25 – ‘Svakog dana umirem’ (1. Kor. 15:31)

Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Dobrodošli nazad, prijatelji. U sred smo veoma važnog pasusa iz Pisma. Želimo da razumemo, kako da se borimo i pobedimo u dobroj borbi vere (1.Tim.6:12) protiv tog zlog faktora suprotstavljanja; a zlo se sastoji od autora zla- sotone, ali se posebna bitka vodi protiv tog po prirodi urođenog zlog srca- svoga ‘ja’, sa svim njegovim urođenim i stečenim sklonostima. A kako da se borimo u dobroj borbi vere, od nas zahteva da razumemo šta je vera. Ne možete se boriti u toj borbi osim ako ne znate šta je to vera; pa smo videli koja je definicija vere, i shvatili smo da se vera ne može razdvojiti od Božije reči. Vera biva od slušanja Božije reči (Rim.10:17), a u toj Reči je životodavna sila, stvaralačka sila Božije reči. Tako je ceo ovaj univerzum nastao. ‘Jer On reče i postade; On zapovedi i pokaza se.’ (Psa.33:9)

Božija reč nije obična reč, a ono što mi moramo je da čujemo šta ona kaže, zatim i da verujemo da Bog ima moć da ostvari ono što je objavio. I treće, da Mu damo dozvolu da to i učini u našem životu, a zatim i da …, šta činimo? Da delujemo po toj reči, znajući da ćemo primiti Njegovu silu da ispunimo Njegovu volju, dok budemo sarađivali sa Njim.

Imajući to u vidu, a videli smo i Avramovo iskustvo, dolazimo do naročite zapovesti, koju nam je naš Princ Emanuilo dao za ovu duhovnu borbu- ‘Stoga, da greh ne vlada u vašem smrtnom telu.’ (Rim.6:12) Zapazili smo, da ta zapovest počinje sa…, kojom rečju? ‘Stoga’, što označava da se tu radi o zaključku. Te smo postavili sebi pitanje, ako bi verom sprečili da greh ne vlada u našim smrtnim telima, gde bismo pronašli Božiju reč, da bi poverovali da On ima moć da ostvari to što je rekao, i da bismo Mu dali dozvolu da ostvari to što je obećao u našim životima? Gde bismo pronašli sve to? Pogledali bismo u tekst koji prethodi reči- stoga’. Jel’ tako? I to nas vodi u Rim.6:1; mi smo razmatrali te stihove, i došli smo do šestog stiha, koji nam postavlja izazov: ‘Znajući ovo, da je naš stari čovek razapet sa Njim, da bismo mogli…,’ šta? ‘… završiti sa grešnim telom, da više ne budemo robovi grehu.’ King James prevod ovde kaže- ‘… da bi se telo grehovno moglo…’, šta? Ima li neko u svom krilu taj prevod? ‘… uništiti.’ Ovde budite oprezni! I ‘da završite sa’ i ‘uništili’ zvuči kao da je ovaj ‘stari čovek’ istorija, da je nestao, da je izbrisan… i ne morate više brinuti o njemu. Da li nam to Pavle ovde govori? O tome moramo promisliti sada.

Ali, duhovne stvari se samo…, šta, prijatelji? … duhovno razmatraju. (1.Kor.2:13,14) Molite se za mene, a ja ću se moliti za vas; hajde da se pomolimo da nas Sveti Duh vodi u ovom važnom proučavanju.

Oče nebeski, kako je važno da se ispravno podeli Reč Istine. Oprosti nam Gospode na našoj sklonosti samopouzdanja, u proučavanju Tvoje Reči. Mi zaista očajnički trebamo Tvoju pomoć. Nikako ne možemo imati razumevanje istine koje menja život, osim ako nas Duh Istine ne vodi i usmerava. da dobijemo ispravno razumevanje istine. Molim Te Oče, da Tvoj Duh vodi moje misli i reči. Želim da iznosim isključivo istinu. A istim tim Duhom, koji će me osposobiti da objavim istinu, osposobi i svakoga da je prihvati intelektom, da je prigrli osećanjima i da joj se potčini voljom, da bismo mogli iskusiti njenu oslobađajuću silu u našim životima. Molimo Te Oče, usliši ovu molitvu, jer Te molim u Isusovo ime. Amin.

‘… znajući ovo, da je naš stari čovek razapet sa Njim, da bismo mogli završiti sa grešnim telom…’ Da li to znači, ili da li se podrazumeva da je na krštenju ‘stari čovek’ izbrisan, nestao? Da je to tako, da li bi se Pavle trudio da nas podstakne samo šest stihova kasnije- ‘Ne dozvolite da greh vlada u vašem smrtnom telu’? (Rim.6:12) Pa to nema smisla, zar ne? Mislim, ako bi on nestao na krštenju, mi ne bismo trebali da se brinemo da mu ne dozvolimo da vlada. Stoga, šta zaista znači ta reč? Na marginama savremenijeg prevoda imamo objašnjenje; i ono je ovakvo- umesto ‘završiti’, tu kaže- ‘pokvariti’. Šta kaže? Pokvariti. Dragi prijatelji, toplo vam preporučujem ovaj prevod te grčke reči. Jedan drugi prevod, zaboravio sam koji, prevodi tu reč veoma jedinstveno, i mislim da je upotrebljen samo ovde u celom Novom Zavetu. Taj prevod je prevo tu reč kao- ‘učiniti nemoćnim’. Znači, pokvariti ili…, šta? učiniti ‘nemoćnim’. Drugim rečima, stari čovek je učinjen nesposobnim. Čujem li ‘amin’? Tako da on ne može više da vlada nama; njegova sila kojom upravlja je oduzeta ali nije i njeno prisustvo koje ostaje. Svatate li svi ovo? Njegova sila kojom vlada je uklonjena, ali ne i njegovo prisustvo.

