Select Page

Ova lekcija nije završen u pdf. Želite li nam pomoći? Radimo na ovom projektu. Ова лекција није завршен у пдф. Желите ли нам помоћи? Радимо на овом пројекту.

Ovde možete skinuti lekciju u pdf.

Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Dobro jutro i srećna subota. Šta se desilo sa lepim vremenom, koje smo imali za kratko? Hvala što ste došli i ovog jutra, bez obzira na vreme. Prednost je sakupiti se u Božijoj kući na Božiji dan, da proučavamo Božiju Reč. Amin? Prijatelji, mi smo se uzalud sakupili, osim ako nam se ne pridruži Duh Sveti. I On je spreman da to učini po našem pozivu. Da, On je ovde, jer je obećao- ‘Gde se dvoje ili troje sakupe, i Ja sam sa njima.’ (Mat.18:20) Ali, nemojte se zadovoljiti da Ga imate samo kao zajednica među sobom. Postarajte se da On bude i u sred vas samih. Nije to isto. Čujem li ‘amin’? Ima tu velike razlike.

Vidite, nadahnuće nam kaže da pozni dažd može biti izliven svuda oko nas, a da mi to ni ne primetimo. (EW 71.2) Zašto? Jer, iako je Sveti Duh prisutan, On može ispuniti samo ona srca koja su otvorena. Amin? Da; i stoga, čujete li ovog prepodneva kucanje? Pre nego što otvorimo Biblije, moramo otvoriti naša srca. Sećate se one memorijske naprave i ličnog poziva Božijem Duhu da uđe. Duhovne stvari se samo duhovno razmatraju (1.Kor.2:13,14); a to ste me već čuli da govorim. Nemojte se naljutiti na mene, što vas to iznova podsećam, a tu uključujem i sebe. Mi smo tako skloni samodovoljnosti, kada je u pitanju proučavanje Božije Reči. Nek nam Bog oprosti. A mi smo očajnički zavisni od sile Svetog Duha, ako mislimo imati iskustvo koje menja život kroz proučavanje Reči. Možemo mi imati intelektualnu vežbu bez sile Svetog Duha. Znate vi to, da možemo ispuniti vreme bez Svetog Duha. Ali Bože sačuvaj, da mi samo vežbamo naš intelekt. Amin? Bog nam danas daje da imamo iskustvo koje menja život. To može i hoće biti naše ako lično pozovemo Božijeg Duha u naša srca. I dok se molite za sebe, pomolite se i za mene. Na poseban način mi treba danas Sveti Duh. Hoćete li se pomoliti i za mene? Hajde da kleknemo na tihu molitvu, kako nam je i običaj.

Oče nebeski, mnogo sam Ti zahvalan na prednosti da se okupimo zajedno u Tvom danu, i na ovom Tvom mestu. Zahvaljujem Ti što si ovde prisutan, jer si to obećao. Oče, želimo da Te lično pozovemo da dođeš u naša srca. Svako od nas bira da otvori svoje srce i kaže- Uđi unutra nebeski Gostu.’ Oče, u ličnosti Tvoga Duha useli se u nas. Ubrzaj i osnaži naše mentalne i duhovne sposobnosti; a to Te posebno molim za sebe. Nisam dostojan te privilegije da vodim ovo proučavanje Tvoje Reči. Niti sam podoban za taj zadatak. Ali, vrlinom Hristove vrednosti i Njegove milosti, koja je u potpunosti dovoljna i adekvatna, molim Te da me udostojiš i upotrebiš. Osnaži me, i osposobi me da govorim istinu i samo istinu, onakvu kakva je u Isusu. Vodi moje misli, moje reči; dodirni mi usta sa ugljevljem. Pročisti me, i ne dozvoli da ni malo uprljam istinu, koju želiš da izliješ kroz mene, molim Te Oče. Ako neko primi blagoslov, svi ćemo znati kome jedinom pripada sva čast i slava i sila i hvala. To si Ti, a ni u jednom momentu to nije ovaj jadni sud, kojeg si udostojio da upotrebiš. O Gospode, blagoslovi Tvoju crkvu da može da ustane i zasvetli, odražavajući Ženikov karakter. Ovo je moja molitva u Isusovo ime. Amin.

Ovo je još jedan deo proučavanja o mentalnoj ishrani. A šta je mentalna ishrana? To je ono čime hranimo um. Kako hranimo um? Kroz naša čula, a posebno kroz oči i uši. Vidite, um je neverovatan, veličanstven, veoma prefinjen i mnogo moćan kompjuter. A kako je on programiran, direktno određuje kako će funcionisati. Ono sa čim hranimo svoj um, programira naše misli i osećanja. A šta čine spojeno misli i osećanja? Naš moralni karakter. (5T 310.1) Upravo stoga se mi posmatranjem menjamo, i to se menjamo u ono što posmatramo. (RH 6. dec. 1881, par.15) Jer ono što posmatramo utiče na naše misli, a naše misli određuju ono šta smo. Vidite li tu uzročno-posledičnu vezu ovde? To čini najveću važnost, prijatelji, da biramo čime ćemo hraniti um. Čujem li ‘amin’?

Postoji li danas u svetu različita hrana za um? Naravno da postoji. Koja je spremna i prirodno dostupna, ali i ona proračunata i pripremljena od najvećeg šefa kuhinje greha, samog sotone. I ona je izvrsno pripremljena da zadovolji iskvarene želje tela. I takve hrane ima u izobilju. A mi u svakom slučaju imamo prirodnu sklonost za njom. (1MCP 105.4) Hoćete li to priznati? I ona nam je spremna i dostupna, a mi imamo prirodnu glad i žeđ za njom, i neizbežno je da ćemo navaliti na nju, ako nemamo božansku blagodat i pomoć.

