Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Dobro veče prijatelji i dobro došli; drago mi je da ste ovde. Privilegija je svako veče marljivo proučavati sa vama najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima; a šta je to? Izgradnja karaktera. Vidite, dok se približavamo kraju ovog kursa, biće veoma važno naučiti napamet tu izjavu. Možda bi trebalo da je ponovimo. ‘Vaspitanje’ str.225: Neka svako okrene na tu stranu. Pokušajte bez gledanja. Izgradnja karaktera je najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima; i nikada njeno marljivo proučavanje nije bilo tako važno kao sada.’

Prijatelji, nadam se da ste tu jednostavnu istinu utuvili u svoj um, i da ćete biti pravilno motivisani da nastavite sa proučavanjem ovih principa razvoja hrišćanskog karaktera. Znajte, da kada dođemo do kraja seminara, nećemo iscrpiti do kraja ovu temu. Možda ćete vi biti iscrpljeni, ali nećemo iscrpiti ovu temu do kraja. Ustvrai, ni smo je samo započeli, i nadam se da ćete biti dovoljno uvereni u značaj daljeg proučavanja, da ćete ovaj seminar iskoristiti kao odskočnu dasku, katalizator koji će stimulisati vaše dalje proučavanje. A uzgred, ima jedna stvar koju sam mislio da vam kažem, a koje sam se upravo setio. Želim takođe da vas podstaknem da budete dobri ‘Verejci’ (Dela 17:11). A šta podrazumevam pod tim? Pavle je pohvalio Verejce, jer su…, šta? Jer su ga proveravali. Oni su ga proveravali! A dragi prijatelji, ako je apostol Pavle… ako je bilo shodno proveravati njega, uveravam vas, još je svrsishodnije proveravati ovog ovde smrtnika. Bog zna da dajem sve od sebe, da obznanjujem istinu i samo istinu, ali prvi ću ja priznati da nisam nepogrešiv. Ustvari, svestan sam veoma realne mogućnosti da nisam dobro razumeo istinu. Stoga, iz sveg srca želim da vas ohrabrim, da proučavate i testirate ono što ste čuli. A ako niste proverili, nemojte to olako prihvatati, i molim vas učinite meni uslugu, pomažući mi da vidim gde sam pogrešno razumeo istinu.

Ali, kada me budete zvali, ili mi pisali ili poslali e-mail. molim vas da ponudite nešto više od vašeg ličnog mišljenja. Jel’ važi? Svi mi smo vezani za sopstveno mišljenje, ali kada je reč o istini, trebamo nešto mnogo pouzdanije nego ljudsko mišljenje. Čujem li ‘amin’? I zato se ja trudim da sa vama podelim ne moje lične teorije i koncepte na ovu temu, nego pre svega ono što kaže Gospod. I kao što sam to već rekao, ponavljam- o ovoj temi govorim sa takvim autoritetom da to nisu moje reči nego Isusove. Jedini On ima istinski autoritet, i Njemu se molim dok se pripremam da preuzmem ovu privilegiju i odgovornost vođenja ovog proučavanja Njegove Reči. Molim Ga za vođstvo Svetog Duha, jer se bavimo veoma bitnim, a ponekad i veoma kontraverznim istinama; moj najveći strah je da pogrešno predstavim istinu, i to iz dva razloga; pre svega, Isus je Istina; ne dao Bog da pogrešno predstavim mog Gospoda. I drugo; istina je ta koja nas oslobađa i posvećuje, i ako bi se ta istina pogrešno predstavila, tada je kompromitovana ta sila koja nas oslobađa i čini svetima; i ne dao Bog da ja to učinim.

I stoga, pre nego nastavimo, šta prvo moramo učiniti? Moliti se za vođstvo Svetoga Duha. Meni treba Sveti Duh, da vodi svaku moju reč, a i vi trebate Svetog Duha dok proučavate Njegovu Reč sa mnom.

Oče nebeski, u ime Isusa Hrista, Gospoda naše pravde, dolazimo pred Tebe ove večeri, pre svega radujući se i zahvaljujući Ti, zbog privilegije da smo članovi Tvoje porodice, i zbog načina na koji se brineš o nama, Tvojoj deci. Zahvaljujemo Ti na životu, i što ga možemo iskusiti u izobilju i večno, a u Isusu Hristu. A molimo Te, da večeras još bolje upoznamo Isusa, za koga znamo da je večni život. Silom Njegovog Duha vodi i upravljaj moje misli i reči. Daj da na pravi način predstavim istinu. Molim Te, nemoj dozvoliti da bilo šta kažem ili uradim, a što bi pogrešno predstavilo istinu. I Bože, Oče, ono što uspeš izneti kroz ovaj jadni zemaljski sud, neka nađe srca i umove koji će to prihvatiti, i neka to menja živote. Molimo Te Gospode, daj nam večeras i više od same intelektualne vežbe Daj nam iskustvo koje menja život. Učini da budemo više nalik na Isusa. U Njegovo ime Te molimo. Amin.

Ponekad je potrebno da se malo udaljimo i ponovo osmotrimo šumu. Mi smo posmatrali neko drveće. U poslednjih nekoliko proučavanja smo se bavili našom ulogom u izgradnji karaktera.