A kada će prisustvo ovog faktora suprotstavljanja, nazvanog telo, biti uklonjeno? Kada će biti uklonjeno? U trenutku, u treptaju oka, u poslednjoj trubi’ (1.Kor.15:52), kada ovo smrtno obuče besmrtnost, i ovo propadljivo se obuče u nepropadljivo. (1.Kor.15:54) Kada se ovo poniženo telo preobrazi da bude nalik Njegovom proslavljenom telu. (Fil.3:21) I tek tada, ne pre, će biti uklonjeno njegovo prisustvo; a njegova sila kojom vlada je uklonjena na krštenju. I ako želite da održite tu reč- ‘završiti sa’, kako stoji u tom savremenijem prevodu, ili ako želite da održite reč- ‘uništen’, kako to stoji u starom prevodu, primenite to na silu greha, a ne na njegovo prisustvo. Pratite li me? Sa silom kojom vlada je završeno, i ona je uništena, na krštenju. A sa njegovim prisustvom će se završiti i on će biti uništen…, kada? Pri proslavljenju. Pratite li?

Vidite prijatelji, postoje tri dimenzije problema greha.

Zabeležite to na vašim marginama; moglo bi vam kasnije biti od pomoći. Tu je obavezna kazna za greh; tu je i sila kojom greh vlada; i treće, tu je prisustvo greha. Dobro je ovo zapamtiti. Obavezna kazna, sila kojom vlada i njegovo prisustvo.

Takođe su tu i tri dimenzije rešenja problema greha. Kako ih zovemo? Rešenje za obaveznu kaznu se naziva opravdanje. Rešenje za silu kojom vlada se naziva posvećenje. A rešenje za njegovo prisustvo se naziva proslavljenje. Pratite li me svi? Bog se bavi sa silom kojom greh vlada tokom života pojedinca, što simbolički počinje…, kada? Na krštenju. Ustvari počinje i pre toga, jer mi ne umiremo grehu tek u vodi. Nadam se, da je voda samo simbol, onoga što se već desilo u umu.

A uzgred, sluškinja Gospodnja nam govori, da mnogi koji su kršteni, su živi zakopani. (6BC 1075.7) Šta su to oni? Živi su zakopani. Drugim rečima, stari čovek je samo duboko udahnuo, zagnjurio se i pomislio- Potopi se za trenutak, brzo ćeš i to prebrinuti’; i sigurno se, greh ponovo vratio na presto, zahtevajući da se ide njegovim sebične putevima. Nije li ovo čest slučaj? Molim vas znajte sada, da ‘završiti sa’ ili ‘uništiti’ je odgovarajuće da se upotrebi ako se primeni na silu kojom greh vlada, ali nemojte to primenjivati na njegovo prisustvo; jer se to neće desiti do proslavljenja. Evo pitanja- Po kojoj osnovi, ili kako je na krštenju završeno sa silom, tj. kako je uništena sila, kojom po prirodi urođeno zlo srce vlada? Po kojoj osnovi? Dragi prijatelji, na osnovu naše privilegije da ga smatramo…, kakvim? Mrtvim. Amin? Kakvim da ga smatramo? Mrtvim. Čujte; čitamo dalje. Rim.6:7: ‘Jer koji umre, oslobođen je od greha.’ Zanimljivo. Ako ste umrli, vi ste…, šta? Oslobođeni od greha. Vidite, mrtav čovek ne može da vlada nad vama. Mrtvi ne znaju ništa.’ (Prop.9:5) Mrtav čovek ne može da upravlja vama. Jer koji umre, oslobođen je od greha. Ako umresmo sa Hristom, verujemo da ćemo takođe i živeti sa Njim, znajući da Hrist usta iz mrtvih, i više ne umire. Smrt više neće Njime ovladati. Jer što umre, umro je grehu jednom za svagda.’ I ko je sve tu uključen? Svako ljudsko biće sa lica zemlje. Jer što umre, umro je grehu jednom za svagda. A život koji On živi, živi Bogu.’ 11.stih: ‘Tako i vi takođe držite sebe da ste…’, šta? … mrtvi grehu, a živi Bogu…’, gde? … u Hristu Isusu, našem Gospodu.’ E sad, molim vas zapazite, mi treba da se smatramo mrtvima. Zašto kaže- ‘Držite da ste mrtvi’? Jer to ustvari vi činite verom. A šta je vera? Suština stvari kojima se nadamo, dokazivanje onoga što ne vidimo.’ (Jev.11:1) Molim vas, pratite me. Čak i nakon krštenja, dok gledamo u sebe, vidimo li mrtvoga starog čoveka? Ne znam za vas, ali ja sigurno ne vidim. Stari čovek me uznemirava svakoga dana mog života. To je moj najveći neprijatelj; moja najveća muka. I odatle dolaze sva moja iskušenja. Jesu li hrišćani iskušavani? Jesu. A odakle dolaze iskušenja? Jak.1:14: Svakoga kuša njegova želja, koja ga vuče i mami.’ To je želja tela! (Efe.2:3) Jesu li hrišćani iskušavani? Jesu! Vidite, telo neprekidno žudi protiv Duha, čak i u novorođenim hrišćanima. Zašto? Jer je ta telesna priroda i dalje prisutna, i ona se ne zadovoljava da samo bude prisutna, ona želi i da…, šta? Da vlada. Pa, nije li ona išla svojim putem sijaset godina, i poprilično je nesrećna kada je u drugom planu? I ona želi da joj se prepuštate, kao što je to bilo u ‘stara dobra vremena’. Nije li tako? I neprestano pokušava da vas navede da ispunite svoje želje, da bi na taj način…, šta? Vladala. I kada mi pogledamo u sebe, vidimo da nas taj stari čovek uznemirava, i nikako ne liči da je mrtav. Nije li tako? Ali, dragi prijatelji, šta je vera? Suština stvari kojima se nadamo, dokazivanje onoga što ne vidimo.’ (Jev.11:1) Mi ne treba da živimo po gledanju; treba da živimo po…, čemu? Po veri. (2.Kor.5:7) A šta vera čini? Vera funkcioniše, ne na osnovu onoga što vidimo, nego na osnovu onoga što čujemo. Čujem li ‘amin’? Vera dolazi od…, čega? Slušanja. Slušanja…, čega? Božije Reči. (Rim.10:17) I kada je ono što vidimo u suprotnosti sa onim što čujemo u Božijoj Reči, što je i veća realnost i uzvišenija istina, tada moramo da se pridržavamo…, čega? Božije Reči; čujem li ‘amin’? Dakle, bez obzira na to šta vidim, pridržavam se onoga što čujem, a Biblija mi govori da sam mrtav grehu u Isusu Hristu. I ja moram da se pridržavam toga. Amin? Moram da držim tog starog čoveka, kakvim? Mrtvim, te da trenutačno pošaljem te želje i prohteve, to iskušenje nazad u grob, odakle je i došlo. Amin? Jer taj čovek je mrtav… i ne treba da dozvolim mrtvacu da zauzme presto u mom životu. Slažete li se svi sa ovim? Brate, sestro, molim vas razumite… Ovo je toliko važno da prihvatimo, a još je važnije da to iskusimo. Mnogo je važnije da to iskusimo. Vidite… pomozite mi u ovom. Ako mi nakon krštenja nastavimo da ispunjavamo želje tela, dozvoljavajući da greh vlada, koji je to onda naš problem? Jedan od ova dva: Ili mi zaista ne verujemo da smo mrtvi grehu u Isusu Hristu, ili ako tvrdimo da smo mrtvi grehu u Isusu Hristu, a i dalje dozvoljavamo da greh vlada, moraću da zaključim da onda imamo pogrešan koncept po pitanju stanja mrtvih. Amin? Tada smo veoma zbunjeni po pitanju stanja mrtvih. Vidite li zašto je toliko važno da imate ispravnu teologiju, a što se tiče stanja mrtvih, u vašem praktičnom hrišćanskom iskustvu? Šta je istina što se tiče stanja mrtvih? Mrtvi ne znaju ništa.’ (Prop.9:5) A gde vi to imate znanje? U umu. Dakle, ako zaista verujete da je vaš stari čovek mrtav, vi više nećete razmišljati kao što ste to navikli. Amin? Vi više nećete razmišljati kao što ste to navikli… A da ne spominjem govor i dela, jer mrtvi ne znaju ništa. Njihov um više ne funkcioniše; oni više nemaju nikakvih misli. A kada vam te stare, sebične misli dođu u vaš um na razmatranje, što i jeste iskušenje, vi ih odmah po savesti odbijte i pošaljite nazad u grob odakle su i došle. A dragi prijatelji, tako se vi borite i pobeđujete u dobroj borbi vere, i sve se to događa…, gde? Između levog i desno uva, u privatnosti vašeg uma… gde samo vi i Bog znate šta se dešava. Slažemo li se svi sa ovim? A to je lična borba. To je duhovna borba; to je borba za osvajanje uma; i vi verom odbijte da dozvolite vašim mislima da se prepuštaju željama tela; zgrabite ih i dovedite u poslušnost Hristu. (2.Kor.10:5) Vidite li to? To je naš cilj, zar ne? Šta je naš cilj u toj duhovnoj borbi? Da dovedemo…, šta? … svaku misao u poslušnost Hristu, a vi to činite boreći se u dobroj borbi vere. Zapazite sad, da odmah posle 11. stiha- Rim.6:11: I vi takođe držite sebe da ste mrtvi grehu, a živi Bogu u Isusu Hristu, naše, Gospodu.’ I koja je sledeća reč nakon toga u 12. stihu? ‘Stoga!’ Stoga, na osnovu ove čudesne privilegije da držimo sebe… kakvima? … da smo mrtvi grehu, a živi Bogu… Na osnovu Božije Reči, koja kaže da ste umrli u Isusu i sa Isusom, i vaše vere koja je prihvatila Reč, i verovala da Bog ima moć da ostvari ono što je objavio, i dala Bogu dozvolu da to ostvari u vašem životu, a tada i nastavila da deluje po toj reči, na osnovu takve vere se sprečava da greh ne vlada u vama. Čujem li ‘amin’? Brate, sestro, molim vas, vi morate preduzeti i četvrti korak. Ne da samo čujete Božiju Reč, ne samo da verujete da Bog to može ostvariti, i ne samo da Mu date dozvolu da to učini, nego morate i da…, šta? da nastavite da delujete po toj reči. Vi morate da u Hristovoj sili odbacite te telesne želje, koje i dalje žamore iz groba. Pošaljite ih