Počećemo od toga, da mi po prirodi nemamo apetit za bilo šta drugo osim onoga što je telesno. Stoga moramo dobiti novo srce, a to novo srce ima nove želje i nov apetit, što kao dar dobijamo u podnožju krsta, a na zahtev. ‘Načini mi čisto srce, Bože, i duh prav obnovi u meni.’ (Psa.51:10) I tada primamo tu sposobnost. Šta to primamo? Sposobnost da smo gladni i žedni Božije Reči. (EW 281.2) Ali dragi prijatelji, mi moramo izgraditi i ojačati nove duhovne apetite, sarađujući sa Svetim Duhom, a hraneći se sa duhovnom hranim. Mi moramo ‘ispitati i videti kako je dobar Gospod.’ (Psa.34:8) I što više to oprobavamo, više ćemo i videti da je Gospod dobar. Izgradićemo i ojačaćemo duhovne apetite. Negovaćemo duhovni jelovnik, koji uživa u ukusu Hleba života.

Naravno izazov je, što mi imamo stari jelovnik, zavisan od veoma začinjene, telesne brze hrane. Pratite li ovo? Nije mala stvar odupreti se iskušenju da dopustimo starom čoveku da povremeno ode u ‘Mekdonalds’. Oprostite mi što prelazim na fizičku oblast, ali pokušavam da ona duhovna bude što razumljivija. Postoji veliki broj različitih ‘hamburgera’ tamo napolju. A pošto stari čovek za tim žudi, i pošto je to tako spremno i dostupno – svi ti lokali ‘brze hrane’ gde možete svratiti na brzinu i sa malo novca, i u svoj um ubaciti nešto te ‘brze hrane’. Može to biti i u vašoj dnevnoj sobi, ako tu imate TV, i da na taj način hranite um telesnom hranom. Bavili smo se time prošle večeri, i probaću da se suzdržim da se i danas ne vraćam na to. Da ste blagosloveni… Znate da se tako osećam povodom ovoga zbog mog ličnog… mog ličnog iskustva. Brate, sestro, vidite ono šta sam najduže vremena činio, je da sam mislio da mogu biti selektivan i da mogu vežbati diskreciju, u vezi onoga šta bih gledao. Igramo se sami sa sobom. Čujete li o čemu govorim?

Vidite, postoji ‘brza hrana’, a postoji i smeće od hrane.

Mislio sam da ću samo biti na ovoj blažoj varijanti. Ako zaista mislite da konstantno uzrastate, morate se obući u Gospoda Isusa Hrista i ne smete da se starate za telo. (Rim.13:14) Ni najmanje brze hrane vam ne treba kao hrana za um. Čujem li ‘amin’? Hajde sada… Moramo se uozbiljiti, ako mislimo biti spremni za Isusov dolazak. Moramo da izgladnjujemo starog čoveka, a da hranimo duhovnog. Znam to iz ličnog iskustva, da svaki put kada popustimo relativno bezazlenoj brzoj hrani, šta tada činimo? Odmah ojačavamo telesne apetite, koji zatim žude za još. Tada vi trčite da zgrabite još relativno bezazlene brze hrane, i pošto ojačavate takav apetit, počinjete da popuštate malo manje bezazlenoj brzoj hrani. Znate već o čemu govorim. Sva ova igra koju sam igrao sa sobom je bila takva, da sam mislio da ću biti selektivan sa onim šta gledam.

A uzgred, mi nemamo TV, nego DVD plejer u našem istraživačkom centru. To prosto morate imati, jer postoji dosta dobrog materijala na diskovima za duhovno prosvećenje, i stoga imamo DVD plejer. Ali kada sam ga dobio, sećam se da sam se tresao kada sam ga doneo kući, jer sam bio jako uplašen od mogućnosti da ga koristim hraneći svoj telesni um.

Dugo vremena sam igrao tu igru sa sobom, da ću birati samo relativno dobre stvari. Nisam mislio da gledam nikakvo smeće, nego samo dobre stvari. A čineći to, svaki put bi jačao telesni apetit, te je i oživljavala moja zavisnost. I ubzo prelazite sa tih relativno dobrih stvari na…, šta? Vi pomalo snižavate standarde i krećete da gledate još više toga.

Dragi prijatelji, izlažući sebe bilo čemu telesnom, molim vas pratite ovo, mi ćemo neizbežno postati neosetljivi pod naletima telesnosti. Neki od vas bi pomislili- ‘Pa ovaj čova stvarno ima problem sa televizijom i filmovima. A šta je tu toliko loše?’ Ovde sam da vam kažem, prijatelji, ako vam je tako nešto palo na pamet, to bi trebalo da vas upozori, da ste postali veoma neosetljivi. Čujete li šta vam pokušavam reći? Ako ne prepoznajete to prostačko i uvredljivo telesno smeće, koje nam se ubacuje u um preko tih ekrana – televizije i filmova – onda ste postali veoma neosetljivi. Molim vas, probudite se! I odlučite, Božijom blagodaću, da ništa zlo ne stavljate pred oči. (Psa.101:3) A zatim, kada ponovo postanete osetljivi na odvratnost svog tog zla, shvatićete da je to zaista odvratno.

Čak su i sve te komedije budalaste; u njima je toliko mnogo gluposti. Dragi prijatelji, trebamo biti oprezni. No, to ne znači biti mrzovoljan, turoban i nesrećan, nego iskren i veoma ozbiljan, i da nam je potpuno jasno u kom smo vremenu, i koliko je hitno da se pripremimo, a i da pomognemo drugima da se pripreme u ovom završnom vremenu zemaljske istorije. A pored toga, imamo i neprijatelja koji nastoji da nas uništi. Moramo biti trezvenog uma. Te lagane ludosti, koje su relativno bezazlene, a koje se prikazuju na tim ekranima, ako bismo mi hranili naše umove sa tim, i mi bismo postali plitki i budalasti. Vi ste ono što jedete. Čujem li ‘amin’? Hajde, priznajte to. Vi ste ono što jedete.

