Select Page

Ova lekcija nije završen u pdf. Želite li nam pomoći? Radimo na ovom projektu. Ова лекција није завршен у пдф. Желите ли нам помоћи? Радимо на овом пројекту.

Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Dobro došli nazad, prijatelji. Cenim ovu privilegiju, da nastavimo sa proučavanjem centralne uloge volje u izgradnji karaktera. Mi smo na 59. strani u našim skriptama, 27. lekcija; nazvana- ‘Sve mogu kroz Hrista’. Volim ovaj stih; u nastavku kaže- Sve mogu kroz Hrista, koji mi daje snagu. (Fil.4:13) Želim da, Božijom blagodaću, razjasnim kako možemo uspeti, ne samo u svom zadatku da nadvladamo faktor suprotstavljanja nazvan telo, sa svim njegovim željama, nego i da uspemo u izgradnji hristolikog karaktera. Želim da ovo učinim jasnim, da je tajna uspeha u jedinstvu božanske sile sa ljudskim naporima. O prijatelji, veoma važno proučavanje je pred nama, i sećate li se, da se duhovne stvari samo…, šta? Duhovno razmatraju. (1.Kor.2:13,14)

Nadam se da vam ne smeta što to neprestano ponavljam. Ali vi znate da smo tako skloni samopouzdanju kada proučavamo Božiju Reč. Priznajete li to zajedno sa mnom? Neka nam Bog oprosti. Ali, tu sam da vam kažem prijatelji, da nemamo ono što nam treba; jednostavno nemamo ono što nam treba u proučavanju Božije Reči, da bismo imali iskustvo koje menja život. O da, mi možemo da filozofiramo i da debatujemo, proučavajući Božiju Reč, i time da upotrebljavamo svoj intelekt, ali dragi prijatelji nadam se da vi želite i više od toga, u ovom proučavanju Božije Reči. Želite, zar ne? Želite biti sličniji Isusu kroz proučavanje njegove Reči, zar ne? I ako to mislimo da bude naše iskustvo, moramo da proučavamo Njegovu Reč pod uticajem Hristovog Duha- Duha Istine. Samo nam Duh Istine može otkriti Božiju slavu, dok budemo proučavali Reč, i naravno samo Duh Istine može da obnovi Božiju slavu u nama. Tako da zavisimo od Svetog Duha i što se tiče gledanja u Njegovu slavu i što se tiče naše obnove. Stoga, hajde da se molimo za to. Da se molimo jedni za druge, kao i za same sebe, da Bog izlije svoga Duha na nas.

Oče i Bože, ponovo Te slavimo i hvalimo za privilegiju da u ovoj tihoj večeri i na ovom lepom mestu otvaramo Tvoju Reč, sa ciljem proučavanja istine kakva je u Isusu. Ali Oče, zato što želimo da ovo bude i više nago samo upotrebljavanje intelekta, i zato što želimo da to bude za nas i iskustvo koje menja život, mi ovo otpočinjemo otvarajući svoja srca, i pozivajući Tvoga Duha- Duha Istine da uđe, tako da nas naše proučavanje istine može osposobiti da iskusimo tu oslobađajuću i posvećujuću silu potpunije nego što smo to ikada do sad iskusili. Oče, ja imam nezasluženu privilegiju da vodim ovo proučavanje; i otvoreno Ti priznajem, da nisam dorastao tom takvom zadatku, ali sam Ti zahvalan, što si me udostojio, korestići ovog zemljanog, grehom oštećenog smrtnika da bude kanal blagoslovene istine. I stoga Te molim, kao što je i apostol Pavle rekao- da kroz ludost propovedanja ovog jadnog, zemaljskog suda, svojim Duhom ovu istinu koja menja život, učiniš razumljivom svakom srcu i umu ovde. Molim Te Gospode, učini to čudo i ako svako primio blagoslov, znaćemo čija je to zasluga. Biće to Tvoja zasluga, a ne ovog jadnog, zemaljskog suda koga si upotrebio. Molim Te Oče usliši ovu molitvu, jer Te molim u Isusovo ime. Amin.

Sve mogu kroz Hrista koji mi daje snagu. (Fil.4:13) Posmatramo ulogu volje- vladajuće sile ljudske prirode; shvatili smo da ona ima centralnu i sudbonosnu ulogu. I zaista sve zavisi od pravilne upotrebe volje. Zašto? Zato što je volja vladajuća sila ljudske prirode- to je moć odluke, moć izbora. I kako to nadahnuće kaže: ‘U svakom životnom iskustvu, Božija reč nama je…’, koja? ‘Izaberite danas kome ćete služiti.’ (Ed 289.1) Zašto? Zato što smo u svakom životnom iskustvu suočeni sa dva suprotstavljena sklopa želja, i na to kako reagovati na ta iskustva- na želje tela i želje Duha. (Gal.5:17) Da, ta reč želja može biti upotrebljena uz Duha, jer na grčkom to jednostavno znači- jaka želja. Ima li Duh jake želje? Ima; i te želje su u radikalnoj suprotnosti sa željama tela. Stoga, niko ne može služiti dva gospodara (Mat.6:24); mi moramo napraviti izbor. U svakom iskustvu, Božija reč za nas je- ‘Izaberite danas’, izaberite ovog trena- ‘koga ćete služiti’. (Isu.24:15) Izaberite, izaberite…

