brata.

Oče nebeski, opet dolazimo pred Tebe i ponovo Te molimo – ne zato što mislimo da treba da Te uverimo, nego zato što mi treba da budemo uvereni. Mi smo tako skloni samodovoljnosti. Oprosti nam zbog toga. U molitvi priznajemo svoju potrebu i na taj način vežbamo svoju volju; i tako Tebi činimo mogućim da nam daš, ono što želiš da nam daš, ali to ne možeš, sve dok mi to ne tražimo. Pomaži nas svojim Svetim Duhom, da naše večerašnje proučavanje Tvoje Reči, bude više od samo intelektualne vežbe. Neka to za nas bude iskustvo koje menja život. Oče, mi želimo, ne da samo intelektom prihvatimo istinu, nego da je prigrlimo i osećanjima, i što je najvažnije, želimo da joj se potčinimo svojom voljom, da bismo je mogli iskusiti u našim životima. Silom Duha Svetog, dok budeš blagoslovio mene u vođenju ovog proučavanja, i dok budeš blagoslovio moju braću i sestre u proučavanju, daj da čineći to, budemo još više nalik na Isusa; to je naša molitva u Isusovo ime. Amin.

Bez svetosti niko neće videti Boga’ (Jev.12:14), kaže Pismo; i dragi prijatelji, kada Sudija koji je takođe i naš Zastupnik… A uzgred, nije li to divna vest, da je Sudija naš Zastupnik? To skoro da je nepravedno, ali hvala Bogu što je tako. Naš Sudija je i naš Zastupnik! I kako da izgubite parnicu, kada imate takvog Prijatelja na sudu? A On nas voli toliko, da je dao i svoj život za nas. Kada Sudija kaže- ‘Ko je svet, neka i dalje bude svet’, kakvo On to iskustvo potvrđuje? On kaže- ‘Neka i dalje bude svet…’ I to nije nešto što On tada čini. To je nešto što je već ostvario sa nama, i što nam od tada za večnost dodeljuje. Pratite li ovo? I šta je ta svetost?

Molim vas znajte, da to svakako ima veze sa onim što se odigrava u umu. Zašto? ‘Ono što čovek misli u svom srcu, to je on…’ (Prič.23:7) Stoga, ako mislimo biti sveti, gde to moramo biti sveti? U našim srcima, u našim umovima. Moramo biti sveti između levog i desnog uva. Zato je Isus rekao- ‘Blago onima koji su čistog srca, jer će Boga videti.’ (Mat.5:8) Želite li videti Boga? … a hoćemo uskoro, i to u neskrivenoj slavi; i dragi prijatelji, ako mislimo da se to desi, moramo biti…, kakvi? Čisti u srcu. Moramo imati svetost tamo gde se to zaista računa- u svojim srcima, i to je naša suštinska podobnost za Nebo. I kada Hrist kaže- ‘Neka i dalje bude svet’, On neopozivo objavljuje našu podobnost za Nebo. A kako ćemo je imati? I šta je uključeno u posedovanju takve podobnosti?

Evo još jednog stiha- Kol.2:9, a to nalazimo kroz celo Pismo, nerazdvojivu vezu zvanja i podobnosti – opravdanja i posvećenja. Već smo to zapazili, ali zapazite to u ovom kontekstu: ‘Jer u Njemu živi svaka punina božanstva telesno; i vi ste potpuni…’, gde? ‘… u Njemu, koji je glava svakom poglavarstvu i vlasti.’ To je naša ispravnost pred Bogom; to j naše opravdanje. Ali molim vas zapazite, da ako mi imamo odnos sa Njim, i ako smo potpuni u Njemu, šta ćemo još iskusiti? 11. stih: ‘U Njemu ste takođe…’, šta? ‘… obrezani nerukotvorenim obrezanjem, odbacivši telo greha mesnih obrezanjem Hristovim.’ O dragi prijatelji, ovo je svetost kakvu trebamo imati. Naša srca moraju biti potpuno obrezana i odvojena od naše nesvete telesne prirode. Pratite li ovo?

