Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Dobro veče i dobro došli ponovo ovde… Nastavljamo sa proučavanjem pod nazivom ‘Iz slave u slavu’, seminar o principima izgradnje hrišćanskog karaktera. Fokusirali smo se na to, kako možemo pobediti taj faktor suprotstavljanja. Naš cilj u izgradnji hrišćanskog karaktera je da vladamo umom, da čuvamo naše srce više svega. (Prič.4:23) Zapravo, da dođemo do toga da…, šta? … dovedemo svaku misao u poslušnost Hristu. (1.Kor.10:5) A to ne može biti učinjeno ako nemamo novo srce, sve sa našim istrajnim naporima kombinovanim sa božanskom silom. (LDE 207.3) A zašto to zahteva istrajne napore? Zato što je ostao, iako više ne vlada, faktor suprotstavljanja nazvan telo. ‘Telo žudi protiv Duha’ (Gal.5:17), i mi ćemo nadvladati ovaj faktor suprotstavljanja…, kako? Boreći se u dobroj borbi vere svom snagom svoje volje. (1.Tim.6:12) Sećate se, to je obećanje koje smo razmatrali? ‘Vi ćete pobediti.’ (5T 513.3) Ali, sva obećanja su pod uslovom; i koji je to dvostruki uslov? ‘Ako se borite u dobroj borbi vere svom snagom svoje volje.’ U naša poslednja dva proučavanja mi smo se fokusirali na to šta znači boriti se u dobroj borbi vere.

A od večeras, pa sve dok nas Duh vodi u ovoj temi, mi ćemo se fokusirati na ulogu volje. Po rečima nadahnuća, dragi prijatelji, ‘sve zavisi od pravilne upotrebe volje.’ (SC 47.1) Nema značajnije ključne stvari u hrišćanskom iskustvu, a što se tiče njenih sposobnosti, nego što je volja. Veoma je značajno da razumemo kako da sa njom pravilno upravljamo, ako mislimo pobediti faktor suprotstavljanja, i naučiti da sarađujemo sa preobražavajućom silom Svetog Duha, da bismo zaista bili promenjeni iz slave u slavu.

I opet, duhovne stvari se samo…, šta? … duhovno razmatraju. (1.Kor.2:13,14) A večerašnja tema je veoma duhovna; tako da su mi potrebne vaše molitve, a želim da vas ohrabrim da se molite i za sebe. I kao što je to naš običaj, hoćete li mi se onda pridružiti na tihoj molitvi na kolenima?

Oče nebeski, u Isusovo ime, Gospoda naše pravde, dolazim radujući se privilegiji da stojim pred Tobom u ličnosti beskrajno pravednog Iskupitelja, Zastupnika i Posrednika, Gospoda koji je naša pravda. Hvala Ti Oče, što nas primaš u potpunosti i slobodno kao što primaš svoga Sina; zahvaljujemo Ti, što kada si rekao Njemu- Ovo je Sin Moj ljubljeni, koji je po mojoj volji’, Ti si tu uključio i nas, sve dok se verom nalazimo u Njemu. Oče, mnogo smo Ti zahvalni, za priliku da proučavamo Tvoju Reč večeras, zbog koje smo se i okupili. Ali Gospode, želimo da priznamo da smo se uzalud okupili, osim ako nam se Ti pridružiš i blagosloviš nas izlivanje svoga Svetog Duha. Naše mentalne i duhovne sposobnosti su ozbiljno poremećene grehom, posebno sada nakon 6000 godina, tako da mi u sebi nemamo ono što nam je potrebno. Stoga Te molimo, da čudom blagodati ubrzaš i osnažiš naše mentalne i duhovne sposobnosti, i osposobiš nas da primimo istinu intelektom, prigrlimo je osećanjima, i što je najvažnije, da joj se potčinimo voljom. O Oče, posebno Te večeras molimo da razumemo ulogu volje, a što se tiče iskustva oslobađajuće i posvećujuće sile istine u našim životima. Upravljaj i vodi mojim mislima i rečima; da govorim samo ono što Ti želiš, ni više od toga, a ni manje. Udostoji me, čudom blagodati, i upotrebi me, da bi se Hrist mogao proslaviti, a Tvoja crkva prosvetiti. To je moja molitva u Isusovo ime. Amin.

Prošle večeri nam je, kao i obično, ponestalo vremena; a tu je jedna izjava, koju moram da podelim sa vama. Zapazili smo, da je veoma važno da naučimo da se borimo u dobroj borbi vere, ako mislimo pobediti; a Pavle nam u 2.Tim.4:7,8 kaže: ‘Dobar rat…’, šta? ‘… ratovah, trku završih, veru održah… tako je dakle meni…’, šta? ‘… pripravljena kruna.’ Kruna. O dragi prijatelji, boriti se u dobroj borbi vere, kao što se sećate, zahteva da mi verom držimo sebe razapetim sa Hristom. (Rim.6:11) Amin? Samo na osnovu toga mi možemo da sprečimo da greh ne vlada u našim smrtnim telima, i da ne zadovoljava svoje želje. A šta to vera čini? To je tesno povezano sa našom večerašnjom temom, i stoga to moramo ponoviti. Ona čini četiri stvari; sećate li se te četiri stvari?

Ÿ  Vera je intimno povezana sa Božijom Rečju, zar ne? ‘Vera dolazi od…’, čega? ‘… slušanja.’ (Rim.10:17) Dakle pre svega, vera čuje Božiju Reč.