Molim vas, znajte to; i evo opet ja o televiziji. Nisam to mislio, ali… Ono što me zapanjuje, dragi prijatelji, je šta se sve danas u našoj državi redovno prikazuje u udarnim terminima na televiziji; stvari koje bi bile zabranjene pre ne toliko mnogo vremena. Ustvari, kada biste pročitali zvaničnu direktivu koja određuje TV program, i koja je od strane vlasti data pre 20 godina, vi biste samo odmahnuli glavom i nasmejali se. Ne bi se dopustilo ništa, što liči npr. na psovanje. Ništa što i samo…, šta? … liči na psovanje. A šta danas čujete, skoro sve vreme neprekidno, čak i na porodičnom programu? Psovanje. Šta se to desilo? Kako je to neprijatelj progurao? Veoma suptilno i postepeno izlažući nas tome, i na taj način smo postali potpuno neosetljivi. A psovanje je samo jedan primer. Tu je i nemoral. Pre ne tako mnogo vremena se ne bi davalo ni u koje doba dana, i to tako živopisno, sav taj neverovatan i otvoren nemoral na TV-u. A naša nacija ne samo da se nije podigla i usprotivila, nego je sela i uživa u tome, tražeći još. Znate da vam govorim istinu. Dragi prijatelji, ako sebe izlažemo takvoj vrsti smeća, mi ne samo da postajemo potpuno bezosećajni, nego i gajamo izopačeni aptetit za tim. Nemojte se igrati sa time. Molim vas, nemojte! Ja sam to činio dugo vremena, i to beše neprestana smetnja i ograničenje mom duhovnom razvoju. Morao sam da se zaista uozbiljim i odlučim da raskrstim sa čak i relativno bezazlenom ‘brzom hranom’. Odlučio sam da ću hraniti um sa najboljom mentalnom ishranom. I samo tada sam bio sposoban da zaista dosledno pobeđujem u mom ličnom hrišćanskom iskustvu i rastu.

Prijatelji, ova tema o mentalnoj ishrani je jako važna, ali ono na šta bi vam danas skrenuo pažnju je i veliki značaj hranjenja sebe sa onim što je dobro. Ono što smo dosada razmatrali je ne konzumiranje loše hrane. A od sada ćemo pozitivno. Razmotrimo potrebu hranjenja sebe sa onim što je dobro.

Naziv našeg proučavanja je- ‘Gledanje u Isusa’. (Jev.12:2)

Mismo u 32. lekciji, na str. 69. 32. lekcija. str. 69. Hrišćansko iskustvo je sažeto u Pavlovim rečima u Rim.12:2. ‘Ne vladajte se po ovom svetu, nego se…’, šta? ‘… promenite obnovljenjem uma…’ Šta nas to vezuje za ovaj svet? To je programiranje našeg uma za stvari ovog sveta. Pratite li? Ako mislimo biti promenjeni, moramo prekinuti sa programiranjem svoga uma sa stvarima ovog sveta, a početi da ga programiramo sa Božijim stvarima. Čujem li ‘amin’? Vidite, šta čovek misli u srcu, ono je on. (Prič.23:7) Ako želimo biti hrišćani, moramo promeniti način na koji razmišljamo. Moramo doći u položaj da imamo Hristov um. Amin? Vratili smo se na osnovno, ali moramo da se podsetimo toga. ‘Neka ovaj um bude u vama, koji je i u Isusu Hristu.’ (Fil.2:5) To je suština hrišćanskog iskustva.

Ako mislimo to da činimo, moramo da programiramo um sa stvarima koje su od Isusa. Zato ćemo se ponovo podsetiti našeg ključnog teksta celog ovog seminara. Koji je? 2.Kor.3:18. ‘Ali svi mi koji otkrivenim licem gledamo slavu Gospodnju, menjamo se u to isto obličje iz slave u slavu, kao od Gospodnjeg Duha.’ Kako se to um transformiše? Kako se mi to menjamo obnovljenjem uma? Posmatrajući Hristovu slavu; a šta je slava Hristova? To je Njegov karakter. (AA 545.2) Menjamo se u ono što posmatramo. Promenjeni smo onim u šta gledamo.

E sad dragi prijatelji, mi moramo imati čisto srce, tj. um nalik na Hristov, ako mislimo biti ili efikasni svedoci za Cara, ili podobni stanovnici Carstva. A to zahteva ozbiljan napor sa naše strane. Šta to zahteva? Ozbiljan napor sa naše strane. Ali, sam taj napor nas ne menja, nego on služi da držimo oči svoga uma usmerene na Isusa. Rekao sam nešto veoma važno. Taj napor ne služi da menjamo sebe, nego on služi da držimo oči svoga uma usmerene na Isusa, da bi On mogao svojim Duhom da nas menja iz slave u slavu. To je toliko važno. Čujte; Ministry of Healing (Služba iscelenja) str.491: ‘Neprestano treba da osećamo oplemenjujući uticaj čistih misli. Jedina sigurnost svake duše je u pravim mislima. Jer, ono što čovek misli, ono je on. (Prič.23:7) Moć samouzdržanja se ojačava vežbom.’ Ohrabrite se; Moć samouzdržanja se…, šta? Jača vežbom. ‘Ono što na početku izgleda teško, neprestanim ponavljanjem postaje…’, šta? ‘… lakim…’ slava Bogu, ‘… sve dok prave misli i dela ne postanu navika.’ Vi možete izgraditi dobre navike, kao što je slučaj i sa lošim. Amin? Ali, promena navika zahteva istrajne i ozbiljne napore, zar ne? Posebno kada se radi o mentalnoj ishrani. Nazad na našu izjavu. ‘Ako hoćemo…’ Ako…, šta? Ako hoćemo; a to podrazumeva moć izbora. ‘Ako hoćemo, mi i možemo da se okrenemo od svega što je jeftino i plitko, i da uzdignemo viši standard; tako možemo biti poštovani od ljudi, a voljeni od Boga.’ Ali zapazite, šta je apsolutno neophodno ako mislimo uzdići standard i uzrasti iz slave u slavu? To je da se okrenemo od svega što je jeftino i plitko.

Zato smo prošlo veče čitali Psalm 119:37. ‘Odvrati mi oči od bezvrednih stvari, i oživi me na putu Tvom.’ Da li nam treba oživljavanje kao narodu? Da, svima nam je potrebno probuđenje. (LDE 189.1) Ali, koji je to apsolutno neophodni rekvizit za oživljavanje? To je da odvratimo oči od bezvrednih stvari. Amin? I da i usmerimo na…, koga? Na Isusa. Da ih usmerimo na Isusa. Ali dragi prijatelji, naše ‘ja’ i sotona će nam se neprestano suprotstavljati, dok mi pokušavamo da usmerimo naše oči, pogotovo oči uma, sa stvari ovoga sveta na Isusa.