Nadahnuće nam kaže, da možemo imati sveto srce ovde i sada, ali ne možemo imati sveto telo ovde i sada. (2SM 32.1) Ali, molim vas znajte da naša srca prebivaju u telesnoj prirodi; pa kako će sveta srca biti takva u nesvetom telu? Ona moraju biti potpuno obrezana. Čujem li ‘amin’? Sva njihova privrženost željama tela mora biti odbačena. Upravo o tome govori Pavle u Rim.2:29: … ono je obrezanje srca Duhom, a ne slovima.’ Vidite, postoji tipično obrezanje, koje je imao Božiji narod u stara vremena, i oni si mislili da ih to čini svetima; to je bio samo tip duhovnog obrezanja, koje jedino može da nas učini svetima, a to je obrezanje srca. Pratite li ovo? E sad dragi prijatelji, ovo obrezanje srca je odbacivanje privrženosti za bilo koju želju tela, a posebno onih na nivou misli i osećanja. Čujte kako nadahnuće govori o tome; Pregled i glasnik’ 24. april 1900: Mi moramo učiti od Hrista. Moramo znati, šta je On za one koje je otkupio. Moramo shvatiti, da je kroz veru u Njega naša privilegija da budemo zajedničari božanske prirode i da izbegnemo iskvarenost koja je u svetu kroz želje tela. I tada smo očišćeni od svih greha, od svih mana karaktera. Mi ne treba da zadržimo ni jednu grešnu sklonost…’ Ne treba da… šta? Zadržimo ni jednu grešnu sklonost. E sad, čekajte malo. Setite se da smo zajedno zapazili – mislim da to imate na 47. strani – u stvari to je Saveti roditeljima, učiteljima i učenicima’; to je na vrhu 20. strana: Postoje nasleđene i stečene sklonosti ka zlu, koje moraju biti pobeđene. Apetit i strasti moraju biti dovedeni pod kontrolu Svetog Duha. Nema kraja borbi sa ove strane večnosti.’ Pa ako ne treba da zadržimo ni jednu grešnu sklonost, da li to znači da možemo biti slobodni od svih grešnih sklonosti sa ove strane večnosti? Ne. Prijatelji, mi ne dobijamo sveto telo, sve do kada? Sve do drugog dolaska, kada ‘u trenutku, u treptaju oka…’ (1.Kor.15:52) … ovo poniženo telo bude preobraženo nalik Njegovom slavnom telu.’ (Fil.3:21) Tek tada ćemo imati sveto telo, i to sveto telo više neće imati nikakve sklonosti ni tendencije ka zlu. Jedva čekam da dobijem to sveto telo. Ali naša telesna priroda sa ove strane večnosti će imati grešne sklonosti. O čemu mi to ovde govorimo, kad nam je rečeno- da ne treba da zadržimo ni jednu grešnu sklonost? Molim vas razumite, rečeno nam je da ne treba da ih se držimo, ni da ih gajimo u oblasati našeg srca. Čujte, to postaje veoma jasno. Čitam dalje: ‘Kao zajedničari božanske prirode nasleđene i stečene sklonosti ka grehu su odstranjene…’, odakle? ‘… iz karaktera.’ I to je obrezanje srca. Sve naše prirodne sklonosti ka sebičnosti možemo, Božijom bagodaću, da naučimo da ih odbacujemo trenutačno i dosledno čak i u oblasti naših…, čega? Naših misli. To je obrezanje srca, i to je, dragi prijatelji, istinska svetost. Čujem li ‘amin’? Dok smo zajedničari božanske prirode nasleđene i stečene sklonosti ka grehu su odstranjene iz karaktera, i mi posedujemo živu silu za dobro. Svakodnevno učeći od božanskog učitelja i učestvujući u Njegovoj prirodi, mi sarađujemo sa Bogom u pobedi nad sotonskim iskušenjima. Bog radi i čovek radi, da bi čovek mogao biti jedno sa Hristom, kao što je Hrist jedno sa Ocem.’ A sada dragi prijatelji, molim vas razumite, da ovo obrezanje srca nije nekakav mukotrpan i bolan proces. Da, to zahteva samoodricanje, i sigurno je da zahteva marljiv i istrajan napor. Ali ono na čemu želim da insistiram je, da kada smo motivisani ljubavlju prema Hristu, to i nije nekakva obaveza, nego je više…, šta? Zadovoljstvo. I to nije toliko ostavljanje stvari koje ne želimo da ostavimo, nego je to učenje da se držimo za Njega, i da usmeravamo naša srca, umove i misli na Njega, koga iz dana u dan sve više volimo. Amin? I dok su naša srca i umovi, naše misli i osećanja privučeni Hristom, mi ćemo prirodno napustiti telesna dela. Razumete li, šta to pokušavam da objasnim? Šta je Isus rekao? I kad budem podignut, sve ću…’, šta? ‘… privući k sebi.’ (Jov.12:32) Dragi prijatelji, dok gledamo Hrista raspetog i dok razmišljamo o Njegovoj beskonačnoj ljubavi On će nam postajati sve privlačniji… Čujem li ‘amin’? … sve dok ne postane naša veličanstvena opsesija, te će naša srca, naša osećanja i naše misli biti okupirane Njime. I što više budu naše misli i osećanja bile privučene Njime, manje će biti privučene željama tela i stvarima ovog sveta. Kako to naša pesma izražava? Usmeri svoje oči na Isusa i pogledaj u Njegovo predivno lice, pa će stvari ovog sveta postati…’, kakve? … tuđe i mračne u poređenju sa Njegovom slavom i blagodaću.’ Što više postajemo zaljubljeni u slavu, tj. u Božiji karakter, sve će nas manje privlačiti želje tela i stvari ovog sveta. Zato želim da pogledate u pozitivnu stranu ovog procesa obrezanja srca. To i nije tako bolno odvajanje od želja tela i stvari ovog sveta, kao što je radosno pripajanje Isusu. I tada to biva pozitivno i lepo. 2.Kor.5:14,15: ‘Jer nas ljubav prema Hristu nagoni…’ Vidite li, koja je to motivaciona sila u ovom obrezanju tela, odbacivanju svih naših sklonosti da popuštamo sebi i da živimo za sebe? Koja je? Ljubav prema Hristu! Jer nas ljubav prema Hristu nagoni, da ovako rasuđujemo, ako Jedan umre za sve, to dakle svi umreše; On je umro za sve, da oni koji žive, ne žive više za…’, koga? … za sebe, nego za Onoga koji je za njih umro i vaskrsao.’ Ali dragi prijatelji, kada prepoznamo koliko nas samo Hrist voli, mi Mu uzvraćamo ljubav. To je i jedini način kojim Ga možemo voleti. Mi Njega volimo, jer je On prvo voleo nas.’ (1.Jov.4:19) No shvatite, da što više razumemo koliko je to On nas prvo voleo, više ćemo mi Njega voleti za uzvrat. A što više budemo voleli Hrista, manje ćemo voleti greh. Pratite li ovo? Molim vas shvatite, da ako imamo ljubav prema grehu, željama tela i stvarima ovog sveta, to je alarm koji nam govori, da mi još uvek ne volimo Hrista kako bismo trebali. Vidite, ne možete u isto vreme voleti i Hrista i svet. Jednostavno ne možete. Stoga, ako nameravate da se oslobodite svojih prirodnih sklonosti, želja tela i stvari ovoga sveta, morate svakoga dana jačati svoju vezu sa Hristom…, svakodnevno. Znaci vremena’ 8. juli 1897. Obratite pažnju na ovo upozorenje: … i kad budem podignut, sve ću privući k sebi. Pitanje je postavljeno- Zašto onda svi nisu privučeni Hristu? To je zato što oni ne dolaze; jer njihov izbor nije da umru svome ‘ja’; jer oni žele, baš kao i Juda, da zadrže svoju individualnost, svoje prirodne i negovane osobine karaktera. Iako im je data svaka prilika, svaka povlastica, ipak se oni neće odreći tih sklonosti, a koje će ih odvojiti od Hrista, ako ih ne budu odstranili iz karaktera.’ Upozoreni ste! Ako biste nastavili da negujete te osobine karaktera, i ako bi one bile primljene na Nebo, tamo bi ponovo izazvale pobunu.’ Au! Ima toliko istine u tome, dragi prijatelji. Promislite o tome sa mnom. Pre svega shvatite, da ako ne bismo odstranili tu privrženost telesnim željama iz našeg karaktera, iz naših srca… a setite se, da šta se odigrava u srcu, to nas čini onim što jesmo, što podrazumeva naše misli i osećanja. Tako da ako ne budemo odbacili tu privrženost željama tela čak i u oblasti naših misli, ako prionemo makar i za jednu telesnu želju, sami ćemo sebe lišiti Neba. Moram to otvoreno da vam kažem, dragi prijatelji. Vidite, kada se Bog bude pozabavio sa grehom sledeći put, On će to učiniti tako, da se osigura da se to više nikada…, šta? ne ponovi. (GC 504.1) Slažete li se? A kako će On to učiniti, da se više nikada ne ponovi? Hoće li On to učiniti tako što će reprogramirati ljudski um, oduzimajući nam našu slobodnu volju, i time se potpuno osigurati da više niko ne izabere da se ponovo pobuni protiv Njega, jer je eto On učinio to nemogućim? Da li je to način, kojim će se osigurati da se greh više nikada ne ponovi? Ne, ni u kom slučaju. Dragi prijatelji, otkupljeni su slobodni, ustvari oni su slobodniji nego što su to ikada bili. Oni imaju slobodnu volju, i tehnički oni bi mogli da izaberu da se pobune protiv Boga. Oni bi mogli da izaberu greh, ali oni to nikada neće učiniti. A zašto? Jer su u svom životu u vremenu probe došli do toga da toliko mnogo vole Boga, i isto toliko mrze na greh, da bi radije…, šta? umrli, nego imali ikakve veze sa grehom. I samo takvom narodu je bezbedno poveriti večnost, jer iako bi tehnički mogli da ponovo podignu užasnu pobunu greha, oni to nikada neće. Amin? Oni to nikada neće. A zapazite uzgred, da je Bog odgovoran za sreću svih nepalih, bezgrešnih bića u univerzumu; a oni su, uveravam vas, zabrinuti kome će to biti poveren večni život. Nisu li? I stoga će On dovesti na Nebo samo one čija su srca u potpunosti obrezana. Ima li to vama smisla? Jer vidite, kada On dođe, On će ukloniti tu nižu, iskvarenu prirodu, nazvanu telo, zar ne? On će preobraziti ovo poniženo telo, da bude jednako telu Njegove slave.’ (Fil.3:21) Ali, može li On to učiniti? Može li On ukloniti tu preostalu nižu prirodu- nazvanu telo, i zameniti je za proslavljeno telo, ako mi negujemo makar i jednu telesnu želju? Može li On to učiniti, a da ne ugrozi našu slobodnu volju? Vidite li, šta pokušavam da vam ilustrujem? Ako ja negujem makar i jedan greh – a potreban je samo jedan – i ako se ja držim njega, kada dođe vreme da se ovo poniženo telo ukloni, u trenutku, u treptaju oka, može li ga Bog ukloniti, a da ne ugrozi moju slobodnu volju? Može li? Ne dragi brate, sestro, jer ja sam izabrao da ga se držim: i ako vi i ja to izaberemo, moraćemo biti uništeni zajedno sa njim. Čujem li ‘amin’? Molim vas, budite pošteni prema sebi u ovome. Nemojte se igrati, a što se ovoga tiče. Potrebno je samo da se neguje jedan greh (COL 316.2), pa da Bogu bude jasno da ne želite da ga se odreknete, i ako nastavite da ga se držite, vi ste izabrali da budete uništeni zajedno sa njim. Znam, da je teško to progutati, ali shvatite da vam govorim istinu. Molim vas, razumite to. Bog neće ukloniti vašu telesnu prirodu i zameniti je za proslavljeno telo, osim ako vaše srce ne bude potpuno obrezano, a vi, iz ljubavi prema Hristu, Mu ne dozvolite da ukloni svu tu privrženost telesnim željama. I molim vas zapazite, da se ovo obrezanje srca ne dešava pri proslavljenju, nego se dešava pre toga… baš kao što sam upravo objasnio. Bog ne može u trenutku, u treptaju oka ukloniti telesnu prirodu, što je proslavljenje, osim ako Mu već niste dozvolili da ukloni svaku privrženost željama tela; i to baš svaku. Božija čudesna milost’ str.243: Verujemo bez sumnje da Hrist uskoro dolazi.’ Nadao sam se da ću čuti ‘amin’ na ovo. Daću vam još jednu priliku; Verujemo bez sumnje da Hrist uskoro dolazi.’ Dobro. To za nas nije samo priča, to je realnost… Kada On dođe, On nas neće čistiti od greha, ne bi li uklonio mane našeg karaktera, ili nas iscelio od slabosti naše naravi i temperamenta. Ako se to i ostvari u našem slučaju, to će biti ostvareno pre Njegovog dolaska. Kada Gospod dođe, oni koji su sveti i dalje će biti…, šta? Sveti. Oni, koji su održali svoje telo i duh u svetosti i časti, primiće…’, šta? … završni dodir besmrtnosti. Ali, oni koji su nepravedni, neposvećeni i nečisti, ostaće to zauvek. Neće tada biti ništa učinjeno da se uklone njihove mane, da bi im se dao svet karakter. Gospod se neće tada baviti procesom prečišćavanja, ne bi li im uklonio grehe i njihovu iskvarenost. Sve to bi trebalo da se desi u ovom vremenu probe. Sada je čas, da se to delo ostvari za nas.’ Amin, brate, sestro? Kad je čas za to? Sada. Proslavljenje je samo…, šta? Završni dodir. To je završna potvrda da je život promenjen iz slave u slavu… i sve potpunije uzrastajući u sličnost Hristu po karakteru; učeći da sve doslednije dovodimo i naše misli u poslušnost Hristu; a odbijajući da se prepuštamo željama tela, čak i u privatnosti naše mašte, sve dok konačno ne budemo zapečaćeni; i onda, ‘u trenutku, u treptaju oka’ budemo proslavljeni. Vidite, kao što to u Isa.60 stoji, a to beše naš klučni stih u ovom seminaru. 7. stih: Bog kaže- Proslaviću dom svoje…, šta? Svoje slave. Ko je to kandidat za proslavljenje? To su oni, koji su dozvolili da se u njima obnovi Hristov karakter. Stvoreni smo da budemo Božiji hram, i da proslavljamo Boga u našem telu i duhu, a što je Njegovo, zar ne? (1.Kor.6:19,20) I dok, po blagodati, učimo da u ovom telu budemo obnovljeni iz slave u slavu, i da odražavamo Njegovu slavu, do punine naših grehom oslabljenih sposobnosti, mi postajemo prebivalište Njegove slave, i On će nas…, šta? On će proslaviti dom svoje slave. On će dovršiti taj proces ‘u trenutku, u treptaju oka’, sa spasenjem i našeg tela, i daće nam proslavljeno telo, nalik Njegovom. O, kako ja čeznem za tim! Ne znam kakvo će to telo zapravo biti, ali sluškinja Gospodnja nam kaže, da će ga ono zadovoljiti. Daće nam telo koje će Ga zadovoljiti (Mar 301.1), a to me čini veoma ushićenim, jer je čežnja celog mog bića da zadovoljim Isusa. Izgled da ću imati telo koje će mi On dati, a koje će Ga zadovoljiti, mene čini ushićenim. Evo izjave, koju želim da podelim sa vama. Ona je poprilično duga, ali je veoma značajna, a što se tiče ovog obrezanja srca, i ove svetosti koju mi moramo imati. Ovde sam dao pogrešnu stranu. Nalazimo je u ‘Velikoj borbi’, ali ne na 425. strani, nego na 623. strani; želim ovo da podelim sa vama. Ali, zabeležite tu- ‘Velika borba’ str. 623; i ja ću da to čitam iz knjige. To je duboko značajno i važno da se razume. Slušajte pažljivo; rekao sam vam na početku proučavanja da ćemo se veoma čvrsto držati onoga šta je Gospod rekao, tako da budemo sigurni da se držimo pravog i uskog puta istine. Citiram: Sada, dok naš veliki Prvosveštenik vrši službu pomirenja za nas, mi treba da tražimo da postanemo savršeni u Hristu. Čak ni u mislima naš Spasitelj nije mogao biti doveden do toga da popusti sili iskušenja.’ Čak ni u…, čemu? Ni u mislima. ‘Sotona nalazi u ljudskim srcima neke tačke u kojima može da zadobije uporište; neka grešna želja se neguje…’ Pauza. Šta je ovde problem? Nismo obrezani u ovoj oblasti, zar ne? Prionuli smo za neku telesnu želju. Nismo se, Hristu za ljubav, odvojili od toga. Još uvek volimo greh. Nazad na citat: ‘Sotona nalazi u ljudskim srcima neke tačke u kojima može da zadobije uporište; neka grešna želja se neguje, a time njegova iskušenja utvrđuju svoju silu. Ali, Hrist tvrdi za sebe- Ide knez ovog sveta, i u Meni nema ništa.’ (Jov.14:30) Sotona ne može da nađe ništa u Božijem Sinu, što bi ga osposobilo da zadobije pobedu. On je održao zapovesti svoga Oca, i nema greha u Njemu, što bi sotona mogao iskoristiti kao svoju prednost. To je stanje u kakvom moraju biti oni, koji će proći kroz vreme nevolje.’ E sad molim vas razumite, tu je i greh u nama. U nama je ‘urođeni greh’, i to sve do kada? Do proslavljenja. A to ne znači da mora biti greha u nama, koje sotona može da iskoristi kao svoju prednost. Jer ako su naša srca u potpunosti obrezana, pa čak i ako i dalje imamo telesne želje, koje će sotona pokušati da isprovocira, mi ćemo ih trenutno i dosledno odbijati, a naše misli dovoditi u poslušnost Hristu, i to iz ljubavi prema Njemu, a u sili Svetog Duha. To je pobeda; to je dosledna pobeda. Jeste li ovo razumeli? To je, dragi prijatelji, iskustvo koje možemo i moramo imati; doći do toga, da toliko volimo Hrista, da trenutačno i dosledno odbijamo iskušenja, dok naše misli dovodimo Njemu u poslušnost. Čitam dalje: U ovom životu treba da se odvojimo od greha, kroz veru u iskupljujuću Hristovu krv. Naš dragi Spasitelj nas poziva da Mu se pridružimo, da ujedinimo našu slabost sa Njegovom silom, naše neznanje sa Njegovom mudrošću, našu nedostojnost sa Njegovim zaslugma. Božije proviđenje je škola u kojoj treba da naučimo Isusovu krotost i poniznost. Gospod ne postavlja uvek pred nas ono što bismo sami izabrali, što se nama čini lakšim i ugodnijim, nego one prave životne ciljeve. Na nama je da sarađujemo sa onim saradnicima koje Nebo upošljava u poslu usklađivanja naših karaktera sa božanskim modelom. Niko ne može da zanemari ili odloži ovo delo, osim uz stravičnu opasnost po svoju dušu.’ Završen citat. O, brate, sestro, molim vas nemojte kasniti u ovom obrezanju srca. Molim vas nemojte! Da, to obrezivanje će izazvati bol, ali dragi prijatelji uveravam vas, da radost koju ćete iskusiti dopuštajući Isusu da odstrani sve privrženosti telesnih želja i stvari ovoga sveta, će učiniti patnju obrezivanja relativno beznačajnom, da je se nećete ni sećati. Vidite, ta patnja nije vredna da se upoređuje sa…, čim? Sa slavom. (Rim.8:18) Čujem li ‘amin’? A šta je slava? Karakter, zar ne? I dok radimo sa Hristom, iz ljubavi Njemu, a u sili Svetog Duha, učeći da dovedemo naše misli i osećanja, naše karaktere, sve doslednije u sklad sa duhom zakona, i učeći da sve brže odbijamo da se prepuštamo željama tela… Da, to možda zahteva patnju, samoodricanje i samopožrtvovanje, ali tu patnju nije vredno porediti sa slavom; a ja tu ne govorim o slavi u budućnosti, nego govorim o radosti i sreći svetosti sada i ovde. Znajte, da jedini način da bilo ko od vas bude srećan, jeste da nauči da bude svet! A svetost mora da se zadobije ovde. Što čovek misli u svom srcu, ono je on.’ (Prič.23:7) Dakle da, biće tu patnje, nelagodnosti i samoodricanja, ali vas uveravam, da će to biti i više nego nadoknađeno radošću i srećom ovde i u večnosti, a što dolazi kroz svetost tj. sličnost Bogu. Molim vas shvatite to! Cilj evanđelja je da nas dovede do toga da nam srca budu u potpunosti obrezana. Sve naše misli i osećanja se odvajaju od njihovih prirodnih veza želja tela i stvari ovoga sveta, i one se obavijaju i ispunjavaju, i zaljubljuju u, i opsednute su sa, Isusom To je cilj evanđelja, da se promenimo obnovljenjem uma (Rim.12:2), da se ljudi koji po prirodi vole greh a mrze Boga, učine ljudima koji natprirodno mrze greh a vole Boga. Amin? To je ono što evanđelje čini. Ono je ‘sila Božija na spasenje.’ (Rim.1:16) Ono nas spasava, ne samo od kazne za greh, nego nas takođe spasava i od sile greha, i mi moramo iskusiti tu silu u našim životima. 1.Jov.2:1: ‘Dečice moja, ovo vam pišem da…’, šta? ‘… da ne grešite.’ To je cilj, da prestanemo da grešimo. Zato je evanđelje i napisano, a Jovan koji je ovo napisao, je onaj koji je napisao najlepšu priču u njegovom evanđelju; bar po mojoj proceni. Volim Jovanovu knjigu; on kaže: ‘Dečice moja, ovo vam pišem da…’, šta? ‘… da ne grešite.’ Svrha evanđelja je da nas oslobodi despotskog ropstva grehu, sebi i sotoni. No zapazite, šta on milostivo dodaje- … i ako ko sagreši, imamo…’, šta? … imamo Zastupnika kod Oca, Isusa Hrista, pravednika.’ A u 1.Jov.1:9 stoji- ‘Ako priznamo svoje grehe, On je…’, šta? … veran i pravedan da nam oprosti naše grehe, i očisti nas od svakog bezakonja.’ Ali dragi prijatelji, molim vas razumite nešto ovde. Vi i ja moramo u potpunosti iskusiti preobražavajuću silu evanđelja, tako da dođemo do toga da ćemo pre umreti nego sagrešiti. Zašto? Zato što nećemo uvek imati Prvosveštenika kome možemo priznati naše grehe, te primiti oproštenje. To je važan koncept, koji treba razumeti. Vidite, kada Isus prekine sa svojom prvosvešteničkom službom, više neće biti nikoga kome bismo mogli priznati namerni greh. Da li me pratite? I zato, dragi prijatelji, mi moramo da dođemo do toga da završimo sa namernim činjenjem greha, i to mora da se desi pre nego Isus završi sa svojom prvosvešteničkom službom. Odabrane poruke 1′ str.343,344; Molim vas razumite ovu značajnu istinu. ‘Hrist je predstavljen kako kontinuirano stoji pred oltarom momentalno nudeći žrtvu za grehe sveta. On je poslanik istinite skinije, koju je Gospod sačinio a ne čovek. Otkupiteljska žrtva kroz Posrednika je od suštinskog značaja, zbog…’, čega? ‘… neprestanog činjenja greha.’ Zašto je od suštinskog značaja otkupiteljska žrtva? Zbog…, čega? Zbog neprestanog činjenja greha. Dragi prijatelji, Isus Hrist mora imati narod, koji iz ljubavi prema Njemu, više ne čine greh namerno. Kada bude imao takav narod, On će moći ostaviti sa strane Njegove prvosvešteničke haljine i doći da nas povede u naš pravi dom. Vidite li to? Nek nam Bog pomogne da budemo takav narod. Juda 24: ‘A Onome koji nas može sačuvati od greha i bez mane, i postaviti čiste pred svojom slavom u radosti.’ Naš Prvosveštenik želi i više od toga da nam samo oprosti naša saplitanja i padove. On želi da nam pomogne da se više ne saplićemo i padamo. Čujem li ‘amin’? Vidite, već smo to zapazili, šta je Jovan rekao- Ko je rođen od Boga, taj…’, šta? ‘… ne greši.’ (1.Jov.3:9) Ali, na grčkom to je u sadašnjem aktivnom vremenu. Tu doslovno kaže- Ko je rođen od Boga, taj…, šta? Ne greši neprestano. Ali, oni koji su rođeni od Boga i dalje ponekad učine greh. Oni se sapliću i padaju zbog nedostatka molitve i straženja. To je na grčkom u aoristu, i to Jovan govori kad kaže- Ako sagrešimo, imamo…’, šta? ‘… Zastupnika kod Oca.’ Ako smo uhvaćeni da ne stražimo, te padnemo, jer znate, mi ne volimo Isusa koliko bismo trebali, ili skrenemo pogled sa Njega, ili, znate već, ne stražimo, tada, Bogu hvala, imamo Zastupnika i možemo da Mu to priznamo. Ali, On želi da nas dovede do takvog nivoa zrelosti, da Ga toliko volimo i da smo toliko zavisni od Njega, da Mu dozvoljavamo da nas sačuva čak i od saplitanja i padanja. Amin? A On je sposoban da nas sačuva od toga! Verujete li to, prijatelji? Molim se da verujete, a to je iskustvo nivoa zrelosti koji moramo imati. To je nivo zrelosti koji mi moramo imati. Svedočanstva 5′ str.53: ‘Makar i jedna loša crta karaktera, jedna grešna želja koja se neguje, u svoje vreme će neutralisati silu evanđelja.’ Ovo je otrežnjujuća izjava, dragi prijatelji! Znam da neke od ovih stvari neće biti spremno ni pozitivno prihvaćene od nekih ovde, ali sve jedno moram to da podelim sa vama. ‘Makar i jedna loša crta karaktera, jedna grešna želja koja se neguje, u svoje vreme će neutralisati silu evanđelja.’ Evanđelje je sila Božija na spasenje, koja nas ne spasava samo od kazne za greh, nego i sile greha, i ako vi odbijate da vas evanđelje oslobodi od sile greha, vi odbijate da vas ono oslobodi i od kazne za greh. Vi neutrališete silu evanđelja, ako negujete makar samo jedan greh. Čitamo dalje: Mnoštvo grešnih želja ukazuje na obmanu duše. Svako povlađivanje tim željama jača averziju duše prema Bogu. Teret dužnosti i zadovoljstva greha su sveze kojima sotona hvata ljude u svoje zamke. Oni koji bi radije umrli nego učinili nešto pogrešno su jedini koji će se naći vernima.’ A čime se to đavo služi da nas spreči da to iskusimo? Teretom dužnosti i zadovoljstvom greha. Ali dragi prijatelji znajte, da đavolske sile, koje se koriste teretom dužnosti i zadovoljstvom greha, a da bi nas držale u ropstvu grehu, su skršene kada se u nama pojavljuje ljubav prema Isusu Hristu. Jer vidite, što Ga mi više volimo, to dužnost više i nije dužnost, nego je…, šta? Zadovoljstvo. I nije više teret dužnosti i zadovoljstvo greha, nego je zadovoljstvo dužnosti, a teret greha. Čujem li ‘amin’? Jer vidite, što više volite Hrista i želite da Mu udovoljite, vi osećate sve veće zadovoljstvo u tome; a sve vas više boli da Ga povređujete, znajući da Njega greh povređuje! I tako greh postaje bolan za vas, jer Isusa to povređuje. Ima li to vama smisla? Ali, sve ovo će biti naše iskustvo, samo ako uzrastamo u ljubavi prema Isusu. Ako biste pokušali sa obrezanjem srca bez stvarne ljubavi prema Isusu, to bi bio krajnje bolan proces. Ustvari, to se ne bi ni desilo, jer se tako i ne može desiti. Vi morate uzrastati u ljubavi prema Isusu. Evo ga još jedan koncept, koji želim da sada brzo razvijem, i to što se tiče koncepta o kraju vremena probe i prestanku Hristove posredničke uloge. Ima dosta toga što možemo naučiti iz Nojevog iskustva. Zaista, šta je to Isus rekao? Mat.24:37: Jer kao što je bilo u vreme Nojevo, tako će biti i dolazak Sina čovečijeg.’ Sećate se, zar ne, kada su Noje i njegova porodica ušli u barku, šta se posle toga desilo? Vrata su bila zatvorena. Jesu li oni sami zatvorili vrata? Nisu. Ko je zatvorio vrata? Bog. (1.Moj.7:16) Molim vas, razumite nešto. Nakon što su oni ušli u barku, vrata su neko vreme bila otvorena. Šta je to Bog radio? On je milostivo odugovlačio čekajući, ne bi li još neko izabrao da uđe. Pratite li ovo? A kada je postalo potpuno jasno da više niko ne želi da uđe, šta je tada Bog učinio? On je zatvorio vrata. Je li to značajno? O da, to je veoma značajno, prijatelji. Vidite, vrata probe samo što se nisu zatvorila, a Bog milostivo odugovlači držeći ih otvorenim. Zašto? Petar nam govori: Bog ne želi da iko propadne, nego da svi dođu u pokajanje.’ (2.Pet.3:9) E sad razumite, da kada ljudska rasa dođe do tačke da toliko otvrdne na privlačnost Hristove ljubavi, odupirući joj se, a sa druge strane bude toliko privučena željama tela i stvarima ovoga sveta, tako da nikada ni ne pomisle na pokajanje, bez obzira na to šta Bog čini, a Bog nikada ne prisiljava, te će zbog njihovog konačnog i neopozivog izbora, Bog…, učiniti šta? … zatvoriće vrata; Bog će zatvoriti vrata. Želim da razumete, da završetak vremena probe nije neka proizvoljna stvar koju je Bog tako odlučio, te će jednostavno u određenom momentu reći- U redu, vreme probe je završeno’; a da je sačekao samo još pet minuta, neko bi se pokajao i obratio. Nekada sam mislio da je to tako, ali to nije u skladu sa činjenicom da Bog ne želi da iko propadne, nego da svi…’, šta? … dođu u pokajanje.’ Kada se vreme probe završi, ko god nije u barci će…, šta? … propasti; a ovog puta svet neće biti očišćen vodom, nego će ovaj put biti očišćen vatrom. (2.Pet.3:10-12) I kada se vrata zatvore, svi oni napolju će propasti; a pošto Bog ne želi da bilo ko propadne, nego da svi dođu u pokajanje’, insistiram, da će vrata biti zatvorena, jer više niko ne bi došao u pokajanje, makar ona bila zauvek otvorena. Pratite li ovo? I stoga kraj vremena probe nije neka proizvoljna stvar. Molim vas znajte, da će njega odrediti ljudski rod, kada svako donese neopozivu odluku. I upravo stoga postoje samo dve presude. Ko čini nepravdu, neka i dalje…’, šta? ‘… čini nepravdu. Ko je pogan, neka i dalje bude pogan. Ko je pravedan, neka i dalje bude pravedan. Ko je svet, neka i dalje bude svet.’ On ne kaže- ‘Onaj ko se još nije odlučio, neka ostane neodlučan.’ Je li to rekao? A zašto nije? Jer tada neće biti onih koji se nisu odlučili. Svako je doneo konačnu, neopozivu odluku, i upravo zato svako ima ili pečat ili…, šta? … žig. Razumete li šta vam to pokušavam objasniti? Je li vam jasno? Zapečaćen je onaj koji je tako utvrđen u istini, da će radije umreti nego sagrešiti. Žigosan je onaj koji je tako utvrđen u grehu, da će radije umreti nego biti poslušan. A Bog će nam dozvoliti da napravimo naš konačni izbor, i vrata će biti…, šta? … zatvorena. Molim vas braćo, sestre, želim da budete u barci kada se to dogodi. Molim vas, postarajte se da budete u barci kada se to dogodi. A ta barka je Isus Hrist. Sukob i hrabrost’ str.39: Milost je prestala da zastupa grešni ljudski rod. Zveri poljske i ptice nebeske su ušle u sklonište. Noa i njegov dom su u barci, i Gospod ih je zatvorio. Masivna vrata, koja je bilo nemoguće zatvoriti od strane onih unutra, su se lagano postavila na svoje mesto nevidljivim rukama. Noa je bio zatvboren unutra, dok su oni, koji su odbacili Božiju milost, zatvoreni napolju. Pečat Božiji je bio na tim vratima; Bog ih je zatvorio, i jedino ih On može otvoriti. Dakle, kada Hrist završi sa posredovanjem za grešnike, a pre nego dođe na oblacima, vrata milosti će biti zatvorena. Božanska milost više neće obuzdavati zle, a sotona će imati potpunu kontrolu nad onima koji su odbacili milost. Ovi će nastojati da unište Božiji narod, ali kao što je Noa bio zatvoren u barci, tako će i pravednici biti zaštićeni božanskon silom.’ Amin? O brate, sestro, kada se završi vreme probe, mi smo zaključani u Hristu i On je zaključan u nama, te smo nerazdvojivo vezani sa njim; mi smo jedno sa Njim. A kada smo u toj Barci, mi smo na sigurnom; i kažem vam prijatelji, biće apsolutni imperativ biti u barci, kada se vreme probe završi. Jer kada se vreme probe završi, obuzdavajuća Božija sila, Njegov uticaj kroz Svetog Duha će na planeti zemlji biti…, šta? … uklonjen. I doslovno će se pojaviti sam pakao na planeti zemlji; tada ćemo videti šta se dogodilo sa ljudskom prirodom u njenoj sirovosti, odvratnosti i ružnoći. Neće više biti uticaja koji obuzdava; a uzgred verujem, da nam Bog daje letimičan uvid ovoga, u događajima koji su se desili u Ruandi, Jugoslaviji…, gde se otkrila ljudska nečovečnost prema svome bližnjem, gde su demonima opsednuti ljudi kasapili jedni druge. A to su dragi prijatelji, samo mali uvidi onoga što će ljudska rasa postati kada se završi vreme probe i kada Sveti Duh bude povučen sa planete zemlje od celog ljudskog roda; i mi ćemo iznenada prepoznati koliko smo mnogo dugovali obuzdavajućem uticaju Svetog Duha, kada bude povučen. I kažem vam narode, biće veoma važno naći se u barci, kada se to desi. Rani spisi’ str.43: Sotona koristi svaki izum u ovo vreme zapečaćenja, ne bi li odvratio ljudske umove od Boga i sadašnje istine, nastojeći da se pokolebaju.’ Ali hvala Bogu, Videla sam pokrivač koji je Bog povukao preko svoga naroda, da ih zaštiti u vreme nevolje. Svaka duša odlučena za istinu, a čistog srca, je trebala biti zaštićena pokrivačem Svemogućeg.’ On se i dalje brine za nas. Amin? Da, On je završio sa svojom prvosvešteničkom službom, ali nas On i dalje štiti. Vidite, On više ne posreduje što se tiče naših greha i njihovog ispovedanja, jer smo zbog ljubavi prema Hristu, mi sa njima završili. I više ih ne činimo namerno; pre bismo umrli nego ih činili; i stoga On ne mora da nastavi sa posredovanjem. Ali ovde sam da vam kažem, da On i dalje posreduje za našu zaštitu, … da bi nas zaštitio. Stoga u Jev.7:25 kaže: Zato i može u potpunosti spasiti one, koji kroz Njega dolaze Bogu, jer vide da On…’, šta? … svagda živi, da može posredovati za njih’; i sledeća izjava ukazuje kako On svagda živi da posreduje za nas. O brate, sestro, preklinjem vas, vas radi i Hrista radi, da u ovom vremenu odugovlačenja, u završnim danima probe, a Hristu za ljubav, dozvolite Mu da vam obreže vaše srce; da dozvolite da odstrani svu vašu privrženost željama tela, i da vas učini svetima, ne bi li mogao za vas reći, ne samo ko je pravedan, neka i dalje bude pravedan’, nego takođe i ko je svet, neka i dalje bude svet.’ Hoćemo li se pomoliti? Oče nebeski, mnogo sam Ti zahvalan, jer je Tvoja blagodat dovoljna, ne samo da nas opravda, nego i da nas posveti; ne samo da nas uračuna pravednima, nego i da nas učini svetima; ne samo da nam da zvanje za Nebo, nego i da nam pomogne da zadobijemo podobnost za Nebo. Molim Ti se Oče, da bi se mi mogli naći sa potpuno obrezanim srcima na kraju vremena probe, i da imamo svet karakter, da bi Hrist za nas mogao reći- Ko je svet, neka i dalje bude svet.’ To je moja molitva, u Isusovo ime. Amin. Nek vas Bog blagoslovi, dragi prijatelji; i mnogo vam hvala.

Ako želite, možete listati transkript i čitati tekst dok gledate video. Ako ste prekinuli vaše proučavanje u određenom momentu, a ne znate gde ste stali, jednostavno pritisnite CTRL-F (APPLE-F) i ukucajte nekoliko reči koje ste poslednje čuli, te će vas pretraživač u momentu dovesti do željenog mesta.

Email, Print, Bookmark, or Share
  •  
  •   
  •  
  •  
  •  
0

Your Cart