Select Page

Ova lekcija nije završen u pdf. Želite li nam pomoći? Radimo na ovom projektu. Ова лекција није завршен у пдф. Желите ли нам помоћи? Радимо на овом пројекту.

Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.
Hvala vam što ste ostali. Cenim ovu privilegiju da nastavimo sa našim proučavanjem zakona uzajamnog uticaja. A šta je zakon uzajamnog uticaja? To je dvosmerni uticaj između naših misli i osećanja… A šta su zajedno misli i osećanja? Karakter; … i naših reči i dela. (5T 310.1) Ono što činimo, što izlazi iz nas, ima direktan uticaj na misli i osećanja, koja su i izazvala ove reči i dela. One su utvrđene; one su osnažene i ohrabrene da čine ta dela. To je zakon; i on funkcioniše voleli vi to ili ne, verovali ili ne, a i bez obzira ko ste. Kada god nešto kažete, vi osnažujete misli koje su vas i izazvale da to učinite. Molim vas, razumite to. Svaki put kada nešto učinite, što je na nivou ponašanja, vi ponovo ojačavate impulse misli i želja koje su izazvale to delo; vi ih ponovo osnažujete. One jačaju zbog zakona uzajamnog uticaja.
E sad, iako ovaj zakon važi za svako naše ponašanje, mi ćemo posebno usresrediti ovo naše proučavanje na ponašanje najaktivnijeg uda našeg tela- jezika, na aktivnosti jezika, koje su poznatije kao naše reči. Svima nam je jasno da naše misli i osećanja direktno određuju reči. ‘Usta govore od suviška srca.’ (Mat.12:34) Ali, ono što većina nas ne shvata je, da i naše reči zauzvrat direktno i dramatično utiču na naše misli i osećanja, i to tako što osnažuju šta god su misli i osećanja izjavljivala sa tim rečima. To je princip.
Ono što ćemo pokušati da uradimo je da vidimo prakričnu primenu tog principa. Ono što ćemo pokušati da zapazimo su posebni nalozi iz Pisma, a što se tiče onoga šta bismo trebali da govorimo, a šta ne; i nadam se da ćemo biti još jače motivisani da pazimo na te posebne naloge, kada budemo razumeli principe koji su iza njih. Razlog zašto je veoma važno ne izjavljivati ono što je bezumno ili ono što je pogano je taj, da ako to činimo, a zbog ovog zakona, mi sami sebe činimo još…, kakvim? Još poganijima i još bezumnijima. I kada razumete taj princip, imaćete jaču motivaciju da poštujete one naloge- čini ili ne čini. Hoćete li? Dotle smo stigli, jer nam je ponestalo vremena.
No, želim da sa vama razmotrim još neke posebne naloge, a što se tiče onoga što ne bismo trebali govoriti, a zatim želim da razmotrimo koliko je samo važno da poštujemo taj zakon, ako mislimo da pobedimo svoju prirodu. Ako mislimo da pobedimo svoju…, šta? Prirodu. Da ste blagosloveni, neki od vas imaju da vode zaista izazovnu borbu u ovoj oblasti. Želim da razumete, koliko je samo važno poštovati ovaj zakon uzajamnog uticaja, ako ikada mislite da zadobijete kontrolu nad vašom prirodom. Ovo je tema našeg poslednjeg proučavanja za danas. Ima dosta toga da se pokrije, i trebaćemo da se pomolimo za posebnu efikasnost, a ja ću da probam da požurim; no, vi se pomolite da mi Gospod da tu efikasnost, a i da vama Gospod da sposobnost da razmete ono što proučavamo, a ne samo da razumete, nego i da to cenite i primenite u svoj život. Inače to nam neće biti na blagoslov, a ja iz sveg srca želim da budemo blagosloveni ovog popodneva u proučavanju Božije reči. Stoga hajde da zatražimo od Svetog Duha da nas blagoslovi. Pomolite se za mene, i ja ću se pomoliti za vas.