Ÿ  Shvatili smo, da je u suštini to učenje da čuvamo srce više svega. (Prič.4:23) (Lekcija 17)

Ÿ  Razumeli smo da je cilj upravljanja umom ustvari dovođenje…, koliko misli? … svake misli u poslušnost Hristu. (2.Kor.10:5)

Ÿ  Zatim smo shvatili, da je po prirodi to nemoguće. Ustvari, po prirodi mi to ne možemo učiniti ni sa jednom misli. Zašto? ‘Telesni um je u neprijateljstvu sa Bogom; on se ne pokorava zakonu Božijem, niti može.’ (Rim.8:7)

Ÿ  Stoga smo shvatili, da je potrebno da dobijemo novo srce,

Ÿ  i dozvolimo da nas zakon nagoni, a Jagnje da nas privuče u podnožje krsta;

Ÿ  i mi smo zavapili sa Davidom, ne samo za oproštenje naših greha, nego još kažemo- ‘Učini mi Bože čisto srce, i duh prav obnovi u meni.’ (Psa.51:10)

Ÿ  I tada, i samo tada, mi smo sposobni da upravljamo svojim umom. Samo srce koje ima upisan Božiji zakon u sebe, može se čuvati više svega.

Ÿ  Ali, čak i takvo srce zahteva svu revnost. Zašto? Zato što, iako više ne vlada, ali i dalje je prisutan faktor koji se suprotstavlja, nazvan ‘telo’.

Ÿ  Svakodnevno moramo voditi borbu sa zlom; sa po prirodi urođenim zlim srcem, da upotrebim termine nadahnuća (RH 4. maj 1886.).

Ÿ  To zlo se prvenstveno sastoji od starih navika i nasleđenih sklonosti. Iz tog razloga ovaj faktor suprotstavljanja može biti više ili manje intenzivan, u zavisnosti sa kojim smo to starim navikama i nasleđenim sklonostima zaraženi.

Ÿ  U tom proučavanju smo zapazili, da ‘telo žudi protiv Duha’, (Lekcija 21) i da se ta bitka vodi od krsta do krune.

Ÿ  Tada smo se preusmerili na veoma zanimljivo teološko pitanje, koje se odnosi na stanje koje Božiji narod mora da zadobije, tj, na iskustvo koje moramo imati, ako mislimo biti sposobni da prođemo kroz vreme nevolje bez Posrednika. A to proučavanje, koje se ispostavilo da je iz tri dela, smo završili prošle večeri.

Sećate li se toga sada? Želim večeras da se ponovo pozabavimo sa tim faktorom suprotsavljanja, i posebno da razumemo da ga možemo i moramo nadvladati.

Naslov našeg večerašnjeg proučavanja je ‘Bori se u dobroj borbi vere’. (1.Tim.6:12) Ovo je veoma važno proučavanje, u kome imamo dosta toga da razmotrimo. Stoga moramo zavrnuti rukave i krenuti na posao. Jeste li spremni za to? Malo više entuijazma molim. Jeste li spremni za to? Vaše ćutanje me plaši. Velika borba’ str.425. Nek nam ovo bude nekakav zaključak, pa ćemo odatle da nastavimo. Great Controversy (Velika borba) str.425: ‘Oni koji budu živeli na zemlji kada se Hristovo posredovanje u Svetinji završi, moraće da stoje pred svetim Bogom bez posredika. Njihove haljine moraju biti bez mrlje, njihovi karakteri moraju biti očišćeni od greha škropljenjem krvi. Kroz Božiju blagodat i njihov marljivi trud…’ Molim vas, zapazite tu kombinaciju. ‘Kroz Božiju blagodat i njihov marljivi trud, oni moraju biti pobednici u borbi sa… zlom. I dok se na Nebu odvija istražni sud, dok se gresi pokajanih vernika uklanjaju iz Svetinje, odvijaće se i jedno posebno delo očišćenja tj. uklanjanja greha među Božijim narodom na zemlji…’ Pauza. A to je vreme u kom mi upravo sada živimo, dragi prijatelji; vreme u kome mora da se odvija posebno delo. Nastavljam da čitam: ‘I kad se ovo delo dovrši, Hristovi sledbenici će biti spremni za Hristov dolazak…’ Pauza. A to će biti uskoro. Čujem li ‘amin’? Čitam dalje: ‘I tada će crkva, a koju naš Gospod pri svom dolasku treba da zadobije za sebe, će biti slavna crkva, bez mane i mrštine ili takvog čega’. (Efe.5:27) Ja želim da budem deo te crkve; a vi? Slavna crkva.’

