Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Volim reči one jednostavne pesme- ‘Usmeri svoje oči na Isusa i pogledaj u Njegovo predivno lice, te će stvari ovog sveta čudesno potamneti u svetlosti Njegove slave i milosti.’ Toliko je istine ovde. Što smo više zaljubljeni u slavu Božijeg karaktera, otkrivenog u Isusovom licu, to smo manje zaljubljeni u stvari ovog sveta, sve dok one toliko ne potamne, da nam više i nisu privlačne. Amin? Kao što sam vas i pre upozorio, moraću to opet posebno u ovom kontekstu našeg proučavanja. Ako usmeravate svoje oči na stvari ovog sveta, bićete sve više zaljubljeni u njih. A Isusovo lice će čudesno potamneti, sve dok vam konačno uopšte ne bude privlačno. I upravo to đavo nastoji da uradi. Vidite, đavo zna kako je Isus krajnje privlačan, i on čini sve što može, da nas spreči da ne otkrijemo tu privlačnost, da ne bismo bili privučeni k Njemu. Molim vas prijatelji, nemojte dozvoliti da to uspe sa vama.

Ima nešto što želim da podelim s vama na ovom proučavanju, što mi je već godinama velika briga. I to je meni posebna briga zbog mog ličnog iskustva, i zato što viđam da ima još mnogo njih, na koje je to negativno uticalo, kao što je i na mene. I kada sam došao do toga da uvidim slavu i da shvatim da se apsolutno ne može opisati koliko je samo predivan Isus, i dok je moje iskustvo sve više uzrastalo u ljubavi i divljenju preme Njemu, a srazmerno tome razočerenje sa svim onim što ovaj svet nudi, zapitao sam se, zašto mi je trebalo toliko mnogo vremena da dođem u ovakvu zajednicu sa Njim i da imam ovakvo iskustvo sa Njim. Došao sam najzad do zaključka, šta je razlog tome.

Dragi prijatelji, oprostite mi molim vas, što sam malo ostrašćen u ovom proučavanju. Ustvari, mogao bih vam izgledati i ljut, ali želim da vas uverim da nisam; samo sam vrlo ozbiljan. A znajte da se i naljutim; nadam se da je to pravedno ogorčenje, kada vidim koliku samo neprijatelj štetu čini među nama kao narodom kroz to, od svih najsmrtonosnije, oružje iz njegovog arsenala. Možda već pretpostavljate o čemu ću govoriti.

A pre nego nastavimo, želim da se ozbiljno pomolimo, da mi Gospod pomogne da jasno predstavim istinu, da bi mogla biti osuđena savest, koja treba da bude osuđena, da bi mogli biti osvedočeni umovi, koji trebaju biti osvedočeni, da bi se moglo zadobiti srce, koje treba da bude zadobijeno, da bi se mogla osvojiti volja, koja treba biti osvojena, i da bi se mogao obratiti život, koji treba biti obraćen. Molite se ozbiljno za izlivanje Svetog Duha, i ne samo na mene, da bih mogao govoriti samo istinu u sili Svetog Duha, a u ime Onoga koji je Istina, nego i da biste vi bili voljni da prihvatite istinu, i da biste bili oslobođeni i posvećeni istinom. Ja ne znam ničiju ličnu praksu, što je i prednost, jer mogu govoriti veoma odsečno, a da niko ne misli da na njega ciljam, jer ja ne znam gde se vi nalazite u oblasti o kojoj ću govoriti. Ali dragi prijatelji, opet vas molim da se ne ljutite na mene, što ću biti otvoren i direktan, kao što to i moram biti na ovu temu. A to činim, jer vas volim. I bez obzira što baš i neću biti mnogo omiljen zbog toga, ipak ću to podeliti sa vama, jer je to ispravno. To je ispravno, a ja nisam ovde da osvojim nagradu popularnosti. Ovde sam da vam kažem ono što treba da čujete, bez obzira da li želite to primiti ili ne. Hajde da se pomolimo.

Oče nebeski, molim Te da Ti preuzmeš odgovornost za sve ono što će biti rečeno u narednih sat vremena. Daj da govorim istinu; i neka govorim samo ono što Ti želiš da kažem. A i da kažem na način na koji Ti to želiš, čak i ako to može da izazove duboko nezadovoljstvo. Molim Te Oče, pomozi mi da ovu braću i sestre toliko volim, da im govorim direktno i otvoreno o jednoj od najuspešnijih đavolskih alatki, koja nas sprečava da budemo efikasni svedoci za cara i podobni stanovnici Carstva. Daj svakome poučljivog duha, da bi svako ko treba da nešto menja u ovoj oblasti, bio voljan da, Hristu za ljubav, to i učini. Ovo je moja molitva u Isusovo ime. Amin.