Oče nebeski, u ime Isusa Hrista, ponovo ti dolazim sa pouzdanjem, radujući se prednosti da pristupim Tvom beskrajno pravednom prestolu. Tako je dobro znati da smo prihvaćeni u Voljenome, i da nas Ti vidiš, ne onakvima kakvi smo sami od sebe, nego onakvima kakvi smo u Isusu, te nas zbog toga slobodno i potpuno prihvataš isto kao i svoga Sina… Čudesne li miliosti. Isuse, hvala Ti što nas predstavljaš pred Ocem. Oče, hvala Ti za ovu priliku da opet proučavamo Tvoju svetu Reč, tokom ovih svetih subotnih časova. Ali Oče, ono što nam je preko potrebno je Sveti Duh, jer inače to neće biti iskustvo koje menja život. To jednostavno ne može biti na blagoslov. Stoga Te molimo, da nas blagosloviš sa Duhom istine, posebno mene dok budem vodio proučavanje Tvoje Reči, ali i svakog pojedinog ovde. Daj nam duhovnu razboritost, koja će nas osposobiti ne samo da ispravno shvatimo Reč istine, nego i da je ispravno cenimo i da se ispravno odnosimo prema njoj, da bismo mogli iskusiti u našim životima tu preobražavajuću silu istine. To je naša želja Oče, želimo da budemo još više nalik na Isusa, nalik na Njega koji je Istina. Učini to mogućim Duhom istine, to je moja molitva u Isusovo ime. Amin.
Gde smo stali? Pomozite mi. Na str.75. Pa, mislim da smo stigli do str.76. Hajdemo na još nešto što nam Pismo posebno zabranjuje da izjavljujemo. Prvo što smo shvatili da nam je zabranjeno da izjavljujemo, je sve ono što je pogano i sve što je bezumno. Shvatite sada sa mnom, da nam je zabranjeno da izjavljujemo bilo šta drugo osim istine, koja je jednostavno i jasno izrečena. Zabranjeno nam je da izjavljujemo bilo šta drugo osim jednostavno i jasno izrečene istine. To je jako važno; razumite to. U Mat.5:37, Isus to ovako kaže: Naka vaše da bude da, i vaše ne, ne. A što je više od toga, od zlog je.’ Neka vaše da bude da, i vaše ne, ne. Drugim rečima, govorite samo ono što mislite i mislite ono što govorite. Molim vas znajte, ili je ‘da, da’, ili je ‘ne, ne’, ali nikako ne i ‘da, ne’.
Da li smo mi skloni da dajemo takve ‘da, ne’ odgovore? Jesmo. A šta je ‘da, ne’ odgovor? Pa, to je dovoljno istine da uverimo sebe da govorimo istinu, ali i dovoljno neistine da se izvučemo iz neprijatne situacije. To je mešavina istine i laži. A dragi prijatelji, to je od onog zlog. Pratite li ovo? Vidite, đavo je majtor da pomeša istinu i laž. U tome se specijalizovao. Kada god tako nešto praktikujemo, mi govorimo ono što je sotonsko- mešavina istine i zablude. Molim vas, budite oprezni sa takvim ‘da, ne’ odgovorima. Govorite istinu i samo istinu, čak i ako će vas to nešto koštati. Takođe je zabranjeno bilo šta osim jasne objave i izražavanja istine.
Mi smo skloni da ulepšavamo naše priče i iskaze, zar ne? A to se zove preuveličavanje… da ih začinimo sa nekim dodatcima, da bi bilo senzacionalnije. Znate vi o čemu govorim. Dragi prijatelji, ova zapovest to zabranjuje. A ima još nešto šta smo skloni da činimo, a to je da ulepšavamo svoju priču sa dodatnim, besmislenim izrazima, za koje mislimo da su potrebne da bi sve to bilo upečatljivije. A zapovest takođe i to zabranjuje. Čujte: Vaspitanje’ str.236: ‘Božija Reč takođe osuđuje upotrebu onih besmislenih fraza prostota koje se graniče sa pristojnošću. Takođe osuđuje prevarne dodatke, izbegavanje istine, preuveličavanje, netačno iznošenje u trgovini, a što je aktuelno u društvu i poslovnom svetu. Neka vaše da bude da, i ne, ne, a što je više od toga, od onog zlog je.’ Vidite li šta to zabranjuje? Zabranjuje i više od onoga što smo pre toga shvatili čitajući samo taj stih. Osuđuje i zabranjuje upotrebu…, čega? Besmislenih fraza i prostota koje se graniče sa pristojnošću, prevarnih dodataka, izbegavanje istine i preuveličavanje u trgovini.