Uzgred, zapazite da ovde govorim o dve stvari. Govorim o fizičkim očima i o očima uma. Postoji tu razlika; iako su prisno i neodvojivo povezani, ipak tu ima razlike. Šta su fizičke oči? Pa sa njima gledamo različite stvari i vidimo razne slike. Ali znajte, da ono što fizičke oči gledaju, ima direktan i dramatičan uticaj na ono što vide oči uma. Nije li tako? Postoji tu direktna veza. Priznajem, da vi možete fizičkim očima gledati nešto, dok su vam oči uma na drugom mestu. Znate vi to. To je ono zurenje kao u TV, na koje naletim s vremena na vreme. Mogu to da primetim, dok me gledate, a vaš um je negde drugde. Ali, ne dozvolite mi da se opet vratim da govorim o TV-u. Fizičke oči imaju direktan i dramatičan uticaj na ono što posmatraju oči uma. Zato se mi posmatranjem…, šta? Menjamo. Jer ono što naše fizičke oči gledaju, programira i utiče na oči uma, a što određuje šta smo mi. E sad, nije mali izazov držati oči uma usmerene na Hrista. Ali mi to moramo, Božijom blagodaću, naučiti. Čujem li ‘amin’?

Čujte ovu izjavu. Mind, Character and Personality (Um, karakter i ličnost) tom 2, str.595: ‘Ako đavo nastoji da usmeri um na niske i čulne stvari, oduprite se tome i usmerite ih na one večne stvari’; i čujte ovo: ‘… i kada Gospod vidi vaš odlučan napor da zadržite samo čiste misli, On će privući um kao magnet.’ O kako volim ovo! ‘On će privući um kao…’, šta? ‘… kao magnet, pročistiće misli i osposobiti ih da se očiste od svakog tajnog greha.’ Slava Bogu za to! Ali, kada će On privući um kao magnet? Kada? Jeste li primetili? ‘Kada Gospod vidi odlučne napore učinjene da se zadrže samo čiste misli.’

Vidite, opet se vraćamo na činjenicu da Bog ne može izliti natprirodnu silu na bilo koga, ako ovaj to ne želi. A naš izbor da primimo tu silu mora biti potvrđen našim naporima da sprovedemo tu odluku. Sećate li se tog proučavanja? (Lekcija 24, str.8) I čuda koje je Hrist izveo za one koji su bili tu sa nama? Dakle, šta je ovde ključno? ‘Kada Gospod vidi odlučne napore, On će…,’ šta? ‘On će privući um kao magnet, pročistiće misli i osposobiće ih da se očiste od svakog tajnog greha.’

Zatim, imamo jedan od ključnih tekstova: ‘Kvarimo pomisli i svaku visinu koja se podiže na poznanje Božije, i dovodimo…’, koliko misli? ‘… svaku misao u poslušnost Hristu.’ (2.Kor.10:5) Au! Svaku misao, dragi prijatelji. Vidite da nam je cilj, da držimo svoje oči uma usmerene konstantno, neprestano i isključivo na Isusu! Svaku misao dovesti u poslušnost…, kome? Isusu. Da.

E sad, kako ćemo to postići? Fil.4:8: ‘I konačno braćo, šta god je istinito, šta god je plemenito i pravedno, šta god je prečisto i preljubazno, šta god je dobro i čedno, i ako ima još nešto slave vredno, o tom razmišljajte’. Ili kako u ovom prevodu stoji- ‘o takvim stvarima mislite’. Dragi prijatelji, to je vaš mentalni jelovnik. Dragi hrišćani, ako mislite da budete promenjeni obnovom uma (Rim.12:2), morate hraniti um samo iz ovog jelovnika, koji smo upravo pročitali. Čujem li ‘amin’? Morate biti savesni i selektivni, a što se tiče onoga sa čime ćete hraniti um. Izbor je na vama. Ali, znajte, da niko ne može služiti dva gospodara. (Mat.6:24) Oni imaju potpuno suprotne apetite- telesna i duhovna priroda. Oni su u sukobu jedan sa drugim. (Gal.5:17) I zato je Isus rekao- ‘Ne možete služiti dva gospodara’. Jer vidite, nema mentalne hrane koja u isto vreme zadovoljava obadvojicu. Razumete li ovo? Njihovi apetiti su potpuno suprotni, tako da možete hraniti samo jednog ili drugog; nikada ih ne možete obadvojicu hraniti u isto vreme.

Stoga, šta morate da uradite? ‘Izaberite danas koga ćete služiti.’ (Isu.24:15) Koga ćete hraniti? Ono što većina od nas pokušava… Čujte me i budite iskreni. Iako je nemoguće hraniti obadvojicu u isto vreme, ono što mi pokušavamo je da malo hranimo jednoga, a zatim malo i drugoga. Hajde, priznajte to! I mi počnemo izjutra u svoje određeno vreme, hraneći duhovnu prirodu, da bismo uveče, jer tada ide naš omiljeni TV program, seli i hranili svoju telesnu prirodu. I upravo smo zato Laodikejci. Jeste li čuli šta sam rekao? Upravo zato smo mlaki. (Otk.3:16) Nismo se uozbiljili, ne bi li postali hristoliki, i nismo načinili, a što se tiče ozbiljnog posvećenja, dosledne i odgovarajuće odluke po pitanju mentalne ishrane. (Dan.1:8) Nismo odlučili da izgladnjujemo starog čoveka, a da hranimo samo duhovnog. Prijatelji, ostaćemo Laodikejci, sve dok ne donesemo tu odluku. Čujete li šta vam kažem? Molim vas, ne igrajte se sa tim. Morate se uozbiljiti, morate postati radikalni, ako mislite da budete promenjeni i da budete spremni za Isusov dolazak, i korisni Njemu u pomaganju drugima da se spreme. Izbor je na vama. Ali, moram da budem potpuno jasan i kažem vam šta to podrazumeva. Molim vas, nemojte se zavaravati u vezi ovoga.