A uzgred, kakva je to slavna crkva? Upotrebite vaš egzegetski ključ. To će biti crkva koja odražava karakter tj. slavu njenog Gospoda I Spasitelja, Isusa Hrista; i ona mora biti bez mane i mrštine ili takvog čega. Dragi prijatelji, ona mora da zadobije pobedu u toj bitci protiv zla. Ona mora da nauči da bude pobednik. Čujem li ‘amin’? I ako mi mislimo biti deo te crkve, mi to moramo naučiti. Moramo naučiti da pobedimo ovaj faktor suprotstavljanja, nazvan zlo. Možemo li mi to? Da, možemo! A evo ga dragoceno obećanje: ‘Vi ćete pobediti…’ Možete li reći ‘amin’? Ali, obećanja su uslovljena, zar ne? Treba da pročitam i uslov. To nalazimo u ‘Svedočanstvima 5′ str.513. I ono je dvostruko; molim vas zapazite. Ako se borite u ovoj borbi vere sa svom svojom snagom volje… vi ćete pobediti.’ Obećanje je- ‘vi ćete pobediti’; a koji je uslov? Vi morate naučiti da se ‘borite u borbi vere svom svojom snagom volje’. Želite li da pobedite, dragi prijatelji? Šta tada moramo naučiti da radimo? Da se ‘borimo u borbi vere svom svojom snagom volje’. Upravo smo zacrtali sadržaj naših nekoliko narednih proučavanja. Mi moramo naučiti da se ‘borimo u borbi vere svom svojom snagom volje.’ Hajde da se večeras fokusiramo kako da se borimo u borbi vere. E sad, neprijatelj kojeg moramo pobediti je zlo. On je dvostruk; uključuje sotonu, autora zla, ali naročito ono naše ‘ja’ – po prirodi urođeno zlo srce. Koje je to zlo koje moramo pobediti? Sotonu, autora zla, i same sebe tj. naše po prirodi urođeno zlo srce – da upotrebimo nadahnuti opis telesne prirode ili starog čoveka. Hajde sada da pogledamo ova oba. Pre svega, sotonu; 1.Pet.5:8,9: Budite trezni i oprezni, jer vaš neprijatelj đavo kao lav ričući hodi, i traži koga će da proždere. Oduprite mu se…’, kako? ‘… čvrsti u veri…’ Dragi prijatelji, da bismo pobedili autora zla, moramo naučiti kako da se borimo i pobedimo u dobroj borbi vere. Moramo naučiti kako da budemo čvrsti u veri. Amin? Tako se možemo odupreti autoru zla. Hrišćansko vaspitanje’ str.114: Verujte, da je On spreman da vam pomogne svojom blagodaću, kada Mu iskreno dođete. Morate voditi dobru borbu vere. Vi se morate boriti za krunu života. Zapnite, jer je đavolski neprijateljski zagrljaj nad vama; i ako mu se ne otrgnete, bićete zarobljeni i uništeni. Neprijatelj je sa desne i sa leve strane, ispredi vas i iza vas; i vi ga morate pogaziti. Zapnite, jer tu je kruna koju treba da zadobijete. Zapnite, jer ako ne osvojite krunu, gubite sve i u ovom i budućem životu. Zapnite, ali neka to bude u sili vašeg vaskrslog Spasitelja.’ Amin? Dragi prijatelji, bez Njega ne možemo činiti ništa. Ali mi možemo sve kroz Hrista, koji nam daje snagu (Fil.4:13), što podrazumeva i borbu i pobedu u dobroj borbi vere, a protiv autora zla, sotone. Ali razumite, da od te dve dimenzije zla sa kojima se moramo boriti u našoj hrišćanskoj, duhovnoj borbi, najgori neprijatelj, onaj koga se najviše moramo bojati, smo mi sami. Ono naše ‘ja’, po prirodi urođeno zlo srce. Svedočanstva 3′ str.106: Borba sa samim sobom je najveća borba koja je ikada vođena.’ … najveća borba koja je ikada vođena… Pregled i glasnik’ 5. mart 1908: Mi nemamo neprijatelja izvan nas, kojega se trebamo plašiti.’ Pauza. Nije li to zanimljivo? Mi nemamo…’, šta? ‘… neprijatelja izvan nas, kojega se trebamo plašiti.’ Nije li sotona neprijatelj koga treba da se plašimo? Dragi prijatelji, radosna vest je da je sotona pobeđen. Amin? Sećate se…, na Golgoti? A šta je Golgota? ‘Mesto lobanje.’ Imamo smrtno ranjenog neprijatelja. Amin? Kada je krst zaboden u kamenitu jamu na Golgoti, zmijina glava, te stare zmije nazvane đavo, je…, šta? Smrskana! Amin? I jedina stvar koja mu može doneti prednost nad nama, je ta da propustimo da vidimo, razumemo, verujemo i lično prihvatimo istinu otkrivenu u Hristu i to raspetom. On je rekao- ‘Poznaćete istinu i istina će vas…’, šta? … osloboditi.’ (Jov.8:32) I za one koji dođu pred krst, shvatajući istinu što se tiče Božijeg karaktera, i istinu što se tiče posledice greha, ta istina ih izbavlja, a sotonina sila je slomljena; i tako je njegova glava smrskana. Ali dragi prijatelji, to neverno srce koje u nama ostaje, njega se trebamo bojati; a to po prirodi urođeno zlo srce je po prirodi sklono da proguta đavolske laži; i toga se trebamo bojati. I kada pobeđujemo neprijatelja broj jedan, koji je u nama, u tom procesu mi pobeđujemo i njegovog saveznika. Amin? A ko je taj saveznik starog čoveka? Sotona i carstvo tame. Nazad na izjavu. ‘Mi nemamo neprijatelja izvan nas, kojega se trebamo plašiti. Naša najveća borba je sa neposvećenim ‘ja’. A kada pobeđujemo sebe, mi smo više nego pobednici kroz Njega, koji nas je voleo. Braćo, treba da zadobijemo večni život. Hajde da se borimo u dobroj borbi vere.’ Kada se borimo i pobeđujemo u dobroj borbi vere nad po prirodi urođenim zlim srcem – nad sobom, više smo nego pobednici. Zašto? Jer ne samo da ćemo zadobiti pobedu nad neprijateljem, koji je u nama, nego ćemo zadobiti pobedu i nad čitavim carstvom tame, koje je izvan nas. Kada pobedite saveznika koji prebiva u vama, u paketu pobeđujete i čitavo carstvo tame. Prijatelji, kako je samo važno za nas da naučimo da se borimo i da pobedimo u dobroj borbi vere. Dobra borba…; zašto je to dobra borba? Pa pre svega, zato što imamo beskrajno silnog Gospoda koji nas voli, koji se borio i pobedio u ovoj bitci i to u našu korist; i sa Njim, koji je na našoj strani, mi ne možemo izgubiti tu bitku. Amin? Ne možemo izgubiti tu bitku. Jedini način kako je možemo izgubiti, je ako odbacimo našeg Gospoda i Spasitelja. Rim.8:37: Ipak, u svemu ovome pobeđujemo kroz Njega, koji nas je…’, šta? ‘… voleo.’ Toliko nas je voleo, da je platio tu neizmernu cenu, da bi zadobio pobedu za nas, pa i nas da osposobi, svojom blagodaću, da zadobijemo pobedu za sebe. Vidite dragi prijatelji, On nas je toliko voleo, da se nije samo borio i pobedio da nas oslobodi od kazne za greh, nego je to učinio i da bi nas oslobodio od sile greha. Molim vas, nemojte to zaboraviti- da bi nas oslobodio od sile greha. Toliko nas je voleo, da nije moga da dozvoli da nas ugnjetavaju stari čovek i njegov saveznik sotona. Bogu hvala, što je Njegova blagodat dovoljna da nas oslobodi ugnjetavanja tog po prirodi urođenog zlog srca. A koliko ta borba traje kod hrišćana? Koliko? Ona traje tokom čitavog hrišćanskog iskustva ovde na planeti zemlji. Od krsta do…’, čega? ‘… do krune ozbiljno delo treba da se obavi. To je ta borba sa urođenim grehom; a to je i borba protiv spoljnjeg zla. Hrišćanski život je neprekidna borba.’ Pregled i glasnik’ 29. novembar 1887. Ovo smo već prošli, ali molim vas shvatite da je čitav hrišćanski život na planeti zemlji jedna velika borba. Ali, kakva je to borba? Da li je to fizička borba? Ne, to je duhovna borba. To je borba da se zadobije um. To je borba da se kontrolišu misli. Zapazite sa kakvom jasnoćom Pavle govori o duhovnoj prirodi te borbe u 2.Kor.10:3-5: Jer ako i živimo po telu, ne borimo se po telu. Jer oružje naše borbe nije telesno, nego silno u Bogu za rušenje uporišta, za pobijanje argumenata, i na svaku visinu koja se podiže protiv…’, čega? ‘… poznavanja Boga.’ Gde vi imate to poznanje? U svom umu. A šta je cilj ove borbe? Peti stih: … dovođenje svake misli u pokornost Hristu.’ Jasno je, da je to duhovna borba, i ta borba je za zadobijanje kontrole nad mislima do tačke…, da šta? Dovedemo svaku misao u pokornost Hristu. E sad, kao što smo to već zapazili, na grčkom taj glagol- dovesti’ je u sadašnjem aktivnom vremenu. A to znači, da je to nešto što mora da je u toku i da neprekidno traje. Zašto? Zato, dragi prijatelji, što naše misli imaju sklonost da se prepuštaju i budu zarobljene tom po prirodi urođenom zlom srcu, tim telesnim željama koje ratuju protiv duše. Mi imamo prirodne sklonosti… pa iako uspevamo, znate, da održavamo dobar utisak, lepu fasadu…; može nam uspevati da se uzdržavamo od telesnih želja na nivou ponašanja, ali se mnogi od nas u privatnosti uma prepuštamo telesnim željama, misleći da je to u redu. Ali, ako je to slučaj, mi se ne borimo i ne pobeđujemo u duhovnoj borbi. Mi se samo borimo i pobeđujemo u telesnoj borbi, pokrivajući samo svoje ponašanje. A naša borba je duhovna; i ona se vodi ovde, gde samo vi i Bog znate šta se dešava. Slažete li se? Znajte, da je bojno polje na kome se hrišćani bore između levog i desnog uva. I ono je za zadobijanje pobede nad našim mislima. To je duhovno bojno polje, a naše oružje da se zadobije pobeda je moćno. Koje je to oružje- primarno ofanzivno oružje iz hrišćanskog arsenala? Kako je ono nazvano? Mač. To je mač Duha, što je Božija Reč. To su dragocena obećanja i istine Božije Reči; i sa time možemo da slomimo sve one… Kako je rečeno? ‘Argumente… i svaku visinu koja se podiže protiv poznavanja Boga.’ Đavolje laži, te zavodljive filozofije zasnovane na sotonskoj prevari, moraju biti raskrinkane, a naši umovi moraju biti reprogramirani istinom, da bismo mi istinski zadobili pobedu u oblasti našeg misaonog života. I opet, cilj je da dovedemo svaku misao u poslušnost Hristu. Vera kojom živim’ str.124: Moramo se boriti i nadvladati grehe koji nas saleću. Moramo se suprotstaviti i moraju biti pobeđene sve neprihvatljive osobine karaktera, bilo da su nasleđene ili stečene, i to u Hristovoj sili. Svakodnevo, pa i svakoga časa moramo biti u procesu samoodricanja, a time se posvećujemo iznutra.’ Gde se to odigrava? U nama. I tada će spoljna dela svedočiti da Isus kroz veru nastava u srcu… Postoji Nebo, i koliko samo ozbiljno treba da nastojimo da ga dosegnemo. Pozivam vas da verujete u Isusa, vašeg Spasitelja. Verujte, da je On spreman da vam pomogne svojom blagodaću, kada iskreno dođete pred Njega. Morate se boriti u dobroj borbi vere. Morate se boriti za krunu života.’ Prijatelji, molim vas zapazite ovo; da ova kruna života, za koju treba da se borimo…, mi se ne borimo da bismo zaslužili večni život, nego se borimo da bismo bili podobni za večni život, i da bismo bili dostojni poverenja. Ne radi se tu o zaslugama i delima. Nije to zasluživanje večnog života; nego je to priprema da bismo uživali u njemu. Sećate se onog proučavanja koje smo već imali, i one diskusije koju smo vodili. Dragi prijatelji, pre nego što nam može biti poveren večni život, moramo doći do toga da iz ljubavi prema Hristu raskrstimo sa grehom! Amin? Jer vidite, karakter se ne menja kada odemo na Nebo. Mi nosimo svoje karaktere sa sobom; a šta je karakter? Naše misli i osećanja. I ako se mi i dalje držimo greha u oblasti naših misli i osećanja, tada nemamo karakter koji je podoban za večnost, i ne može nam biti poveren večni život. Jednostavno treba da ponovim ovu istinu, jer ne želim da mislite da je to opravdanje delima; ni u kom slučaju. To jesu dela, ali ne ona zaslužna. To je vera koja kroz ljubav radi (Gal.5:6); a u koju svrhu? Da očisti dušu, da bismo bili podobni za Nebo. Imajte to na umu. E sad, šta nam je to naređeno u toj duhovnoj bitci, kolege hrišćanska vojsko? Šta nam je naš Princ Emanuel, koji je na čelu naše armije, naredio da radimo? Jednostavo je; Rim.6:12: Stoga, ne dozvolite grehu da…’, šta? ‘… vlada u vašem smrtnom telu, da ga slušate u njegovim slastima.’ Molim vas zapazite, da nismo podsticani da držimo…; da ne dozvolimo grehu da se zadrži u našim smrtnim telima, nego da mu ne dozvolimo da…, šta? … da vlada. Sama činjenica da smo podstaknuti da mu ne dozvolimo da vlada je jasna indikacija da se on i dalje…, šta? … očigledno zadržava u nama. Zašto bismo mi morali da se borimo da ne vlada, ako ga i nema? Zapamtite, kada se nanovo rodimo, mi imamo…, šta? Dve prirode. Duhovna priroda vlada, ali je telesna priroda i dalje…, šta? … prisutna. I naša duhovna borba je da držimo telesnu prirodu da…, šta? Da ne vlada. A šta određuje da li ona vlada ili ne? Stoga ne dozvolite grehu da vlada vašim smrtnim telima, da ga…’, šta? ‘… ne slušate u njegovim slastima.’ Jer ako zadovoljavamo želje tela, koje su i dalje u nama, da li je samo to da su one ostale u nama? Ne, one i vladaju. Zar ne znate, da ste sluge onome koga slušate?’ – rečeno je u istom poglavlju u jednom od narednih stihova. Dakle dragi prijatelji, ono što određuje da li se borimo i pobeđujemo u duhovnoj borbi ili ne, je da li smo poslušni željama tela ili ne, tj. da li ih zadovoljavamo. A znajte, da se one pre svega zadovoljavaju…, gde? Između levog i desnog uva, u privatnosti uma; te stoga ne možemo biti sigurni da se uspešno borimo i pobeđujemo u toj bitci, ako se samo uzdržavamo da ne činimo loše stvari. Čujete li, šta pokušavam da utanačim ovde? Vi možete da uspevate, sa sebičnom motivacijom, da se uzdržite od činjenja loših stvari, koje bi pokvarile vaš ugled, ali im se vi i dalje prepuštate, ovde u vašem misaonom životu, u vašoj mašti, sanjarenju. A ako im se prepuštate ovde u umu, greh i dalje vlada. Čujem li ‘amin’? On i dalje vlada. Stoga, shvatite potrebu učenja da se borite i pobeđujete u ovoj bitci, a na nivou vaših misli i osećanja; morao sam to da podvučem. I dragi prijatelji, to je duhovna borba. Pregled i glasnik’ 3. maj 1881: Sluge ste onoga kome dajete sebe u poslušanje. Te ako se prepuštamo besu, požudi, pohlepi, mržnji, sebičnosti…’ Pauza. Gde se mi to pre svega prepuštamo besu, požudi, pohlepi, mržnji i sebičnosti? Gde? U umu. Te ako se prepuštamo besu, požudi, pohlepi, mržnji, sebičnosti ili bilo kojem drugom grehu, mi postajemo sluge grehu. Niko ne može služiti dva gospodara. Ako služimo grehu, mi ne možemo služiti Hristu.’ Molim vas, nemojte se igrati sa ovim. Hrišćani osećaju kušanje na greh.’ Ko to oseća kušanje na greh? Hrišćani. Zašto? ‘Jer telo žudi protiv Duha; a Duh protiv tela, nastavljajući…’, šta? … neprestanu borbu. Ovde nam je potrebna Hristova pomoć. Kada se ljudska slabost ujedini sa božanskom silom, i kada vera uzvikne- Hvala da je Bogu, koji nam daje pobedu kroz našeg Gospoda Isusa Hrista! (1.Kor.15:57)’ Dragu prijatelji, to je neprestana borba, ali to je dobra borba vere. Vera uzvikuje- Hvala da je Bogu, koji nam daje pobedu kroz našeg Gospoda Isusa Hrista! Ali ovde moram da ponovo podvučem nešto. Ako greh vlada, ako mi služimo grehu, ko tada ne vlada nama? Hrist. A ako Hrist ne vlada, On nije naš Gospod; a ako On nije naš Gospod, onda On nije ni naša Pravda! Molim vas, budite u ovome pošteni sa sobom. Koje je