Select Page

Ova lekcija nije završen u pdf. Želite li nam pomoći? Radimo na ovom projektu. Ова лекција није завршен у пдф. Желите ли нам помоћи? Радимо на овом пројекту.

Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Hvala vam što ste došli, i dali mi privilegiju da nastavimo sa proučavanjem- šta to Gospod kaže o najvažnijem delu ikada poverenom ljudskim bićima; o izgradnji karaktera. Kako ide sa učenjem napamet te izjave? Želim da vam se to ureže u um. Education (Vaspitanje) str.225; ponovite za mnom: ‘Izgradnja karaktera je najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima; i nikad do sada njeno marljivo proučavanje nije bilo tako važno kao sada.’

Molim vas, mi se približavamo kraju ovog seminara, i ja se nadam i molim, da to neće biti kraj vašeg proučavanja na ovu temu. Zapravo, molim se da to bude samo početak, i da ovaj seminar posluži samo kao podsticaj koji će vam pomoći u vašem daljem proučavanju ove beskrajno važne teme o izgradnji karaktera. Vidite, mi ne možemo biti ni efikasni svedoci za Cara, niti podobni stanovnici Carstva, ako nemamo hristolik karakter. Brate, sestro, pošto Car uskoro dolazi, veoma je važno i hitno da naučimo kako da sarađujemo sa silom koja menja- Svetim Duhom, u izgradnji hristolikog karaktera.

U nekoliko naših prethodnih proučavanja fokusirali smo našu pažnju na ulogu volje. I shvatili smo da je njena uloga apsolutno sudbonosna i centralna, a to se moglo i očekivati, jer je volja vladajuća sila čovekove prirode- moć odluke, moć izbora. (SC 47.1) Mi ćemo učiniti sve ono što i hoćemo da učinimo; i ako volja nije pod Božijom upravom, ni mi sami nismo pod Njegovom upravom. A ako je volja pod Božijom upravom, mi možemo, u Hristovoj sili (Fil.4:13), da nadvladamo taj faktor suprotstavljanja sa kojim se svi mi moramo izboriti; a to je telo sa svim njegovim željama, i njegovim saveznicima, sotonom i carstvom tame; a naravno i sa svetom, i svim onim što je u njemu, što je posebno smišljeno od strane sotone da podstiče i ohrabruje telesne želje, zar ne? Tako da imamo vrlo značajan faktor suprotstavljanja sa kojim treba da se izborimo, kao oni koji su telesni po prirodi, i koji žive u ovom svetu koji je tako sračunat da promoviše telesne želje- želje tela, želje očiju i ponos života. (1.Jov.2:16)

Ono na šta večeras posebno želim da se fokusiramo je uloga volje, kada je u pitanju nadvladavanje iskušenja. Prijatelji, da li je važno znati kako nadvladati iskušenje? Apsolutno… ako ste ikada u iskušenju da pomislite da nije važno naučiti kako postati pobednik, i to do te mere da dovedemo svaku misao u poslušnost Hristu (2.Kor.10:5), i da, Hristu za ljubav, a u sili Svetog Duha, odbijamo da se prepuštamo iskušenju, čak i na nivou naših misli… Ako ste ikada pomislili da nije važno znati kako to učiniti, preklinjem vas da shvatite da su sva ona divna obećanja iz Otkrivenja data…, kome? ‘Onome ko pobedi.’ Onome ko…, šta? Pobedi (nadvlada). (Otk.2 i 3) Dragi prijatelji, to su divna obećanja, ali mi smo drski, ako mislimo da ćemo uživati u bilo kojem od tih obećanja, bez da naučimo kako biti pobednik. Čujem li ‘amin’? Da ste blagosloveni, to nije neobavezno, to je apsolutno suštinsko i sudbonosno. Mi moramo biti pobednici; mi to moramo! A uloga volje je centralna i suštinska, kada se radi o nadvladavanju iskušenja; i želim da zaista usmerimo svoju pažnju na to. Bavićemo se večeras sa veoma duhovnom temom, a pošto se duhovne stvari samo duhovno razmatraju (1.Kor.2:13,14), mi moramo započeti ovo proučavanje sa molitvom, zar ne? Kao što nam je i običaj. Molim vas, setite se i svog brata, dok se budete molili za sebe.

Oče i Bože, u ime Isusa Hrista, Gospoda naše pravde, zahvaljujem Ti što imamo pristup Tvome srcu. Zahvaljujem Ti što nas gledaš i prihvataš u Voljenome; i što nas voliš onoliko koliko voliš i svoga Sina. Neverovatna milost, kakva je to samo dragocena mera… i stoga Oče mi Te molimo, ne zato što mislimo da treba da Te podstaknemo ili uverimo da nas blagosloviš, jer znamo da čezneš da nas blagosloviš; mi to tražimo, stoga što je prosto potrebno da nas podsetiš, da se prisetimo koliko je očajnička naša potreba. Mi moramo to tražiti, jer sistem Neba funkcioniše na tom jednostavnom principu- ‘Traži i biće ti dato’. Jer jedino na taj način nam možeš dati ono što čezneš da nam daš, bez da narušiš naš izbor, našu slobodnu volju. Ti kucaš na vrata, ne ulaziš na silu. Na to kucanje mi biramo da Ti otvorimo vrata i kažemo- ‘Molimo Te uđi’. U ličnosti Tvoga Duha ubrzaj i osnaži naše mentalne i duhovne sposobnosti. Osposobi nas, ne samo da razumemo istinu, nego da je i zavolimo; i što je najvažnije, da izaberemo da stanemo uz istinu, da joj se prepustimo. Oče, jedno je razumeti je, a sasvim drugo stati uz nju. Mi treba da naučimo kako da prepustimo svoju volju istini, i Njemu koji je Istina. Nauči nas to večeras, i dok budem vodio ovo proučavanje, molim Te, pomaži moje usne, vodi moje misli i daj mi svaku reč. Ovo je moja molitva u Isusovo ime. Amin.