Gde možemo pronaći sve te stvari sa ovog jelovnika? Što je istinito, plemenito, pravedno, prečisto, preljubazno, dobro, čedno i slave vredno… (Fil.4:8) Gde možemo pronaći sve te stvari, u njihovom krajnje prelepom otkrivenju? Gde to možemo naći? U Isusu Hristu, našem Gospodu. Amin? Zato je hrišćanski moto, kako i Pavle sažeto kaže u Jev.12:2: ‘Gledanje na Isusa’. Čujem li ‘amin’? Dragi prijatelji, to ne samo da mora da nam bude moto, to moramo shvatiti kao našu dužnost. Gledanje na Isusa. No, nisam čak ni zadovoljan da završim ovde. To što je naš moto i naša dužnost, mora postati i naša veličanstvena opsesija- gledanje na Isusa. I sve dok ne postane naša veličanstvena opsesija, nećemo biti sposobni da kroz doslednu saradnju sa Svetim Duhom, a držeći svoje oči usmerene na Isusa, budemo promenjeni iz slave u slavu (2.Kor.3:18), i na taj način postanemo onakve osobe, kakve Bog želi da budemo. ‘Gledajući na Isusa, načelnika i svršitelja naše vere, koji mesto sebi određene radosti pretrpe krst, ne mareći za sramotu, i sede sa desne strane Božijeg prestola.’

Sarađujte sada sa mnom na toj reči- ‘gledanje’. Gledanje je suviše slaba engleska reč. To je slabi prevod grčke reči. Na grčkom je to jedinstvena reč. Grčka reč je ‘aphorao’ (Strong G872), i ona je sačinjena od dve reči; prefiksa ‘apo’ (Strong G575), što znači ‘iz’ ili ‘od’, i glagola ‘horao’ (Strong G3708), što znači ‘buljiti u’, ili ‘neprestano zuriti na’. Pratite li ovo? I kada to spojite, imate našu reč ‘gledati’- ‘aphorao’. Molim vas razumite, ono šta nam Pavle govori tom jedinstvenom reči. On nam govori, da pre svega treba da se okrenemo od gledanja bilo čega drugog – to nam kaže ona rečca ‘apo’ (što znači ‘od’). Morate odvratiti svoje oči od svega što vam lako skreće pažnju, te morate uperiti svoje oči tj. fokusirati oči uma i neprekidno gledati u Isusa Hrista. To je suština ovog glagola; to nam on doslovno govori. A uzgred, Strongov konkordans definiše taj glagol ovako: ‘Skrenuti pogled sa drugih stvari i fiksirati ga na nešto.’ Tako Strongov konkordans definiše reč ‘aphorao’. Apo’ i ‘horao’; a zajedno ‘aphorao’. I šta to znači? Skrenuti pogled sa nečega i fiksirati ga na nešto drugo.

A šta je to u našem slučaju? To je Isus. Dragi prijateljji, to je ukratko naša osnovna uloga saradnje, ali to podrazumeva marljivost. To podrazumeva istrajne napore u saradnji sa božanskom silom. Podrazumeva i korišćenje volje, a i mentalnu disciplinu, koja je većini od nas potpuno nepoznata. Nek nam Bog pomogne, da se upoznamo sa tom mentalnom disciplinom skretanja očiju uma sa svega drugog, i njihovog usmeravanja isključivo na Isusa. Vidite, to je apsolutni imperativ, ako mislimo biti sposobni da uzrastamo i da ostanemo u pobedi.

Čujte; Testimonies (Svedočanstva) tom 5, str.744: ‘Naš posao svakog dana, pa i sata je da utvrdimo reči apostola: Gledajući u Isusa, začetnika i svršitelja naše vere.’ (Jev.12:2) Imamo li mi kao hrišćani neko delo pred nama? Imamo. A ono je? Da se promenimo? Ne, mi to ne možemo. Leopard ne može promeniti svoje šare, ni Etioplljanin svoju kožu… (Jer.13:23) Vi to ne možete; vi morate biti promenjeni. A da li to znači da nemate nikakav posao pred sobom? Ne, nemojte takav zaključak donositi, samo zato što ne možete da se promenite. Samo vas Sveti Duh može promeniti; ali ne može ni On, osim ako ne sarađujete! Čujem li ‘amin’? A kako vi to sarađujete? Gledanjem na Isusa; tako da vas On može promenuti da budete nalik onoga što gledate. Amin?

Nema šanse da možemo biti promenjeni iz slave u slavu, osim ako ne sarađujemo, i to tako što ćemo gledati slavu Gospodnju! (2.Kor.3:18) I ovde je opet razlog zašto smo mi toliko mlaki tj. Laodikejci. Nismo se uozbiljili u odvraćanju očiju sa stvari ovog sveta, da bi ih usmerili isključivo na Isusa. I zato smo mlaki; nismo ni topli ni hladni. (Otk.3:16) Imamo obličje pobožnosti (2.Tim.3:5); imamo rutinu i poprilično se dobro ponašamo, posebno kada se uporedimo sa drugima. Ali, to je samo krečenje grobova (Mat.23:27), dragi prijatelji. Hajde, priznajte to. Ne pokušavam da osudim bilo koga ovde, ja jednostavno istražujem sa vama osudu istinitog Svedoka. (Otk.3:14-21) To je Njegova procena crkve poslednjeg vremena. Mi ne možemo poreći Njegovu osudu. A razlog toga je taj, što su nam oči uma suviše često usmerene na stvari ovoga sveta, i što provodimo malo vremena usmeravajući oči uma na Isusa. Naravno, posmatranjem se menjamo u sličnost onoga što gledamo. Moram vam to otvoreno reći, prijatelji, molim vas nemojte se naljutiti na mene zbog toga. Zapazili ste da koristim ličnu zamenicu- ‘mi’; govorim o nama.

Mi trebamo probuđenje. (LDE 189.1) Amin? Dakle, šta moramo činiti? Moramo odvratiti svoje oči od bezvrednih stvari i usmeriti ih na Isusa. Moramo ‘aphorao’. To je naš posao za svaki dan i za svaki čas. A šta mislite koje je glagolsko vreme za tu reč na grčkom? Hajde vi, koji ste tu već bili. To je sadašnje aktivno vreme. A šta takvo vreme znači? Radnja je u toku i traje; koja god da je. Gledati, to je sadašnje aktivno vreme na grčkom. Što znači da trebamo neprestano gledati na Isusa, a ne samo povremeno. Kako? Neprestano. Čujem li ‘amin’? To o čemu ovde govorimo, je radikalni duhovni režim. A mnogima od nas je to potpuno nepoznato. Ali je to ono što će biti potrebno, ako mislimo zadobiti dve stvari. Čujte sad, te dve stvari:

  1. dosledna pobeda nad iskušenjem,
  2. i neprestani rast u sličnost Hristovom karakteru.