Ÿ  Drugo, vera ima poverenja da ono što Bog kaže, On ima moć i da ostvari. Zašto? Jer Božija reč nije neka obična reč. ‘Jer On reče i postade, On zapovedi i pokaza se.’ (Psa.33:9) Postoji stvaralačka sila u Božijoj reči, koja ostvaruje ono što On objavljuje. Vera ima poverenja da Bog može da ostvari ono što je objavio, a zatim,

Ÿ  treći korak, vera daje Bogu dozvolu da se to ostvari u našem ličnom životu. Ona daje pristanak da se Božija volja ispuni u nama. Zato je jevrejska reč prevedena sa ‘veruje’ ustvari ‘aman’. A koju mi to reč imamo od nje? ‘Amin’, što znači- ‘Neka tako bude’. Drugim rečima, u trećem koraku vera potčinjava našu volju Božijoj volji. To je deo spasonosne vere;

Ÿ  a zatim, koji je četvrti korak? Istinska vera ne samo da potčinjava volju Božijoj volji, nego istinska spasonosna vera odlučuje da DELUJE po Božijoj Reči, i ima poverenja u Boga da će nam dati silu da to i učinimo.

Jeste li ispratili sve ovo? A poslednja dva koraka, dragi prijatelji, uključuju volju; i zato je naše večerašnje proučavanje tesno povezano sa onim o dobroj borbi vere. Ali, ono što sam želeo da podelim sa vama na kraju proučavanja prošle večeri je, da borba vere zahteva da držimo sebe mrtvim grehu, ali živima Bogu u Hristu Isusu. Stoga, mi možemo da…, šta? … sprečimo da greh vlada nama. Rim.6:11,12. A to je na osnovu toga da verom držimo sebe da smo razapeti sa Hristom, da bismo mogli nastaviti da sprečavamo da budemo pod tiranijom starog čoveka, jer je on…, šta? Mrtav; a mrtav ne zna ništa. (Prop.9:5) A mrtav čovek ne može vladati nad vama. Ali, to zahteva da umirete…, koliko često, dragi prijatelji? Svaki dan umirem.’ (1.Kor.15:31) Svakodnevno moramo nositi svoj krst, i samo dok se borimo u dobroj borbi vere, a noseći svakodnevno svoj krst, držeći da smo razapeti sa Hristom svakoga dana, možemo se nadati da ćemo jednoga dana nositi krunu. Nema nošenja krune bez…, čega? … bez nošenja krsta (3T 67.1), i mi smo to dodirnuli prošle večeri, ali nam je ponestalo vremena. Nema nošenja krune bez nošenja krsta. Dragi prijatelji, izazivam vas, ne samo da budete voljni da nosite krst, nego i da prepoznate da vam je to najveći blagoslov, te da se radujete privilegiji nošenja krsta. (HP 72.2; 3T 481.1)

Zašto? Upravo stoga što trpljenje nošenja krsta je najbolja stvar koju je Bog smislio, da bi nas pripremio za slavu nošenja krune. Amin? Sećate se toga? U Pismu neprestano nalazimo direktnu vezu između trpljenja i slave. To ćete sve iznova pronalaziti u Bibliji. Direktnu vezu između…, čega? Trpljenja i slave. I što je veće trpljenje, veća je i slava. I zato sam ovu zadnju izjavu toliko želeo da podelim sa vama. Nalazimo je na dnu 56. stranice; ‘Odražavajući Hrista’ str.350: Mi ćemo se radovati i u stradanju, imajući na umu nagradu večne i od svega pretežnije slave.’ (2.Kor.4:17) Ustvari, to trpljenje nije vredno poređenja sa slavom, zar ne? Čitamo dalje: Mi nećemo gunđati ni u mislima, jer smo iskušavani… i svako iskušenje koje ovde podnesemo samo će nas obogatiti u…,’ čemu? ‘… u slavi.’ Amin? Ja žudim za udelom u trpljenju.’ Nije li to izjava vredna pažnje? Kada sam to prvi put pročitao, bio sam zapanjen. To je lično svedočanstvo Elen Vajt. ‘Ja žudim za udelom u trpljenju.’ Kako neko može tako nešto da kaže? Morate li biti mazohista, da bi tako nešto rekli? Ne, nego morate razumeti šta vam trpljenje donosi. Čujte: ‘Ja žudim za udelom u trpljenju. Ja ne bi išla na Nebo bez tog trpljenja ni da mogu, gledajući na Isusa koji je toliko pretrpeo za nas da bi nam obezbedio bogato nasledstvo… Ne i ne. Dozvoli mi da se usavršim kroz trpljenje. Žudim da budem učesnik u stradanju sa Hristom, jer znam, da ću tako biti učesnik i u Njegovoj slavi.’ Amin? Vidite dragi prijatelji, bez trpljenja nema ni slave. Što je veće trpljenje, veća je i slava. Nije onda ni čudo kada ona kaže: ‘Ja žudim za udelom u trpljenju.’ A da ne spominjem činjenicu, da što više podnosimo ovde i sada, iz ljubavi prema Hristu, moći ćemo više i da se identifikujemo sa Njim, ceneći Njegovu ljubav prema nama. A sad hajde da primenimo ono što smo naučili o veri i ona njena četiri koraka na večerašnje proučavanje. Sećate se da je u trećem i četvrtom koraku uključena…, šta? Volja. Treći korak je potčinjavanje volje Bogu, i davanje dozvole Bogu da ostvari ono što želi u našem životu; a zatim četvrti korak; volja čini i više nego samo da se pasivno potčini. Volja aktivno sarađuje, verujući Bogu da nam daje silu da ostvarimo Njegovu volju. Zatim smo iskoristili Avrama da to ilustrujemo. Kada je Bog rekao Avramu da će on biti otac mnogim narodima (1.Moj.12:2), on je čuo reč; i poverovao je da Bog ima moć da to ostvari, jer Božija reč ima stvaralačku moć, i bez obzira na njegovo stogodišnje