Select Page

Ova lekcija nije završen u pdf. Želite li nam pomoći? Radimo na ovom projektu. Ова лекција није завршен у пдф. Желите ли нам помоћи? Радимо на овом пројекту.

Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Dobro veče prijatelji i srećna vam subota. Hvalim Boga što imamo ovu subotu. Kakav nam je samo blagoslov u suboti dao naš Tvorac, a sada i Spasitelj, spomen obeležje Njegovog dovršenog dela stvaranja. A to se desilo pre 6000 godina. (AH 539.3) Ali, ona je i više od toga, zar ne? Pre 2000 godina, naš Tvorac koji je postao i Spasitelj, je ponovo uzviknuo- ‘Svršeno je!’ (Jov.19:30); ovog puta na krstu. Kada je On to uzviknuo? U petak popodne. A šta je On učinio nakon što je završio delo spasenja? Počivao je u grobu; i sada mi počivamo u i sa Njim, i to ne samo kao našim Tvorcem, nego Onim koji nas ponovo stvara. Amin? Hvala i slava Bogu za subotu. Očekujem posebno izlivanje Njegovog Duha na ovaj sveti dan. Ali dragi prijatelji, ono će desiti ako…, šta? Ako ga tražimo. On čezne da izlije na nas svoga Duha, i verujem da se On raduje u davanju i dodatne mere svoga Duha na Njegov subotni dan. Ali bez obzira što to želi, On to ne može ako ne tražimo. ‘Tražite i daće vam se.’ (Mat.7:7) Drage kolege Laodikejci, čujete li Ga večeras kako kuca na vrata vašeg srca? Znate da On, istiniti Svedok posebno nama govori- ‘Evo stojim na vratima i kucam.’ (Otk.3:20) On želi da uđe, ali prvo očekuje naš…, šta? Naš poziv. On čeka nas da otvorimo vrata i da Ga pozovemo da uđe. Hoćete li iskoristiti priliku da to učinite večeras? I dok se budete molili za sebe, Molim vas učinite to i za mene. Potrebne su mi vaše molitve. Hajde da provedemo tihe trenutke na molitvi, pre nego započnemo naše proučavanje.

Oče nebeski, u ime Isusa Hrista Gospoda naše prvade, slavim Te i dajem Ti hvalu za dragoceni dar subotnog dana. Hvala Ti što si je načinio duboko značajnom. Odajemo Ti čast i počivamo u Tebi kao našem Tvorcu i Sapsitelju. Mnogo smo Ti zahvalni što si spreman da dođeš i da imaš sa nama posebanu zajednicu ove subote. Mi Te pozivamo da to i učiniš; ustvari mi Te ozbiljno molimo da ispuniš ovo svetilište svojim prisustvom kroz ceo ovaj sveti dan. Ali Oče, mi želimo i više od toga. Želimo, da na poseban način ispuniš hramove našeg tela tokom ovog dana. Mi ne možemo držati subotu svetom, osim ako Tvoj Duh nije u našim srcima. Samo Tvoja prisutnost nešto čini svetim, stoga ispuni ovo vreme i ovo mesto – ovo mesto a i naša srca – sa Svetim Duhom. Ubrzaj i osnaži naše mentalne i duhovne sposobnosti, i dok proučavamo Tvoju svetu Reč, neka nas Tvoj Duh osposobi da razumemo, cenimo i primenimo sveti zakon, svete principe i svetu istinu Tvoje Reči u našim životima, da bismo mogli biti sveti Tvojim Svetim Duhom. Želimo biti sveti za Isusa, a pošto si Ti svet i mi želimo biti sveti. Stoga Te molimo Gospode, učini to mogućim. Na poseban način vodi i usmeri naše proučavanje večeras. Ti znaš koliko je to samo važno. Molim Te da vodiš moje misli i da odrediš svaku moju reč; i da ono što budeš kroz mene rekao, Oče, pronađe prijemčiva srca i umove, a pogotovo volju koja se pokorava, tako da bi se mogao promeniti i život. Posveti nas istinom. To Te molimo u ime Onoga ko je Istina, u Isusovo ime. Amin.

Zajedno smo proučavali o ulozi volje, te smo došli do zaključka da je ona apsolutno suštinska. Mi smo shvatili i istinu iz nadahnute izjave- ‘Sve zavisi od pravilne upotrebe volje.’ (SC 47.1) Posebno smo to zapazili kada se radi o nadvladavanju iskušenja, dok smo pažljivo proučavali onaj izvanredni odeljak iz Jakova, koji nam sistematski razrađuje proces kušanja, koristeći kao ilustraciju proces rađanja; znači, nešto što je iz oblasti opipljivog. Mnogo smo dužni Jakovu što je to odradio, jer nam to stvarno pomaže da bolje razumemo šta se zbiva u oblasti nedodirljivog tj. u duhovnoj oblasti, i to sve dok razumemo ekvivalente za svaku fazu procesa rađanja. Odradili smo to prošle večeri, i nadam se da vam je jasno i da ste shvatili da je od suštinske važnosti bez rezerve predati svoju volju Isusu Hristu.