Mi moramo da ‘aphorao’, odvratimo svoje oči sa svega drugog i da ih usmerimo na Isusa, a posebno oči uma, ako mislimo zadobiti pobedu nad iskušenjem, i da imano iskustvo neprekidnog rasta u hristoliki karakter. Hajde sada da razmotrimo obe.

U preostalom vremenu, hajde da vidimo potrebu da činimo tako, da bismo zadobili pobedu nad iskušenjem. Testimonies (Svedočanstva), tom 4, str.357: ‘Glavna opasnost za nas je…’ A svaka rečenica koja započinje ovako, treba da vas izazove da je uzmete u ozbiljno razmatranje. Šta je glavna opasnost za nas, dragi prijatelji? ‘Glavna opsanost za nas je da odvratimo um od Hrista.’ To je za nas…, šta? Glavna opsnost. Odvraćanje očiju uma od Hrista.

A da je sada ovde, šta mislite ko bi ustao i podigao svoj ribarski glas govoreći- ‘Amin brate, nastavi samo da propovedaš’? Ko? Petar. Apostol Petar. Nije li on imao konkretno iskustvo, a što se tiče glavne opasnosti odvraćanja očiju uma od Hrista? To je zapisano u Pismu, a ja sam se nekada pitao, zašto je to tamo zabeleženo. Mislim, pa to je uzbudljiv događaj, to hodanje po vodi, ali dugo vremena nisam razumeo očiglednu duhovnu lekciju. Ali sada razumem. A vi? Uzgred, zašto je sam Isus hodao po vodi? Da li se On to samo pokazivao? ‘Pogledajte šta ja mogu. Ja sam Bog; mogu da hodam po vodi.’ Da li je On to zato činio? Ne. Zašto je On hodao po vodi? Da li zato što je to bio jedini način da pređe preko. Ne. Bilo je i drugih načina da se pređe. Pa, zašto je onda hodao po vodi? Dragi prijatelji, molim vas razumite, da jevrejskom umu voda predstavlja bezdan, oblast carstva tame. I činjenica da je Isus mogao da hoda po vodi je konkretan primer očigledne lekcije da Njegovom silom i mi možemo hodati iznad carstva tame, te se možemo i održati da ne potonemo u tu jamu. Čujem li ‘amin’? To je duboka duhovna očigledna lekcija. Ali je Isus želeo da učenici znaju, ne samo da On može hodati po vodi, kao čovek koji zavisi od Oca, nego i mi kao grešni ljudi, možemo hodati po vodi, zaviseći od Njega. Slažete li se sa mnom? Zato je Petar rekao- ‘Gospode ako si Ti, zapovedi da dođem do Tebe’. A šta je na to Isus rekao? ‘Dođi.’

Čujte. To je zabeleženo u Mat.14:25: ‘U četvrtoj noćnoj straži, Isus dođe k njima hodajući po moru. I kada Ga videš učenici da hoda po moru, uplašiše se govoreći: duh je; i od straha zavikaše. Ali odmah…’ Sviđa mi se ovo- odmah, ‘… im Isus progovori: Ne boj te se, Ja sam; i ne plašite se. A Petar odgovarajući reče: Gospode ako si Ti, zapovedi da dođem do Tebe po vodi. A On reče: Dođi.’ Dođi! ‘I kada je Petar izašao iz lađe, krenuo je po vodi do Isusa.’ Do sada je sve dobro. Šta to on čini? On gleda u Isusa. Odvraća svoje oči od svega drugog, i usmerava ih na Isusa. A šta se zatim desilo? 30. stih: ‘Ali kada je video veliki vetar, on se uplaši; i počevši tonuti, povika govoreći: Gospode, spasi me! I odmah…’ evo je ponovo ta reč, koju volim; ‘…odmah je Isus pružio ruku i uhvatio ga, rekavši mu: O maloverni, zašto si posumnjao?’

Prijatelji, molim vas razumite ovu duboku i očiglednu duhovnu poruku i naučite se od nje; a takođe je primenite i u svom ličnom iskustvu. ‘O maloverni, zašto si posumnjao?’ A zašto je posumnjao? Odvratio je svoj pogled od Isusa. Vidite, ‘ovo je pobeda, koja je nadvaldala svet, naša…’, šta? ‘… naša vera.’ (1.Jov.5:4) A kako dobijamo veru? ‘Gledajući u Isusa, načelnika i svršitelja naše vere.’ (Jev.12:2) Amin? Sve dok gledamo u Njega, On inicira našu veru. Dok gledamo u Njega, On je…, šta? On je razvija i izgrađuje, On je ojačava, On je usavršava i dovršava. A onog momenta kada odvojimo oči od Isusa, šta se dešava? Počinjemo da sumnjamo i gubimo veru; a kada gubimo veru, šta se dešava? Šta se neizbežno dešava? Preovladava zakon gravitacije.

Razumite duhovni ekvivalent toga. Razumite duhovni ekvivalent. Zakon gravitacije je naša prirodna sklonost ka zlu. (Ed 29.1) Jeste shvatili? Šta je zakon gravitacije? To je naša prirodna sklonost ka zlu, naša prirodna sklonost da potonemo u septičku jamu telesnih misli i osećanja; bar toga, ako ne i reči i dela. Pratite li ovo? To je gravitacija. Dragi prijatelji, jedini način da vi i ja nadvladamo tu gravitaciju, tu prirodnu sklonost ka zlu, je održavanje neprekidne zajednice sa Njim, jer On jedini ima silu da nas osposobi da to ostvarimo. ‘Bez Njega ne možemo činiti ništa.’ (Jov.15:5) A sa Njim možemo i po vodi hodati. Čujem li ‘amin’? Sa Njim se možemo održati iznad te ključale septičke jame telesnih misli i osećanja. To možete postići čak i u privatnosti uma vašeg misaonog života, ali vi to ne možete, osim ako oči uma ne usmerite na Isusa. U trenutku kada prekinete zajednicu sa Isusom, priznajte to… U trenutku kada prekinete zajednicu sa Isusom, šta se onda dešava? Počinjete da tonete!