Govorićemo o temi mentalne ishrane tj. hrane za um. Shvatili smo, da ono čime hranimo um, direktno određuje izgradnju karaktera. Ili da upotrebim poznatu izjavu ili tekst- ‘Gledanjem se…’, šta? ‘… menjamo.’ ‘Menjamo se i postajemo nalik na ono što gledamo.’ (ST 31. mart 1887) To je izreka zasnovana na ključnom tekstu celog ovog seminara, 2.Kor.3:18: ‘Svi mi koji otkrivenim licem gledamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u to isto obličje iz slave u slavu, kao od Gospodnjeg Duha.’ U svetlosti ove činjenice moramo se opredeliti sa Davidom da ‘ništa pokvareno ne stavljamo pred oči.’ (Psa.101:3)

Ali dragi prijatelji, ako zaista želimo da iskusimo probuđenje kao narod… A mi želimo da iskusimo probuđenje, zar ne? Ako to zaista želimo da iskusimo, ne samo da moramo da se odlučimo da ništa zlo ne stavljamo pred oči, nego moramo učiniti i korak više. ‘Odvrati mi oči od bezvrednih stvari i putem svojim oživi me.’ (Psa.119:37) Čujem li ‘amin’? Želite li biti oživljeni (probuđeni)? Tada morate, Božijom blagodaću, odlučiti ne samo da ne stavljate zle stvari ispred svojih očiju, nego i da okrenete glavu od…, čega? Od bezvrednih stvari. A dragi prijatelji, tema o kojoj ću govoriti, ako i nije pokvarena i zla, ona je u najmanju ruku bezvredna; i to skoro bez izuzetka.

O čemo ja to moram govoriti? O televiziji, video materijalima, DVD-ovima, filmovima, video igrama i naravno muzici; ali naročito o telaviziji, DVD-ovima i filmovima. Dragi prijatelji, mi smo nekad bili… A neki od vas se i sećaju toga. Nekada smo bili narod koji nije išao u bioskope. To smo nekada bili i po tome su nas znali. Sećam se dok sam kao dete putovao brodom, putujući na misionsko polje sa svojim roditeljima, jedan mornar me je pitao- čime se zabavljam. I kada je saznao da ne idem na igranke i žurke, a ni u bioskop, sećam se da je bio potpuno zbunjen. Rekao je- ‘Čoveče, pa tebi baš nije zabavno, zar ne?’ Mi smo nekada bili narod koji nije išao u bioskope. Sada je redak slučaj pronaći adventistu koji ne ide u bioskop. Šta se to desilo? Đavo je učinio neverovatno suptilnu caku. Izumeo je bioskope, koje možemo staviti u naše sobe. To nazivamo televizija. A što se tiče vas, koji imate boju kose kao ja, taj izum je ostvaren za vreme vašeg života. I mnogi od nas nisu nabavili TV, ali mnogi jesu. Mi ga nismo nabavili, jer smo bili na misionskom polju, ali čim smo se vratili kući, uzeli smo crno-beli TV aparat. Dobro se sećam toga. I odmah sam bio potpuno očaran njime. Da ste blagosloveni, razlog zašto se tako osećam po ovom pitanju – dozvolite mi da budem iskren i otvoren sa vama – je taj, što sam bio zavisnik. Ja sam bivši TV i filmski zavisnik. Ne volim da to priznam, ali moram. I znam iz prve ruke o čemu govorim, o razornom uticaju te vrste mentalne ishrane na nečije hrišćansko iskustvo. U ranoj mladosti sam postao zavisnik od televizije. Dok sam bio u roditeljskom domu, striktno je kontrolisano šta ću gledati. Ali ja naravno nisam uvek bio u roditelljskom domu. I ta žudnja koja je učvršćena, i ta zavisnost koja se razvila, je trebala da se hrani. Te sam pronašao neke uzbudljive stvari za gledanje, dok nisam bio pod budnim okom svojih roditelja, i to je imalo sve negativnije posledice po mene. A nisam sam u ovome. Postoje mnogi, koji verovatno imaju slično iskustvo. I dok je vreme prolazilo, nova generacija je došla, i sve više adventista je imalo televiziju u sobama, koji su, čim je sunce zašlo subotom uveče, uzeli kokice i uključili TV na subotni filmski program, te su se mnogi mladi pitali- Pa, ako je već u redu da se gleda ovde, zašto onda nije u redu to isto gledati u bioskopima?’ Te smo se malo nakašljali, pročistili glas i rekli- Pa, to je verovatno zato što je tamo u bioskopima loša atmosfera… sav taj dim od cigareta i svi ti loši ljudi…’ A u potpunosti smo promašili poentu; a šta je poenta? Gledanjem se menjamo.’ I ne zanima me u šta gledate, vi se menjate u ono što gledate. I dragi prijatelji, ta racionalna deca su odlučila, da ako je već u redu gledati filmove u sobama, onda mora biti u redu ići i u bioskop. I sada, praktično svi tamo idu… praktično svi. I ne samo da gledamo TV, nego svi imamo i DVD plejere, te finansiramo video klubove u kojima iznajmljujemo filmove, stavljamo ih u plejere i gledamo. Pitanje: Ako hranimo naš um ovakvom mentalnom ishranom, čiji je to jelovnik tj. koga time hranimo? Da li je to jelovnik koji se sviđa telesnom čoveku? Ili je to jelovnik koji se sviđa duhovnom čoveku? Čiji je to jelovnik? Znate da je to onaj telesni. Vi znate to; nijedna racionalna osoba neće to poreći. Ali, ako ipak oklevate, treba da se zapitate sledeće pitanje- Koja je svrha televizijske i video produkcije? Filmske produkcije? Pa to je zarađivanje novca, zar ne? I ako hoćete da navedete ljude da plate da bi gledali ono što napravite, vi ćete morati da napravite nešto što će im se svideti. Slažete li se? Mislim, da je vrlo jasno. I da li ćete ih onda poslužiti nečim iz duhovnog jelovnika? Telesni um je…’, šta? ‘… u neprijateljstvu prema Bogu’, tako da bi ih bilo šta duhovno odvratilo od gledanja. I oni sigurno neće platiti da gledaju tako nešto. A ako to stavite na TV, opet će biti slaba gledanost. Nećete moći prodati ni ono vreme za reklame, jer niko to neće gledati. Šta onda treba preduzeti? Vi morate ponuditi svoj toj neobraćenoj masi ono za čim po prirodi žude, što je ustvari telesno đubre, koje zadovoljava želje tela, želje očiju i ponos života. I dragi prijatelji čujte me, ako vi i ja sedimo ispred tih ekrana, hraneći svoj um tim stvarima, mi ćemo, po tom zakonu, učiniti naše karaktere telasnim. Vi ste ono što jedete.’ Postajete ono šta gledate; to je zakon. Hteli vi to ili ne, verovali u to ili ne, to je tako. Vi postajete ono šta posmatrate; i to se ne može izbeći. I ako hranimo svoje umove takvom mentalnom ishranom, mi najverovatnije nećemo biti promenjeni iz slave u slavu, nego ćemo biti promenjeni iz degradacije u degradaciju, u sličnost sa sotonskim karakterom, a da svo vreme održavamo poprilično dobru fasadu, što nazivamo rutinom krečenja grobova. (Mat.23:27) Moram da vam pročitam jednu izjavu. Toliko je duboka, da ćemo je postepeno razložiti. Duh proroštva nam daje tolike savete o televiziji i filmovima. Reći ćete- ‘Pa to nije moguće, ona je umrla pre nego je to nastalo.’ Pa da, to je istina, ali saveti koje je ona dala o zabavi u pozorištima je direktno primenjivo. Jeste li čuli šta sam rekao? To je direktno primenjivo, i niko inteligentan ne može to da ospori. A pozorišna zabava u njeno vreme je bila relativno bezazlena, početna verzija onoga što je postalo prefinjena umetnost i nauka u đavolskom arsenalu, koje je protiv Božijeg naroda. Čujte njenu izjavu; nalazimo je u ‘Adventistički dom’ str.516: Nema snažnijeg uticaja u našoj zemlji, koji toliko truje maštu, nego što je pozorišna zabava.’ Dragi prijatelji, molim vas razumite da ne govorimo o jednoj od nekoliko negativnih uticaja. Ima ih više, ali ovaj je poseban. To je najmoćnije oružje u đavolskom arsenalu. Ono je broj jedan. I stoga moram da o ovome govorim. Nema snažnijeg uticaja u našoj zemlji, koji toliko truje maštu, nego što je pozorišna zabava.’ Pauza. Šta je mašta? Setite se, da je hrišćanin pod obavezom. Njegova dužnost je da kontroliše misli i maštu. (AH 334.4) Sećate se, to smo već prošli. Šta je mašta? Mašta je kreativan pregled slika koje su prethodno zabeležene u umu. Shvatate li to? Želim to da ponovim. Šta je mašta? Ona je kreativan pregled slika koje su prethodno zabeležene u umu. Vidite, vaš um je neverovatna banka podataka. I sve što ste stavili u um kroz vaša čula, je tamo trajno zabeleženo. Ono je tamo…, šta? Trajno zabeleženo. Mi nemamo toliko električne energije, te ne možemo sve to dozvati. Ne sećamo se potpuno svega, ali sve je tu. Sve je tu. Neke neurološke studije su fascinirajuće, gde su uronili elektronsku sondu u oblast memorije mozga, te su vam dali blagi stimulans. I na tak način su vas osposobili da se detaljno setite stvari, koje su se desile pre izvesnog vremena. To se naziva tok svesti. To je kao da ponovo sve proživljavate. Sve je zabeleženo i sve je tu. A šta mislite, ko to sve zna? Sotona. I dragi prijatelji, on svim silama nastoji da nam zatruje um, tako što će nam lagerovati u tu banku podataka, sve te razne vrste neprikladnog, telesnog i svetovnog đubreta, i na taj način nam zatrovati i uprljati