Njegovo ime? Gospod naša pravda. Sećate se, da smo proučavali o neodvojivoj prirodi tog imena? Vi se ne možete pozivati na Njega kao svoju pravdu, a odbacivati Ga kao Gospoda. I upravo zato haljine pravde ne mogu pokriti bilo koji negovani greh. Ako odaberete da dozvolite da samo jedan greh vlada u vama, vi ustvari ne dozvoljavate Hristu da vlada, i On nije vaš Gospod. A ako nije vaš Gospod, onda On nije ni vaša pravda. Da li vam je to jasno? Budite u ovome pošteni sa sobom. E sad, ova borba, kako je nazvana? Nazvana je ‘dobra borba vere’; … vere! Dragi prijatelji, a da li znate kako da se borite u toj borbi vere? Insistiram, da ako mislimo biti pobednici, ako mislimo pobediti taj faktor suprotstavljanja autora zla, i što je najvažnije to po prirodi urođeno zlo srce, mi moramo naučiti da se borimo i pobedimo u toj borbi vere. Takođe insistiram, da ako mislimo naučiti da se borimo i pobedimo u toj borbi vere, moramo za početak razumeti, šta je vera, zar ne? Moramo razumeti šta je vera. E sad, da ste blagosloveni, to može zvučati kao početničko pitanje, i možda vi mislite- Zašto bismo se brinuli o tome, da li razumemo šta je vera? Naravno da svako od nas zna šta je vera. A da li zaista razumemo? Znamo li šta je vera? Šta je vera? Očekujem da mi neko da ključni tekst kao definiciju. A koji je to tekst za definiciju vere? Vera je tvrdo čekanje onoga čemu se nadamo, osvedočenje o stvarima koje ne vidimo.’ (Jev.11:1) Molim sledeće pitanje; očigledno znam šta je vera. A šta to znači…, tvrdo čekanje onoga čemu se nadamo, osvedočenje o stvarima koje ne vidimo? Jeste li probali da shvatite, šta to zaista znači? Da, to je vera, ali šta to znači- tvrdo čekanje onoga čemu se nadamo, osvedočenje o stvarima koje ne vidimo? Šta je vera, prijatelji? Znate, mi se obično vrtimo u krug razmišljajući o tome. Kada nas neko pita- Šta je vera? – kažemo da je to poverenje u Boga. Te ako nas pitaju- Kako se vi pouzdate u Boga? #NAME? Znate, to me podseća na jednu priču. Jedan pastor je imao običaj da proverava da li je njegova propoved jasno shvaćena ili nije, tako što je požurio na izlaz nakon propovedi, i pitao prvo dete na koje naiđe pitanje u vezi propovedi. Jer je on shvatio, da ako dete to razume onda verovatno i odrasli razumeju. I nakon što je održao veličanstvenu propoved o veri, za koju se valjano potrudio da bi je razjasnio svojoj pastvi, a o tome šta je vera; on je nestrpljivo požurio na izlaz i zaustavio prvo dete, malog dečaka, i rekao mu- Oprosti mi sinko, nakon što si odslušao ovu propoved, možeš li mi reći šta je vera? Dečko je bez oklevanja rekao- Da pastore, pa to je lako. Vera je prihvatanje nečeg za šta znate da nije istina. Tada je pastor shvatio da mora sve iz početka- i da proučavan, i da ponovi tu propoved. No znate, mnogi od nas imaju tu vrstu podsvesnih misli u svojim umovima. Vera je prihvatanje nečeg što znamo da nije istina. Skoro da izgleda da je vera kao da se pozdravljate sa pameću, verujući da će te se upecati, da će vas nešto nasamariti. Molim vas prijatelji, nemojte tako misliti. Šta je vera? Pre svega, shvatimo da je vera nerazdvojiva od Božije Reči. Jeste li čuli, šta sam upravo rekao? Vera je…, šta? … nerazdvojiva od.., čega? … od Božije Reči. Zapazite u Rim.10:17: ‘Tako vera dolazi od…’, čega? … slušanja Božije Reči.’ Možete li imati veru bez Božije Reči? Ne, ne možete imati pravu, spasonosnu veru. Pogledajte tekst od koga smo uzeli naslov za ovo proučavanje. 1.Tim.6:12: Bori se u dobroj borbi vere, ščepaj…’, šta? ‘… život večni…’ Ali zapazite, kako mi to imamo izobilan i večni život? Jov.6:63: … Reči koje vam rekoh Duh su i život su.’ Dakle dragi prijatelji, molim vas znajte, da vera mora da se drži životodavne Reči Božije. Slažete li se? Šta to vera mora? Mora čuti, verovati i prihvatiti životodavnu Božiju Reč, a zatim delovati u skladu sa njom. Hajde da sada to ilustrujemo; molim vas sarađujte sa mnom. Jedan od najboljih načina da se definiše vera je da se ilustruje. Ko je to u Pismu upotrebljen kao klasična ilustracija prave vere? Avram, dobro. Rim.4:3: Verova Avram Bogu, i to mu se uračuna u pravdu’; jel’ tako? A to je citat iz Starog zaveta, koji je zapisan u 1.Moj.15:6; a naravno Stari zavet je napisan…, na kom jeziku? Jevrejskom. I poverova Avram Bogu, i On mu uračuna to u pravdu’; da li to tako kaže u originalu, na jevrejskom? Dragi prijatelji, možemo imati dragoceni uvid čitajući to na originalnom jeziku. Jevrejska reč prevedena sa ‘poverova’, je reč ‘aman’. Čujete li to? Koja je to jevrejska reč prevedena sa ‘poverova’? ‘Aman’. Na šta nas to podseća? Na ‘amin’. Mi imamo taj izraz ‘amin’ od jevrejske reči ‘aman’. A šta znači ‘aman’? Neka bude… neka tako bude. Dragi prijatelji, molim vas shvatite ovo. Šta je vera? Vera je odgovor- ‘Neka tako bude’, kada čujemo Božiju Reč… životodavnu Božiju Reč. Hajde da sledimo Avrama. Šta je Bog rekao Avramu svojom životodavnom rečju? Rekao je- ‘Učinio sam te ocem mnogim narodima.’ Neverovatno, posebno ako uzmemo u obzir činjenicu da je tada Avram imao oko sto godina. Kažite mi sada, ako je već Avram odlučio da odgovori na Božiju Reč na osnovu ljudskog rezonovanja, i na osnovu onoga šta kažu čula, dok je gledao na i dalje lepo, ali i veoma naborano Sarino lice, kako bi on odgovorio na tu Božiju izjavu- Učinio sam te ocem mnogim narodima’? Kako bi on reagovao, kada bi se rukovodio ljudskim rezonovanjem i svojim čulima? Kako bi reagovao? ‘Nema šanse, Bože to ne može biti!’ Nema šanse, to se neće dogoditi, suviše je kasno.’ A gde si Ti bio pre dosta vremena, kada se to moglo desiti? Ali, dragi prijatelji, nakon toga se desio pogrešan pokušaj opravdanja delima, poznat kao slučaj Agara; za mene je neverovatan izveštaj iz Pisma, da Avram nije sumnjao. Dovoljno je bilo to što je posumnjao tako što je krenuo pogrešnim putem, pokušavajući da sam ispuni Božije obećanje; nije li? Ali molim vas prepoznajte kako je Avram uzvratio na Božiju neverovatnu objavu da će on biti otac velikog naroda; on je na to rekao- ‘Aman’; poverovao je. Drugim rečima, rekao je- ‘Neka tako bude’. Pratite li ovo? Rekao je- ‘Neka tako bude. Kako je on to mogao reći? Molim vas, razumite ovo; on je znao da Onaj koji mu je to rekao ima moć da ostvari ono što je objavio. Vidite, Božija reč nije obična reč, zar ne? Rečju Gospodnjom nebesa se stvoriše, i duhom usta Njegovih sva vojska njihova’ (Psa.33:6), jer On reče i …, postade je dodato… U engleskom prevodu reč ‘postade’ je dodata. Na jevrejskom je jednostavno- ‘On reče i bi tako’. On je zapovedio i ono se pojavilo.’ Božija reč nije obična reč, zar ne? U Božijoj reči je stvaralačka sila, da dovede u postojanje ono što objavi; i Avram je znao, da Bog koji mu je rekao da će postati otac velikom narodu, ima moć u svojoj reči da to i ostvari. Razumete li to? To je suštinska uloga vere. Znao je da Bog u svojoj reči ima moć da dovede u stvarnost ono što je objavio. I kakav je to bio njegov odgovor, kada je rekao- neka tako bude? … neka tako bude u mom životu. I kako to stoji u Rim.4:21: … bio je potpuno uveren, da ono što je obećao, On je to…’, šta? ‘… kadar da ostvari.’ Vidite, Avram je verovao da šta Bog kaže, On ima i moć da to ostvari; i to beše vera koja mu se uračunala u…, šta? … u pravdu. Molim vas razumite…; no, hajde sada da ponovimo. Molim vas razumite iz ove ilustracije, šta je to vera. I pre svega vera; čujte Božiju reč. Pratite li? Šta to vera čini? Ona čuje Božiju reč, i veruje da ono što je Bog rekao, On je i u mogućnosti da to ostvari. A zašto? Jer to nije neka obična reč, već je to reč Onoga koji kad nešto kaže to i bude, kada On zapovedi, to se i pojavi. (Psa.33:9) To je Božija reč koja kaže- Neka bude svetlost, i bi…’, šta? ‘… svetlost.’ (1.Moj.1:3) Znajući da On ima moć da dovede u stvarnost ono što objavi, Avram je takođe dao Bogu dozvolu… Vera takođe daje Bogu dozvolu da se to ostvari u našim životima. Jeste li pohvatali ove tri stvari? Ona čuje Božiju reč. Ona veruje da Bog može ostvariti ono što objavi. I šta je treće? Daje dozvolu da to učini u vašem životu. Dragi prijatelji, to je vera. Ali, tu je i četvrta stvar koju ona čini. Prava vera nastavlja da dela u skladu sa tom Reči, znajući da ća nam Bog dati silu da joj budemo poslušni. Molim vas, nemojte to prevideti. Vera bez dela je…’, šta? ‘… mrtva.’ (Jak.2:20) Vi morate preći na četvrti korak. Jeste li pohvatali ta četiri koraka? Vera čuje Božiju reč. Vera zna da Bog ima moć da ostvari ono što je objavio. Znajući to, vera daje saglasnost da Bog to učini u našem životu. i četvrto, vera nastavlja da…, šta? Deluje u skladu sa njom, znajući da će nam Bog dati silu da ostvarimo Njegovu volju u svom životu. Jeste li to razumeli? Vidite, Avram je morao nešto da učini, da bi delovao u skladu sa rečju, zar ne? Da ste blagosloveni, rizikovaću da budem indiskretan, Isak nije natprirodno začet. Avram je morao da deluje u skladu sa rečju. Ali je on znao, da Bog ima moć, da njegovom mrtvom telu da život! Amin? A isto to da uradi i sa Sarinom utrobom. Vidite, vera prihvata da je u Božijoj reči životna sila, i ona deluje u skladu sa njom, verujući da će Bog dati tu životnu silu, i osposobiti nas da ostvarimo to u našim životima. Razumete li sada, šta je vera? A sad ono što želim je, da taj princip primenimo na našu borbu i pobedu u dobroj borbi vere. Idemo brzo. Šta je nama zapoveđeno da činimo, a što se tiče ovog faktora suprotstavljanja, nazvanog telo… … tog po prirodi urođenog zlog srca- Greha (sa velikim ‘G’)? Zapoveđeno nam je da mu ne dozvolimo da…, šta? … da vlada. Rim.6:12: ‘Stoga ne dajte da greh vlada vašim smrtnim telom, i da ga slušate u njegovim slastima.’ E sad, kako ćemo mi biti poslušni toj zapovesti? Kako? Verom. Koju mi to reč moramo čuti, poverovati i reći ‘amin’, te delovati u skladu sa njom, ako mislimo biti poslušni toj zapovesti? Zapazite, da ta zapovest počinje sa rečju- ‘stoga’. Sa kojom rečju ona počinje? Sa- ‘stoga’ Kada god upotrebite tu reč- ‘stoga’, šta nam ona govori? Da se radi o zaključku, zar ne? Sećam se, kada sam bio u osnovnoj školi, na dopunskoj nastavi čitanja. Da, morao sam ići na dopunsku nastavu čitanja, i moja učiteljica mi je pokušavala objasniti tu reč- ‘stoga’; nikada to neću zaboraviti. Ona je rekla- Stivi, kada god naiđeš na reč ‘stoga’, treba da se zapitaš zbog čega je ona tu?’ Nikada to neću zaboraviti. Nije li to zanimljivo, kako se stvari ugrađuju u naš um? Te je ona nastavila da objašnjava, da je ta reč tu sa razlogom. Ona nas obaveštava, da ono što sledi je zaključak koji je zasnovan na onome šta je upravo rečeno. Zapazite da je zapovest da ne dozvolimo grehu da vlada…, šta? Zaključak. Pitam vas, gde mi to moramo ići da bismo čuli Božiju reč i rekli na to ‘amin’, a da bismo verom bili poslušni toj zapovesti? Zar ne treba da idemo u tekst neposredno pre reči ‘stoga’? Ima li to smisla? Da; dobro. E sada sarađujte sa mnom. Rimljani šesto poglavlje. Rim.6:1: ‘Šta ćemo tada reći? Hoćemo li ostati u grehu, da se blagodat umnoži? Bože sačuvaj! Jer mi koji umresmo grehu, kako ćemo još živeti u njemu?’ Šta nam to kaže Božija reč? Mi smo umrli grehu, stoga ne treba da i dalje…, šta? … živimo u njemu. Ne vidite li, da ako verujemo da smo umrli grehu, možemo sprečiti da greh i dalje vlada? Kako može mrtav čovek da vlada? Pratite li me? U redu, a sad nam pomozi Pavle; gde, kako i kada smo mi umrli grehu? Čujte; on nam to objašnjava u trećem stihu: Ili ne znate, da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, kršteni smo u Njegovu…’, šta? ‘… smrt. Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt, da kao što usta Hrist iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo.’ A pazite sada peti stih: Jer kada smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo takođe i Njegovim vaskrsenjem.’ O čemu se tu radi? O obredu krštenja. Koliko od vas ovde je kršteno? Mislim, da su svi. Jeste li razumeli duboku duhovnu simboliku ovog obreda? A uzgred, zato se mi i krštavamo uronjavanjem. Škropljenje ne daje istu duboku i značajnu simboličku objavu, zar ne? Kada dozvolite pastoru da vas potopi u bazen, šta vi simbolički izjavljujete pred svedocima? A uzgred, nadahnuće nam kaže da su sve tri ličnosti Božanstva prisutne na svakom krštenju; kao svedoci na svakom krštenju- posebni Svedoci. (FLB 146.3) Amin? Šta vi svedočite tim Svedocima, kada dozvolite pastoru da vas potopi u bazen? Vi svedočite da ste izabrali da prihvatite Hristovu smrt za greh kao svoju; a time ste izabrali da sebe držite da ste…, šta? … mrtvi grehu. (Rim.6:11) I vi simbolički govorite, dopuštajući pastoru da potopi vašeg starog čoveka, i tada je bazen postao grob vašem starom čoveku. Amin? Prijatelji, hvala Bogu što to nije kraj obreda. Amin? Kada bi to bio kraj obreda, krštenje bi bilo krajnje odredište, zar ne? Verom mi se identifikujemo, ne samo sa raspetim i ukopanim Spasiteljem, nego se identifikujemo i sa…, vaskrslim Spasiteljem! A to vi svedočite u simbolu kada dozvoljavate da vas pastor…, šta? Ponovo podigne. I vi ste sada ustali kao…, šta? .. nova tvorevina, novo stvorenje! Vaš stari čovek je mrtav i sahranjen. Bazen, koji je grob starog čoveka, je i utroba za novog. Amin? I vi ste rođeni vodom tj. vi ste rođeni Duhom. A rođeni ste za čega? Da hodite u novom životu. (Rim.6:4) Prijatelji, hvala Bogu za obred krštenja. Amin? I šta je naša privilegija da znamo nakon toga? Šesti stih; Rim.6:6: Znajući ovo, da se stari naš čovek…’, šta? ‘… razape s Hristom’; i šta sledi? … da bismo završili sa grešnim telom…’; i pazite sad- … da više ne budemo…’, šta? ‘… robovi grehu.’ Zašto sam kazao- ‘pazite sad’? Pa to skoro da zvuči kao da je na krštenju stari čovek…, šta? … da je iskorenjen, da je nestao i više ne predstavlja problem. Da li je to tako? Ne, nije. I mi ćemo morati razumeti šta tu Pavle misli, u nastavku posle kraće pauze. Hoćete li ustati na molitvu? Oče nebeski, mnogo Ti hvala što nam pomažeš u ovom proučavanju, da bismo razumel kako možemo da se borimo i pobedimo u dobroj borbi vere. Moramo razumeti šta je vera, a zatim i to šta Tvoja reč kaže, na koju mi možemo reći ‘amin’, da bismo se borili i pobedili u ovoj žestokoj duhovnoj borbi protiv faktora suprotstavljanja- tela, tog po prirodi urođenog zlog srca. Molimo Te da i dalje budeš sa nama, i u nastavku proučavanja, to je naša molitva u Isusovo ime. Amin.