Đavo to zna i zato stalno pokušava da skrene oči uma sa Isusa Hrista. On zna da niko ne može hodati po vodi. Niko nema silu u sebi da nadvlada gravitaciju. Mi to možemo samo ako neprekidno zavisimo od Isusa. Dakle, šta sotona neprestano pokušava da učini? Da prekine našu zajednicu sa Isusom; znate vi to.

U trenutku kada je Petar počeo da gleda u okolnosti- na vetar i talase… Uzgred, nadahnuće nam govori da je pogledao da vidi, da li drugi učenici cene ono što on čini. (DA 381.5) Tu je bilo i malo ponosa. A kada učimo da hodamo po vodi, veoma je lako pripisati sebi zasluge, i postati samopravedan i ohol. (BEcho, 15. maj 1892, par.5) Čujete li šta vam kažem? Znajte, da svakog trenutka kada ste sposobni da nadvladate gravitaciju, to je samo zbog Njega, a ne zbog vas. Čujem li ‘amin’? Vi nemate nikakve zasluge za to. Nemojte tražiti da drugi cene ono što vi radite. Jer to Isus čini mogućim. Samo Isus to čini mogućim.

Održavajte tu neprekidnu zajednicu, pa ćete imati stalni pristup božanskoj sili, te ćete moći prkositi zakonu gravitacije. Vi možete prkositi vašoj prirodnoj sklonosti ka grehu. Slava Bogu! Amin? Možete hodati po vodi. Možete; samo imajte poverenje u Njega; gledajte u Njega; verujte Mu i Njegova sila će vas održati da ne potonete u septičku jamu telesnih misli i osećanja. A uzgred, ako ikada skinete pogled sa Isusa i shvatite da tonete, makar imajte dovoljno prisebnosti da kao Petar zavapite- ‘Gospode, spasi me!’ (Mat.14:30) I hvala Bogu, odmah je tu jaka ruka da vas izvuče iz tog gliba.

Ali, šta ste učinili? Vi ste se uprljali. Zaprljali ste svoj um. Ali hvala Bogu, ‘ako priznamo svoje grehe, veran je i pravedan da nam oprosti i da…’, šta? ‘… da nas očisti od svakog bezakonja.’ (1.Jov.1:9) Slava Bogu. No, hajde da se naučimo iz svojih grešaka. Hajde da se naučimo iz svojih grešaka. (7T 244.4) Kada god se spotaknemo i padnemo, zbog nedostatka straženja i molitve, hajde da zamolimo Boga da nam pomogne da se naučimo iz tih pogrešaka, da nam se to ne bi ponavljalo. (ST, 10.feb.1890, par. 7)

Vidite, kada god mi se to desi, znate li razlog zašto sam potonuo? To je zato što sam iz ovog ili onog razloga odvojio svoj pogled od Isusa. Dozvolio sam da mi nešto skrene pažnju sa Isusa. Naša najveća opasnost je da nam se um odvrati od Hrista. To je to. Molim vas prijatelji, shvatite da ako mislite imati doslednu pobedu, tada morate disciplinovati oči uma da neprekidno budu usmerena na Isusa. Slažete li se sa mnom? To je od suštinske važnosti. Pri prekidu zajednice sa Isusom vi tonete. I ne možete se održati iznad ključale septičke jame vaših telesnih misli i osećanja bez božanske sile, kao što ni Petar nije mogao da hoda po vodi bez božanske sile. To je direktna paralela. Molim vas, znajte to.

Review and Herald (Pregled i glasnik) 11. jul 1907: ‘Dokle god gledate u Hrista…’ Dokle god…, šta? ‘… gledate u Hrista, vi ste bezbedni; ali u trenutku…’, kada šta? ‘… u trenutku kada verujete sebi, vi ste u velikoj opasnosti. Onaj ko je u skladu sa Bogom, neprestano zavisi od Njegove pomoći.’ Amin? Ovo je tajna, dragi prijatelji, stalne i dosledne pobede. Neprekidna i potpuna zavisnost od Isusa Hrista. To je ta tajna. Čujmo kako je to David izrazio u Psa.25:15: ‘Oči su mi stalno uprte ka Gospodu.’ Oči su mi…, šta? ‘… stalno uprte ka Gospodu, jer On iz zamke izvlači noge moje.’

Signs of the Times (Znaci vremena) 19. sep. 1900: ‘Potrebna nam je neprekidna zajdnica…’ Šta nam je to potrebno? ‘… neprekidna zajednica sa Isusom, kao što nam je svakodnevno potrebna hrana za naše telo. Kada bi bilo trenutaka da nismo u opasnosti da budemo zavedeni od neprijatelja, tada bismo mogli biti bez božanske zaštite.’ No, postoji li trenutak da nismo u opasnosti da budemo prevareni od neprijatelja? Ne postoji.

A ko je neprijatelj koga se trebamo najviše bojati, koji je uvek spreman da nas vara? Ko je to? Nije to đavo, to je naše ‘ja’ (stari čovek). Jer.17:9: ‘Srce je prevarno više svega i opako, ko će ga poznati?’ Čujem li ‘amin’? Vaš najveći neprijatelj, koga treba najviše bojite, je onaj u vama. I kada njega pobedite, pobedili ste takođe i njegovog saveznika. Stoga, oni koji su pobedili telo sa svim njegovim željama, njegovim prevarnim željama, kako nam to Pavle kaže u Efe.4:22, više su nego pobednici, jer ne samo da smo pobedili telo, nego smo u tom procesu pobedili i carstvo tame. Slava Bogu. Hvala Bogu.

Evo je Davidova tajna pobede- Psa.16:8: ‘Postavio sam Gospoda svagda pred sobom.’ Postavio sam Gospoda, na koliko dugo? Svagda. Čujete li, kako se stalno isto ponavlja? Govorimo o neprestanoj i trajnoj zajednici sa Isusom. ‘Postavio sam Gospoda svagda pred sobom. Jer mi je On sa desne strane, i neću posrnuti.’ Nepobediv, bez obzira na napade greha, svoga ‘ja’ i sotone. Zašto? Jer je postavio Gospoda pred sebe. Želite li da budete nepobedivi? Hajde, odgovorite mi? Želite li da budete nepobedivi, bez obzira na sve te napade? Tada i vi morate da naučite da stavite Gospoda pred sebe.