Kada pokušavate da prodate auto, kojeg vam je već dosta, zbog svih tih stvari koje su pošle naopako, kako ćete ga predstaviti potencijalnom kupcu? Vidite, to su stvari o kojima pričamo. Da li ćete mu kazati šta nije u redu sa autom? Ili ćete predstaviti nerealnu sliku, da biste ga naveli da ga kupi? O takvim stvarima govorimo.
Ali, ono na šta želim da vam skrenem pažnju, da je prva stvar koju Božija Reč osuđuje upotreba besmislenih fraza i prostota koje se graniče sa pristojnošću. Da ste blagosloveni, ovo mi je na srcu; molim vas, čujte me. Mi smo nekad bili narod koji nije upotrebljavao vulgarnost, ali kao što znate to se promenilo. A promenilo se veoma lagano i postupno. Kako se to desilo? Desilo se upotrebom besmislenih fraza koje se graniče sa pristojnošću, a koje su nas omekšale i učinile nas ležernima, sve dok neko od nas nije počeo sa nepristojnošću. Šta su to besmislene fraze koje se graniče sa pristojnošću? Nije mi prijatno da to ilustrujem, ali ću ipak to učiniti, jer me morate razumeti. Besmislena fraza koja se graniči sa pristojnošću je onaj izraz- ‘Dži’. Dži’. Pogledajte u rečnik; koja je definicija: Eufemistička skraćenica za Isusa’; eto šta je ‘Dži’. Eufemistička skraćenica za…, koga? Za Isusa. To ćete naći u rečniku.
A šta znači reč ‘eufemistički’? To je reč koji ljudi koriste umesto nekog neprikladnog termina.
Jeste li zapazili da često u društvu čujete to ‘dži’, pa je to onda evoluiralo u ‘džiz’, a sada je već…, kako? Sada je ‘Džizs’ tj. Isus. Čujete to; a kada ja to čujem zaboli me u duši. I postepeno, koristeći tu graničnu nepristojnot, sotona nas je doveo do potpune vulgarnosti. Sledeći primer: ‘Goš’ i ‘Goli’. Da vidimo i to u rečniku. Eufemistička varijanta za Boga. Evo još jednog: ‘O moje reči’. A ‘u početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč…’ (Jov.1:1) ‘… i Reč postade telo.’ (Jov.1:14) Kada kažete- ‘O moja reč’, čije to ime spominjete? Znajte da je to Isusovo ime. O moja dobroto.’ Ko je jedini dobar? Samo je Bog dobar. (Mat.19:17) Ako vi imate iole dobrote, ona je od Boga. I pre nego što me na brzinu proglasite fanatikom i veoma radikalnim, molim vas shvatite da kada god anđeli imaju Božije ime na usnama…, šta to oni čine? Oni sakriju svoja lica i poklone Mu se sa krajnjim poštovanjem. (Ed 243.5) Prijatelji, ovde sam da vam kažem, da ako mislimo provesti večnost u takvom društvu, moraćemo da izgradimo takvo poštovanje prema Božijem imenu. Čuje, li ‘amin’? A to je i jedna od deset zapovesti. (2.Moj.20:7) To nije nešto što je slučajno tu. Veoma je važno imati poštovanje prema Božijem imenu. Molim vas dobro razmislite o ovom. Zatražite od njega da vam pomogne da vidite te besmislene fraze kojima se služite, a koje su na granici pristojnosti, i Hristu za ljubav, počnite da ih iskorenjujete. Molim vas, počnite da ih iskorenjujete, a to radeći vi ćete sebi mnogo pomoći u negovanju dubokog poštovanja prema Svetom Bogu celog univerzuma.
Pronaći ćete obnovljenu osetljivost za poštovanje Boga, koja će uticati na vaše ponašanje dok ulazite u Njegov dom. Čujem li ‘amin’? Vidite, sve je blisko povezano; jedan od razloga zašto smo postali tako neobazrivi, a što se tiče svog ponašanja u Božijem domu, je taj što smo postali takvi da ne poštujemo Božije ime. A to je blisko povezano. Mudrima je dovoljno samo reći.