To je samo… volja koja je pokorena vođstvu Isusa Hrista, koja reaguje na cenu koja je plaćena za otkupljenje, za oslobođenje od ropstva grehu, svome ‘ja’ i sotoni. (AA 558.1) Mi možemo da pokorimo svoju volju Hristu, da nas On vodi. A kada On uzme našu volju, šta On tada čini? Da li On tada radi umesto nas? Ne, dragi prijatelji. On nam daje silu da bismo mogli činiti u skladu sa Njegovom voljom. U skladu sa Njegovom…

A razlog zašto je važno da se to razume je, ne samo zbog toga što volja ima centralnu ulogu u izgradnji karaktera i nadvladavanja iskušenja, nego je to posebno važno da se razume u svetlu ovog lažnog učenja, koje je veoma popularno među nama kao narodom, i koje je mnoge prevarilo. Nosim taj teret, da ovo ne odbijemo zajedno sa istinom; i dok razmatram ovo lažno učenje, ja se pitam- zašto? I došao sam do zaključka, što smo već ranije utvrdili, da je to preterana reakcija na legalizam; to je pogrešna reakcija na legalizam. Pogrešna reakcija na ljudske napore. To je pogrešan zaključak da su svi ljudski napori legalizam, što jedanostavno nije istina. Ali dragi prijatelji, to takođe ovu veoma važnu istinu gura u krajnost- neuravnoteženu krajnost.

Dozvolite da vam objasnim nešto o jeresi. Jeres nikad nije potpuna laž. Đavo zna mnogo bolje od toga, zar ne? U čemu je on to majstor? U mešanju laži sa istinom, ili prenaglašavanjem istine do tačke kada ona postaje neuravnotežena. A to je uglavnom postepen proces. Pre svega, neko nazire da je određeni stepen neuravnoteženosti ovde, te tada želi da gurne težinu na suprotnu stranu, da bi održao ravnotežu; I tada on počinje da prenaglašava veoma važnu i uravnoteženu istinu. Ali, ako nije pažljiv, može da pretera i da ode u suprotnu krajnost. A to pre svega zanemaruje uravnoteženu istinu, i kada ta jeres sazri, ona negira uravnoteženu istinu.

A ta lažna nauka, na koju sada želim da vas upozorim… koja je to istina prenaglašena tako da je postala krajnost? ‘Bez Mene ne možete činiti ništa.’ Da li je to istina? To je apsolutna istina. To je prvi tekst ovde, Jov.15:5: ‘Bez Mene ne možete činiti ništa.’ Isus je to rekao i naravno da je to istina. Niko to ne može da porekne. Ali dragi prijatelji, mi ćemo upasti u nevolju ako tu istinu do krajnosti prenaglasimo. Šta mislim pod tim? Da, istina je da bez Njega ne možemo ništa činiti. Ali, nemojte otići predaleko. Nemojte da zaključite- ‘da sa Njim mi ne treba ništa da radimo’. Slažete li se sa mnom? Bez Njega mi ne možemo ništa. Da. Sa Njim mi ne treba ništa da radimo? Ne i ne. Šta je uravnotežena istina? Bez Njega ne možemo činiti ništa. Ali, ‘sve mogu kroz Hrista, koji mi daje snagu’. (Fil.4:13) Amin? Da naravno, bez Hristove sile ne možemo činiti ništa. Ali to ne znači, da treba da očekujemo da Isus čini sve umesto nas. Samo pasivno sedimo i čekamo da Bog sve odradi.

Uzgred, mene brine izraz- ‘Pustite da sve Bog odradi’. Priznaću, da u određenom kontekstu to i može biti odgovarajuće. Ali, mene to i zabrinjava, jer zvuči kao da očekujemo da budemo pasivni i lenji, a da će Bog učiniti sve što je potrebno. Da li je to tako u hrišćanskom iskustvu? Ne, brate, sestro. Radi se o tome da On čini da hoćemo i učinimo šta Mu je ugodno. O tome se radi; i dok tako činite, vi možete…, šta? … sve kroz Hrista, koji vam…, šta? … daje snagu. Molim vas, razumite ovo.

Youth’s Instructor (Savetinik mladima) 20. septembar 1894: ‘Bog vam je dao moralnu snagu, i učinio vas je osetljivim na duhovne uticaje; On vam je obezbedio prilike i sposobnosti koje su povoljne za izgradnju hristolikog karaktera; i sada ostaje na vama hoćete li ili nećete da sarađujete sa božanskim sredstvima, i osigurate vaš poziv i izbor. Zar nećete ceniti, usvojiti i iskoristiti svaku pomoć koja vam je omogućena? Vi morate da se molite, verujete i budete poslušni. U vašoj sopstvenoj sili vi ne možete ništa činiti, ali u Hristovoj blagodati vi možete da uposlite vašu snagu na takav način, da donesete sopstvenoj duši najveće dobro, i najveće blagoslove drugim dušama. Uhvatite se za Isusa, te ćete marljivo raditi Njegovo delo, a na kraju ćete dobiti i večnu nagradu. Najmanje što možete je da budete verni u tome.’ Vidite li ovde uravnoteženost koja vas štiti? Ona priznaje istinu da bez Njega ne možemo činiti…, šta? Ništa. Ali nas ni ne vodi u krajnost, gde sa njim mi…, šta? Nemamo ništa da radimo; nego je upravo suprotno. Mi treba da se…, šta? Uhvatimo za Isusa, i tada ćemo marljivo raditi u Njegovom delu. To je u suprotnosti sa- ‘pustiti da sve Bog odradi’. Slažete li se svi sa ovim?