A uzgred, kada je David upao u nevolju? Kada je skinuo pogled sa Gospoda i bacio ga na Vitsaveju. (2.Sam.11:2) A koliko je brzo potonuo, kada je to učinio? David je bio čovek po Božijem srcu. (1.Sam.13:14, PP 722.4) On je bio pobožan čovek. Nikad ne potcenjujte, koliko brzo i duboko možete da potonete ako odvratite svoje oči sa Isusa.

This Day With God (Ovaj dan sa Bogom)  str.232: ‘Povedite Boga sa sobom, gde god da idete. Vrata su otvorena za svakog sina i kćerku Božiju. Gospod nije daleko od duše koja Ga traži. Razlog zašto…’ Čujte: ‘Razlog zašto su mnogi ostavljeni sami sebi na mestima iskušenja, je taj što nisu postavili Gospoda pred sebe. To su mesta gde Bog pre svega misli da vi treba da nosite svetlost života. Ako bismo Boga ispustili iz vida, ako bi naša vera i naša zajednica sa Bogom bila prekinuta, duša bi bila u opasnosti. Integritet se ne bi održao.’ Čujete li to? Da li je ona rekla- ‘Moglo bi se desiti da se integritet ne održi’? Ne, nego je rekla- Integritet se ne bi održao. Zašto? Jer će vas gravitacija povući na dole, onog momenta kada prekinete vezu sa jedinim izvorom koji vas može osposobiti da prkosite zakonu gravitacije. Kada prekinete zajedicu sa Isusom, vaša sklonost ka zlu će zavladati. Integritet se neće održati. Razumite to. ‘Ako bismo ispustili Boga iz vida, ako bi naša vera i zajednica sa Bogom bila prekinuta… integritet se ne bi održao.’ Ovo morate zapamtiti.

I šta nam je činiti, prijatelji, da bi zadobili doslednu pobedu? Moramo se približiti Bogu, i On će…, šta? I On će se približiti nama. (Psa.69:18) Jak.4:8: ‘Približite se Bogu…’ Psa.69:18: ‘Približi se mojoj duši i spasi je; Oslobodi me mojih neprijatelja.’ Jak.4:8: ‘Približite se Bogu i On će se…’, šta? ‘… približiti vama.’

Ali, kako mi to prilazimo blizu Njemu? Birajući da se ne suprotstavljamo privlačnoj sili Njegove ljubavi. I birajući da izlažemo sebe otkrivenju Njegove ljubavi. Jeste li čuli šta sam rekao? To je veoma važno. Kako se približavamo Bogu? Birajući da se ne suprotstavljamo privlačnoj sili Njegove ljubavi, nego da biramo da gledamo otkrivenje te ljubavi. Jer.31:3: ‘Odavno mi se pojavljivaše Gospod, govoreći: Ljubim te ljubavlju večnom; i tom ljubavlju Sam te…’, šta? ‘… privukao.’ Šta nas to privlači Bogu? To je Njegova…, šta? Njegova ljubav. Ali mi moramo izabrati da posmatramo njeno otkrivenje, da bi ona za nas imala tu privlačnu silu. Ako je ne posmatrate, ona vas ne može privući. Pratite li me?

Gde je ta privlačna Božija ljubav krajnje otkrivena? U Hristu i to raspetome. (1.Kor.2:2) Amin? Zato je Isus rekao u Jov.12:32: ‘A kada budem podignut sa zemlje, sve ljude ću privući k Sebi.’ Gde je ta ljubav najsavršenije i najpotpunije otkrivena? U toj beskrajnoj Božijoj žrtvi (5T 515.1), da bi nas spasao, koja se desila na krstu. Dok je posmatramo, ona nas privlači; i ako joj se ne suprotstavljamo, ona će nas privući. I ne samo da gledamo u Jagnje (Jov.1:29,36), nego da neprekidno gledamo u Njega, i dok držimo oči uma usmerene u Hrista, neprekidno ćemo dobijati i natprirodnu silu pobede. Psa.26:3: ‘Jer je ljubav Tvoja pred očima mojim, i ja hodim u istini Tvojoj.’ Držite svoje oči usmerene na Božiju ljubav, kako je otkrivena u Hristu i to raspetome, i moći ćete da hodate po vodi. Čujem li ‘amin’? Moći ćete da hodate po vodi.

That I May Know Him (Da Ga mogu upoznati) str.250: ‘Duša koja voli Boga, voli i da dobija snagu od Njega u neprekidnoj zajednici sa Njim. Kada postane navika duše da razgovara sa Bogom, sila zloga je slomljena…’ Čujem li ‘amin’? ‘… jer sotona ne može da prebiva u blizini duše koja je privučena Bogu. Ako je Hrist vaš pomagač, vi nećete negovati sujetne i nečiste misli; nećete se odavati beznačajnim rečima koje bi ražalostile Onoga koji treba da posveti vaše duše… Oni, koji su posvećeni istinom, su živa preporuka te sile i predstavnici njihovog vaskrslog Gospoda. Hristova religija će pročistiti ukus, posvetiti rasuđivanje, uzdići, pročistiti i oplemeniti dušu, čineći hrišćane sve podobnijima za društvo nebeskih anđela.’ Jeste li to čuli? Neprestano posmatranje Njega nas čini…, kakvima? Efikasnim svedocima za cara i podobnim stanovnicima Carstva. Prijatelji, posmatrajte Jagnje i zadobićete pobedu. Da se pomolimo.

Oče nebeski, mnogo smo Ti zahvalni što možemo hodati po vodi, ako držimo svoje oči uma usmerene na Isusa. Hvala Ti u Njegovo ime. Amin. Hvala vam, prijatelji.

Ako želite, možete listati transkript i čitati tekst dok gledate video. Ako ste prekinuli vaše proučavanje u određenom momentu, a ne znate gde ste stali, jednostavno pritisnite CTRL-F (APPLE-F) i ukucajte nekoliko reči koje ste poslednje čuli, te će vas pretraživač u momentu dovesti do željenog mesta.

0

Your Cart