Naša volja je po prirodi u okovima starog čoveka, a kroz njega je i u ropstvu đavolu, jer on manipuliše i kontroliše našu volju kroz želje tela. To će tako i ostati, jer, vidite, dok nas smrt ne rastavi, volja će biti ugnjetavana od strane prirodnog muža, starog čoveka. Na stvaranju je ljudska volja bila venčana za Gospoda Boga. Isa.54: ‘Jer ti je muž Tvorac tvoj, ime Mu je Gospod nad vojskama.’ Ali u edenskom vrtu, volja se razvela od svog božanskog Tvorca, i ne samo da se razvela od Njega, nego se i venčala za starog čoveka i njegovog saveznika sotonu. I od tada smo ugnjetavani ovim bednim despotom od muža, starim čovekom. I to će tako ostati sve dok nas…, šta? … smrt ne rastavi.

Sećate li se tog zakona u vezi muža? ‘Žudećeš za njim, a on će vladati nad tobom.’ (1.Moj.3:16) I sve dok stari čovek ostaje, ljudska volja… a kako smo je to nazvali prošle večeri? Vilma. Vilma je bespomoćna, potčinjena žena, i ne može ništa drugo da kaže osim- ‘Da, dragi. Šta god dragi ti želiš, i ja isto to želim.’ Ali, bolje će biti da to svet ne sazna; držaćemo to u privatnosti, jer ako dozvolimo da to svet sazna, to bi moglo da ukalja naš ugled. Sa sebičnom motivacijom mi nekako uspevamo da to sakrijemo iza navučenih zavesa i zatvorenih vrata, u privatnosti, taj greh u mašti, gde mislimo da niko ne zna šta se dešava. Ali, ko uvek zna? Bog zna. On ne gleda, na šta čovek gleda. Čovek gleda na spoljnu pojavu, a On gleda na…, šta? … na srce. (1.Sam.16:7) I svaki put kada Vilma pristane na želje tela, i kada dozvoli da se o njima mašta, razmišlja i da se one neguju u privatnosti misaonog života, u Božijim očima mi smo…, šta? … mi smo sagrešili, jer je tada ‘želja začela’; (Jak.1:15) i pre ili kasnije, pitajte to bilo koju majku, ako ste začeli, vi ćete se…, šta? … poroditi. I to je kada učinimo sam čin. Iz utrobe uma prelazi u oblast ponašanja, tada to ljudi vide i često su zapanjeni, jer nisu znali šta se odvijalo iza navučenih zavesa i zatvorenih vrata spavaće sobe uma. Oni toga nisu svesni.

Dragi prijatelji, ako začnemo, mi ćemo i roditi, osim ako…, šta? Osim ako ne abortiramo. Sećate li se toga? 1.Jov.1:9: Ako priznamo grehe, veran je i pravedan da…’, šta? … nam oprosti i da nas očisti od svakog bezakonja.’ Slava Njegovom imenu, proces je prekinut i mi ne moramo učiniti samo delo. Ali, moramo shvatiti da je to greh i pre nego ga priznamo; i upravo je u ovom većina ljudi zbunjena, i tu greše. Misle, da nije greh sve dok ne učine samo delo. Ali dragi prijatelji, to nije ono što nas Isus uči. ‘Vi kažete da ste krivi, kada učinite preljubu; Kažem vam, da ko god pogleda ženu sa željom već je učinio preljubu…’, gde? ‘… u svom srcu.’ (Mat.5:28) U privatnosti uma. Dakle shvatite, da kada učinimo greh u mislima, mi to moramo priznati pre nego što pređe u oblast ponašanja.

Toliko je to važan koncept. Pod utiskom sam da treba to i večeras da ponovim, posebno za one koji nisu ovde bili prošle večeri. Ali, ono što svi moramo shvatiti, je da Vilma nije sama po sebi sposobna da odbije zavođenje starog čoveka, poznatijeg kao iskušenje. Ona mora biti predata Drugom; mora biti venčana za Drugog. A kako se ona venčava za Drugog? Pa, ona mora da umre tj. njen prvi muž mora da umre. Drukčije rečeno, ona mora umreti starom čoveku; a kako ona to čini? Dolaskom u podnožje krsta i prihvatanjem Hristove smrti kao svoje. Mi kažemo- ‘Umirem’ starom čoveku, a zatim šta činimo? Kažemo- ‘Da’ Isusu, te predajemo volju njenom novom Mužu, da bi je On preuzeo; znači, On je preuzima pod svoje, i mi postajemo jedno sa Njim, jedno u duhu. Prijatelji, postoje par izjava koje sam morao da podelim sa vama, a što nisam učinio prošle večeri. Imamo to na 65 strani, drugi pasos od gore. Review and Herald (Pregled i glasnik) 15. mart 1892: Kada Hrist verom boravi u vašem srcu, imaćete bogata iskustva. Znaćete tada, da se ljubav uliva u vaša srca, preuzimajući sva osećanja i sve misli, dovodeći ih u pokornost Hristu. Vi to ne možete objasniti. Ljudski jezik nikada ne može objasniti kako Hristova ljubav može da preuzme dušu, i da drži u pokornosti sve snage uma. Ali, vi ćete to znati iz ličnog iskustva.’