nazad, šaljite ih trenutno i dosledno nazad… boreći se u dobroj borbi vere. Slažemo li se svi sa ovim? Razumete li kako to funkcioniše? I opet, koliko dugo ćemo to morati da radimo? Od krsta do krune. Zašto? Zato, dragi prijatelji, što sve dok ne dobijemo krunu mi nemamo sveto telo. Mi nemamo sveta tela. Ona su nesveta, i imaju nesvete želje. I stoga moramo da ih neprestano odbijamo; da se borimo u dobroj borbi vere. Vidite…, dozvolite da vam to opišem na ovaj način. Hrišćanin živi u vremenu preklapanja. On živi u sadašnjem vremenu i u vremenu koje treba da dođe. Molim vas razumite ovo, jer je značajno. On živi u sadašnjem vremenu, u kome je rođen po telu. … što je rođeno od tela, telo je’ (Jov.3:6), i ostaje telo sve do…, kada? Do proslavljenja. Dakle, ovo vreme traje od rođenja do…, kada? Do proslavljenja. Pratite li ovo? E sad, kada se nanovo rodimo- Duhom, mi smo nova tvar, novo stvorenje (2.Kor.5:17), i započinjemo život u Hristu, koji traje…, koliko dugo? Večno; i u tom smislu mi živimo u vremenu koje treba da dođe. Pratite li ovo? Živimo u vremenu koje treba da dođe, a koliko će to da traje? Večno. I to započinje od trenutka istinskog obraćenja. Jel’ tako? Ali, vidite li šta mi tu imamo? Od obraćenja do proslavljenja, od krsta do krune, mi živimo u preklapanju ta dva vremena. Imamo naše telesno i naše duhovno iskustvo, i tokom tog vremena, šta to doživljavamo? Sukobljavanje želja obeju tih priroda. Telo žudi protiv Duha, a Duh protiv tela, i oni se…, šta? Oni se protive jedno drugom (Gal.5:17). Od krsta do krune’, mi imamo neprestano ovaj sukob. I zato do god traje hrišćansko iskustvo na zemlji, trajaće i ova borba. A kako mi to sprečavamo da greh ne vlada? Boreći se u dobroj borbi vere, držeći sebe da smo živi Isusu Hristu, a da smo…, šta? … mrtvi grehu. (Rim.6:11) Mi držimo da smo duhovni, iako smo i dalje…, kakvi? Telesni. A držeći sebe da smo duhovni, živimo po Duhu, ne po telu. Slažete li se sa mnom? A ako ćemo živeti po Duhu, treba da i mislimo po Duhu; i dok učimo da vladamo našim mislima, u sili Duha Svetog, odbijajući da se prepuštamo željama tela, čak i u oblasti misli, to nas osposobljava da živimo po Duhu; a upravo ovde, dragi prijatelji, treba da naučimo da živimo tako, kako ćemo živeti i u vremenu koji dolazi. Ali, ova borba će se odvijati sve do proslavljenja. Zapazite kako nadahnuće govori o ovome. Znaci vremena’ 1. oktobar 1895: ‘Iako smo telesni…’ Iako smo…, šta? Telesni. Vidite, to je realnost koja nas je sve zadesila, dok živimo u sadašnjem vremenu. Nije li? To sadašnje vreme se još nije završilo, i ono će trajati sve dok…, šta? … ovo propadljivo ne obuče nepropadljivost, i ovo smrtno ne obuče besmrtnost.’ Sve do tog trenutka mi smo…, kakvi? Telesni. Jel’ tako? Čujte sad: Ali iako smo telesni, treba da…’, šta? ‘… držimo sebe…’ Šta to treba? ‘… da držimo sebe da smo mrtvi grehu, ali živi Bogu u Isusu Hristu našem Gospodu.’ A to je ono što činimo verom; i dragi prijatelji, učeći da to činimo iz trenutka u trenutak i tako svakoga dana, tako se mi borimo i pobeđujemo u dobroj borbi vere. Slažete li se svi sa ovim? Molim se, da ovo razumete. 2.Kor.5:7: ‘Jer mi živimo po veri, ne po gledanju.’ Vi ne možete, ja ne mogu da živim ovaj život na osnovu onoga šta mi kažu čula. Moraćemo da živimo ovaj život, na osnovu onoga šta nam Božija Reč kaže. Naša čula će nam reći da smo telesni, ali Božija Reč nam kaže da smo rođeni od Duha, i da smo mrtvi grehu, a živi Bogu u Isusu Hristu. Stoga hajde da verom prihvatimo i verujemo u Božiju Reč, verujući da On ima moć da to ostvari, i da Mu damo dozvolu da to i učini, a zatim i da delujemo po toj Reči. Amin? Delujući po njoj, spečićemo da greh vlada. A gde to mi sprečavamo da greh ispunjava svoje želje? U umu; robeći te misli, te nezadržive misli; hvatajući ih za ‘vrat’. Nemojte im dozvoliti da se prepuštaju željama tela, čak i u oblasti vaše mašte, dovodeći ih u poslušnost Isusu, držeči sebe da ste mrtvi grehu, a živi Bogu u Njemu. Veoma je važno da razumemo kako ovo funkcioniše, dragi prijatelji. Vidite, tako mi razapinjemo telo sa njegovim strastima i željama. Gal.5:24; to nam je ovde 25. lekcija: Oni koji su Hristovi, su…’, šta? … razapeli telo sa njegovim strastima i željama.’ Pitanje: Da li to oni čine samo jednom? Da li vi razapinjete telo sa njegovim željama i strastima samo jednom? O ne, ni u kom slučaju. Vi to morate činiti…, koliko često? Svakodnevno. Vi to morate činiti svakodnevno. Pavle u 1.Kor.15:31 kaže: ‘Umirem…’, koliko često? ‘… svaki dan.’ Vi se sada možete pitati- ‘Pa, čekaj malo, zašto moramo umirati svakoga dana? Pa, dragi prijatelji, nije to- ‘jednom mrtav zauvek mrtav’, zar ne? Zašto? Jer mi nismo zaista mrtvi! Mi samo držimo da smo mrtvi. Pratite li ovo? I mi moramo da obnavljamo našu veru, držeći sebe da smo mrtvi, svakoga dana! I tako se vera razvija. To nije enpirijska stvarnost, to je duhovna stvarnost. Ono što mi vidimo, je stari čovek koji je živ i koji nas uznemirava. A mi moramo svakodnevno da ga iznova držimo da je mrtav, iznova prihvatajući Hristovu smrt kao sopstvenu. Pratite li? To znači biti razapet sa Hristom. (Gal.2:20) Držimo da smo umrli sa Hristom na Njegovom krstu. Vaspitač mladih’ 22. decembar 1886: Ovde se objašnjava, kako mi razapinjemo telo sa njegovim željama i strastima, i šta je uključeno u to. Hrišćanska borba nije igra; nismo uključeni u navodnu borbu, kao da udaramo po vazduhu…’ (1.Kor.9:26) Ovde je ona citirala Pavla. Moramo učestvovati u neprekidnoj borbi protiv greha i protiv sklonosti našeg prirodnog srca. Mi ne smemo da biramo dela, koja su nam najprihvatljivija; jer mi smo Hristova vojska, pod Njegovim režimom, i ne treba da se prepuštamo zadovoljstvima. Moramo hrabro da bijemo Gospodnje bitke. Treba pobediti neprijatelja, koji želi da u potpunosti zadobije kontrolu nad nama. Samovolja mora umreti; i da samo Hristu budemo poslušni. Vojnici u Hristovoj vojsci moraju naučiti da podnose teškoće, da se odriču sebe, uzmu svoj krst i prate gde ih njihov Kapetan vodi. Mnoge stvari treba da uradimo koje su bolne za telo i krv. Ovo delo pokoravanja sebe zahteva odlučne, neprekidne napore. Zadobijajući dragocene pobede u dobroj borbi vere, mi se držimo večnog života. Ova borba zahteva najveći napor i svu našu snagu. Treba da razapnemo telo sa njegovim željama i prohtevima.’ Izuzetan sažetak ove dobre borbe vere, prijatelji. I šta ona zahteva? Velike, odlučne i neprekidne napore. To je ozbiljna stvar, brate, sestro. A učenje da tako postupamo nas osposobljava da budemo poslušni Hristovim zapovestima. A šta nam On to zapoveda u Mat.16:24? Tada Isus reče svojim učenicima: ako ko hoće za mnom ići, neka se…’, šta? ‘… odrekne sebe’; a kako? ‘… uzme svoj krst i…’, šta tada? ‘… ide za mnom.’ Sarađujte sa mnomn na ovome. Molim vas zapazite i shvatite, da ako ikada stignemo u Carstvo, moramo pratiti Hrista, zar ne? On je tamo, i ako mislimo stići tamo, moramo Ga slediti. Ali molim vas shvatite, da smo mi po prirodi usmereni na suprotnu stranu, zar ne? Naše ‘ja’ je sklono samouništenju kroz samopovlađivanje. Stoga, ako mislimo slediti Hrista i imati večni život, mi moramo da se odreknemo sebe. Nije li nam to On i rekao da činimo? Ako ko hoće za mnom ići, neka se…’, šta? ‘… odrekne sebe.’ U redu Gospode, kako? Kako se odričemo sebe? On nam kaže- ”… i uzme svoj krst.’ Shvatate li ovu istinu? Kako mi to jedino možemo da se odreknemo sebe? Držeći sebe da smo…, šta? Razapeti sa Hristom. A to znači i uzeti svoj krst. Sećam se, pre nekog vremena sam bio sa omladinskim timom za evangelizaciju – beše to davno – i mi smo se šetali po plaži na Floridi i svedočili smo; primetio sam jednog mladića koji je nosio veliki drveni krst na svojim ramenima. Beše to poprilično inteligentan mladić, koji da bi sebi olakšao da nosi taj teret, zašrafio je rošulu na dno krsta, i on je ustvari hodajući rolao taj krst; i naravno, zaintrigirao me je, a siguran sam da je zato to i radio; prišao sam mu i pitao, zašto to radi? On je odgovorio, citirajući ovaj tekst iz Pisma; Isus kaže da se odreknemo sebe, uzmemo svoj krst i sledimo Ga.’ Nisam imao vremena za dublje istraživanje, da li je on mislio ili nije da zaista čini ono što mu je Isus zapovedio. Nadam se da to beše samo trik da navede ljude na razgovor. Ali dragi prijatelji, znajte da je uzimanje našeg krsta i praćenje Isusa duhovna stvar, koja zahteva da držimo sebe razapetim sa Hrisom. Tako mi uzimamo svoj krst, i tako se odričemo sebe; a vi morate da uzmete krst i da se odreknete sebe, ako mislite slediti Hrista. Nema druge opcije, druge alternative; to je apsolutno obavezno i neophodno. Svedočanstva 2′ str.651: Odricanje sebe i krst…’ Razumite, da ovaj krst moramo uzeti. Odličan uvid. Odricanje sebe i krst je na stazi svakog Hristovog sledbenika. Krst je taj koji se ukršta sa prirodnim sklonostima i prohtevima.’ Veoma zanimljivo; šta je krst? On se ukršta sa prirodnim sklonostima i prohtevima.’ A šta su te prirodne sklonosti? To je apetit, i strasti starog čoveka tj. telesne prirode; i taj stari čovek ima svoju volju, zar ne? I dok trčimo ka biljezi (Fil.3:14), trudeći se da uđemo na uska vrata (Luk.13:24), i da idemo uskim putem, desiće se brojne situacije kada će nas Bog pozivati, zahtevati od nas, zapovediti nam, suprotno od naših prirodnih želja. Ustvari, to će uvek biti tako, zar ne? Jer telo…, šta? … neprestano žudi protiv Duha, a Duh protiv tela; i oni su stalno…, šta? Jedno protiv drugog. I šta imamo tada kada se to desi? Kada je ono što Bog od nas zahteva u suprotnosti sa prirodnim željama? Šta je to? To je krst; to je krst. A šta mi tada treba da uradimo? Šta možemo tada da uradimo? Pa, postoje samo dve opcije. Molim vas razumite, da postoje samo dve opcije. Koje su to? Ili ćemo se prepustiti svome ‘ja’, a odreći Hrista i nanovo Ga razapeti (Jev.6:6), ili ćemo se odreći sebe, razapinjući starog čoveka, kroz prihvatanje verom Hristove smrti kao sopstvene. Tako mi uzimamo svoj krst i hitamo ka biljezi. O prijatelji, molim vas izaberite da razapnete sebe. Amin? A hoćemo li ikada doći do toga da budemo tako posvećeni, da više nemamo telesnu prirodu i tog starog čoveka, koji treba da bude razapet? Hoćemo li? Ne, brate, sestro, nećemo. Molim vas razumite da nećemo. Šta je apostol Pavle, zreli hrišćanin, pobožan čovek ispovedio? Šta je on priznao? 1.Kor.15:31: Tako mi braćo vaše slave, koju imam u Isusu Hristu našem Gospodu, svaki dan…’, šta? ‘… umirem.’ Svaki dan umirem! Svakoga dana je apostol Pavle morao da umire svojim prirodnim sklonostima i prohtevima, svome starom čoveku, svojoj telesnoj prirodi. Zapazite uvid koji nam daje nadahnuće, u vezi sa tim šta je Pavle mislio, kada je rekao- ‘Svakog dana umirem’. Služba isceljenja’ str.452: Život apostola Pavla je neprekidna borba sa sobom.’ Zar i život apostola Pavla?! Ne pričamo ovde o Savlu iz Taršiša, nego o novorođenom, obraćenom, zrelom, pobnožnom čoveku- apostolu Pavlu. Život apostola Pavle je…’, šta? … neprestana borba sa sobom. On kaže- ‘Svakog dana…, šta? ‘… umirem.(1.Kor.15:31)’ Šta je on mislio pod tim? Njegova volja i njegove želje su se svakodnevno sukobljavale sa dužnostima i voljom Božijom.’ Zar zaista? Zar i Pavle? ‘Njegova volja i njegove želje su se svakodnevno sukobljavale sa dužnostima i voljom Božijom.’ Da li je to značilo, da on nije bio obraćen? O ne, prijatelji, ni u kom slučaju. Zapazite sledeću rečenicu. Ovo je to što ga je činilo obraćenim. Njegova volja i njegove želje su se svakodnevno sukobljavale sa dužnostima i voljom Božijom. Umesto da je pratio svoje sklonosti, on je činio Božiju volju, razapinjući svoju prirodu. Čujem li ‘amin’? Drugim rečima, iako je i dalje imao telesnu prirodu, on nije dozvolio da ta priroda ima njega (da njime vlada). Ona je i dalje prisutna, ali joj on ne dozvoljava da vlada. Kako? Izborom da vodi dobru borbu vere. Izborom da drži sebe mrtvim grehu a živim Bogu u Isusu Hristu; verom je to držao… verom je to držao, borio se i pobedio u dobroj borbi vere; on je bio svestan da on mora činiti tako, da bude neprestano na straži, da ne bi izgubio sopsveno spasenje. Vidite, bila je to realna mogućnost, čak i za apostola Pavla da izbubi večni život. To je ono što kaže o sebi. 1.Kor.9:27: Nego morim telo svoje i potčinjavam ga, da kako sam propovedajući drugima, sam ne budem…’, šta? ‘… izbačen.’ Dragi prijatelji, tu se radi o apostolu Pavlu! Velikan hrišćanske zrelosti je neprekidno vodio brigu o mogućnosti da taj stari čovek, koji je i dalje u njemu, ne preuzme kontrolu nad njim; a on bi izgubio svoje spasenje da se to desilo. A ako je Pavle vodio brigu o tome, zar ne mislite da bismo trebali i mi? Čujte ovu izjavu. ‘Dan sa Bogom’ str.277: Pavle je bio u neprekidnoj brizi, da njegove zle sklonosti ne nadvladaju, i stoga se on neprekidno borio, čvrsto se odupirući neposlušnim strastima i apetitu. Ako je veliki apostol drhtao pred svojim slabostima, ko onda ima pravo da se oseća samouvereno? Onog trenutka kada se osećamo samopouzdani i samouvereni, tada smo u opasnosti da sramno padnemo.’ O brate, sestro, molim vas znajte, da i mi takođe možemo lako biti izbačeni, ako prestanemo da se neprestano borimo i pobeđujemo u dobroj borbi vere. Podstičem vas ponovo Pavlovim rečima iz 2.Kor.13:5: Okušajte sami sebe, jeste li u veri’, da li vodite dobru borbu vere. Sami sebe preispitajte. Zar ne znate, da je Isus Hrist u vama? – osim ako niste…’, šta? ‘… izbačeni.’ Drage kolege Laodikejci, razlog zašto moram opet da vam postavim izazov po ovom pitanju je taj, što smo u strašnoj samoobmani. Jer mi uspevamo da se uzdržavamo prepuštanju željama tela na nivou ponašanja, jer sebično motivisani uspevamo da zadržimo formu pobožnosti (2.Tim.3:5), i održimo svoje ponašanje u skladu sa slovom zakona (Rim.7:6), i tako se zavaravamo misleći da smo nešto, što nismo. I zato, šta to moramo? Da se preispitamo, i zapitamo- Da li se ja borim i pobeđujem u duhovnoj borbi- borbi upravljanja svojim umom, pobedi nad iskušenjem, i to ovde?! Čujete li na šta vas podstičem, dragi prijatelji? Da li je dobro vašoj duši? Borite li se i pobeđujete li u ovoj borbi, u kojoj svaki hrišćanin mora da učestvuje- borbi uma? Da li vi sve doslednije dovodite svaku misao u poslušnost Hristu? Molim vas preispitajte se, jeste li u veri. Okušajte sebe, osim ako niste izbačeni. (2.Kor.13:5) E sad, ova svakodnevna potreba umiranja sebi je upravo razlog, čujte me, je upravo razlog, što je samo nekolicina na uskom putu koji vodi u Nebesko carstvo, i što je većina od nas u jamama pored tog puta tj. u krajnostima. O, prijatelji, Mat.7:14: Jer su uska vrata i uzak je put koji vodi u život, i malo ih je koji ga…’, šta? ‘… nalaze.’ Malo ih je koji ga nalaze. A zašto ih je malo? Jer je jedini način da ostanemo na uskom putu, odricanje od svoga ‘ja’, uzimanje svoga krsta i sleđenje Isusa. Ne postoji drugi način, a mi smo tako skloni da popuštamo svome ‘ja’, zar ne? Da, jesmo. Ili popuštamo sklonosti proslavljanja samih sebe, što nas vodi u krajnost legalizma; ili se prepuštamo zadovoljstvima, što nas vodi u krajnost tzv. jeftine milosti. Nek nam Bog pomogne da naučimo da se odričemo svoga ‘ja’, uzimanjem svoga krsta i ostajanjem na uskom putu. Čujem li ‘amin’? Svedočanstva 2′ str.687: Biće to tesna borba između našeg ‘ja’ i Božije blagodati. Naše ‘ja’ će nastojati da vlada, a volje će se suprotstavljati delu dovođenju života i misli, volje i osećanja…’ Šta to ovde čujete? Života i misli, volje i osećanja; šta čujete? Karakter. ‘Naše ‘ja’ će nastojati da vlada, a volja će se suprotstavljati delu dovođenja života i misli, volje i osećanja, u pokornost Hristovoj volji. Odricanje od svoga ‘ja’ sve vreme stoji na stazi ka večnom životu, i to je razlog što ih je malo koji je nalaze’. Vidite dragi prijatelji, upravo zato nema zadobijanja krune bez nošenja krsta (3T 67.1), te će samo malo njih u svoje vreme i poneti krunu. Jer mnogi nisu voljni da nose krst. Molim vas shvatite, da ako želite da zadobijete krunu, morate biti voljni da…, šta? … ponesete krst. I nema drugog načina. Ali, dragi prijatelji, želim da vas ohrabrim, a i preklinjem vas da razumete, da je najbolji način da se pripremite za slavu nošenja krune, trpljenje nošenja krsta. To je veoma važan koncept, i želim da ga razvijem, ali ne znam hoćemo li večeras imati vremena. Možda ćemo to morati ostaviti za sutra. Ali molim vas, ako ste ikada u iskušenju da vas povredi činjenica da se zahteva nošenje krsta, da bi se zadobila besmrtna i nepropadljiva kruna… ako ste ikada u iskušenju da vas povredi neophodnost nošenje krsta da bi se iskusilo spasenje, molim vas razmotrite šta je Hrist učinio da bi obezbedio spasenje. Da li je On poneo krst? O dragi prijatelji, uveravam vas da patnja koju je On podneo noseći krst, beskrajno prevazilazi bilo kakvu patnju koju ćemo mi podneti noseći krst… beskonačno