Gde smo mi to? Na 61. strani; 28. lekcija. Pod naslovom- ‘Kada želja začne’. (Jak.1:15) Nama dobro poznati King Džejms prevod ovde kaže- ‘Kada strast začne…’ Prijatelji, večeras je veoma važna tema. Molim vas, obratite svu svoju pažnju (3MR 321.1) na proučavanje Božije reči. Proučavanje o iskušenju i kako ga nadvaladati, neizbežno nas vodi u Jakovljevu poslanicu, zar ne? Jakov se, više od svih drugih biblijskih autora, koliko ja znam, fokusira na iskušenje i strukturu iskušenja; proces u kojem iskušenje postaje greh, i tome kako možemo sprečiti iskušenje da ne postane greh. Uzgred, molim vas razumite, da je apsolutno neophodno znati precizno kako i kada iskušenje postaje greh, ako mislimo shvatiti kako možemo sprečiti iskušenje da postene greh. Ima li to vama smisla? Da li je važno znati kako sprečiti da iskušenje postane greh? Jeste, itekako. Stoga je veoma važno razumeti šta zapravo uzrokuje da iskušenje postane greh.

Da li je greh biti kušan? Nije. Pa, u kom momentu iskušenje postaje greh? Mnogi ljudi misle, da iskušenje ne postaje greh sve dok se ne učini samo delo. A da li je to tako? Ne, ni u kom slučaju. Ovo je veoma važno da se razume, prijatelji. Dakle, dozvolićemo Jakovu da nam pomogne da dobijemo precizno, tačno i ispravno razumevanje toga kako iskušenje postaje greh. Hajde da započnemo proučavanje sa Jak.1:12: ‘Blago čoveku koji pretrpi napast (iskušenje); jer kada bude isproban, dobiće krunu života, koju je Bog obećao onima koji Ga ljube.’ Veoma zanimljivo; neverovatna istina otkrivena u jednostavnoj rečenici.

Pre svega primetite, da smo blagosloveni kada…, šta? … pretrpimo napast. Drugim rečima, iskušenje ima potencijal da nam bude na blagoslov, zar ne? Šta ga čini blagoslovom? Pa to, da li ćemo izdržati tj. hoćemo li ga nadvladati, ili nećemo. Zapazite da pretrpeti napast nije samo blagoslov, nego je od suštinske važnosti da nas isproba tj. da nas testira. To je mislio, kada je rekao- ‘… kada bude isproban’. Vidite, naša vera i ljubav prema Hristu mora biti potvrđena kao istinita, ako mislimo da nam bude poverena kruna života. Kakvim životom će nas Bog darivati? Večnim životom; i prijatelji, molim vas znajte, da Bog ne može bilo kome da poveri večni život. Kome jedimo može biti poveren večni život? Samo onima koji su trajno i neopozivo raskrstili sa grehom. Čujem li ‘amin’? Ako mi ne dođemo do toga da ćemo pre umreti nego…, šta? … nego sagrešiti, ne može nam se poveriti večni život. Jer nas Bog, kada nas odvede na Nebo, neće učiniti nesposobnima da sagrešimo. I dalje ćemo imati mogućnost da sagrešimo, ali mi to nikada nećemo učiniti. Zašto? Jer smo isprobani i istestirani na planeti Zemlji, te smo dobili neoborivi dokaz da toliko volimo Isusa, a samim tim mrzimo na greh, da bismo pre položili život, nego da svesno sagrešimo. I to nas čini podobmnima da nam se poveri večnost. Slažete li se svi sa ovim? … jer kad bude isproban, primiće krunu života, koju je Bog obećao onima koji Ga…’, šta? ‘… ljube.’ Koji Ga mnogo vole. Toliko Ga vole da bi radije umrli, nego da Ga razočaraju, ne slušaju ili pogrešno predstave. Pregled i glasnik’ 6. decembar 1881: Naša vera’, a možemo tu dodati, kao što to i ona čini dalje u toj izjavi – naša ljubav; Naša vera mora biti istestirana u ovom svetu. Hrist je pobedio u našu korist, i na taj način i nama učinio mogućim da nadvladamo. Mi ovde moramo izdržati iskušenja i probu, da bismo zatim ako se pokažemo vernima, primili krunu. Blago čoveku koji pretrpi napast, jer kada bude isproban, primiće krunu života.’ Mi ćemo biti izloženi mnogobrojnim iskušenjima, i ako ih na pravi način podnesemo, ona će nas oplemeniti i prečistiti, kao što se zlato prečišćava u ognju.’ Pauza. Vidite li ovde, kako iskušenja mogu da nam budu na blagoslov? Šta nam ona čine? Prečišćavaju nas… ako oplemenjuju našu veru i ljubav kroz oganj. Čitamo dalje: Ipak, kada je izloženo mamljenju sveta, ono za šta se mislilo da je zlato, ispostavilo se da je troska. Naš Iskupitelj vidi situaciju, i On sve savetuje da kupe u Njega zlato isprobano u ognju; što je istinska vera i…’, šta? ‘… istinska ljubav, blagodat koja neće biti uništena ni pod žestokim iskušenjima.’ Molim vas prijatelji, shvatite o čemu se ovde radi. Obično smo uvereni da smo jači nego što zaista jesmo, i da bi nas upozorio o našoj ranjivosti i slabosti, šta Bog omogućava da budemo? Kušani, testirani, isprobani; da bi nas usmerio na naše slabosti. Zašto je to toliko važno? Jer On pokušava da nas pripremi, da prođemo kroz vreme intenzivne probe i kušanja, nazvane ‘vreme nevolje’. (GC 39. poglavlje) Ali, On takođe želi da oplemeni i pročisti našu veru i našu ljubav; drugim rečima da izgradi naš karakter, tako da nam može biti poveren večni život. Sa tim u umu, verujem da možemo videti, kako je to blagoslov za nas da pretrpimo napast, zar ne? To je blagoslov. A sada molim vas zapazite, da kako se Jakov kreće ka analiziranju stvarnog procesa iskušenja, prva stvar koju on želi da učini, je da se postara da znamo da nije Bog taj koji je direktno odgovoran što smo kušani. Bog nije…, šta? Direktno odgovoran. Zapazite tu posebnu reč, kako to Jakov kaže u Jak.1:13: Neka niko ko je kušan ne govori- Bog me kuša; jer se Bog ne može zlom iskušati, niti On kuša bilo koga.’ Veoma jasno; Bog nas ne kuša direktno (sa) zlom. Ali molim vas zapazite, isto je tako jasno, da Pismo ukazuje da Bog dozvoljava da budemo kušani. Bog nas ne kuša, ali On…, šta? Dozvoljava da budemo kušani. A zašto On to dozvoljava? Upravo zbog potencijalnog blagoslova, koji dolazi kada u Njegovoj sili nadvladamo iskušenje. Pratite li? A sad zapazite 1.Kor.10:13: Drugo iskušenje vas nije obuzelo, osim onoga koje je uobičajeno za čoveka; ali je Bog veran…’ Nek je slavno Njegovo ime! Bog je veran i neće dozvoliti da budete kušani više nego što možete da podnesete, ali će sa iskušenjem takođe obezbediti i način da se izvučete, tako da bi ga mogli podneti.’ Volim ovo obećanje! Nije li to dragoceno obećanje? Hvala Bogu za to obećanje. Vidite li dragi prijatelji, zašto Bog dozvoljava da budemo kušani? Pa, zato što On želi da nadvladamo iskušenje, i iz toga da izađemo još jači. Pitajte bilo kojeg bildera, kako on gradi fizičke mišiće i tetive? On nadvladava otpor onog tereta, zar ne? I svaki put kad to učini, šta se dešava sa njegovim mišićima? Bivaju sve jači. Tako je i sa kušanjem, i izgrađivanjem naših duhovnih mišića i tetiva. Svaki put kada nadvladamo iskušenje, postajemo…, kakvi? … postajemo jači zbog toga. To je odličan trening. Ali, Bogu hvala, što u ovom duhovnom bodibildingu imamo Trenera koji tačno zna gde smo mi to; i On zna šta to mi možemo da podnesemo u našoj trenutnoj duhovnoj zrelosti; i On neće dozvoliti da budemo kušani više nego što možemo podneti. Dobro je to znati, zar ne? Vidite, mislim da je to u potpunosti doslovno. Ako smo u Hristu, ništa nas ne može spopasti, osim ako Hrist to nije dozvolio. I eto ga đavo sa iskušenjem; ali ja sam…, gde? Ja sam u Hristu. I pre nego đavo može da me kuša, šta on mora da učini? Mora da dobije dozvolu od Hrista. Nije li tako? Jer me ništa ne može spopasti, ako sam u Hristu, osim ako Hrist to…, šta? Ne dozvoli. Ja sam u Njemu. Vidite li ovde doslovnu sliku? Tako da kada neprijatelj dođe sa iskušenjem, Hrist kaže- ‘Čekaj malo, šta to imaš na umu? Želim znati da li Stivi u svojoj trenutnoj duhovnoj zrelosti može to da podnese.’ I ako je to iskušenje koje ja u svojoj trenutnoj duhovnoj zrelosti mogu podneti, šta će na to Hrist reći? U redu, evo ti ga.’ A zašto? Zbog blagoslova koji ću primiti, kada u Njegovoj sili nadvladam iskušenje. On nikada neće dozvoliti da budem kušan više nego što mogu podneti. Sa takvim Trenerom uz vas, može li vam nešto krenuti naopako? Ne može. Čujte. ‘Znaci vremena’ 18. decembar 1893: Kušanje nije greh, niti je to naznaka da Bog nije zadovoljan sa vama. Gospod dozvoljava…’ Ovo je jedan staromodan izraz za ‘dopušta’. Gospod dozvoljava da budemo kušani, ali On meri svako iskušenje, i to na osnovu sile koju posedujemo da se odupremo zlu i da ga nadvladamo. U vremenu probe i kušanja nam je omogućeno da premerimo kolika nam je vera tj. poverenje u Boga, i da procenimo postojanost svog hrišćanskog karaktera. Ako iskušenje lako nadvlada nas, to bi trebalo da nas upozori, da smo slabi u veri.’ Napravićemo pauzu ovde, dragi prijatelji. Vidite li šta nam je ovde rečeno? Hrist dozvoljava da budemo kušani, ne samo zbog blagoslova, koji bi mogli biti naši ako nadvladamo, nego On to dozvoljava da nam pomogao da vidimo kako smo slabi, i kako očajnički treba da ojačamo svoje duhovne mišiće. Molim vas razumite, da ako se ne možete izboriti sa iskušenjem od par kila, vi ste u opasnosti da kad naiđe na vas iskušenje od 100 kila, da to nećete podneti. Pratite li ovo? A Isus želi da počnete sa vežbom, tako da kad postane gusto, vi budete u mogućnosti da to savladate u Njegovoj sili. I kada popustimo na iskušenje od par kila, to bi trebalo da nas upozori. Upozori! Nazad na našu izjavu: Hajde da razmotrimo reč utehe, koja nam je ostavljena kao uputstvo- Drugo iskušenje vas nije obuzelo, osim onoga koje je uobičajeno za čoveka; ali je veran Bog, i neće dozvoliti da budete kušani više nego što možete podneti; ali će sa iskušenjem takođe obezbediti način da se izvučete, da biste to mogli podneti.’ Volim ovu rečenicu: ‘Bog nam je odmerio kušanje prema sili koju može da nam obezbedi, i nikada neće dozvoliti da budemo kušani preko naše sposobnosti da mu se odupremo i da ga nadvladamo. Zna Gospod izbavljati pobožne od napasti.’ (2.Pet.2:9) Recite- slava Bogu, brate, sestro? Znate, ne mogu se setiti ničeg što ubedljivije govori o Božijoj suverenosti, od činjenice da On, najjače sotonske napore da nas uništi, može da preokrene u najveći blagoslov za nas. Razmislite o tome! Možete li zamisliti, kako to frustrira i ljuti sotonu, kada on dođe sa iskušenjem, očajnički želeći da se spotaknemo i padnemo, a mi se ipak, u zavisnosti od toga kako će to Hrist upotrebiti, ne spotaknemo, nego nam to naprotiv bude na korist? I to nas uzdiže bliže Hristu, čineći nas jačima i sličnijim Njemu. Možete li zamisliti, kako to frustrira i ljuti sotonu? Pitam vas, dragi prijatelji, sa takvim Bogom uz nas, ko može protiv nas? (Rim.8:31) Ako On, najjača nastojanja našeg neprijatelja da nas uništi, može preokrenuti u najveće blagoslove, kako onda išta može krenuti naopako? Amin? Ne može vam poći naopako, sa takvim Bogom uz vas! Molim vas osigurajte se da budete u Njemu. Hajdemo nazad na tekst iz Jakova. Dakle, ako iskušenje ne dolazi direktno od Boga, odakle ono dolazi? Neki od vas ste upali u moju zamku, a svi ste to pomislili, iako niste imali hrabrosti da kažete naglas. Ljudi obično odgovaraju na ovo pitanje govoreći da se tu radi o…, kome? Naravno, o sotoni. Svi znamo da iskušenja dolaze od đavola? A jeste li sigurni u to? Zapazite ovde nešto veoma značajno. Zapazite, ko se uopšte ne spominje u ovom pažljivom analiziranju teme o kušanju. A druga stvar koju želim da zapazite je… i želim da ih zapišete tu negde, mogli biste to učiniti i u Bibliji, ovih pet faza ili koraka koje su uključene u ovom procesu kušanja. U redu; prvo tražimo dve stvari. Koja je prva? Ko tu nije spomenut? I koja je druga? Pet faza u procesu kušanja. Jak.1:14: ‘Svako je kušan kada…’ prva faza: ‘… je privučen svojim željama, koje ga mame.’ 15. stih: ‘Tada…’ druga faza: ‘kada želja…’, šta? ‘… začne’, treća faza: ‘rađa greh; a greh’, četvrta faza: ‘kad se potpuno razvije’, peta faza: ‘donosi smrt’. Jeste li pohvatali ovih pet faza? Jeste li ih zabeležili? Veoma je važno da ih zabeležite. To je proširena verzija jednostavne istine koju nam Pavle daje: Plata za greh je smrt. (Rim.6:23) Jakov nam kaže, šta se dešava pre greha, i dodaje detalje koje vode do smrti. Kojih su to pet faza? Prva faza: ‘Privučen svojim željama, koje ga mame.’ Mi ćemo to nazvati- ‘zavođenje’. Jeste li čuli? Kako ćemo nazvati? Zavođenje. Druga faza: ‘Kada želja začne’. To ćemo nazvati- ‘začeće’. Logičan naziv. Treća faza: ‘Rađanje greha’. Nazvaćeno to- ‘rođenje’. U redu? Četvrta faza: ‘Kad se potpuno razvije’. To nazivamo- ‘razvoj’. Peta faza: ‘Donosi…’, šta? ‘… smrt’. To je smrt. Jeste li pohvatali ovih pet faza? Zavođenje, začeće. rađanje, razvoj, smrt. To su tih pet faza. A sad, ko tu nije spomenut? Kažite mi, ko nije spomenut? Sotona, đavo; zanimljivo, on nije spomenut. Da li je to stoga što on nikako nije uključen u kušanje? Ne. Ne, ja vam to ne kažem. Zašto onda Jakov nije spomenuo sotonu u ovoj pažljivoj analizi procesa iskušenja? Zašto? Pa, da li je ikako moguće da nas Jakov pokušava zaštiti od svih naših ljudskih sklonosti, da kada popustimo iskušenju, kažemo- ‘Đavo me je naveo da to učinim’? Đavo me je naveo da to učinim. Vidite, Jakov je potpuno svestan sklonosti ljudske prirode, koju i sam poseduje. I na samom početku kada se Gospod obraća ženi i kaže joj- ‘Šta si to uradila?’ Kako ona uzvraća? ‘Zmija me je prevarila, te jedoh.’ (1.Moj.3:13) ‘Đavo me je na to naveo’, i od tada svi isto to činimo. A uzgred, sećate li se… Vi koji ste sličnog godišta kao ja, sećate li se da su nekad bile popularne majice i nalepnice sa natpisom- ‘Đavo me je naveo na to’? Neki glumac je to promovisao. Ali, nije to zapravo učinio taj glumac. Sam đavo je bio iza toga. Dragi prijatelji, mislite li da se đavo uzbuđuje kada mi krivimo njega za naše grehe? Ne, on je naprotiv time oduševljen. Zašto? Jer ako mi krivimo njega, mi u suštini ne znamo gde je problem. Mi u suštini ne znamo gde je problem, i ako mi to zaista ne znamo, nećemo primiti pomoć. Nećemo potražiti rešenje problema; i mislim da zbog toga Jakov nije spomenuo đavola. U