telo, a da i ne spominjemo Sarinu utrobu, on je poverovao da Božija reč ima stvaralačku moć; i verujući tome, dao je Bogu dozvolu da to i ostvari. Neka bude tako tj. amin’- rekao je. ‘Neka bude tako u mom životu’, te je nastavio da deluje u tom smeru, i tako je začet Isak… jer Bog ima moć da da život. Postoji stvaralačka sila u Božijoj reči. A sada, sa time u umu, hajde da se fokusiramo na ulogu volje, da bi se pobedio taj faktor suprotstavljanja nazvan telo. Naziv večerašnje lekcije je- ‘Izaberi danas’, i taj naslov je uzet iz Isu.24:15. Volim ovo; to je poslednja propoved Isusa Navina njegovoj voljenoj, ali i tvrdoglavoj i buntovničkoj deci. Naravno, Mojsije je predao ulogu vođe njemu, i to je samo po sebi značajno. Vidite, Mojsije je poseban u vezi sa…, čim? … sa zakonom, a zakon nas ne može odvesti u obećanu zemlju. Ali, zakon je naš čuvar, koji nas vodi do…, koga? … do Isusa. (Gal.3:24) A vi naravno znate, da je Isus jednostavno Grčka verzija imena- Ješua. Oni imaju isto ime. Vidite li ovde duboko poučnu lekciju? Mojsije je predao decu Izrailja Jošui, antitipskom Isusu, i on ih je odveo u obećanu zemlju. I sve dok su se oni borili pod njegovim vođstvom, bili su pobednici, zar ne? Ali, i njega je na kraju sustigla starost. A uzgred, on je jedan od dvojice koji su prošli ceo put od Egipta do obećane zemlje. Koji je bio taj drugi? Halev. Svi ostali su pomrli u pustinji; te je i njega sustigla njegova smrtna priroda. On je bio već starac, ali je i dalje njegovo srce bilo puno ljubavi prema svojoj deci, te ih je sakupio da im održi poslednji govor, koji beše silan. Hajde da to pročitamo; Isu.24:14. Zamislite ga samo kako stoji na steni sa hiljadama, možda i stotinama hiljada – ko zna koliko ih je bilo? – Izrailjaca sakupljenih oko njega, i on im izliva svoje srce pred njima; bez mikrofona na reveru. To je bio poseban čovek. A šta im je rekao? 14. stih: Zato sada bojte se Gospoda i služite mu verno i istinito, a odbacite bogove kojima su služili vaši oci sa one strane reke u Misiru. Služite Gospoda!’ On je to uzviknuo iz dubine svoga bića, sa srcem punim iskrene ljubavi i brige. Služite Gospoda’, odjekivao je njegov glas i vraćao mu se, odbijajući se od stena- Služite Gospoda, služite Gospoda…’ Napravio je pauzu, shvativši da ako će oni služiti Gospoda, oni moraju prvo da izaberu da to čine; te je uzeo vazduh i dodao ove poznate reči. 15. stih: ‘Ako li vam nije drago služiti Gospodu, izaberite danas kome ćete služiti.’ I da ih ohrabri da naprave dobar izbor, on je izneo pred njima svoj. A ja i dom moj služićemo Gospodu.’ Volim ovaj stih! ‘Služićemo Gospodu.’ Zašto će Jošua služiti Gospoda? Jer on to želi; a šta god mi želimo, to i činimo. Insistiram, da nije slučajnost što u engleskom jeziku dobijate buduće vreme tako što stavite ispred glagola reč- ‘will’ (što znači volja). Večeras ćemo (will) ići kući, posle poslednjeg proučavanja, ne pre toga. Zašto? Jer mi tako želimo, a ono što želimo to ćemo i uraditi. A zašto je to tako, prijatelji? Zato što to i jeste volja. A šta je volja? Vaspitanje’ str.289: ‘Volja je…’, šta? … vladajuća sila ljudske prirode; to je moć izbora ili odluke. Svako ljudsko biće obdareno razumom poseduje moć da izabere dobro. U svakom životnom iskustvu, Božija reč za nas je- Izaberite danas koga ćete služiti.’ Izvanredna izjava! Pre svega, šta je volja? Ona je vladajuća sila ljudske prirode. To je moć odluke, moć izbora. Vidite, sve što kažemo i sve što činimo je određeno…, čime? Upraviteljem – voljom. Zapazite poslednju rečenicu. U svakom životnom iskustvu, Božija reč za nas je- Izaberite danas koga ćete služiti.’ A šta je u to uključeno? Sve. Da li je zaista istina, da je u svakom životnom iskustvu Božija reč za nas- ‘Izaberite danas koga ćete služiti’? Da! Ali, zašto je to istina? Dragi prijatelji, to je ono što smo već zapazili. Hrišćanin, kada su on ili ona nanovo rođeni, primaju duhovnu prirodu; ali i dalje imaju…, šta? … i telesnu prirodu; ona više ne vlada, ali ostaje. I koje je njihovo iskustvo? Gal.5:17: Telo žudi protiv Duha, a Duh protiv tela; i oni se…’, šta? ‘… jedno drugom protive.’ Drugim rečima… a setite se, da je to na grčkom sadašnje aktivno vreme- ta reč ‘žudeti’. Ono što Pavle doslovno kaže je to, da telo neprestano žudi protiv Duha, a i da je Duh neprestano protiv tela; i oni se…, šta? Ta dva suprotstavljena sklopa želja se…, šta? Oni se protive jedno drugom! Vidite, u bilo kom datom iskustvu telo žudi da vi odgovorite na njegov poziv- po principu sebičnosti. Pratite li ovo? A pošto duhovna priroda, to novo srce žudi da odgovorite po principu…, čega? Ljubavi; samopožrtvovane i samoodricajuće ljubavi; i to dvoje se…, šta? Protive jedno drugom. Oni su suprotnosti. I upravo stoga je Isus rekao- ‘Niko ne može služiti dva gospodara’. (Mat.6:24) On nije rekao- ‘Niko neće služiti…’ Rekao je- ‘Niko…’, šta? ‘… ne može služiti.’ Zašto? Jer je to nemoguće. Zašto? Jer su te želje suprotstavljene! Ne možete ništa izabrati da uradite, što će u isto vreme činiti srećnim i Duh i telo. Slažete li se svi sa ovim? Stoga, šta morate učiniti? Morate izabrati danas, ovog trenutka, i u svakom životnom iskustvu, koga ćete služiti. Da li ćete zadovoljavati telesne želje? Ili ćete ispunjavati želje Duha? Vi morate izabrati! Da li počinjete da uviđate, dragi prijatelji, ključnu i presudnu ulogu vladajuće sile ljudske prirode nazvane volja? Ovde je sve u pitanju. Sve zavisi od ispravnog služenja voljom. Ali, tu je jedan veoma ozbiljan problem koji moramo prepoznati, a to je da po prirodi… … po čemu? Po prirodi, a zbog pada u greh, ljudska volja je potpuno nesposobna da izabere dobro. I zaista, po prirodi, a zbog pada u greh, ljudska volja je u ropstvu grehu, svome ‘ja’ i sotoni; (AA 560.3) i sve što je ona u mogućnosti da čini je da pristaje na želje tela, makar – čujte sad ovo – makar to bilo samo u privatnosti uma. Mada, ako je dovoljno jaka sebična motivacija mi možemo biti u mogućnosti da stisnemo zube i da držimo u pokornosti telo na nivou ponašanja. Jer ako zabrljamo, to bi nam pokvarilo ugled, ili bismo mogli upasti u neku nevolju. Čujete li šta pokušavam da utanačim ovde? Prijatelji, po prirodi ljudska volja sa dovoljno jakom sebičnom motivacijom, može da zamaskira svoje ponašanje. Ali, ljudska volja po prirodi nije sposobna da odbija pozive na zadovoljavanje želja tela u oblasti uma. Nikako ne po prirodi. Zašto je to tako? Jer je ona prodata pod greh. Ona je prodata. A ko ju je prodao? Adam je to učinio. Čujte. ‘Svedočanstva 5′ str.515: Vi morate zapamtiti da je vaša volja izvor svakog vašeg dela. Ta volja, koja je veoma važan faktor u čovekovom karakteru, je pri padu u greh prodata pod sotoninu kontrolu.’ Je li vam to jasno? Nije moglo biti jasnije. I od tada on radi u čoveku, da želi i čini ono što je njemu ugodno, čemu je posledica beda i potpuna propast čoveka.’ Dragi prijatelji, pre 6000 godina u edenskom vrtu Adam, otac i predstavnik ljudske rase, je prodao ljudsku volju u ropstvo grehu, svome ‘ja’ i sotoni. To je loša vest. Jeste li spremni za radosnu vest? Ono što je prvi Adam prodao, drugi Adam je otkupio, i to po beskrajnu cenu- svojom krvlju, te je i otkupio ljudsku volju. Amin? Čujte. Sledeći pasus na istoj strani; ‘Svedočanstva 5′ str.515: Ali, beskrajna Božija žrtva u davanju Isusa, svoga voljenog Sina, da bude žrtva za greh, omogućava Mu da kaže, bez da ugrožava i jedan princip svoje vladavine- Predajte se Meni; dajte mi svoju volju; otrgnite je od kontrole sotone, i Ja ću je preuzeti; i TADA ću Ja moći da učinim u vama, da hoćete i činite što Mi je ugodno.’ Čujte sad poslednju rečenicu: Kada vam On da Hristov um, Njegova volja postaje kao da je vaša volja, i vaš karakter je promenjen da bude nalik na Hristov karakter.’ Vidite li ulogu volje u izgradnji hristolikog karaktera? Dragi prijatelji, kada će samo naš karakter biti promenjen da bude nalik na Hristov? Samo kada Njegova volja postane kao da je naša volja; a kada će to da se desi? Samo kada shvatimo da je ona po prirodi u ropstvu grehu, svome ‘ja’ i sotoni, ali da je po blagodati ona otkupljena krvlju Isusa Hrista, i kada lično prihvatimo iskupljenje. Jeste li čuli šta sam upravo rekao? Da lično prihvatimo iskupljenje, tako što ćemo doći u podnožje krsta i reći- ‘Gospode Isuse, hvala Ti što si otkupio moju volju. I na osnovu te slobode, koju si obezbedio po beskrajnoj ceni, ja sada biram da u Tvojoj sili otrgnem svoju volju od njenog prirodnog ropstva grehu, svome ‘ja’ i sotoni, i da je dam Tebi, svom Gospodu. Ti preuzmi moju volju.’ I dragi brate, sestro, čujte me, niko to ne može učiniti umesto vas. Niko to ne može učiniti umesto vas! Samo vi to možete učiniti. Čak ni Isus to neće učiniti za vas. Ni Sveti Duh to neće učiniti za vas. Isus će vas svojom ljubavlju snažno motivisati da to učinite, a Sveti Duh je spreman da vas osnaži da to učinite, ali nijedan od Njih to neće učiniti za vas. Jer ako bi to učinili umesto vas, to bi bilo…, šta? To bi bilo kršenje vaše slobodne volje. Brate, sestro, Hrist nije otišao na krst, plativši beskrajnu cenu da bi otkupio vašu volju od strašnog ropstva grehu, svome ‘ja’ i sotoni, da bi je jednostavno porobio sebi. On je otišao na krst, da bi je istinski izbavio! Amin? On je otišao na krst, da bi je oslobodio. Molim vas, idite pred krst i lično prihvatite iskupljenje, te potčinite svoju volju Isusu kao vašem Gospodu. I to je jedini način kako vaš karakter može biti preobražen, da bude nalik Hristovom karakteru. Put Hristu’ str.47: ‘Vi ne možete promeniti svoje srce.’ Jeste li to čuli? ‘Ne možete promeniti svoje srce.’ Koji je pravi razlog izgradnje karaktera? Da čuvate svoje srce više svega. Da budete promenjeni obnovljenjem uma. Da dobijete novo srce! Pa ipak, šta smo to upravo pročitali? ‘Ne možete promeniti srce, ne možete sami po sebi posvetiti Bogu osećanja svog srca.’ A šta mi to možemo? Čujte! ‘Možete da izaberete da Mu služite.’ Čujem li ‘amin’? Možete da Mu date svoju volju; i On će onda raditi u vama da želite i činite što Mu je ugodno. I tako će vaša priroda biti dovedena pod kontrolu Hristovog Duha. vaša osećanja će biti posvećena Njemu, vaše misli će biti u skladu sa Njegovim.’ Misli i osećanja; o čemu mi to ovde govorimo? O karakteru. To je i naša radna definicija za karakter- misli i osećanja zajedno. (5T 310.1) O molim vas, zapazite da kada Mu damo našu volju, tada i samo tada On može i hoće učiniti u nama da hoćemo i činimo što Mu je ugodno.’ (Fil.2:13) Evo ga sada jedno veoma važno pitanje. Molim vas sarađujte sa mnom na ovome. Kako nam to Hrist nudi da radi u nama da hoćemo i činimo što Mu je ugodno, kada Mu damo svoju volju? Da li On nudi da učini da želite i činite umesto vas? Ili On nudi da vas motiviše i osnaži, da biste to želeli i činili u Njegovoj sili? Šta je istina? Budite hrabri… Daću vam ponovo te opcije. Kada Mu damo svoju volju, rečeno nam je, da On može da radi u nama da hoćemo i činimo što Mu je ugodno. Moje pitanje je, kako On to nudi da uradi? Da li tako što će hteti i činiti umesto nas? Ili tako što će nas motivisati i osnažiti da to hoćemo i činimo u Njegovoj sili? Šta je istina, da li prva ili druga opcija? Druga. Molim vas znajte, da je to druga opcija. Dozvolite da vam dam još nekoliko opcija. Kada Mu damo svoju volju, On može da učini u nama da hoćemo i činimo što Mu je ugodno, ali kako? Da li bez naših napora? Ili kroz naše napore? Ponovo je istina druga opcija. Da ste blagosloveni, imam veliki teret da se pažljivo sa mnom usresredite na ovo pitanje. Zašto? Zato što je velika zabuna među nama kao narodom povodom ovog pitanja. Vidite, postoji jedno veoma popularno lažno učenje po ovom pitanju među nama kao narodom. Ustvari, ja ću to nazvati jeres, i veoma sam zabrinut povodom toga. I to veoma zadire u misli mnogih od nas, i ima veliki uticaj na naše hrišćansko iskustvo. Koje je to pogrešno učenje, ta jeres, zbog koje sam toliko zabrinut? Ono se izrodilo kao preterana reakcija na legalizam; a pošto je ova naša voljena crkva uveliko uzela udela u legalizmu tokom vremena, mnogi su ustali da zbace taj teret- teret legalizma. Ali, mi ponekad gubimo uravnoteženost, i pokušavajući da izvučemo ljude iz krajnosti legalizma, upadamo u drugu krajnost- jeftine milosti. E sad molim vas razumite, da je deo ovog problema, to što smo propustili da shvatimo da ljudski napori nisu uvek legalizam, i nadam se da ćemo doći do veoma jasnog razumevanja ovoga. Mi smo postavili to pitanje na prethodnim proučavanjima. Šta to čini ljudske napore legalizmom? To je motiv koji je iza toga. Amin? Ako ja stavljam ljudske napore ispred, da bi zaradio prihvatanje ili svoje spasenje, to je…, šta? Legalizam. Ali dragi prijatelji, ako stavljam ljudske napore ispred, zato što veoma volim i cenim Isusa, zbog besplatnog dara prihvatanja i spasenja, i želim da budem sve što mogu da bih Mu pokazao svoju ljubav i zahvalnost, a i da Ga ispravno predstavim, dozvoljavajući Mu da me menja, da bi bio podoban da sa Njim zauvek živim u prisustvu svetog Boga i u društvu svetih bića, da li je to legalizam? Naravno da nije. To je vera koja radi kroz ljubav i čisti dušu. Amin? Molim vas, nemojte da refleksno reagujete na ljudske napore. Oni nisu uvek legalizam; to zavisi od motiva; a to lažno učenje, zbog kojeg želim da vas upozorim, je propustilo da napravi razliku između toga šta su legalistički ljudski napori, a šta je ljubavlju motivisan odgovor zahvalnosti Isusu na besplatnom daru spasenja. A ovo lažno učenje je veoma pasivno; to je teologija koja kaže- Nek sve ide, kako ide; Bog će sve odraditi’, gde se vi jednostavno prepustite Isusu, priznajući da morate potčiniti svoju volju Isusu, da bi zatim On preuzeo vašu volju i od tada umesto vas upravljao sa njom. I On to od tog momenta čini…, kako? Umesto vas To je, kao da je volja rukavica; i da, tu je priznanje, ali tu je potrebna i određena doza predanja, da bi se ta rukavica predala Isusu; i kada je jednom predaš Njemu, On je stavlja na svoju ruku i radi umesto vas. Dragi prijatelji, da li to Isus čini kada Mu predamo svoju volju? Ne, ni u kom slučaju! To sotona čini, ako njemu predamo svoju volju. Volja nije rukavica; volja je oduzeta ruka… strašno onesposobljena; nesposobna da ispravno