je prevazilazi. Svedočanstva 3′ str.481: Hrist je žrtvovao sve za čoveka da bi mu omogućio da zadobije Nebo. A sada je na palom čoveku da pokaže koliko će on žrtvovati za Hrista, da bi mogao osvojiti besmrtnu slavu. Oni koji imaju ikakvu predstavu o veličini spasenja i njegovoj ceni nikada neće gunđati što moraju da sa suzama nose seme da seju, i što je njihova borba i samoodricanje deo njihovog hrišćanskog života. Bog je odredio uslove spasenja. Poniznost i nošenje krsta su odredbe kojima pokajani grešnik nalazi utehu i mir. Misao da se Isus predao poniženju i žrtvi, na koje čovek nikada neće biti pozvan, trebale bi da ućutkaju svako gunđanje.’ Čujem li ‘amin’? Brate, sestro, molim vas, nemojte da vas vređa činjenica da morate pretrpeti nošenje krsta, da biste imali večni život. Isus Hrist je beskrajno više patio, da bi učinio mogućim da imate večni život. Želim da vas ohrabrim, ne samo da budete voljni da nosite krst, nego želim da vas naučim da se radujete privilegiji što to i činite. Znam da je to veliki izazov, ali molim vas shvatite da je to moguće; moguće je. Mi zapravo možemo doći do toga da shvatimo, da je nošenje krsta verovatno najveći blagoslov, koji nam je Bog mogao dati. Zašto? Dragi prijatelji, upravo stoga što samo kroz trpljenje nošenja krsta mi izgrađujamo karakter kojem može biti poveren večni život. Molim vas, razumite ovo. Pre sam mislio, da bi bilo mnogo bolje da je Bog u momentu mog obraćenja izbrisao moju telesnu prirodu, i da je na krštenju uništio starog čoveka u meni… završio sa njim. Ali kada sam počeo bolje da razumevam ove stvari, shvatio sam beskrajnu Božiju mudrost u Njegovoj odluci da ne učini tako. Izabrao je da stari čovek ostane u svakom hrišćaninu, zahtevajući od svakog da se odrekne sebe iz ljubavi prema Hristu. Zašto je to bilo mudro da Bog učini, i zašto je to nama bilo na blagoslov? Zato, dragi prijatelji, što svaki put kada odlučimo da se odreknemo sebe iz ljubavi prema Hristu, šta to mi činimo sa našim karakterom? Mi izgrađujemo hristoliki karakter, pun ljubavi. A šta je suština Hristovog karaktera? To je samopožrtvovana i samoodričuća ljubav; i tako, kada god odlučimo da se odreknemo sebe iz ljubavi prema Hristu, dobijamo ogromnu pomoć u izgradnji hristolikog karaktera. Vidite li to? Vidite li to, svi? Insistiram, dakle, da nije bilo boljeg načina koji je Bog mogao osmisliti da bi nas pripremio za nošenje krune, od potrebe svakodnevnog trpljenja pri nošenju krsta. Šta je slava? To je karakter; a nema slave bez trpljenja. Kroz celo Pismo nalazimo direktnu vezu između trpljenja i slave. Pogledajte npr. Rim.8:16: Sam Duh svedoči našem duhu da smo deca Božija; a ako smo deca i naslednici smo Božiji, a sunaslednici Hristovi, ako…’, šta? ‘… sa Njim postradamo, da bismo mogli zajedno sa Njim biti…’, šta? ‘… proslavljeni.’ Želite li biti proslavljeni sa Hristom? Šta tada trebate biti voljni da učinite? Da postradate sa Hristom! 18. stih: ‘Jer mislim da stradanje sadašnjeg vremena nije ništa u poređenju sa slavom koja će nam biti otkrivena.’ Amin? Ne gubite to iz vida, dragi prijatelji. Stradanje koje donosi nošenje krsta nije vredno poređenja sa slavom nošenja krune. Ustvari, šta Pavle kaže u 2.Kor.4:17? Jer naša laka sadašnja nevolja donosi nam večnu i od svega pretežniju slavu.’ Čak i ako svakoga dana moramo da patimo u ovom životu, to nije vredno poređenja sa večnom slavom. Amin? Dakle, nemojte samo biti voljni da nosite krst, radujte se privilegiji i blagoslovima nošenja krsta. To će vam omogućiti večnu i od svega pretežniju slavu. Hajde da ustanemo na molitvu? Oče nebeski, mnogo sam Ti zahvalan na Tvojoj beskrajnoj mudrosti u planu spasenja; te Ti zahvaljujem što si učinio neophodnim za nas da se, iz ljubavi prema Hristu, svakodnevno odričemo sebe, tako što ćemo uzimati svoj krst i slediti Njega. Hvala Ti, što svaki put kada to izaberemo, mi izgrađujemo karakter. Pomozi nam Oče, da to ne izgubimo iz vida. Pomozi nam da shvatimo, da trpljenje nošenja krsta nije vredno poređena sa slavom nošenja krune. To je trenutak, u poređenju sa večnošću. Pomozi nam Gospode, da više nikada ne odložimo krst, sve dok ga ne zamenimo za krunu. Ovo je naša molitva u Isusovo ime. Amin.