maštu. O, šta bih dao da sam u mogućnosti da odem tamo i izbrišem sve te takve zapise, ali nažalost ne mogu. Sve je to trajno zabeleženo. Ne znam za vas, ali postoji vreme kada me neprijatelj može iskušavati upravo samo iz te moje memorije. Jeste li to ikada iskusili? I to se može desiti na najneočekivanijim mestima i u najneočekivanije vreme. Možete biti u crkvi, i odjednom vam iskoči neka slika iz memorije, koja će vas odvući i mamiti. O, šta bih dao da mogu sve to da izbrišem. Ali, ne mogu. To je trajno zapisano. No, slava Bogu na onom što mogu učiniti – da iz ljubavi prema Hristu naučimo da trenutačno i dosledno – odmah kada se slika pojavi na ekranu svesti mog misaonog života, kažemo- ‘Ne, ja biram Isusa.’ Niko od vas ne zna, koliko sam samo puta to morao da učinim, jer sam tolike godine sarađivao sa neprijateljem u skladištenju đubreta u moj um. Otvoren sam i pošten prema vama. Otvaram vam se; ali i neki od vas bi mogli da se pronađete u ovome. Dragi prijatelji, čujte me. Ko je odgovoran što se takva banka podataka programira u životima naše dece, pre nego što su dovoljno zreli i mudri da donesu ispravne odluke? Ko je odgovoran? Mi, roditelji. Jeza me spopadne kada pomislim na roditelje, koji će u sudnjem danu morati otkriti da njihova deca nisu podobna za Nebo, samo zato što su ih vaspitali uz TV, jer je to odličan i zgodan čuvar dece. Brate, sestro, svo to đubre, koje je navodno prikladno za decu u današnje vreme, je apsolutno zastrašujuće. Crtaći su otvoreno demonski i užasno nasilni. Zar su to crtani filmovi za decu?! I neprijatelj priprema generaciju, koja će u potpunosti biti lišena i od najmanjih tragova saosećanja. Biće spremni da izađu i love druge ljude kao životinje, i da ih ubijaju bez trunke sažaljenja; a mi to iz proročanstava znamo da će se desiti. (Otk.6:11; 5T 451.2) Đavo mora da u velikoj količini truje ljudsku psihu, pre nego dobije narod koji će biti u stanju da to učini. Vidite, u Prvom svetskom ratu, morali su da se potrude da pridobiju naše momke, da idu i pucaju na nekog. Imali su tada prirodnu averziju na to; kao što i svako ljudsko biće koje ima makar ostake od Božijeg lika u sebi, ima averziju na to. I šta su morali da učine? Morali su sve iznova da ih treniraju, da bi samo razmotrili mogućnost da povuku obarač, i da zapravo oduzmu nečiji život. Drugi svetski rat; tad već beše lakše; neke stvari su se promenile. No, ipak je bilo teško. Zatim, vijetnamski rat; još lakše. Pa su razvili sve te kompjuterske igre, gde se zapravo puca na ljude u virtualnoj realnosti. Uzgred, razgovarao sam sa jednim penzionisanim narednikom, koji je bio uključen u obuku vojske. Rekao mi je- ‘Znaš Stiv, savremene kompjuterske igrice su mnogo više realistične i nasilne od onih kojima smo obučavali vojnike da idu i ubijaju neprijatelja.’ I da li je danas teško videti čoveka kako uzima oružje i puca na nekoga? Ne, pa oni žude za tim. Ustvari, postoje plaćenici koji idu po svetu, tražeći kojoj vojsci će da se pridruže, da bi mogli nekoga ubiti. Vidite li šta je neprijatelj duša kroz te medije učinio ljudskoj prirodi? Gotovo sve kompjuterske igre su opsednute sakaćenjem, nasiljem i nanošenjem bola. I što je bolja grafika u prikazivanju patnje, to je igrica popularnija. Ako imate krvi i svuda razbacanih delova tela, prodaćete milione takvih. Ovim postepenim procesom sve više poprimamo sotonski karakter, a sve je počelo dok je mali Džoni sedeo pred TV-om i gledao crtaće. Ako mislite da preterujem, razmislite ponovo. Sa glavom ste u pesku, ako ne shvatate šta se tu dešava. To je apsolutno zastrašujuće. Takve stvari me razbesne, i verujem da je to pravedan gnev prema proizvođačima svog tog smeća, kada su se drznuli da kažu, da sve to nema nikakav uticaj na one koji to gledaju; i da to ne utiče na njihovo ponašanje. Da bi se zatim obratili proizvođačima i rekli im- ‘Čujte, dajemo vam pet sekundi da se oglasite u ovom programu; a vi možete za pet sekundi da utičete na nečije ponašanje svojom reklamom, te da ih navedete da kupe vaš proizvod.’ Da bi se zatim drznuli da nam kažu, kako ostatak programa ne utiče na ničije ponašanje. Pa to je pomalo nedosledno, zar ne? Koliko smo samo glupi u njihovim očima? Kako smo samo glupi? Pre nekog vremena sam primetio, dok sam prolazio pored igrališta jedne osnovne škole, da se masa dece međusobno šutirala. A zatim su doktori morali da se postaraju za prelome. Pitam se, šta se to dešava? Te sam otkrio da su ‘nindža kornjače’ bile veoma besne, i očigledno su odatle pokupili te udarce. Direktan i radikalan uticaj na ponašanje, posebno na ponašanje dece. Ali, nemojte misliti da ne utiče i na vas. Adventistički dom’ str.408: Ovo je era kada je sve prepuno izopačenosti. Želje očiju i izopačene strasti su se pojavile, gledanjem i čitanjem. Srce se izopačilo kroz maštu.’ Srce se izopačilo kroz…, čega? … maštu; a šta smo upravo pročitali Nema snažnijeg uticaja u našoj zemlji, koji toliko truje maštu, nego što je pozorišna zabava.’ Povezujete li? Srce se izopačilo kroz maštu. Um nalazi zadovoljstvo u posmatranju scena, koje bude niske strasti. Ove odvratne scene, viđene iskvarenom maštom, izopačuju moral i pripremaju obmanjena i zaslepljena bića da njima zavladaju požudne strasti. Zatim slede greh i zločin, što unižava bića koja su stvorena po Božijem liku do nivoa zveri, te ih konačno i odvodi u propast.’ Ovo je jaka izjava, ali ni u kom slučaju nije preterana. Ni u kom slučaju. I sve ono stravično kriminalno i nasilno ponašanje koje se danas dešava u društvu, je direktno rezultat programiranja umova preko televizije i filmova. To je direktan rezultat toga. I druga stvar koju ova zabava čini… Adventistički dom’ str.516: Nema snažnijeg uticaja u našoj zemlji, koji tako truje maštu, i uništava verski utisak… nego što je pozorišna zabava.’ Verski utisak; šta je to? Sećate se našeg proučavanja reči- ‘kar-ak-ter’? To su utisci koji su nastali u našim umovima kao direktan rezultat ustaljenih šablona naših misli i osećanja. Pratite li me? Šta to Isus, Njegovim Duhom, želi da utisne u naše umove kroz plan spasenja? Duh i zakon ljubavi. Nije li to novozavetno obećanje? Jev.8:10: ‘Ovo je zavet koji ću napraviti sa domom Izrailjevim nakon tih dana, govori Gospod: Staviću im svoj zakon u umove i na srcu ću im ga napisati; i biću im Bog, a oni će biti Moj narod.’ Ali dragi prijatelji, najefikasniji način da nam đavo dođe i obriše upisani Božiji zakon na telesne ploče našeg srca, je ta teatralna zabava. Nema snažnijeg uticaja u našoj zemlji, a koji uništava verske utiske, kao što je teatralna zabava.’ Nema takve; ona je broj jedan. I ako se izlažete takvoj vrsti mentalne ishrane, vi primate moćne negativne uticaje, koje se utiskuju u vaš um. Poruke mladima’ str.144: ‘Ono što čovek misli u svom srcu, to je on. (Prič.23:7) Naše misli trebaju biti strogo čuvane; jer jedna nečista misao ostavlja dubok utisak na dušu. A zla misao ostavlja zao utisak na um.’ Dragi prijatelji, da li materijal koji prelazi preko tih ekrana, ima tendenciju da vas ohrabri u zlim mislima? Znate da je tako. Vi znate da je tako. A samo jedna nečista misao ostavlja dubok utisak. A postoji i još jedna briga. ‘Adventistički dom’ str.516: Nema snažnijeg uticaja u našoj zemlji, koji više truje maštu… i navodi na otvoreno uživanje u spokojnim zadovoljstvima, a sputava uzdržan život, nego što je teatralna zabava.’ Navodi na otvoreno uživanje u zadovoljstvima, a sputava uzdržan život… Jeste li primetili kako brzo ovoj novoj generaciji postaje dosadno? Kako su brzi da izjave- Ovo je tako dosadno’. A zašto je dosadno? Jer ako se uporedi sa veoma uzbudljivim i stimulativnim stvarima, sa kojima su hranili um pred tim ekranima, da, pravi život je poprilično suvoparan i dosadan. Prijatelji, ako se hranimo sa ovakvo neverovatno jako začinjenom, stimulativnom mentalnom hranom, kakve su nam šanse da ćemo žudeti za jednostavnim i čvrstim Hlebom života, Rečju Božijom? Hajde kažite mi, kakve su nam šanse? Nemamo nikakve šanse! I upravo ovde je razlog što mi kao narod više ne proučavamo Reč, kao što smo to nekada činili. Hoćete li priznati to zajedno sa mnom? Mi smo toliko stimulisali svoju mentalnu ishranu sa svom tom telesnom hranom, da više uopšte nemamo glad i žeđ za Božijom Reči. U najboljem slučaju, mi stisnemo zube i nateramo sebe da odvojimo jutarnjih 15 minuta za malo duhovne hrane, jer nam je to dužnost. Ali, mi u tome nemamo zadovoljstvo, pa nas to i ne hrani. Dragi prijatelji, ako mi kao narod mislimo biti spremni za Isusov dolazak, i ako mislimo da i drugima pomognemo da se pripreme za Isusov dolazak, mi ćemo morati izbaciti taj đavolski oltar iz naših domova, i zameniti ga sa Božijim oltarom. Mi to moramo učiniti! Ne možemo se hraniti takvom mentalnom ishranom, a nadati se da ćemo uzrasti u visinu rasta Hristovog. Ne možemo… Nema tu nade. Molim vas, znajte to. Hrišćansko vaspitanje’ str.185: … mnogi nemaju intelektualno razumevanje istine, kakva je u Isusu.’ Zašto? Um se privezao za senzacionalne priče.’ Dragi prijatelji, ona je to pisala kada je to bilo samo crno-belo na papiru. A efekat je mnogo silniji kada je u raznim bojama, proizveden u Holivudu. Tako je mnogo senzacionalnije i stimulativnije. Um se privezao za senzacionalne priče. Oni žive u nerealnom svetu, i nisu sposobni za praktične dužnosti života… Oni su ili nemirni ili sanjari, i nisu sposobni za razgovor, osim za one najbanalnije teme. Plemenite sposobnosti, predviđene za uzvišene ciljeve, su degradirane samo za razmatranje trivijalnih ili još gorih tema, do te mere da se čovek zadovoljava samo takvim temama, te gube silu da dosegne bilo šta uzvišenije. A verska razmišljanja i razgovori su postali potpuno bezukusni. Mentalna hrana za kojom on žudi je zatrovana svim tim efektima, što vodi u nečiste, telesne misli. Osećam iskrenu žalost za sve te duše, kada shvatim koliko samo gube odbacuući prilike da zadobiju poznanje Hrista, u kome je naša nada večnog života. Koliko je samo dragocenog vremena bačeno, u kojem su mogli proučavati o Uzoru istinske dobrote.’ Dragi prijatelji, čak i da je uticaj televizijskog programa neutralan, što nikako nije, ali čak i da je potpuno neutralan, i dalje insistiram da bi nam bio prokletstvo, jednostavno zato što bi nas odvajao od posmatranja Isusa. Znate li šta svim srcem verujem? Verujem, da smo mi kao narod proveli toliko vremena u posmatranju Hrista, proučavajući Njegov život iz Pisma, koliko smo proveli pred ekranima, mi bismo već uveliko bili u Carstvu. Mogli smo već odavno biti u Carstvu. Koliko ćemo samo još odlagati Gospodnji povratak? Želeo bih da se to pošteno zapitate. Adventistički dom’ str.416: Razmislite o uticaju koje ove uzbudljive priče imaju na um. Možete li nakon takvog čitanja…’ – u našem slučaju gledanja – … otvoriti Božiju Reč i čitati je sa interesovanjem?’ Možete li? Ne možete. Zar vam ta Božija knjiga nije sada nezanimljiva? Draž ljubavnih priča je u umu, uništavajući zdravo rasuđivanje, i čineći nemogućim da usmerite um na važne i svečane istine, koje se tiču vašeg večnog interesa. Vi grešite protiv Boga, provodeći vreme na taj način, umesto da ga provodite u posvećivanju Njemu. Imam poruku za vas. Sada se odlučuje za buduću sudbinu, a vaša izgradnja karaktera je takva da će vas isključiti iz raja Božijeg.’ Prijatelji, ovo je skroz otvoreno, i znam da bi mogao nekoga i da uvredim. Ali, ja moram da vam kažem onako kako je. Mi određujemo svoju sudbinu, birajući sa čim ćemo da hranimo svoj um. I ako biramo da hranimo um sa ovim telesnim smećem, tako biramo da ne budemo spremni kada Isus dođe. Unapred sam vas upozorio. Prijatelji, uznemirim se kada o tome govorim, ali to činim jer volim ovu crkvu, i toliko želim da ona ustane i zasvetli (Isa.60:1), da bi dovršili delo, tako da Isus može doći. Ali to nikada nećemo, ako nastavimo da posmatramo stvari ovoga sveta. Mi to nikada nećemo. Treba da budemo puni meseci, a jedini način da to budemo je da odražavamo Sunčevu svetlost, a dozvolili smo da svet potpuno pomrači svetlost Sunca. I kao rezultat toga, mi smo u tami zajedno sa svetom. Nek nam Bog pomogne. Čujem li ‘amin’? I ne samo da ne odražavamo nikakvu svetlost, nego i – pratite ovo i molim vas pazite – dok posmatramo moralnu tamu na tim ekranima, mi ćemo na kraju učiniti sebe slepim za svetlost. 1.Jov.2:11: ‘… mrak mu je zaslepio oči.’ Sećam se fascinantne studije, koja je rađena o životinjama koje su u dubokoj pećini bez imalo svetlosti. Bili su gušteri u toj pećini. Njihove kolege, na ulazu u pećini su išle unaokolo i mogle su sve da vide, ali oni koji su bili duboko dole u potpunom mraku, su bili potpuno slepi; nisu mogli ništa da vide. Dragi prijatelji, stravičnu tamu nalazimo na svim tim ekranima, i ako mi izlažemo oči svoga uma toj tami, mi sami sebe onesposobljavamo da vidimo predivnu svetlost koja sija sa Isusovog lica. Molim vas, znajte da je tako. A On je došao da otkrije Božiju slavu na svom licu, ali kada se vi okrenete ka stvarima ovog sveta, tada Isusovo lice postaje sve zamagljenije i nejasnije, sve dok se potpuno ne izhubi, i ne možete da ga vidite. A takvo stanje je beznadežno. Gora blagoslova’ str.92: Isti zakon važi u duhovnom kao i u prirodnom svetu. Ko prebiva u tami, na kraju će izgubiti sposobnost da vidi. Taj je pomračen dubokom tamom, i njemu ni podnevni sjaj ne može doneti svetlost. On hodi u tami, i ne zna kuda ide, jer mu je tama zaslepila oči. (1.Jov.2:11) Upornim negovanjem zla, svesno odbacujući pozive božanske ljubavi, grešnik gubi ljubav za dobrim i želju za Bogom i samu sposobnost da primi svetlost sa Neba. Poziv milosti je i dalje pun ljubavi, svetlost ga obasjava, kao kada je i na početku osvanula njegovoj duši; ali glas dolazi gluvim ušima, a svetlost slepim očima.’ Prijatelji, ovo je zastrašujuće stanje u koje možemo sami sebe dovesti. To je beznadežno stanje. Svetlost i dalje sija, ali smo mi slepi za nju, potpuno smo za nju slepi. Ima još nešto, na šta moram da vas upozorim, toj hrani koju dobijamo sa svih tih ekrana. Što više to činite, to ćete više žudeti za tim, sve dok ne postanete potpuno zavisni od toga. Adventistički dom’ str.516. Nema snažnijeg uticaja u ovoj zemlji, da truje maštu i uništava verski utisak, i navodi na otvoreno uživanje… a sputava uzdržan život, kao što je teatralna zabava. Ljubav prema ovim scenama raste svaki put kada im popuštamo, kao što želja za alkoholnim pićem jača njegovom konzumacijom.’ Ja znam da je to istina iz svog ličnog iskustva. Bio sam potpuni zavisnik za televiziju i filmove, kao što je alkoholičar zavisnik od pića. Ali, hvala Bogu, On me je oslobodio te zavisnosti, i sada sam zavisnik od Isusa i proučavanja Njegove Reči. A ima još stvari koje televizija čini, koje moram da dotaknem sa vama. Nema efikasnijeg sredstva da nas drži pasivnima i onima koji ne odgovaraju na ljudske potrebe, kao što su sve te medije. Kako se to dešava? Promislite sa mnom. Bog nam je dao oči da uočimo ljudske potrebe, i da ih zadovoljimo u meri koliko to možemo. Jel’ tako? Ali, televizija na veštački način izlaže ljudske potrebe. Vi u tom kontekstu ne možete da ih zadovoljite. I kakva vam je onda praksa? Gledate ljudske potrebe, i ne činite ništa. Čak vam i vesti to isto rade. Gledate one jadnike koji umiru od gladi, sve dok punite usta kokicama. I ne samo da se navikavate da ništa ne preduzimate, nego i to da se osećate skroz lagodno iako ne činite ništa. Koje su posledice? Pa, čitate to u novinama; gnusni zločini počinjeni u sred bela dana, žrtve doživljavaju strašno zlostavljanje, dok mnogi ljudi stoje unaokolo i samo gledaju, i niko ni prstom da mrdne da bi pomogao žrtvi. Vi se pitate- Kako mogu samo da stoje i ne čine ništa? Odgovor: Oni to neprestano praktikuju svake večeri u svojim sobama, gledajući žrtve koje pate. I ne samo da su se doveli do stanja da nemaju apsolutno nikakvu sklonost da pomognu, već su se doveli u stanje da se bolesno zadovoljavaju u toj veštačkoj patnji žrtve na ekranu. I ako mislite da sam preterao, promislite ponovo. Šta mislite, zašto narod plaća da gleda ljudske patnje i to u najkvalitetnijoj produkciji, ako to već ne vole? Vidite li kako je đavo učinio da izgradimo sotonski karakter preko ovih medija? Vidite li to? I ako mi sedimo ispred tih ekrana, mi sarađujemo sa njim na izgradnji đavolskog karaktera. Morate to da znate! Molim vas, znajte da je tako. Ne igrajte se sa ovim. Istinu vam govorim, vi se morate odlučiti. Božiji Duh svedoči vašem duhu, da je ono što vam govorim istina. Niko razuman neće ovo, što sam podelio sa vama, poreći. Niko. A vi morate doneti odliku na osnovu toga. Vi morate odlučiti, niko to neće učiniti umesto vas. Morate doneti odluku za sebe. A što se tiče mene i mog doma, ne usuđujem se da u kući imam TV. Možete to nazvati i radikalnim i fanatičkim, kako god želite. To