redu. Iskušenje. Znajte, da kada mu se prepuštamo, ne možemo jednostavno reći- Đavo me je naveo da to učinim. Zašto? Jer đavolu nije dopušteno, zbog Gospodnjeg obuzdavajućeg uticaja nad njim, da nas natera da popustimo iskušenju. Osim, naravno, ako je ta osoba apsolutno odlučna da odbije taj Gospodnji blagodatni, obuzdavajući uticaj, tj. ako je odlučila da učini neoprostivi greh i proda dušu đavolu. Tada sotona može imati kontrolu nad tom dušom i na silu je zaposednuti, tako da čini stvari koje možda nije ni želela. Svedočanstva 2′ str.294: Istina je, da je sotona veliki uzročnik greha; ali to ne daje nijednom čoveku opravdanje za greh, jer ga đavo ne može naterati da čini zlo.’ Šta to on ne može? Naterati čoveka da čini zlo. On ga kuša, i čini da greh izgleda primamljiv i ugodan; ali on mora da ostavi čovekovoj slobodnoj volji da odluči hoće li to učiniti ili ne.’ Slažemo li se svi sa ovim? Možemo li mi onda, kada popustimo grehu, biti pošteni kada kažemo- Đavo me je na to naveo? Ne možemo. Sam sotona to mora da prepusti našoj volji, da mi odlučimo hoćemo li to učiniti ili ne. Dakle ponovo, odakle dolazi iskušenje? Dolazi iz dva izvora. Gora blaženstva’ str.116: Kušanje je mamljenje na greh, i to ne dolazi od Boga…’ to je prva stvar koju je Jakov ustanovio; … nego od sotone’, pod jedan, i pod dva…, od čega? … zla našeg sopstvenog srca.’ Sarađujte sada sa mnom. Odakle dolazi iskušenje? Od sotone i od…, čega? Zla našeg sopstvenog srca. Ali, razumite da iskušenje najčešće dolazi od zla našeg sopstvenog srca. Možda je izazvano od strane sotone, ali ono ipak dolazi…, odakle? Od naše pale, telesne prirode, naše iskvarene prirode nazvane telo; ona ne vlada kod hrišćana, ali je i dalje…, šta? … prisutna. Ne predsedava, ali je i dalje tu; i ona nije zadovoljna da je samo prisutna, nego želi da…, šta? Da vlada. Stoga nas Pavle podstiče: Stoga, da ne vlada greh u vašem smrtnom telu, da ste mu poslušni u njegovim željama.’ (Rim.6:12) A sad, prvi izvor iskušenja- sotona. Očigledno je, to nije pravilo nego je to izuzetak. Očigledno je sotona sposoban da direktno ubaci u um zle misli; i ovde je ova izvanredna izjava, koju želim na brzinu da podelim sa vama, jer toliko otkriva. To nalazimo u ‘Rukopisima 2′ str.343,344: Pre par sati sam slušala nezadovoljstvo uznemirene duše. Sotona joj je prišao na neočekivani način.’ Pauza. Da li je to pravilo za sotonski način rada, kada je reč o kušanju? Ne, to nije pravilo. Sotona joj je prišao…’, kako? ‘… na neočekivan način.’ Ovo je, drugim rečima, izuzetak. Čitamo dalje: Ona je pomislila da je pohulila na Spasitelja, jer joj je kušač neprestano stavljao u um misli da je Hrist samo čovek, i ništa više do dobar čovek. Mislila je da su ta đavolska došaptavanja osećanja sopstvenog srca, i to ju je prestravilo. Mislila je da je odbila Hrista, i njena duša je očajavala. Uveravala sam je, da te neprijateljeve sugestije nisu njene misli i da je Hrist razume i prihvata; da mora te sugestije da u potpunosti tretira kao đavolske; i da, u skladu sa snagom tog kušanja, mora da se ohrabri. Mora da kaže- Ja sam dete Božije. Predajem svoje telo i dušu Isusu. Mrzim na ove bogohulne misli. Rekla sam joj, da nijednog momenta ne prihvati da je ona njihov izvor, niti da dozvoli sotoni da povredi Isusa, tako što će je odvući u sumnju i obeshrabrenje. Onima koji su ovako kušani…’ Pauza. Očigledno ima i drugih koji su ovako kušani. Znam, da sam i sam kušan na ovaj način. Onima koji su ovako kušani, rekla bih- Ni u jednom trenutku nemojte priznati da su ova đavolska kušanja u skladu sa vašim umom. Okrenite se od njih, kao što biste to učinili i samom ovom zlotvoru.’ Ovo je jedan način da nas đavo kuša, direktno ubacujući zle misli u naš um. On oživljava starog čoveka; on upravo tu stavlja svoje misli. E sad, verujem da ovo nije uobičajeno kušanje. Koji je najuobičajeniji oblik kušanja? Sotona nas najčešće kuša tako što stimuliše naše iskvarene i sebične apetite i strasti, i to tako što nam se kroz um, preko naših čula, pokreću osećanja. Pratite li? I to je najčešći oblik kušanja. I sotona je uključen u sve to, ali bi on zaista mogao da spakuje svoje stvari i ode, gde god, a većina ljudi to ne bi ni primetila. Zašto? Zato što je svet potpuno preplavljen sa čulnošću, telesnošću, materijalizmom, egoizmom; nije li tako? Gde god da pogledate, šta god da čujete ili vidite u ovom svetu, tako je sračunato da stimuliše želje tela, želje očiju i ponos života. (1.Jov.2:16) Nije li tako? A to je tako, jer je sotona knez ovog sveta (Jov.14:30; Efe.2:2), i on je to smišljeno uredio da bude tako. Zapazite sad ovu izjavu; ‘Rukopisi 47′ 1896: Često nas sotona nadvlada našim prirodnim sklonostima i apetitom.’ Čime to? Našim prirodnim sklonostima i apetitom. Oni su određeni od Boga, i kada su dati čoveku, bili su čisti i sveti.’ Setite se da smo ovde zastali i prošli kroz ovo. Kako je sotona uticao na naše praroditelje u edenskom vrtu? Eva je videla da je plod dobar za jelo, zadovoljstvo ga je gledati i da je poželjan za mudrost. (1.Moj.3:6) To su Bogom-date sposobnosti za uživanje; čulna uživanja na legitiman, zakonski način; uživanje u dobavljanju lepih stvari, koje je zadovoljstvo gledati, koje služe za samousavršavanje, a Bogu na slavu, i koji su poželjni za sticanje mudrosti. One nisu grešne, nego su svete tj. Bogom-date želje. Ali, šta se desilo kada su se naši praroditelji prepustili njima na grešan način? Kakvi su postali? Iskvareni i izopačeni; postali su nesveti; i sada to zovemo telesne želje koje ratuju protiv duše.’ (1.Pet.2:11) Želje tela, želje očiju i ponos života. (1.Jov.2:16) Sećate se tog proučavanja? Samo da se podsetimo. A sad nazad na našu izjavu: Često nas sotona nadvlada našim prirodnim sklonostima i apetitom. Oni su određeni od Boga, i kada su dati čoveku behu čisti i sveti, ali su se čovekovi prirodni apetiti iskvarili popuštanjem tj. nesvetim zadovoljavanjem, i tako su postale telesne želje koje ratuju protiv duše. Osim ako hrišćanin ne bdije u molitvi, on dopušta prevlast navikama, koje bi trebalo nadvladati. Ako ne oseća potrebu za stalnom budnošću, za neprekidnim oprezom, njegove zavedene i zloupotrebljene sklonosti će ga odvući od Boga.’ O dragi prijatelji, budite na oprezu. Zato se Pavle, čak i kao zreo hrišćanin, toliko brinuo; čak i u završnim satima svoga pobožnog života, on se toliko brinuo i morio je svoje telo potčinjavajući ga, da ne bi…, šta? … sam bio izbačen. (1.Kor.9:27) On je bio svestan te mogućnosti, kao što i mi moramo biti. A razlog – molim vas da i ovo shvatite – razlog zašto je sotona u velikoj prednosti kod ove vrste iskušenja, je u stvarnom zadovoljstvu koje to popuštanje pruža. Shvatate li? Posebno u oblasti telesnih želja, a to su? Apetit i strasti. Ima li čulnog zadovoljstva u popuštanju apetitu i strastima? Ima li? Očigledno da ima. Ko je to iskustvo učinio prijatnim? Čija je to bila ideja? Božija. Ali sotona koristi Bogom-dat dar i kroz nezakonito, sebično i preterano popuštanje vodi nas u samouništenje, dok težimo za maksimalnim čulnim zadovoljstvom! Jeste li čuli šta sam vam rekao? I prijatelji, posebno u oblasti apetita i strasti sotona ima veliku prednost, zar ne? A velika većina sveta je veoma zauzeta u samouništavanju kroz popuštanje u ovome; ali i želje tela i ponos života takođe donose zadovoljstvo. MI volimo da imamo puno lepih stvari, te stoga idemo u taj suludi pohod da dobavimo sve te lepe stvari ovog sveta, a to je u potpunosti van pameti. Znate li, koja je jedna od najvećih industrija u Sjedinjenim Državama? Skladišta… da, skladišta! A zašto? Zbog te sulude opsesije za pribavljanjem stvari, koja je prisutna kod nas Amerikanaca. Toliko volimo da idemo u kupovinu; znate već- ‘Kupovanje do smrti’. Postoji u tome zadovoljstvo. Hajde sad, priznajte. I kada pokupujete sve te stvari, ubrzo su vam ormani pretrpani, a zatim je i garaža prepuna, te tada morate sagraditi negde skladište, i ako to ne biste učinili, morali biste ga iznajmiti. Slažete se? Znate da vam govorim istinu. Zar nije Isus ispričao parabolu o tome? Jeste. (Luk.12:15-35) Zašto je to tolika opsesija? Jer pruža zadovoljstvo. Mi volimo da pribavljamo lepe stvari. One nam pružaju zadovoljstvo. I treća stvar je ego motivacija; znate već, da vam je zadovoljstvo i kada vam se dive zbog vaših dostignuća. I tako idemo u ovaj suludi pohod predavanju željama tela, željama očiju i ponosu života, jer nam one realno pružaju zadovoljstvo. I zbog toga đavo ima toliku prednost, i u ovim stvarima nas je uzeo pod svoje. Pošto smo govorili o tome- odakle dolazi iskušenje, prelazimo na sledeće pitanje, koje je od životnog značaja. Budite sad fokusirani i koncentrisani. Moramo biti sigurni da razumemo kada i kako iskušenje postaje greh. Pratite li me? Je li važno da to znamo? Da, važno je to znati! Zašto? Jer samo kada tačno znate kada i kako iskušenje postaje greh, tada možete i sprečiti da ono postane greh. A da li je to važno da znamo? Da, naravno! U redu onda, kada to i kako iskušenje postaje greh? Hajde da iskoristimo naš tekst, naš proces od pet faza, koji nam je Jakov podvukao. Da vas to pitam na ovaj način- kada iskušenje postaje greh, da li u prvoj, drugoj, trećoj, četvrtoj ili petoj fazi? Idemo; 14. stih: ‘Ali, svako se kuša kada je…’ Prva faza: ‘… privučen svojim sopstvenim željama koje ga mame.’ Druga faza: ‘I kada želja začne…’ Treća faza: ‘… rađa greh; a kada greh potpuno sazri, donosi smrt.’ (Jak.1:14,15) Koliko od vas misli da je to prva faza? Koliko od vas misli da je druga faza? Koliko od vas misli da je treća? Zanimljivo, podelili smo se povodom ovog. Koliko od vas misli da je četvrta faza? U redu, dobro. Peta faza je takođe već kasno. Dakle, imali smo glasove za prvu, drugu i treću fazu. Videli ste ruke za prvu, drugu i treću… I to ukazuje ozbiljnu činjenicu da mi zaista ne znamo tačno kada i kako iskušenje postaje greh; u svakom slučaju mnogi od nas. Dakle, o kojoj fazi se radi? A vi ostali, koji niste glasali, ste savesne kukavice. Prijatelji, hajde da to zajedno razmotrimo; hoćemo li? Dozvolite da kažem da verujem, da iskušenje postaje greh u drugoj fazi. Kako? Zašto? Mislim da ako prepoznamo duhovni ekvivalent za svaku od ovih faza, razumećemo zašto sam odabrao drugu. E sad, što se tiče vas koji ste bili za…, koji ste glasali za prvu, mogu i vama takođe da odobrim. To bi se moralo pažljivo utanačiti, ali mogu i vama da odobrim. Vi koji ste bili za treću, žao mi je, ali pogrešili ste. To ne mogu da odobrim. Hajde da vidimo. Prva faza…, koja je? To je faza zavođenja. Pa, ko tu koga zavodi? Sarađujte sa mnom. Koji je cilj zavodnika? Da se rodi greh, zar ne? A ko to zavodi? To je stari čovek, zar ne? Svako je kušan kada je privučen i kada ga mame…, šta? … sopstvene želje. To su želje tela. Ta niža, iskvarena priroda nazvana ‘stari čovek’ (Kol.3:9) i telo (1.Kor.15:50). Pratite li me? Vi biste mogli reći- ‘Pa, mislio sam da je stari čovek već umro’. I jeste, verom. A vera je tvrdo čekanje onoga čemu se nadamo i dokazivanje onoga što ne vidimo. (Jev.11:1) Mi moramo da ga smatramo mrtvim (Rim.6:11) i to iz časa u čas, jer iskustvena realnosti nam govori da je on itekako živ u meni. Slažete li se sa mnom? I uvek nastoji da nekog zavede, tako da bi se mogao izroditi…, šta? Greh. Stari čovek želi da se rodi greh. Tako da on pokušava da zavede…, koga? Da postavim to ovako- govorimo sad o elementarnoj biologiji. Ako mislite da rodite, a muško ste, šta onda treba da imate? Treba vam pomoć, zar ne? Treba da imate ženu; jel’ tako? Govorimo sada o najelementarnijoj biologiji. Znači, treba vam žena. E sad, ako stari čovek misli da se rodi greh, njemu je potrebna pomoć od žene. A ko je ta žena u ovom slučaju, od koje on mora dobiti pomoć? To je naša volja. Šta je to, prijatelji? To je volja. Volja je žena u čovekovoj prirodi. Sarađujte sad sa mnom. Želim da ovo razumete. Šta je volja? Volja je žena u ljudskoj prirodi. Vidite, ona je zadužena za domaćinsto, koje sam ja; ona je glavna u kući. Ali sama ona je pod vlašću svoga muža. Jel’ tako? E sad, koji je to po prirodi, despotski i diktatorski muž, volje? Ko je to? To je stari čovek. Pratite li ovo? A ona (volja) je bespomoćna, pokorna žena starom čoveku. To je deo prokletstva. Izvanredno ilustrovano prokletstvom koje je objavljeno ženi. Tvoje želje će biti pod vlašću tvoga muža, i on će…’, šta? ‘… vladati nad tobom.’ (1.Moj.3:16) Čisto da nam pomegne u diskusiji, hajde da damo ovoj ženi ime. Recimo da se zove Vilma. Nije li to prigodno ime? Znači Vilma, to je moja volja. To je Vilma o kojoj govorimo. Po prirodi, za koga je ona udata? Za starog čoveka. A on je despotska spodoba, i sve mora da bude po njegovom, te on zahteva da mu se Vilma potčini; i kada god on želi da rodi greh, on treba nju da sa njom sarađuje, da bi bilo po njegovom. A sad dragi prijatelji, ima ovde jedna veoma važna istina, koju moramo razumeti. Jedini mogući način da se Vilma oslobodi od te despotske bračne zajednice…, je šta? Je smrt starom čoveku. Čujem li ‘amin’? Mi smo u braku…, do kada? Dok nas smrt ne razdvoji; a Vilma je bespomoćna, pokorna žena tom bednom starom čoveku, nazvanom telo, i to do kada? Sve dok on…, šta? … ne umre. Čujem li ‘amin’? Postoji li način da on umre? Da! Zbog toga imamo krst. Čujem li ‘amin? I dok dolazimo pod krst, verom prihvatajući Hristovu smrt kao našu, kakvu tada imamo privilegiju? Držimo da je stari čovek…, šta? …mrtav grehu. (Rim.6:11) Mrtvi smo. Sad govorim o Rim.7:1-6, i voleo bih da imamo vremena da to istražimo, ali ga nažalost nemamo. Ali, kada Vilma dođe pod krst tj. kada mi dođemo pod krst, i kad Vilma izabere da prihvati Hristovu smrt, ona tada ima privilegiju da smatra svog starog čoveka mrtvim. I kada verom prihvatimo Hristovu smrt kao svoju, šta tada možemo reći za starog čoveka? ‘Umirem starom čoveku.’ Ali prijatelji, šta to mi moramo odmah učiniti? Umiremo starom čoveku, kako Pavle kaže, da bi se venčali za drugoga. (Rim.7:3) A ko je to? To je naš duhovni muž, Isus Hrist. Amin? Dakle, pod krstom, ne samo da kažemo- umirem starom čoveku, nego kažemo i…, šta? Potčinjavam svoju volju Tebi Gospode Isuse. Preuzmi kontrolu nad njom. Ona je Tvoja krvlju-otkupljena nevesta i ona pripada Tebi; bez rezerve predajem svoju volju Tebi. Prijatelji, samo kada to učinimo, čujte me… .. samo kad to učinimo, imaćemo silu od Hrista, našeg duhovnog Muža, i to kroz Svetog Duha motivisani ljubavlju, dovoljnu da odbijemo zavođenje starog čoveka, birajući da predamo svoju volju željema Svetog Duha, koji kroz savest komunicira sa nama. Hajdemo sada nazad na one naše faze. Ako je volja potčinjena vođstvu Isusa Hrista, ona (Vilma) može da odbije zavođenje starog čoveka. Ali, ako volja nije potčinjena Isusu Hristu, ako nije venčana za drugoga, ušavši u najsvetiju zajednicu duhovnog braka sa Hristom… A uzgred, ko to sebe naziva našim Mužem? (Isa.54:5) To je veoma značajno. Ako ona uđe u duhovnu zajednicu, u Njegovoj sili će moći da odbije to zavođenje, ali ako ne uđe, šta ona tada jedino može da učini? Tada može jedino da mu se potčini i da svoj pristanak. I dragi prijatelji, kada Vilma u privatnosti spavaće sobe uma kaže- ‘da’ željama tela, tada iskušenje postaje greh. Pratite li ovo? Svako je kušan kada je privučen i kada ga mame sopstvene želje.’ (Jak.1:14) To je zavođenje starog čoveka. Kušanje uključuje i naše misli, zar ne? Vi niste kušani, ako tu nisu uključene i misli. Strai čovek nas zavodi, te imamo pogrešne misli. A ono što to određuje da li je iskušenje postalo greh ili nije, je to šta mi radimo sa tim pogrešnim mislima. Pratite li ovo? Ako dajemo pristanak tim pogrešnim mislima, dozvoljavajući im da se zadržavaju u našem umu, mi smo tada u Božijim očima…, šta? Sagrešili…, mi smo sagrešili. I naš um je utroba za embrion greha. Pratite li ovo? Da bismo bolje razumeli šta se dešava u duhovnoj oblasti, koristimo ovu Jakovljevu biološku lekciju. Kada Vilma kaže ‘da’ željama tela, tada dolazi do začeća, i tada je naš um utroba za embrion greha. I šta će se, pre ili kasnije, dogoditi? Kažite mi… Rodiće se greh. A to je sledeća faza. Šta je to? To je kada učinite samo delo. Kada počinite sam čin. To je kada on izađe iz utrobe uma u oblast ponašanja. Vidite li to? Rođenje je ustvari učiniti greh. Ali dragi prijatelji, pre nego rodite, morate da…, šta? Začnete. A molim vas shvatite, da je u Božijim očima kušanje postalo greh u trenutku začeća, a ne tek u trenutku rođenja. Nadam se da vam je ovo jasno. Nadam se da vam je jasno. A sad, čujte ovu izvanrednu izjavu; Znaci vremena’ 18. decembar 1893: Nije u sotoninoj moći da bilo koga natera na greh. Greh je grešnikov lični čin. Pre nego je greh nastao u srcu, saglasnost volje mora biti…’, šta? … mora biti data. A čim je ona data, greh je nadvladao, a pakao se raduje.’ I čim je data…, šta? Saglasnost volje. Dakle, kada iskušenje postaje greh? Kada Vilma kaže ‘da’ zavođenju starog čoveka. Želja je začela i mi smo sagrešili. (Jak.1:15) Dragi prijatelji, još jednom; ‘Svedočanstva 4′ str.623: Božija briga su misli našeg srca. Kada se neguju nečiste misli, one ni ne moraju biti izražene rečima ili delima, da bi tek tada to bio greh i da bi se duša dovela pod osudu. Njena čistota je uprljana; kušač je nadvladao.’ Da li nam je svima jasno, kada i kako iskušenje postaje greh? Nadam se. U drugom delu ćemo pažljivo razmotriti, kako možemo da se sačuvamo od toga. Hajde da ustanemo na molitvu.

Oče nebeski, mnogo Ti hvala na Jakovljevom preciznom uvidu u anatoniju i fiziologiju iskušenja i kako ono postaje greh. Molimo Te da nam pomogneš da naučimo važnu duhovnu lekciju i da nam otkriješ tajnu kako da ne dozvolimo iskušenju da postane greh. Učini da nam to bude jasno; pomozi nam, da to ne samo umom razumemo, nego što je najvažnije, da to iskusimo u našim životima. Ovo je naša molitva u Isusovo ime. Amin.

Ako želite, možete listati transkript i čitati tekst dok gledate video. Ako ste prekinuli vaše proučavanje u određenom momentu, a ne znate gde ste stali, jednostavno pritisnite CTRL-F (APPLE-F) i ukucajte nekoliko reči koje ste poslednje čuli, te će vas pretraživač u momentu dovesti do željenog mesta.

Email, Print, Bookmark, or Share
  •  
  •   
  •  
  •  
  •  
0

Your Cart