A zašto sam ja tako odlučan da se ovo razjasni, dragi prijatelji? Pa, upravo zbog sledeće izjave. Patrijarsi i proroci’ str.509: Tajna uspeha je u jedinstvu božanske sile i ljudskih napora.’ Da li govorimo o nečemu što je ovde slučajno rečeno? Nešto što i nije tako važno? Ne, brate, sestro, govorimo o tajni uspeha u našem traganju za hristolikim karakterom; našem traganju za podobnošću za Nebo. U našim naporima da nadvladamo telo i sve njegove želje. Tajna uspeha je u jedinstvu božanske sile sa…’, čim? ‘… sa ljudskim naporima.’ A uzgred, šta mislite ko to vrlo dobro zna, da je tajna uspeha jedinstvo božanske sile sa ljudskim naporima? Sotona. Znajući to, a da ste vi đavo, šta mislite na šta bi vi navodili ljude da urade? Da ispuste jednu od ove dve ključne komponente za postizanje uspeha. Da li biste to činili? Naravno da biste. Ako je jedini način da neko uspe u tome jedinstvo božanske sile i ljudskih napora, tada biste vi sve učinili da navedete ljude da veruju da jedna od te dve stvari nisu potrebne. Kako mi nazivamo ispuštanje ove božanske sile, te važne komponente za postizanje uspeha? Mi to nazivamo humanizmom; gde je čovek navodno dobar sam po sebi. Samo mu treba neka prilika i malo ohrabrenja; a pomogla bi i dobra vlast, takođe i obrazovani program, te bi bio dobar; postao bi dobra osoba. Ne i ne. Bez Njega mi ne možemo…, šta? Ništa dobro da učinimo. Naravno da možemo biti dobri prvaranti, ali govorim ovde o dobroti po hrišćanskim merilima. A to ne možete postići bez Svetog Duha. I ne zanima me koliko ste obrazovani. Tu je potrebna natprirodna sila. Amin? Natrprirodna sila. Ali, tu je i drugi način na koji đavo može da nas navede na pad, a to je da ispustimo tu komponentu ljudskog napora u postizanju uspeha. Pratite li ovo? Kako on to može postići? Pa, on može doći sa teorijom, koja će nas sve navesti da verujemo da su svi ljudski napori legalizam; i ko god bi to poverovao, taj ne bi želeo da bude legalista, te bi takav odbacio bilo kakve…, šta? … napore, i bio bi osuđen na…, šta? Na propast. Vidite li to, dragi prijatelji? A sotona bi bio oduševljen sa tim. Znate, dok putujem, radeći u našoj ljubljenoj crkvi, imam priliku da slušam svedočanstva mnogih adventističkih vernika. Postoje takvi slučajevi gde ljudi dele sa mnom njihovo iskustvo nesposobnosti da nadvladaju neke ozbiljne probleme u svom životu, neke grehe koji ih saleću, i dok ih savetujem kako bi oni mogli da to učine, znate li šta najčešće ispliva na površinu? Kada ih na primer pitam, šta oni čine u saradnji sa Gospodom, da bi zadobili pobedu, oni kažu- ‘Kako to misliš? Ja ne želim da budem legalista.’ Odmah znam da su indoktrinirani sa ovom opasnom i lažnom naukom. Dragi prijatelji, molim vas, za postizanje uspeha morate imati oboje; šta to? Božansku silu i ljudske napore. Čujte ovu izvanrednu izjavu. ‘Svedočanstvo 7′ str.239: Naš uspeh postižemo sami…’ Kada bih ovde stao, šta bi to bilo? Humanizam. Ali, to nije kraj rečenice, zar ne? Naš uspeh postižemo sami kroz Hristovu blagodat.’ Evo tu imate to; i to je dobitna kombinacija. Ljudski napori sa…, čime? Božanskom silom. Po Pavlovim rečima: Sve mogu kroz Hrista, koji mi daje snagu.’ (Fil.4:13) Eto tu imate to. Znate… daću ovde sad radikalnu izjavu. Neki od vas će to teško moći prihvatiti, ali sve jedno učiniću to, jer želim da to isteram do kraja. Bez Njega ne možemo činiti ništa, što se tiče našeg ličnog iskustva spasenja. Ali, istina je takođe i to, da bez nas On ne može učiniti ništa, a što se tiče našeg ličnog iskustva spasenja. Zapazite, da sam to okvalifikovao kao naše…, šta? … lično iskustvo spasenja. Da li je Njemu potrebna naša pomoć, da bi nam obezbedio sve mere za spasenje? O ne, ne… Ja to ne kažem. Ali, kažem da kada se radi o ličnoj primeni tih mera spasenja da bi se iskusila njihova efikasnost, mi moramo da sarađujemo sa Njim. Mi to moramo. Čujte, neću vam dati tako radikalnu izjavu bez da je potkrepim nadahnućem. Neverovatna milost’ str.319: Čovek ne može ništa da ostvari bez Boga.’ Da li vam je to jasno? ‘Čovek ne može ništa da ostvari bez Boga, i Bog je to tako uredio, da ne može ništa postići na obnovi ljudske rase, bez da čovek ne sarađuje sa Božanstvom.’ Izvanredno. Da ste blagosloveni, pre nego što budete previše impresionirani sa vašim apsolutno neophodnim udelom, molim vas… pročitajte i sledeću rečenicu. Deo koji je čovek potrebno da održi je neizmerno mali.’ Ponižavajuće, zar ne? Deo koji je čovek potrebno da održi je…’, kakav? ‘… neizmerno mali’, ali čujte- ‘ipak je po Božijem planu, da je upravo taj deo neophodan da delo bude uspešno.’ Neizmerno mali, ali apsolutno…, šta? Suštinski. Apsolutno suštinski. Molim vas razumite apsolutnu neophodnost ljudskog napora, ako mislimo da božanska sila bude uspešna. Služba isceljenja’ str.130: Želim da razmotrimo ovu izuzetnu izjavu. Prva rečenica: Bez božanske sile nema istinske reforme.’ Pauza. ‘Bez božanske sile nema…, kakve reforme? … istinske reforme.’ Molim vas zapazite to. Da li je moguće da se zbude značajna reforma bez božanske sile? Da, promena ponašanja je moguća, i to neverovatno moguća, ako imate jaku sebičnu motivaciju. Pratite me, molim vas. Šta sam to rekao? Moguća je promena ponašanja, ako imate dovoljno jaku…, šta? Sebičnu motivaciju. A sugerisaću vam, da moderna psihijatrija i psihologija, ako nije hristocentrična, isključivo zavisi od sebične motivacije da bi se postigla promena ponašanja. Ali, to se može postići… može. Ali, da li je to istinska reforma? Ne, to je samo spoljno krečenje groba. (Mat.23:27) Slažete li se sa mnom? To je licemerje. Vidite, istinska reforma izvire iz obraćenog intelekta i menja srce. A promena ponašanja kroz sebičnu motivaciju je jednostavno stiskanje zuba i teranje sebe da se ponašate na određeni način, jer postoje zadovoljavajuće privilegije i prednosti zbog kojih se to isplati. Pratite li ovo? Dozvolite da vam to ilustrujem. Neverovatna reforma se desila, iako je sad sve manje, u našoj naciji pre izvesnog broja godina u oblasti seksualnih odnosa, po pitanju samouzdržavanja. Zašto? Da li je to bila istinska reforma? Ne, jer ju je prouzrokovao strah od SIDE. To nije istinska reforma, zar ne? Hajde da se vratimo na našu izjavu. Bez božanske sile, ne može se desiti istinska reforma.’ Zašto je to tako? Čitamo dalje: Ljudske ograde naspram stečenih sklonosti su kao pesak naspram bujice.’ Ovo mi se sviđa. 0 Ljudske ograde su kao…, šta? Kao pesak naspram bujice. Mi ne možemo odoleti iskušenjima koja nas napadaju iznutra i spolja, bez Hristovog života koji je postao vitalna sila u našim životima.’ Vidite dragi prijatelji, ako mislimo da imamo istinsku reformu i da zadobijemo pobedu, mi moramo naučiti da nadvladamo iskušenje. Ali, ‘ljudske ograde naspram prirodnih i stečenih sklonosti su kao…’, šta? ‘… kao pesak naspram bujice.’ Hajde da to malo razvijemo. Pre nekog vremena dok još nismo imali svetlost o tome (CL 12.5) i dok se nismo preselili u Montanu, živeli smo u Mičigenu nedaleko od obale mičigenskog jezera. Tada su nam deca još bila mala, i oni su voleli da ih mama i tata vode na plažu. To i nije plaža kao što je ona na obalama mora, ali i obala na mičigenskom jezeru je peskovita, a jezero je toliko veliko da se ne vidi druga strana; kada duva vetar pojavljuju se talasi, tako da imate utisak kao da ste na morskoj obali. Nema mirisa slane vode, koji bi vam nedostajali, ali sve drugo je poprilično lepo. Deca su volela da tamo idemo sa njima, i svaki put su želeli da im tata pomogne oko izgradnje dvorca od peska. Sećam se jedne posebne nedelje, došao sam tamo potpuno opremljen. Poneo sam lopatice i one različite plastične kalupe, koje biste stavili u pesak i… znate već. Beše to zabavan poduhvat; i zaista sam sam sebe prevazišao. Taj peščani dvorac je bio oko 6 metara dugačak; imao je razne kupole i mostove i tornjeve… a jedan ili dva mosta su bila izuzetna; sve sa stepenicama. Deca su zaista uživala. Oni su poneli svoje igračke, plastične lutke i igrali su se sa njima. I ja sam uživao i u njima i u dvorcu od peska, i dok sam tamo stajao, primetio sam da talasi postaju sve veći i brži, i ne sećam se šta ih je prouzrokovalo, da li brod ili vetar, ali talasi su pretili našem peščanom dvorcu. I naravno, da biste napravili pešćani dvorac, vi morate biti odmah pored vode. To je jedino mesto gde je pesak dovoljno mokar. Sa suvim peskom to ne možete… U svakom slučaju, naš zamak je bio u opasnosti, samo ako tata nešto ne preduzme, i to brzo. Tata spašava. Kleknuo sam dole i upinjao se i gurao, i radio sam tako dok se nisam preznojao, te sam napravio veličanstveni peščani nasip, ne bi li zaštitio dvorac od talasa; i kada sam ustao, moja kolena