jednostavno tako mora biti; jer ja ni sebi ne verujem. Ja priznajem da sam se skinuo od te zavisnosti. A pitajte bilo kog alkoholičara; on je lud ako postavi u svoju sobu šank i napuni ga pićem. Nije li tako? Tako ni ja ne mogu da imam TV. Znam neke ljude koji imaju TV i koji gledaju samo vredne stvari. A priznaću vam, da ima samo par stvari koje su vredne gledanja; samo je par vrednih stvari za gledanje. Ali, za mene nije dobro imati TV, bez obzira na tih par vrednih stvari, jer to mi je neprestano iskušenje. Za mene to nije dobro. A sem toga, čak i da su najbolje stvari, ja uvek mogu raditi i nešto bolje, nego da to gledam. Neko od vas će reći- ‘A šta je sa 3ABN i Hope kanalima?’ Pa to je odlično. A da li je to sve što gledate na TV-u? Ako jeste, onda slava Bogu, ali pazite se. A postarajte se da vam vaša duhovna hrana ne dolazi uvek od nekog drugog. Nemojte se zadovoljavati da je samo primate od drugih; i sami otvorite Bibliju. Najbolje što drugi mogu da vam daju je samo uvid, koji može da vam pomogne u vašem ličnom proučavanju. Lako nam je da budemo lenji, čak i u našem hrišćanskom iskustvu, i da zavisimo samo od brze hrane sa tih hrišćanskih kanala. Pazite se i te zamke. Prijatelji, želim da vas izazovem, vas radi, a i Hrista radi, da ozbiljno porazmislite o ovim stvarima i donesete odluku. Možemo takođe raspravljati protiv televizije jednostavno na psihološkoj i mentalnoj osnovi. Postoje psihijatri koji su načinili fascinantne studije, čiji je zaključak, da je gledanje televizije verovatno najefikasniji način da vas učini onima koji razmišlja plitko i neanalitički. Zašto? Jer ćete u kratkom vremenu primiti toliko mnogo informacija, da ste prinuđeni da ih samo primite, bez da išta od svega toga analizirate. A uzgred, đavo to veoma dobro zna. On voli kada prođe sve vaše racionalne straže i zaštite, tako što će veoma brzo da vam izlije informacije, koje ulaze u srž vašeg bića i tamo ostaju trajno zabeležene. Došao sam do tog stanja, da kao predavač kada samo pogledam svoje studente i samo na osnovu njihovih lica mogu da odredim ko je teški zavisnik od TV-a. Pogled im je kao da zure u TV. Gledaju u mene, ali očigledno da ništa ne shvataju. Još jedna stvar, kako ovo deluje na nas, je da proizvodi neverovatnu zaboravnost. Zašto? Pa, vi ste prepuni informacija, a ipak sedite tu i gledate druge programe. I šta ćete sa tolikim informacijama? Pokušavate da ih zaboravite, da biste mogli primiti nove. I dragi prijatelji, zato mnogi od nas mogu da sede na propovedima i predavanjima, da bi zatim izašli i sve zaboravili. Molim vas, razmislite o tome šta činite! Te donesite pravu odluku. Nama, kao narodu, je potreno probuđenje. (LDE 189.1) Čujem li ‘amin’? A kako ga možemo imati? Odvrati oči moje od bezvrednih stvari, i svojim putem oživi me.’ Zašto smo tako mlaki? Reći ću vam. Biblijski komentar’ tom 6, str.1097: Tzv. hrišćani su suviše vezani za prizemne stvari. Oči su im naviknute da gledaju samo beznačajne stvari, a umovi im se zadržavaju na onome što oči gledaju. Versko iskustvo im je često površno i nezadovoljavajuće, a reči su im bezvredne. Kako takvi mogu da odražavaju Hristov lik? Kako mogu da šalju blistave zrake Sunca pravednosti na sva tamna mesta zemlje? Biti hrišćanin je biti nalik Hristu.’ Čujem li ‘amin’? Drage kolege Laodikejci, mi moramo da ustanemo i zasvetlimo. (Isa.60:1) I ako mislite to da učinite, moramo da posmatramo Gospodnju slavu. Amin? Moramo da skinemo naš pogled sa svih tih stvari, koje je đavo smislio da bi nam odvukao pažnju sa mesta gde ona treba da bude; mi moramo usmeriti svoj pogled na Isusa. Naziv sledećeg proučavanja je- ‘Gledati na Isusa’, i vi prosto morate doći opet sutra. Hoćemo li ustati na molitvu? O nebeski Oče, molimo Te, osudi nas, osvedoči nas i obrati nas, ako to po ovom pitanju trebamo biti. Molimo Te Gospode, Hrista radi, a i nas radi, učini da prestanemo sarađivati sa đavolom, u izgradnji sotonskog karaktera, a nauči nas da sarađujemo sa Svetim Duhom u izgradnji hristolikog karaktera. Daj da skinemo svoj pogled sa zlih i beznačajnih stvari, i da svoj pogled usmerimo na Isusa. Ovo je moja molitva u Njegovo ime. Amin. Neka vas Bog blagoslovi; i puno vam hvala.