Dragi prijatelji, ako nemate takvo lično iskustvo, znajte da je to stoga što se još uvek niste venčali za Isusa. Vidite, kada budete venčani za Isusa, On postaje za vas ‘najistaknutiji između deset hiljada.’ (Pesm.5:10) On postaje ‘sav privlačan’. (Pesm.5:16) Ovo su uzgred, fraze iz Pesme Solomunove, gde se zajednica braka koristi kao tip naše zajednice sa Hristom; a naša ljubav prema Njemu nas nagoni (2.Kor.5:14) da dovedemo svaku misao i svako osećanje u pokornost Njemu. On postaje naša veličanstvena opsesija. Pregled i glasnik’ 30. maj 1882; čujte ovo: Da bi bili živi hrišćani, moramo imati živu vezu sa Hristom. Pravi vernik može reći- ‘Znam da je živ moj Spasitelj.’ (Jov 19:25) Ova prisna veza sa našim Spasiteljem će odneti želje za zemaljskim i čulnim zadovoljstvima. Sve sile našeg tela, duše i duha trebaju biti posvećeni Bogu. Kada su osećanja posvećena, naše dužnosti prema Bogu su postale primarne, a sve ostalo je na drugom mestu.’ Hoćemo li reći sa Davidom- ‘Koga imam na nebu osim Tebe? I pored Tebe druge želje na zemlji ja nemam.’ (Psa.73:25) Pored Tebe ništa drugo ne želim. O prijatelji, imate li ovakvu zajednicu sa Isusom? Molim vas shvatite, da ako nemate ovakvu zajednicu sa Isusom, tada nemate takvu ljubav prema Hristu koja vas pokreće i nagoni… i nema šanse da ćete biti sposobni da odolite željama tela, osim upravo Hristovom ljubavlju. To je jedini način. Pošto sam to podelio sa vama, želim da razmotrimo jednu od Vilminih najvažnijih odgovornosti u domaćinstvu koje sam ja, i u domaćinstvu koje ste vi. Kada nju predamo Hristu, On postaje njen Muž, i ona žudi za Njim, a On vlada nad njom; to je radikalna pronema u svemu što se tu zbiva, jer je ona sada venčana za radikalno drugačijeg muža, od onog za kojeg je do sada bila venčana. Stari čovek ima iskvarene želje, nazvane telesne želje. Sve te tendencije da se ostvare čežnje za čulnim zadovoljstvima, za posedovanjem svetovnih stvari i za zadovoljenjem svoga ega, su ono što on želi, a volja je primorana da ostvari te želje, sve dok je venčana za njega. Ali, ona je sad venčana za drugog Muža, a On ima drugačiji sklop želja. Njegove želje za vaše domaćinstvo su sve što promoviše veru, nadu i ljubav, ali posebno…, šta? Ljubav. Fascinantno je uporediti želje tela, želje očiju i ponos života (1.Jov.2:16), što su želje starog čoveka, sa verom, nadom i ljubavi, a što su želje duhovne prirode. No, to je proučavanje za sebe. I to je tako radikalna promena u kojoj sada ona, kao savesna žena koja želi da zadovolji svog novog muža, shvata da postoji potpuno drugačija ishrana koja treba biti pripremljena za hranjenje uma. Dragi prijatelji, to je tema koja nam predstoji- hrana uma, i njen uticaj na izgradnju karaktera. Vidite, u Prič.31, gde se opisuje model majke i supruge, koja je jedna od njenih primarnih odgovornosti? Prič.31:15: ‘Ustaje dok je još noć, i obezbeđuje hranu za svoje domaćinstvo, i porciju svojim sluškinjama.’ Vidite, Vilma je upravitelj svoga domaćinstva. Volja je vladajuća sila čovekove prirode. Ali, ona sama je pod upravom svoga muža, i ona hrani svoje domaćinstvo po Njegovim željama. I ako je ona istinski venčana za Njega, Njegove želje su i njene želje. Šta to kaže onaj muževljev zakon? Žudećeš za njim, a on će vladati nad tobom.’ Ali dragi prijatelji, mi smo u nevolji kada se pretvaramo da smo venčani za Hrista, a ustvari i dalje pripadamo starom čoveku. Čujete li šta vam pokušavam objasniti? I to tako teško ide, jer mi po prirodi nemamo apetit za ono što Hrist želi da bude hrana za naše umove. Mi smo i dalje ugnjetavani iskvarenim apetitom starog čoveka. Tado da ono što moramo svaki dan činiti, je da obavezno dođemo do krsta i kažemo one dve stvari. A koje su to? Umirem starom čoveku i…, šta još? Kažem- ‘Da’ Isusu. Pokoravam svoju volju Tebi Gospode Isuse; ja želim ono što Ti želiš; te će On silom Svetog Duha promeniti naš apetit. Ali, mi moramo da sarađujemo sa Njim u tom procesu; to se ne događa preko noći. A način da izgradimo novi apetit je da se odlučimo da prestanemo hraniti starog čoveka bilo čim, a da savesno hranimo novog čoveka sa svim što mu je potrebno. Pavle to ovako kaže; Rim.13:14: Obucite se u Gospoda Isusa Hrista i…’, šta? … ne starajte se za telo.’ Šta to, zar da se samo povremeno ne staramo? Ne. Nego šta? Da se uopšte ne staramo za telo. E sad, šta je to staranje? Pa, kada pođete na kampovanje, koja je to prva stvar o kojoj ćete se postarati? Hrana. Neki od vas verovatno imate iste prioritete kao i ja na kanpovanju. Šta je kanpovanje bez dobre hrane? Kada Pavle kaže- Ne starajte se za telo da mu ugađate po njegovim željama, on nas podstiče da ničim ne hranimo starog čoveka. Čujem li ‘amin’? Dragi prijatelji, to je jedini način kako se možemo obući u Isusa, postaviti Ga na presto u svojim životima, a tamo Ga i održati. Vidite, ono što mnogi od nas pokušavaju je da postave Hrista na presto, a da i dalje nastave da hrane starog čoveka. Ali, ako mi hranimo starog čoveka, šta će on neminovno učiniti? Ponovo će da zavlada. I neće više samo tu ostati, nego će ponovo i vladati. (Rim.6:12) Ako mi zadovoljavamo želje tela, ako smo poslušni željama tela, greh ne ostaje samo, nego i vlada; a ako greh vlada, ko onda ne vlada? Isus ne vlada. Stoga je apsolutni imperativ da ako se obučemo u Isusa, a želeći i da Ga zadržimo, moramo Njegovom blagodaću da…, šta? Da se ni u kom slučaju ne staramo za telo. Da li je u izgradnji karaktera važno da držimo Isusa na prestolu? Zdravstvena služba’ str.201: … obucite se u Hrista, ali ne da ponovo odustanete od Njega, nego da Mu dozvolite da zapečati vaš um i karakter. Samo dok Hrista održavamo na prestolu, On svojim Duhom može da ponovo ugravira svoj lik u naš karakter. Razmotrimo temu o hrani za um. Vaspitanje’ str.126: Um i duša se izgrađuju onim čime se hrane, a na nama je da se odlučimo čime ćemo ih hraniti. Svako ima moć da odabere teme kojima će okupirati misli, a tako i oblikovati karakter…’ Razmotrite pažljivo poslednja tri koraka. Da krenemo unazad. Šta to oblikuje karakter? To je ono što okupira misli, a šta je to što okupira misli? To je ono sa čime mi hranimo um, teme sa kojima odlučujemo da hranimo um. Molim vas razumite dragi prijatelji, direktnu vezu između ishrane uma i karaktera koji imamo. Šta je karakter? To su misli i osećanja zajedno. A šta određuje kako se osećamo i mislimo? Ono što programira naš um. Koristili smo već ovu ilustraciju; um je kao kompjuter, i ono što direktno određuje kako će funkcionisati je, kako je programiran. A kako ga programirate? Kroz vaša čula. Upravo ono što izaberete da dopustite da uđe, naročito kroz vaše oči i uši, to direktno određuje šta ćete misliti; a ono što mislite određuje šta ste vi ustvari. ‘Ono što čovek misli u srcu, to je on.’ (Prič.23:7) Molim vas, nemojte potcenjivati važnost pažljivog upravljanja vaše mentalne ishrane. To je apsolutno presudno ako mislite izgraditi hristoliki karakter. Slažete li se svi? Vidite li to? E sad, ono što kao hrišćani morate da shvatite je da se suočavate sa dva radikalno suprotna apetita. Koji su oni? Gal.5:17: Jer telo žudi protiv Duha, a Duh protiv tela; i oni se…’, šta? ‘… suprote jedno drugom.’ Setite se, da kada primimo novu prirodu, da stara priroda više ne vlada, ali ona i dalje…, šta? Ostaje. Iako više ne predsedava, ona i dalje tu boravi; a i dalje ima sve one iskvarene apetite, zar ne? Sve one želje kojima zadovoljava svoje sebične tendencije i sklonosti. A ono što mi moramo je, da odbijemo da hranimo te njene želje. Ako biste uzeli list papira i intervjuisali vašeg starog čoveka, pitajući ga za čim žudi tj. koje su njegove prirodne želje, a što se tiče hrane za um, i to tako što ćete na vrh lista napisati- ‘telesni meni’, te napraviti spisak, shvatili biste da su tu sve sklonosti koje bi da zadovolje želje tela, želje očiju i…, šta još? I ponos života; a sve one bi se mogle svesti pod jedno; šta to? Sebičnost. A kada biste okrenuli taj list i intervjuisali duhovnog čoveka, pitajući ga koje su njegove želje, što se tiče hrane za um, i napravili spisak ispod naslova- duhovni meni’ o onome šta on želi, znate li šta biste otkrili? Sve ono što zadovoljava želje za uzvišenijom verom, uzvišenijom nadom i uzvišenijom ljubavi. A zatim, kada biste uporedili ta dva menija, šta biste otkrili? Da su oni po svemu radikalno suprotni. I zbog toga stoji u Pismu- ‘Niko ne može služiti dva gospodara’. (Mat.6:24) Nijedna žena ne može služiti dva muža. Niti jedna volja može da služi dve prirode. I stoga…, šta? ‘Izaberite danas kome ćete služiti.’ (Isu.24:15) Vi morate izabrati, zar ne? Morate izabrati. Dragi prijatelji, molim vas znajte, da je taj izbor apsolutno suštinski, jer ono čime izaberete da hranite um, direktno će odrediti vaš karakter. Slažete li se svi sa mnom u ovome? Znaci vremena’, 9. mart 1882: Um se razvija onim čime se hrani. Razumevanje se postepeno…’ Pazite sad ovo! Razumevanje se postepeno prilagođava onome što je potrebno dokučiti.’ Postepeno prilagođavanje uma temama i materijalima kojima se hrani je opasno zbog potencijalne prevare i potencijalnog obeshrabrenja. Kako to mislim? Pa, potencijalno je prevarno, ako se prepuštate telesnoj prirodi i ako zadovoljavate njen iskvareni apetit, pošto se karakter i um postepeno prilagođava na to, možete pogrešno misliti da ono čime hranite vaš um nema negativan uticaj na vas. Čujete li na šta želim da vas upozorim? Vi možete misliti da to nema negativan uticaj na vas. Zašto? Jer se promena odvija sporo; prilagođavanje je postepeno, ali budite sigurni da je tako. Zakonitost je, da ćete odrediti karakter koji izgrađujete onim čime hranite um. Pa čak i ako niste svesni neke dramatične i radikalne promene; jer se to dešava postepeno. Ta postepena priroda promene takođe može biti obeshrabrujuća. Kako to? Pa, ako ste odlučni da, Hristu za ljubav, promenite vašu hranu za um i prekinete bilo čime da hranite starog čoveka – ne starajući se za telo – odlučni da dosledno hranite duhovnog čoveka, onim šta mu je potrebno i onim za čim on žudi, hoćete li biti svedoci brze i radikalne promene u hristoliki karakter? Ne, nećete. Ustvari, ta promena će biti strašno spora, i možete biti u iskušenju da mislite da nikako ne napredujete, što može biti obeshrabrujuće, zar ne? Ali molm vas, nemojte se obeshrabriti. Nastavite da savesno hranite svoj um duhovnom hranom, i ja vam kažem, da će vas to produhoviti, posvetiti i učiniće u vama hristoliki karakter. Hoće. E sad, u svetlosti ovog principa, čime to mi treba da hranimo svoj um? Želim da počnemo sa onim čime ne treba da hranimo um, da bismo se sutra osvrnuli na ono čime treba da hranimo naš um. U svetlosti da hrana za um direktno određuje karakter, čime to ne treba da hranimo svoj um? Šta ne treba da dozvolimo da programira naš mozak kroz naša čula, a posebno naše oči. Čujte Davidovu odlučnost, njegov zavet sa Bogom, i molim vas prijatelji, shvatite da je to vredno da se imitira. Ništa nevaljalo ne stavljam pred svoje oči.’ (Psa.101:3) Čujem li ‘amin’? Ništa nevaljalo ne stavljam pred svoje oči.’ U svetlosti činjenice da se gledanjem menjamo i u svetlosti činjenice da ono čine hranimo um oblikuje karakter tj. direktno određuje naš karakter, koliko je samo važno da ništa nevaljalo ne stavljamo pred svoje oči. Zapazite da ako se zavetujemo Bogu da ćemo u Njegovoj sili odbiti da stavimo pred oči bilo šta nevaljalo, koje će to biti prednosti koje ćemo iskusiti? Sledeće. Pod jedan: ‘Mrzim na delo onih koji su otpali.’ (Psa.101:3) Kako to funkcioniše? Dakle, molim vas znajte da vas izlaganje nevaljalstvu čini neprijatno bezosećajnim. To je jedan neizbežan psihološki princip. Izlaganje nevaljalstvu vas čini neprijatno bezosećajnim. Stoga ako stavljate ono što je nevaljalo pred svoje oči, vi to nećete mrzeti. Ustvari, ako nastavite da stavljate pred oči ono što je nevaljalo, doći ćete do toga da ćete to…, šta? Prihvatiti i voleti. Dakle, kako ćete mrzeti na dela onih koji su otpali, na dela nevaljala? Odlučite da ništa takvo ne stavljate pred oči, da biste Svetim Duhom mogli ponovo postati veoma osećajni. Vidite li to? I tada ćete, Božijom blagodaću, a u sili Svetog Duha, zamrzeti nevaljala dela, i mrzećete dela onih koji su otpali. Ali, morate da sarađujete sa Svetim Duhom u tom procesu zadobijanja pravih osećanja, odlukom da ništa nevaljalo ne stavljate pred vaše oči. Je li to jasno? Zapazite šta će još David iskusiti i šta ćemo vi i ja iskusiti, ako odlučimo da ne stavljamo ništa nevaljalo pred oči. … ne pristajem za njima.’ (Psa.101:3) Ono što gledamo je ono što drži našu pažnju, i ako nastavimo da gledamo, to će imati despotski uticaj na naš um, i jedini način da to prekinemo je, da Božijom blagodaću, ne stavljamo ništa nevaljalo pred svoje oči. Tada i samo tada to neće prionuti za nas. Zapazite i drugu korist; 4. stih: ‘Iskvareno srce je daleko od mene, neću da znam za zlo.’ Očigledno je, da se stanje srca direktno određuje onim čime ga hranimo, kako ga programiramo. I ako odlučimo da ništa zlo ne stavljamo pred oči, iskvareno srce će biti daleko od nas i nećemo znati za zlo. Vidite li tu uzročno- posledični odnos? To je veliki blagoslov, ali to može biti naše samo ako Božijom blagodaću odlučimo da…, šta? Ništa nevaljalo ne stavljamo pred oči; ništa zlo ne stavljamo pred oči. Šta kaže Jov po tom pitanju: Ako su koraci moji zašli s puta, ili ako je za očima pošlo moje srce…’ (Jov 32:7) Zar nije zanimljivo? Šta to radi naše srce? Ide za očima. Zašto? Zato što srce funkcioniše na osnovu toga kako ćemo da ga programiramo svojim očima; i ako gledate ono što je loše i što je telesno, što je zemaljsko i zlo, vaše srce će poći za tim, i to će negativno uticati na vas. Svedočanstva 2′ str:561: Moraćete postati verni stražar…’ A šta je verni stražar? Onaj koji je uvek na dužnosti. Amin? Moraćete postati verni stražar nad vašim očima, ušima, i svim vašim čulima, ako mislite kontrolisati vaš um i sprečiti sujetne i iskvarene misli da vam ne ukaljaju dušu. Samo sila blagodati može ostvariti ovo najpoželjnije delo.’ O prijatelji, tako je važno da postavimo stražu na sve prilaze do naše duše, a to su oči, uši i druga čula. Naročito su oči i uši putevi kroz koje je um najdirektnije programiran. Zapazite šta Petar ima da nam kaže povodom toga. 1.Pet.1:13-16: ‘Zato zapregnite bedra svoga uma…’ Pauza. Znate, to je nestalo iz naše zapadne kulture, ali onima kojima je to Petar pisao, oni su tačno razumeli šta to on govori. Zapregnite bedra svoga uma.’ Vidite, u biblijska vremena ljudi su nosili duge haljine, i kada su morali da pređu iz tačke A u tačku B, a posebno kada su žurili, šta su morali učiniti da bi bili sigurni da se neće saplesti o njih? Oni su ih malo podvrnuli, te ih čvrsto vezivali oko bedara, i tako su mogli da bezbedno nastave put. Da su ih ostavljali da se vuku po zemlji, lako su mogli da se zakače za kamen, za granje ili trnje, te bi bili u nevolji. A Petar nam kaže da moramo da zapregnemo svoje misli i vežemo ih za Isusa Hrista, ako ne mislimo da se sapletemo dok idemo ka cilju. Zato zapregnite bedra svoga uma, budite trezni, i imajte potpunu nadu u blagodat, koja će vam se dati po otkrivenju Isusa Hrista; kao poslušna deca, ne predajući se starim strastima, kao da ste u neznanju, nego budite sveti u svome vladanju, kao što je svet i Onaj koji vas je pozvao; jer je napisano: Budite sveti, jer sam Ja svet.’ (3.Moj.11:45) Zapamtite dragi prijatelji, ako mislimo biti sveti, gde to moramo biti sveti? Gde smo to mi? Što čovek misli u svom srcu, to je on.’ Dakle, da bismo bili sveti moramo biti sveti u umu. I zato je važno da zapregnemo bedra svoga uma, ako mislimo biti sveti. Mi moramo da vladamo svojim mislima. Moramo dovesti svaku misao u poslušnost Hristu, ako zaista mislimo biti sveti. Dela apostolska’ str.518; komentar na prethodno rečeno. Reči apostola su zapisane za uputstvo vernicima u svim vremenima, a one imaju poseban značaj za one koji žive u vremenu kada se ‘svemu približio kraj’. (1Pet.4:7) A ko je to, dragi prijatelji? Pa to smo mi. Čitamo dalje: Apostol se starao da uči vernike kako je važno da ne dozvole mislima da se bave zabranjenim temama, ili da se troši energija na beznačajne stvari. Oni koji neće pasti kao plen sotoninih izuma, moraju dobro da čuvaju sve prilaze duši; moraju da izbegavaju čitanje, gledanje ili slušanje, svega onoga što će im nametnuti nečiste misli.’ Moram to ponovo pročitati. Moraju da izbegnu…’, šta? ‘… čitanje, gledanje ili slušanje svega onoga što će im nametnuti nečiste misli.’ Um ne sme biti nasumice izložen svakoj temi, a koje mu može sugerisati neprijatelj duša. Srce mora da verno bude na straži, ili će spoljašnje zlo probuditi unutrašnje zlo, a duša će lutati u tami. Zapregnite bedra svoga uma, budite trezni, i imajte potpunu nadu u blagodat, koja će vam se dati po otkrivenju Isusa Hrista… ne predajući se starim strastima kao da ste u neznanju, nego budite sveti u svome vladanju, kao što je svet i Onaj koji vas je pozvao; jer je napisano. Budite sveti, jer sam i ja svet.’ O prijatelji, zašto ove Petrove reči imaju poseban značaj za one koji žive na kraju vremena, kada se ‘svemu približi kraj’? (1.Pet.4:7) Zašto? Čujte sledeću izjavu i iz nje vidite odgovor na ovo pitanje. Subotno školski učitelji’ 1. juli 1894: Što smo bliži kraju zemaljske istorije, sotona udvostručuje svoje napore da nabaci svoju paklenu senku na nas, u želji da prouzrokuje da odvratimo oči od Hrista.’ Šta on to čini? Udvostručuje napore. Kada bi nas sprečio od gledanja u Isusa, mi bismo bili pobeđeni; ali, mi ne smemo dozvoliti da on to učini; jer ‘mi otkrivenim licem posmatramo slavu Gospodnju, i menjamo se u to isto obličje iz slave u slaveu, kao od Gospodnjeg Duha.’ (2.Kor.3:18) Šta je Gospodnja slava? Božija slava je Njegov karakter, i ona nam se ispoljila kroz Hrista. Stoga, posmatranjem Hrista, razmišljanjem o Njegovom karakteru, učenjem od Njega i poslušnošću Njegovoj Reči, mi se menjamo… Razmišljajući o dobroti, milosti i ljubavi Božijoj, naš karakter se menja. Isus je rekao- Slavu koju si Mi dao, Ja je dadoh njima; da budu jedno, kao što smo Mi jedno. (Jov.17:22) Ko je primio Hrista, slava Gospodnja će se pokazati nad njim i Sunce pravde će ga obasjati, uzvisiće se iznad svog svetovnog stanja, te će odražavati Hristovu slavu. I dok neprekidno bude gledao u Isusa, razmišljajući o Njegovoj lepoti, on će se sve više preobražavati u dete svetlosti.’ Divna izjava koja sumira mnoge stvari o kojima smo proučavali na ovom našem seminaru. I dragi prijatelji, upravo stoga što sotona zna da Isus ubrzo dolazi… a mi ako mislimo biti efikasni svedoci za Cara u ovim završnim trenutcima zemaljske istorije, i podobni građani Carstva, mi moramo biti slični Hristu po karakteru; a đavo zna da je jedini način da neko bude sličan Hristu po karakteru, posmatranje slave Gospodnje tj. Božijeg karaktera otkrivenog u Hristu; i stoga on udvostručuje napore da bi sa bilo čime odvratio ljude od gledanja u Hrista. I dragi prijatelji, da li on to danas u svetu čini? Naravno. I prosto je zapanjujuće svo to đubre koje nam je na raspolaganju, sve te stvari koje prosto služe da nam odvrate pažnju od Isusa. Ja tu pre svega mislim na kompjutere, internet, kompjuterske igrice… Prosto je zastrašujuće koliko mnogo vremena provodimo u gledanju svih tih stvari. I dragi prijatelji, to se ne dešava samo u svetu. To se dešava i u našoj voljenoj crkvi. Zapanjujuće je kako su praktično svi u ovo vreme na ovome. Jeste li to primetili? Svi nose te slušalice na ili u ušima. Često putujem i vidim da su svi na tome. Ili imaju mobilne telefone i samo pričaju. Ili imaju… Kako zovete one male džepne kompjutere? I oni igraju te igrice. Viđam to stalno. Njihovi umovi potpuno upijaju sve te svetovne stvari. E sad, pošto sam ovo rekao, verovatno treba da vas upozorim, da ako me vidite na aerodrumu, videćete me sa mojiim iPod-om i sa slušalicama; i možda bi bili u iskušenju da kažete- On sigurno ne praktikuje ono što propoveda. Ali, kad biste mi prišli i kada bih vam dao slušalice, shvatili biste da slušam audio Bibliju. Vidite prijatelji, ja imam pasiju da pazim na vreme. (Efe.5:16) Slažete li se? Nemamo još puno vremena, i ja ne želim ni trenutak da izgubim, stoga zašto ne upotrebiti tehnologiju i iskoristiti je na blagoslov? Ima li to smisla? Nravno da ima. Ja takođe imam i Duh proroštva u mom iPod-u, i tako nalazim duhovnu hranu mom umu i potpuno sam isključen od sveta, a to je veliki blagoslov za mene; veliki blagoslov. Molim vas, čuvajte se od neprijateljeve taktike u ovim završnim časovima. Molim vas, čuvajte se. Hrišćansko vaspitanje’ str.57: Celo srce ispunite Božijim rečima…’ Čujem li ‘amin’? Naša tela su izgrađena od onoga što jedemo i pijemo; a kako je u prirodnom svetu, tako je i u duhovnom, o čemu budemo razmišljali, to će dati usmerenje i snagu našoj duhovnoj prirodi.’ Vidite, ta izreka- ‘Ono smo što jedemo’, se odnosi ne samo na ishranu tela, nego se naročito i posebno odnosi na…, šta? Ishranu uma tj. duhovnu ishranu- ‘Ono si što jedeš’. Dragi prijatelji, ono čime hranite um vas čini onim što jeste. Molim vas odlučite, ne samo da se ne starate za telo (Rim.13:14), nego odlučite i da u potpunosti obezbedite hranu za Duh. Amin? Marljivo, promišljeno, savesno i istrajno nastojte da iskoristite svaki trenutak da hranite svog duhovnog čoveka, hranom koja mu je očajnički potrebna, ako mislite da uzrastete i sazrite. Sinovi i kćeri Božije’ str.108: Um mora biti hranjen čistom hranom, da bi srce bilo čisto.’ Želite li čisto srce? Dragi prijatelji, vi morate imati čisto srce ako mislite videti Boga. Blago onima koji su čistog srca, jer će Boga videti.’ (Mat.5:8) Ali, kako ćete zadobiti čisto srce? Morate hraniti um čistom hranom; morate hraniti um čistom hranom. Dozvolite mi sada da vas upozorim; uopšte nije lako promenuti navike, što se tiče mentalne ishrane. Ustvari, verovatno je čak i teže nego promeniti navike fizičke ishrane, a i to je veoma teško. Slažete li se sa mnom? A tu je i direktna paralela. Ako ste navikli na brzu hranu… Počeli ste da se komešate, zar ne? Ako negujete naviku da ste gladni i žedni za hranom iz Mekdonaldsa, za tom brzom hranom, te se osvedočite da vam je potrebno da jedete dobru i zdravu hranu, i odlučite da napravite promenu, kakvog vam je ukusa ta dobra i zdrava hrana na početku? Poprilično je bezukusna i nezanimljiva. A zašto? Jer ste navikli svoj ukus na te začinjene i veoma stimulativne ukuse, i baš ste zavoleli tu masnoću, koncentrisanu masnoću, i koncentrisane slatkiše i začine, znate već, svu tu potpuno prerađenu hranu. Navikli ste se da žudite za tim, te kada počnete jesti jednostavnu i dobru hranu, vaš ukus se pobuni govoreći- Ne očekujete valjda da u ovome uživam?’ I da ste blagosloveni, vi to i nećete neko vreme, ali vas molim da budete hrabri. Jer ako istrajete, ukus vam se može promeniti. Ustvari, možete prevaspitati vaš ukus, da žudi i uživa u jednostavnoj, prirodnoj hrani. Ustvari garantujem vam, da ako istrajete, vi ćete početi uživati u dobroj hrani više nego ste nekada uživali u brzoj hrani. Znam to iz ličnog iskustva i mogu da to posvedočim. Više ćete uživati u dobroj, nego što ste nekada u brzoj hrani. A tu sam da vam kažem, da ova hrana pruža i više zadovoljstva; a povrh svega direktno utiče i na vašu mentalnu ishranu. Trebam li da to primenim? Kada počnete hraniti um sa onim čime treba, to će za vas biti strašno bezukusno i vi u tome nećete uživati. Ali, samo istrajte. Nemojte se starati za telo. Jer vidite, ako se ikad ponovo vratite na brzu hranu, šta će to učiniti vašoj telesnoj ishrani? Trenutno ćete je ponovo prevaspitati i ojačati Stoga, nemojte da se starate za telo. Nemojte ničim da hranite vašeg telesnog čoveka, a nastavite da hranite duhovnog čoveka, i garantujem vam da ćete u tome početi uživati više nego što ste ikad uživali u onom smeću od hrane. A što se tiče faktora zadovoljstva, zapazite ovo; Mih.6:14: Ješćete a nećete biti zadovoljni; biće gladi u vašoj sredini.’ Ako hranimo svoje umove telesnom hranom, mi jedemo, ali nećemo…, šta? … biti zadovoljni. Nismo zadovoljni; i dalje smo prazni. Ali, tužna stvar u vezi toga je što mnogi mahnito hrane svoje telesne umove da čak i ne znaju ili ne prepoznaju, da nisu zadovoljni, te je ponekad potrebno da dožive nevolju, da bi to shvatili. Setite se parabole? Luk.15:17: ‘A kada je došao sebi…’ To je izgubljeni sin. … reče: Koliko slugu moga oca imaju i suviše hleba, a ja umirem od gladi!’ On se prejedao svim onim što je telesno, ali je ipak gladovao. Neka nam Bog pomogne, da prepoznamo da smo zaista gladni, čak iako se prejedamo telesnom hranom, te da dođemo Isusu i primimo istinsku hranu. Jov.6:35: ‘Isus im reče: Ja sam hleb života, i ko god dođe k Meni, nikada neće ogladneti, i ko god veruje u Mene, neće ožedneti.’ Čujem li ‘amin’? O brate, sestro, molim vas okusite… Probajte i vidite, da je Bog dobar.’ (Psa.34:8) Probajte i vidite, da je Gospod dobar.’ Odlučno prekinite da hranite telesnog čoveka. Hranite se sa Božijom Rečju, i garantujem vam da će to biti mentalna ishrana koja je najugodnija i koja najviše zadovoljava, za koju ste ikada znali. Hoćemo li ustati na molitvu? Oče nebeski, molimo Te da nam pomogneš da razumemo važnost pravilnog izbora što se tiče onoga čime hranimo um;. a u nastavku ovog našeg proučavanja pomozi nam da identifikujemo jedan od najštetnijih izvora mentalne ishrane, koji je učinio više štete Tvom narodu nego bilo šta drugo. Molimo Te Gospode, da nam daš otvoreno srce i poučljivog duha u nastavku našeg proučavanja. Ovo je naša molitva u Isusovo ime. Amin.

Ako želite, možete listati transkript i čitati tekst dok gledate video. Ako ste prekinuli vaše proučavanje u određenom momentu, a ne znate gde ste stali, jednostavno pritisnite CTRL-F (APPLE-F) i ukucajte nekoliko reči koje ste poslednje čuli, te će vas pretraživač u momentu dovesti do željenog mesta.

Email, Print, Bookmark, or Share
  •  
  •   
  •  
  •  
  •  
0

Your Cart