funkcioniše zbog bolesti greha. Pratite li ovo? Ali, kada mi damo tu oduzetu ruku Isusu, šta On čini? On je isceljuje, tako da možemo…, šta? … da njom upravljamo u skladu sa Njegovom voljom. Ali, ko to upravlja rukom? Mi. U čijoj sili? U Njegovoj sili. Ima li tu razlike? Da, tu postoji razlika. Postoji bitna razlika, dragi prijatelji. Molim vas razumite, da kada predamo svoju volju Isusu, On nam ne nudi da učini, da hoćemo i činimo, umesto nas, nego nam nudi da nas motiviše i osnaži, da hoćemo i činimo u Njegovoj sili. Zapazite, kako nam to Pavle jasno iznosi. Moraćemo pogledati u originalno značenje reči. Fil.2:12,13. Krenućemo sa kraja 12. stiha: Gradite svoje spasenja sa…’, čim? ‘… sa strahom i drhtanjem’. Pa to skoro da zvuči kao…, šta? Legalizam. Dragi prijatelji, molim vas, nemojte da prebrzo donosite zaključak. Pavle ovde nije skrenuo… nije ponovo prešao na svoj farisejski modelitet. Sve Pismo je Bogom nadahnuto.’ (2.Tim.3:16) Amin? Uključujući i Fil.2:12. Molim vas zapazite ovde neke veoma važne stvari. Pre svega, on kaže ‘izgradite’ (‘ispoljite’); a ne kaže ‘radite za’ Ima li tu razlike? Ima. Mi ne treba da radimo ZA naše spasenje, nego da ISPOLJIMO naše spasenje. Dakle, mi ispoljavamo ono što Bog radi u nama; a da li mi to ovde govorimo o opravdanju? Ne; u ovom kontekstu govorimo o…, čemu? Posvećenju. Spasavanju od tiranije greha, svoga ‘ja’ i sotone. Silom Svetog Duha, kojeg Bog stavlja u nas, mi možemo da ispoljimo, to svoje iskustvo oslobođenja evanđeljem tj. silu evanđelja, koje nas može osloboditi. Mi treba da ispoljimo ono što Bog čini u nama. Pa čak i u tom domenu, koji je jedini način da to uspešno ostvarimo? 13. stih: ‘Jer je Bog taj koji…’, šta? … čini u vama da hoćete i učinite što Mu je ugodno.’ Zapazite sad ovde nešto veoma značajno. Grčki glagol koji je preveden sa ‘čini’ u vama je ‘energeo’. Energeo’. Ako biste umekšali ‘g’, šta biste dobili? Ako biste umekšali ‘g’, koju reč bi ovde čuli? Energija, dodati energiju. Iz ovog grčkog glagola smo mi dobili naš engleski glagol ‘dodati energiju’. Razumite, šta ovde Pavle doslovno kaže. Gradite svoje spasenje sa strahom i drhtanjem, jer je Bog onaj koji…’, šta? … vam dodaje snagu ‘da hoćete i učinite što Mu je ugodno.’ Jel’ to jasno? Da li Bog nudi da to uradi umesto vas? Ne. A šta to On nudi? On nudi da vam doda snagu, da vas osnaži, da vas motiviše da to hoćete i učinite u Njegovoj sili. Dragi prijatelji, ovo je veoma važno da se utanači; veoma je važno da se razume. Misli sa gore blagoslova’ str.62: Bog nije planirao da naša volja bude uništena, jer jedino kroz njeno delovanje mi možemo postići ono što On od nas želi. Naša volja treba da Mu se prepusti, da bismo je mogli ponovo dobiti…’ Zanimljivo. … pročišćenu, prefinjenu i tako povezanu sa božanskim, da On može izliti kroz nas svoju ljubav i silu.’ Kada Mu damo svoju volju, da li tada On preuzima kontrolu nad njom i radi umesto nas? Ne, nego je poučava, osnažuje i daje je nama da mi činimo ono što je u skladu sa Njegovom voljom, iz ljubavi prema Isusu. Molim vas razumite to. Kako se to razumevanje primenjuje, na nadvladavanje faktora suprotstavljanja, nazvanog telo? I nemojmo, zbog drveća, izgubiti iz vida šumu. Pokušavamo razumeti kako možemo da pobedimo taj faktor suprotstavljanja, nazvan telo, kako možemo nadvladati želje tela. Kako se sve to primenjuje na pobedu nad željama tela? Rim.8:13; slušajte pažljivo: Jer ako živite po telu, vi ćete…’, šta? … umreti; ali…’ hvala Bogu da postoji alternativa, … ako Duhom usmrćujete telesna dela, vi ćete…’, šta? ‘… biti živi.’ O brate, sestro… znajte, da ‘šta god čovek poseje, ono će i požnjeti.’ (Gal.6:7) Ako sejete u telo, od tela ćete požnjeti…, šta? Pokvarenost i smrt. Ali, imamo alternativu. Koja je to alternativa? Ona uključuje usmrćivanje telesnih dela. Ali, ko je taj koji usmrćuje dela telesna? Ko? Čujem da neko šapuće- Duh. Da li Pavle to kaže? Čitajte pažljivo: Ako Duhom VI usmrćujete dela telesna, bićete živi.’ Ko to usmrćuje telesna dela? Mi. Ali, u čijoj sili? U sili Duha. Imali li tu razlike? Da, ima. Da li Sveti Duh nudi da nadvlada iskušenje umesto nas? Ne, Sveti Duh nam nudi da nas osposobi da nadvladamo iskušenje u Njegovoj sili. Da ste blagosloveni, tu postoji razlika. I ponovo se vraćamo na ovu lažnu nauku, tu opasnu jeres, zbog koje sam toliko zabrinut, a koja je uveliko među nama kao narodom. Ona nam daje takvo razumevanje da kada potčinite svoju volju Hristu, vi više ni ne treba da se borite i nadvladavate iskušenja; On će to učiniti umesto vas. Ustvari, ova lažna nauka ide toliko daleko da kaže, da ako pokušavate da se borite i nadvladate iskušenje, da je to legalizam. A uzgred, ja ovo mogu potvrditi dokumentovanim dokazima. Dragi prijatelji, ako ja prihvatim ovo, onda ću u iskušenju imati samo dve alternative- ili ću popustiti, ili ću biti legalista. Meni je potrebna treća mogućnost. Jedini način da nadvladamo iskušenje je korišćenje svoje volje, i ako vas korišćenje svoje volje da nadvladate iskušenje čini legalistom, onda imate problem. Razumete li šta vam to objašnjavam? Da vas čujem. Dragi prijatelji, insistiram da MI trebamo da usmrtimo dela tela. I mi to možemo, Duhom! ‘Ako Duhom usmrćujete dela telesna, bićete živi.’ (Rim.8:13) Čujte kako nadahnuće to proširuje. Vera kojom živim’ str.91: Odbacivanje greha je delo same duše.’ Čujem li ‘amin’? Ko to odbacuje iskušenja kada se pojave pred ekranom savesti našeg misaonog života? Mi tj. sama duša! Ali, da li to čini sama po sebi i u svojoj sili? O, ne. Čujte, čitamo dalje: Odbacivanje greha je delo same duše. U svojoj velikoj potrebi duša vapi za silom koja je izvan i iznad nje same; i kroz delo Svetog Duha one plemenitije sile uma bivaju prožete silom, da bi se slomio jaram ropstva grehu.’ Vidite li kako to funkcioniše? Koja je to plemenita sila uma uključena u slamanje jarma ropstva grehu? Vladajuća sila tj. volja. Ali, mi moramo koristiti volju da odbacimo iskušenje. A mi to možemo uspešno činiti samo kada smo prožeti silom od Gore. Amin? Silom Svetog Duha. Vidite li kako to funkcioniše? Da li vam je jasno? E sad dragi prijatelji, molim vas razumite, ako mislimo uspešno nadvladati taj faktor suprotstavljanja, trebali bismo shvatiti našu suštinsku ulogu saradnje, a takođe i pravo mesto ljudskih napora, koji su naravno, ljubavlju motivisani i Duhom osnaženi; inače ni ne bi bili uspešni. Ali, to je i suštinsko mesto u ljudskim naporima. Znaci vremena’ 5. novembar 1896: Čoveku je dodeljen udeo u velikoj borbi za večni život. On mora da odgovori na delo Svetog Duha. I to zahteva borbu da se nadvladaju sile tame, ali u njemu radi Duh koji može i hoće da to ostvari.’ Pauza. Kako Duh nudi da to učini? Da li umesto njega? Čujte: Čovek nije pasivni instrument, da bi bio spasen u lenjosti. On je pozvan da napne svaki mišić u borbi za besmrtnost, a ipak je Bog taj koji obezbeđuje efikasnost. Ni jedano ljudsko biće ne može biti spaseno u lenjosti.’ Je li ovo jasno? Mi moramo napeti svaki mišić u ovoj borbi- dobroj borbi vere, da bi nadvladali faktor suprotsavljanja- telo, sa svim njegovim željama. Napeti svaki mišić, ali samo dok Bog obezbeđuje efikasnost, da bismo se mogli boriti i pobediti. Naši mišići nemaju sile bez Svetog Duha; a Sveti Duh bira da upotrebi naše mišiće. Slažete li se svi sa ovim? O, prijatelji, ako mislite da ovo nije važno, molim vas ponovo promislite. Promislite ponovo; a mi ćemo to razraditi u nastavku. Ova saradnja ljudskih napora sa božanskom silom je verovatno najopipljivije i najrazumljivije ilustrovana u nekim od Isusovih čuda. Dozvolite mi da vam ilustrujem pozadinu, koja bi vam mogla pomoći da cenite službu isceljivanja kao tip plana spasenja. Vidite, jedna od reči za spasenje na grčkom jeziku je ista reč koju mi koristimo za isceljenje. Pratite li? Jedna od reči za spasenje na grčkom jeziku je ista reč koju mi koristimo za…, šta? Isceljenje. Stoga, Hristova čuda isceljenja su tipovi i ilustracije tog uzvišenijeg isceljenja od greha, znanog kao spasenje. Vidite li značaj ovoga? I mi možemo naučiti iz Hristovih fizičkih čuda isaceljenja kako On to nudi da nas isceli od bolesti greha. U redu? Hajde da razmotrimo par njih. Mat.12:13; priča koja vam je poznata. Sećate li se čoveka sa osušenom rukom? Šta mu je Isus rekao? Tada On reče čoveku- Pruži ruku svoju.’ I šta je čovek učinio? … Pruži je, i postade zdrava kao i druge.’ Čujte sad nadahnuti komentar ovog neverovatnog događaja. Znaci vremena’ 6. oktobar 1887: Isus je rekao čoveku sa suvom rukom- Pruži ruku svoju. Ovaj unesrećeni čovek je mogao reći- Gospode, pa nisam je koristio godinama, prvo je isceli, pa ću da je pružim.’ Ali umesto ovoga, kada mu je Isus zapovedio da je pruži, ovaj je upotrbio snagu svoje volje i pomerio ju je kao da je do tada bila zdrava. Ova upotreba snage volje je bila dokaz Isusu da je čovek verovao; te se njegova ruka iscelila u samom tom činu pružanja.’ Shvatate li tu duboku pouku? Kada je on to dobio natprirodnu silu, koja mu je iscelila ruku? Kada? U samom činu pružanja ruke. Zašto on nije mogao dobiti silu sve dok nije učinio izbor i uložio napor da posluša Hristovu zapovest? Zašto on nije mogao dobiti silu sve dok nije uložio napor da posluša zapovest? Zašto? Jer, ‘vera bez dela je…’, šta? ‘… mrtva.’ (Jak.2:20) Jer izbor bez uloženog napora da se ostvari zapravo i nije izbor. Slažete li se sa mnom? On to i nije bio sve do napora da se posluša, i tada se čovekova vera potvrdila da je istinita, i njegov izbor je potvrđen kao istinit; i kada je on pokazao istinsku veru, birajući da posluša Božiju reč, on je dobio…, šta? Silu da to i ostvari. Vidite li kako to funkcioniše? Da li vam je to jasno? Vidite dragi prijatelji, upravo zato kroz naše iskustvo spasenja Bog nikad ne krši našu slobodnu volju. I zato mi prilikom svakog koraka napred moramo aktivno sarađivati verom koja čini izbor, te po tom izboru i delovati, zato što je pravi i zato što verujemo da nam Hrist može dati silu da učinimo ono što je tražio od nas. Amin? Razumete li ovo? Vidite, vratili smo se na naša četiri koraka, koja nam govore šta je vera. Ona nije da se samo čuje Božija reč, nego i da se veruje da Bog ima moć da je ostvari. Ona potčinjava svoju volju Bogu, da bi se to moglo ostvariti, i četvrto i najvažnije…, šta ona čini? Ona deluje po tome! Ona donosi odluku, i dok se deluje po njoj, mi trenutačno dobijamo natprirodnu silu. Da li je taj čovek sam po sebi ispružio ruku? Ni u kom slučaju, njemu je bila potrebna božanska sila. Ali, on je morao da deluje po svojoj volji, da bi mogao dobiti silu. Evo još jednog primera. Zapisanog u Jov.5; možete to tamo pročitati. Ono ima veze sa oduzetim. Isus mu reče’, tamo kraj bazena… – ‘Ustani uzmi svoj odar i hodaj.’ (Jov.5:5-9) Šta je oduzeti učinio? Da li je rekao- ‘Gospode, ne znaš koliko samo to želim. Ali, očigledno je da nisi primetio da sam oduzet. Prvo me isceli, i tada ću ja ustati i hodati.’ Da li je to tako bilo? Nije. Ili, je bilo ovako? Ustani, uzmi svoj odar i hodaj.’ O Gospode, ja ne želim biti legalista; i ako ja probam da ustanem, to je legalizam; a ja ne želim da budem legalista. Ali znaš šta, dozvoliću Tebi da me podigneš.’ Da li je tako bilo? Ne, nije! A kako je bilo? Čujte ovaj moćni uvid. Služba isceljenja’ str.84. Isus mu je ponudio- Ustani, uzmi svoj odar i hodaj. Sa novom nadom je bolesnik pogledao u Isusa.’ Pazite ovde na red događaja. Delić sekunde vremena, ali važan red događaja. Sa novom nadom je bolesnik pogledao u Isusa. Izraz Njegovog lica i ton Njegovog glasa behu kao ni jedan drugi. Izgledalo je da ljubav i sila izviru iz Njegovog prisustva. Vera tog bogalja se uhvatila za Hristovu reč. Bez pitanja je usmerio svoju volju da posluša, i dok je to činio celo njegovo telo je reagovalo. Svaki nerv i mišić je zadrhtao novim životom, i zdravi pokreti su proizišli iz njegovih udova. Skočivši na svoje noge, on je čvrsto i slobodno koračao, slaveći Boga i radujući se u svojoj novonastaloj snazi. Isus nije dao uverenje oduzetom u božansku pomoć. Čovek je mogao reći- Gospode, ako me isceliš, ja ću poslušati Tvoju reč.’ Mogao je početi da sumnja, i tako izgubiti šansu da bude isceljen. Ali ne; čujte! ‘… verovao je Hristovoj reči, verovao je da može biti isceljen; u momentu je učinio napor i Bog mu je dao silu. Bio je voljan da hoda i prohodao je. Delujući po Hristovoj reči, isceljen je.’ Čujem li ‘amin’? Jeste li pažljivo ispratili red događaja? Gledajući u Isusa, načelnika i svršitelja vere.’ (Jev.12:2) On čuje Isusovu reč. Vera dolazi…’, kako? ‘… slušanjem.’ (Rim.10:17) On veruje toj reči…, i šta tada čini? On odlučuje da joj bude poslušan, i deluje po njoj; i ne pre nego što je to namerio da učini, dobija i silu. Zašto? Jer je vera bez dela mrtva. Izbor bez napora da se on ostvari i nije izbor. I da, shvatam… nije bilo načina da taj čovek ustane sopstvenom snagom. Ali dragi prijatelji, morao je doneti odluku da posluša. A Isus je znao, da kada donese tu odluku i krene da deluje po njoj, On će mu dati silu. Zatim je ovaj otišao, radujući se i slaveći Boga. A kako se to primenjuje na nas? Poslednji pasus: Spasitelj se nadvija nad onima koje je otkupio svojom krvlju, govoreći im sa neizrecivom nežnošću i sažaljenjem- Hoćeš li da te iscelim?’ Čujete li Ga, da vam to govori, dragi prijatelji? On vam nudi da se uzdignete u zdravlju i miru. Ne čekajte da osetite da ste isceljeni. Verujte u Spasiteljevu reč. Predajte Hristu vašu volju, volju da Mu služite, i delujući po Njegovoj reči, primićete i snagu.’ Čujem li ‘amin’? To je ta tajna, dragi prijatelji; vera koja predaje volju i u Hristu nalazi silu da bude poslušna. Hajde da ustanemo na molitvu. Oče nebeski, mnogo Ti hvala što nam daješ silu da hoćemo i učinimo što Ti je ugodno, ako Ti predamo svoju volju. Mi to upravo sada i biramo. Biramo da je isčupamo iz njenog prirodnog stanja- ropstva grehu, svome ‘ja’ i sotoni; i na osnovu cene otkupljenja koja je plaćena Hristovom krvlju, mi biramo da potčinimo svoju volju blagom i dobronamernom Gospodu i Spasitelju. Uzmi je pod svoje, osnaži, pouči, i mi ćemo delovati u Tvojoj sili i u skladu sa Tvojom voljom. Hvala Ti, što čuješ ovu molitvu, jer Te molimo u Isusovo ime. Amin. Nek vas Bog blagoslovi, prijatelji.