su krvarila. Izranjavio sam ih, u nastojanju da spasem dvorac, da spasem taj dan! Ustao sam i pomislio da je bilo vredno truda, da sam spasao dvorac. A jesam li ga spasao? Jeste li ikada posmatrali šta talasi rade sa peščanom nasipom? To je nešto izuzetno; bio sam zadivljen. Svaki nadolazeći talas je prosto odgrizao veliki komad mog peščanog nasipa i lako ga rasuo duž obale. NIsam brojao koliko je talasa bilo potrebno, ali je ubrzo masivna brana koju sam podigao nestala; a zatim su talasi nastavili da uništavaju naš dvorac od peska; te su potekle dečije suze; ali ne od moje dece. Dragi prijatelji, to je parabola. Ljudske ograde su samo…, šta? Pešćane brane naspram bujice. Ali, tu nije kraj ovoj izjavi. Šta kaže dalje? Mi ne možemo odoleti iskušenjima koja nas napadaju iznutra i spolja, bez Hristovog života koji je postao vitalna sila u našim životima.’ Da li postoji sila koja nas može osposobiti da odolimo talasima urođenih i stečenih sklonosti ka iskušenju, koje dolaze i bombarduju zamak naše duše? Da li postoji sila koja nas može osposobiti da odolimo? Koja je to sila? To je vitalna sila Duha Hristovog, dragi prijatelji. Ajmo nazad na plažu. Šta bi bilo da je tata tada imao vitalnu silu kao što je cement? Šta se dobija kada se pomeša pesak i cement? Sa dovoljno vode i vremena, šta biste dobili? Beton. A od betona se prave dokovi. Taj takav beton štiti čamce i u olujno vreme. Na taj beton se i veliki talasi razbijaju u milione kapi bezopasne vode. Eto to će beton učiniti za vas. Čujem li ‘amin’? Dragi prijatelji, molim vas, zatražite to. Mi imamo pesak, a On ima cement. Šta kažete na to, da Mu damo naš pesak, da bi nam On dao Njegov cement, da bi od naših duša načinio neuništivu tvrđavu. Amin? Mi imamo volju, a On ima silu. Kada Mu damo našu volju, On nam daje snagu volje. Amin? On nam daje snagu volje. A pitam ja vas, ima li granice božanskoj sili, koja bi nam bila na raspolaganju, kada Mu predamo našu volju? Postoji li granica? Ne! Čujte ovu izvanednu izjavu. Ona beše omiljena mom dedi. On je voleo Duh proroštva, i on je to delio sa mnom. Mogu da ga čujem i sada kako citira. ‘Hristove očigledne pouke’ str.333: I dok ljudska volja sarađuje sa voljom Božijom, ona postaje svemoguća.’ Jeste li to čuli? Šta god treba učiniti po Njegovoj zapovesti, to se može ostvariti u Njegovoj sili. Sve ono što nam On nudi, to nam i omogućava.’ O prijatelji, kada Mu damo svoju volju, ima li granice sili koju će nam On dati? Nema. Ali molim vas zapazite to- ‘DOK…’ I DOK ljudska volja sarađuje sa voljom Božijom’, tada ‘ona postaje svemoguća.’ Koja je tajna uspeha? Savez između božanske sile i ljudskih napora.’ (PP 509.1) Kada je naša volja ujedinjena sa Njegovom silom, sve ono što nam nudi, to nam i omogućava. Sve ono što nam nudi, to nam i omogućava. Verujete li u to? O, molim se da verujete. Molim vas razumite, da je deo koji čovek treba da održi neizmerno mali, a da je Božiji udeo neizmerno veliki. Amin? I zaista Njegov udeo je beskonačan; ta Njegova svemoguća sila koju nam nudi. Volim ovu izjavu; ‘Čežnja vekova’ str.323,324: Kada duša sebe preda Hristu, nova sila zaposeda novo srce. Nastaje promena, koju čovek nikada ne bi mogao sam postići. To je natprirodno delo dovođenja natprirodnog elementa u ljudsku prirodu. Duša koja se predaje Hristu postaje Njegova tvrđava.’ Pauza; a od čega je ona napravljena? Od betona. Duša koja se predaje Hristu postaje Njegova tvrđava, koju On čuva u ovom pobunjenom svetu, i Njegova je namera da joj nijedan drugi autoritet osim Njegovog ne bude poznat. Duša, koja se tako čuva od nebeskih anđela, je…’, šta? ‘… nesavladiva kada je sotona napada.’ Čujem li ‘amin’? Želite li takvu dušu, dragi prijatelji, dušu koja je neosvojiva od strane sotone? Ako želite, dajte vaš pesak Isusu. Molim vas, dajte vašu volju Isusu, a On će vam dati svoju silu. A uzgred, molim vas primetite i ovo, da ako želite imati dobar beton, vama ne treba samo cement, nego vam treba i… šta? Pesak; treba vam i pesak. Nemojte očekivati da Bog od vas napravi neosvojivu tvrđavu, ako Mu niste dali svoj pesak. Nemojte očekivati snagu volje, ako Mu niste dali svoju volju. Mi imamo volju, a On ima silu. I kada Mu damo svoju volju, On će nam dati snagu volje. A što se tiče cilja koji je pred nama, u našem nastojanju za postizanjem hristolikog karaktera…, a o čemu se tu radi, prijatelji? Treba da naučimo da čuvamo svoje srce više svega (Priče 4:23) do tačke, dovođenja svake misli u poslušnost Hristu.’ (2.Kor.10:5) To nam On nudi, a ja vas uveravam, da Njegovom blagodaću i u Njegovoj sili, mi to možemo učiniti. Ono što nam On nudi, to nas i…, šta? To nas i osposobljava. Ono što nam nudi, to nas i osposobljava. Molim vas nemojte sumnjati u Njegovu silu. 2.Kor.10:5: … i svaku oholost koja se podiže protiv poznanja Boga, dovodeći…’, šta? … svaku misao u poslušnost Hristu.’ To neće biti lako. Neće biti lako naučiti da do tog stepena upravljamo aktivnostima uma. Ali dragi prijatelji, sa istrajnim naporima zajedno sa božanskom silom, mi to možamo učiniti. Preklinjem vas, Hrista radi i vas radi, odlučite se, da u Njegovoj sili to i naučite. Hristove očigledne pouke’ str.331: Hrist nam nije obećao da ćemo postići savršenstvo karaktera na lak način. Plemenit i svestran karakter nije urođen. On nam se ne dešava slučajno. Plemenit karakter se postiže individualnim naporima kroz Hristove zasluge i Njegovu blagodat. Bog nam daje darove i snagu uma, a mi oblikujemo karakter. On se oblikuje ozbiljnom i teškom borbom sa sobom.’ Čujete li ovo? Mora da se vodi bitka za bitkom protiv nasleđenih sklonosti. Mi moramo ozbiljno da se preispitamo, nedozvoljavajući da ni jedna loša osobina ostane neispravljena. Neka niko ne kaže- Ja ne mogu popraviti svoje mane karaktera.’ Brate, sestro, podvucite ovo. Neka niko ne kaže- Ja ne mogu popraviti svoje mane karaktera. Ako biste došli do ovakvog zaključka, sigurno biste propustili da zadobijete večni život. Odgovornost bi bila u vašoj volji. Ako nećete, onda ni ne možete pobediti?’ Zapazite to- ako…, šta? Ako nećete, onda ni ne možete pobediti. Pravi problemi izlaze iz iskvarenog i neposvećenog srca, ali i u nevoljnosti da se potčinimo Božijoj kontroli.’ Hajde da svi ovo priznamo; hoćemo li? Pravi problemi izlaze iz iskvarenog i neposvećenog srca, ali i u nevoljnosti da se potčinimo Božijoj kontroli.’ Vidite dragi prijatelji, ako se potčinimo Božijoj kontroli, sve ono što nam On nudi, nas i osposobljava, te ćemo zadobiti pobedu. Bez obzira na nasleđene i stečene sklonosti. Njegova blagodat je dovoljna; mi možemo pobediti u Njegovoj sili. Čujem li ‘amin’? Vaspitanje’ str.289; volim ovo: Svako može svoju volju da stavi na Božiju stranu, birajući da Mu bude poslušan, i time da se poveže sa božanskim sredstvima, tako da ga ništa ne može naterati da čini zlo.’ Ovo bi trebalo da nas oduševi. Želite li to, da vas ništa ne može naterati da činite zlo? Molim se za to. A vi to možete. Ali, šta morate da učinite? Morate svoju volju da stavite na Božiju stranu. Evo još jedne izjave; ‘Svedočanstva 4′ str.32,33: Bog ne može da sačuva čoveka od đavolske prevare protiv njegove volje. Čovek mora da sarađuje svojom silom sa Hristovom božanskom silom, da bi odoleo i pobedio, po sebe bilo koju cenu… Čovek mora činiti svoj deo; on sam mora da bude pobednik, kroz silu i blagodat koju mu daje Isus. Čovek mora biti sradnik Hristov u delu pobeđivanja, i tada će biti zajedničar sa Hristom i u Njegovoj slavi.’ A šta je slava? Karakter. O brate, sestro, molim se da vam ovo suštinsko pitanje postizanja uspeha bude u potpunosti jasno. Koja je tajna uspeha? Savez…, čega? … božanske sile sa ljudskim naporima. Savez božanske sile i ljudskih napora. Kao što sam govorio na početku seminara, i što sam ponavljao u više navrata tokom ovih naših proučavanja. Možda se sećate da sam rekao, da se zahtevaju tri koraka, da bi se poznala istina, i to tako da se iskusi njena oslobađajuća sila. Da li se iko seća toga? U Jov.8:32 Isus kaže: I poznaćete istinu, i istina će vas…’, šta? … osloboditi.’ Postoji li razlika u poznavanju istine intelektualno, i tako što ćete iskusiti njenu oslobađajuću silu? Ima li tu razlike? Da ste blagosloveni, znate da ima. Potpuno je moguće imati intelektualnu saglasnost sa istinom, a da nemate iskustvo njene oslobađajuće sile. Da i dalje budete u ropstvu grehu, svome ‘ja’ i sotoni. Znate vi to. I pošto je to tako, tada je očigledno da Hrist govori o poznavanju istine gde je uključeno i više od samo njenog prihvatanja intelektom, zar ne? Sećate li se ta tri koraka? Koji su to koraci? Ako ćemo da znamo istinu tako da iskusimo njenu oslobađajuću silu, mi moramo…, šta? … da je, pod jedan, prihvatimo intelektom. Pod dva, prigrlimo osećanjima; a šta sam to govorio od samog početka? … i ono najvažnije je…, šta? Da joj se voljom potčinimo. I šta je to toliko važno, ako mislimo iskusiti oslobađajuću silu istine? To je taj treći korak. Moramo da se potčinimo istini našom…, čime? Voljom. Dragi prijatelji, ako to nismo učinili, mi nećemo iskusiti oslobađajuću silu istine! Vidite, nije dovoljno imati istinu! Mi moramo dozvoliti da istina ima NAS. Čujem li ‘amin’? Nije dovoljno posedovati istinu. Mi moramo dozvoliti da istina poseduje našu volju. Tada i samo tada, nakon što preduzmemo taj treći korak, iskusićemo njenu oslobađajuću silu; a naravno ko je ustvari Istina? Isus. Savetnik mladih’ 20. septembar 1900: Kada se čovek preda Hristu, um je doveden pod kontrolu zakona.’ Pauza. Zašto je um doveden pod kontrolu zakona? Pa, koja je to vladajuća sila čovekove prirode? Šta je to što vlada čak i onim što se odvija u umu? To je volja; i ako mi potčinimo onog ko upravlja umom tj. celim čovekom Božijem vođstvu, tada je ceo čovek pod Božijom upravom, a mi smo pod kontrolom zakona. Ali, koja je to vrsta zakona? Čujte. Pazite ovo, veoma je važno. Kada se čovek preda Hristu, um je doveden pod kontrolu zakona, a to je carski zakon koji objavljuje…’, šta? … slobodu svakom zarobljeniku. Samo kada postane jedno sa Hristom, čovek može biti oslobođen.’ Jeste li to čuli? Potčinjavanje Hristovoj volji znači obnovljenje u savršenu zrelost. Greh može da odnese pobedu samo kada oslabi um i kada se uništi sloboda duše.’ Vidite dragi prijatelji, da svi moramo shvatiti, da kad potčinimo svoju volju Hristovom vođstvu, mi se ne oslobađamo tiranije greha, svoga ‘ja’ i sotone, da bismo bili potčinjeni tiraniji Boga Oca, Boga Sina i Boga Duha. Mi se to ne oslobađamo jednog ropstva da bismo se pokorili drugom. Mi zaista izlazimo iz ropstva u slobodu. Amin? Potpunu slobodu. Zašto? Jer je zakon kojem smo potčinjeni napisan u…, gde? … našim srcima (Rim.2:15), a to je zakon…, čega? … ljubavi. (Rim.13:8-10) To je zakon ljubavi, koji jedino može da nas osposobi da se oslobodimo od tiranije sebičnosti. Ali prijatelji, one koje vodi zakon ljubavi i koji su njemu potčinjeni, su potpuno slobodni jer su oni poslušni…, zašto? Zato što to moraju? Ne, nego zato što to žele. Čujem li ‘amin’? Oni to žele. Oni vole Boga više svega, a druge ljude vole nesebično (DA 607.2), tako da za njih poslušnost zakonu nije nikakav problem. Nije to stiskanje zuba i teranje sebe na nešto. Ni ne misli se o tome kao nekoj dužnosti. Jer kada je ljubav motiv, tada je to radost. Čujem li ‘amin’? Molim vas nemojte izgubiti to iz vida! I hajde da primetimo još nešto. Potčinjavanje Hristovoj volji znači obnovljenje u savršenu muževnost (zrelost).’ E sad sestre, ne znam kako ćete vi sebe viditi ovde, ali dozvolite da sada porazgovaram sa braćom. Ljudi, teško je opisati radost koju sam iskusio kada sam potčinio svoju volju Hristovom vođstvu i tako bio oslobođen od starih navika i urođenih sklonosti, koje su imale despotsku kontrolu nadamnom tolike godine. Vidite braćo, mi u nama imamo Bogom-danu želju da vladamo. (1.Moj.1:26-28) Zar nismo stvoreni da to imamo? Šta nam je On to dao? Vlast. I pratite me braćo: Pre i pre svega treba da imamo vlast nad…, kime? Nad samim sobom. Amin? A uzgred, ako nemamo vlast nad samim sobom, mi ne možemo ispravno da vladamo ni bilo kim. A znate li šta to ni neminovno činimo, braćo? Kada propustimo da vldamo sobom, da bismo to nadoknadili mi obično vladamo nad drugima, te postajemo despoti. Ne mogu vam opisati radost, kada sam Božijom blagodaću iskusio oslobođenje od despotskog ropstva grehu, svome ‘ja’ i sotoni. Predivno je biti obnovljen u muževnost (zrelost), Božijom blagodaću; biti sposoban da kažem ne svojim urođenim i stečenim sklonostima, te da odbijem da više ikada budem pod njihovom kontrolom. Tako je divno biti ponovo čovek. Ima u tome velikog zadovoljstva. Znate, mi danas imamo tako iskrivljenu sliku o tome šta znači biti pravi čovek. Mi imamo taj lažni mačo imidž, gde je muškarac visok najmanje 180 cm, širokih ramena, uskih kukova, sav maljav…, znate već…, sve te gluposti. Čovek može biti preko dva metra visine, a da bude totalni slabić, ako ne može da kontroliše svoj apetit i strasti. (PP 567.3) Čujem li ‘amin’, braćo? Nešto ste mi tihi. Ono što čini čoveka pravim čovekom je sposobnost da kontroliše svoj apetit i strasti, da kontroliše svoj temperament, a takođe i svoj jezik. (2MCP 520.3) Ovde sam da vam kažem, da je velika radost biti obnovljen u zrelog čoveka. To nije jadno stanje, biti oslobođen od tiranije greha, svoga ‘ja’ i sotone. To je predivna stvar! Oslobađajuća! To je zadovoljstvo! To obnavlja dostojanstvo, poštovanje i samopoštovanje. To je divna stvar. I Slava Bogu što to možemo da iskusimo. Čujem li ‘amin’? Hvala Bogu što to možemo da iskusimo. Upakovao sam sve to, i moram opet da podelim sa vama neke Isusove reči. Vidite dragi prijatelji, Hrist nas uči da je neophodan ljudski napor. To nije nešto što nije objavljeno lično od strane Isusa. Ima više takvih primera, ali evo jednog u Luk.13:24. Šta je On to rekao? Šta nas podstiče da činimo? Nastojte da uđete na uska vrata.’ Ta reč- ‘nastojte’ znači uložiti marljive, istrajne, svesrdne napore. Zapazite kako nam o tome govori nadahnuće. Volim ovaj tekst. A uzgred, knjiga ‘Misli sa gore blagoslova’ je moja omiljena; zajedno sa knjigama ‘Čežnja vekova’ i ‘Put Hristu’, Službom isceljenja’, Patrijarsima i prorocima’, Velikom borbom’ i … Ali, ova knjiga mi je na samom vrhu; Misli sa gore blagoslova’ str.141-143; čujte neke citate: Zakasneli putnik koji žuri da dosegne gradsku kapiju do zalaska sunca, ne može da se usput okreće za bilo čim što ga privlači. Svaka misao treba da mu je usmerena na ulazak na tu kapiju. Isto se to očekuje, rekao je Isus, na svakom koraku hrišćanskog života. Otvorio sam pred vama slavu svoga karaktera, što je i istinska slava Moga carstva.’ Veoma zanimljivo. Koja je to kapija, na koju nastojimo da uđemo? Otvorio sam pred vama slavu svoga karaktera, što je i istinska slava Moga carstva. Ona vam ne obećava zemaljsku vlast; pa ipak je vredna vaše najveće želje i najvećeg napora. Ne pozivam vas na borbu za vrhovnu vlast nad svetskim carstvom, ali nemojte stoga misliti da ne treba da bijete bitku i da u njoj pobedite. Nudim vam da nastojite i da se pomučite da uđete u Moje duhovno carstvo.’ Čitam dalje: Hrišćanski život je stalna borba. Ali pobeda se ne zadobija ljudskom silom. Borbeno polje je vladavina nad srcem. Pauza. Za šta to, pre svega, trabamo biti obnovljeni? Za vladavinu nad srcem. I dragi prijatelji, ne može nam biti poverena vladavina nad novom zemljom, sve dok ne vladamo svojim srcem. Čujem li ‘amin’? Borbeno polje je vladavina nad srcem. Bitka u kojoj moramo da se borimo – najveća bitka u kojoj čovek učestvuje – je predaja sebe Božijoj volji. Pokoravanje srca vrhovnoj vladavini ljubavi.’ Volim ovo- ‘Pokoravanje srca…, čemu? … vrhovnoj vladavini ljubavi.’ Stara priroda, rođena krvlju i voljom tela, ne može da nasledi Božije carstvo. Nasleđene sklonosti i ustaljene navike moraju biti predate… Božanski Duh radi kroz sposobnosti i snagu, koje su date čoveku. Sva naša energija se zahteva da bismo sarađivali sa Bogom… Volja mora biti stavljena na stranu Božije volje… A zatim… zatim ćete raditi na svom spasenju sa strahom i drhtanjem. Jer je Bog koji u vama čini, da hoćete i učinite što Mu je ugodno.’ (Fil.2:13) O brate, sestro, prekljinjem vas. Hrista radi i radi vas, dajte svoju volju bez rezerve Hristovom vođstvu, a On će vam dati neograničenu silu, da ponovo zadobijete vlast, pre svega nad svojim srcem, do tačke da naučite, da Hristu za ljubav i u sili Svetog Duha, dovedete svaku misao u poslušnost Hristu. (2.Kor.10:5) To je cilj, i nemojte od njega odustati. Hoćemo li ustati na molitvu? Oče i Bože, mnogo Ti hvala što nas osposobljavaš onim što nam nudiš. I ako Ti damo svoju volju, Ti ćeš nama dati svoju silu, a to je neograničena sila; i u Tvojoj sili mi možemo da činimo sve što od nas tražiš, a tražiš od nas da čuvamo srce više svega. Tražiš od nas, da budemo promenjeni obnovljenjem uma. Tražiš od nas, da dovedemo svaku misao u pokornost Hristu. Mi to možemo u Tvojoj sili. I u Tvojoj sili mi ćemo to i učiniti. U Isusovo ime. Amin. Bog vas blagoslovio, brate, sestro. Mnogo vam hvala.

Ako želite, možete listati transkript i čitati tekst dok gledate video. Ako ste prekinuli vaše proučavanje u određenom momentu, a ne znate gde ste stali, jednostavno pritisnite CTRL-F (APPLE-F) i ukucajte nekoliko reči koje ste poslednje čuli, te će vas pretraživač u momentu dovesti do željenog mesta.

0

Your Cart