Šta nam je još zabranjeno da izgovaramo? Titu 3:2. Dragi prijatelji, zabranjeno nam je da govorimo zlo o bilo kome. Jeste li čuli, šta sam rekao? Hajde da pročitamo: ‘… ni o kom da ne govore zlo.’ I koga sve to pokriva? Svakoga. ‘… ni o kom da ne govore zlo, neka budu mirni, i svaku krotost da pokazuju svim ljudima.’ Vidite, ovde nam je zabranjeno da tražimo tuđe greške, da kritikujemo i zlo govorimo o drugima, da ogovaramo… Sve je to ovde zabranjeno. Slažete li se sa ovim? Prijatelji, moram vam reći da je to ozbiljan problem među nama kao narodom; kritikovanje, traženje tuđih grešaka, ogovaranje… a to je neizbežno tako, ako imamo samopravedno, legalističko iskustvo. Zašto? Zato što oni koji su samopravedni moraju drugima da ruše ugled, da bi sebe uzdigli. I uvek je zbog toga, tamo gde je prisutna samopravednost, prisutan i duh kritikovanja i traženja grešaka kod drugih. Jer ako želite da sebe ubedite da ste pravedni, moraćete to da učiniti tako, što ćete pokazivati prstom na sve one koji se ne ponašaju ni blizu tako dobro kao vi. Vi prosto morate da se usresredite na njihove probleme i da ih otkrivate.
A ako dođete pred krst, razumete i primite beskonačno milostivu meru oproštenja u Hristovoj krvi, i da ste prihvaćeni ne na osnovu onoga što ste vi sami, nego na osnovu onoga šta ste u Hristu, i vi ćete isto tako nuditi svima oproštenje i prihvatanje. Čujem li ‘amin’? Bićete veoma strpljivi sa njima, jer znate da je Bog bio veoma strpljiv sa vama. Vidite, mi ćemo neizbežno postupati prema drugima, onako kako mislimo da Bog postupa prema nama. Ako mislimo da nas Bog ne prihvata, ne prihvata naše ponašanje jer nije po Njegovom standardu, onda ni mi nećemo prihvatati druge, osim ako se ne ponašaju po našim standardima. Ali, ako shvatimo da nam Bog milostivo poklanja savršeno ponašanje svoga Sina, i da nas na osnovu toga prihvata, te nas u ljubavi i strpljenju uči kako da se ponašamo sve više kao On, i mi ćemo ponuditi drugima isti dar prihvatanja, te ćemo ih strpljivo poučavati kako da žive hristoliki život. Kritikovanje i traženje tuđih grešaka je prokletstvo i nesreća za ovu našu voljenu crkvu. Preklinjem vas, da ako ste umešani u tako nešto, da Božijom blagodaću prestanete. Blagodaću Božijom, prekinite sa tim. Biblijski komentar’ tom 5, str.1093: Prestanite da se zadržavate na tuđim manama. Neka vaš jezik bude posvećen Bogu. Uzdržite se da govorite bilo šta što može umanjiti tuđi uticaj; jer prepuštanjem rečima kritike, vi hulite na Božije sveto ime, isto kao i da psujete…’ Vi znate, i ja znam, mnoštvo samopravednih adventista, koji zapravo nikada ne bi uzeli uzalud Božije ime. Oni ne bi da psuju, ali svakodnevno hule na Božije ime, tako što kritikuju i nalaze greške kod drugih.
Kako to? Pa dragi prijatelji, ako mi tvrdimo da smo hrišćani, a kritikujemo i tražimo tuđe greške, šta na taj način govorimo o Bogu? A ko je opadač braće? Sotona. (Otk.12:10) Ako vi i ja tvrdimo da smo hrišćani, a ispostavi se da smo opadači braće, šta to mi govorimo o Hristu? Da je On opadač braće. Mi predstavljamo Hrista, kada nosimo Njegovo ime. Čujem li ‘amin’? Nemojte uzimati Njegovo ime uzalud, a ja tu ne govorim o psovanju; govorim da tvrdimo da smo hrišćani, dok smo i opadači braće. I to je uzimanje Njegovog imena uzalud. Čujete li šta vam kažem, dragi prijatelji??
From Sermons and Talks (Izvodi iz propovedi i govora), str.367: Mogu nam se desiti greške, i možda ćemo morati opomenuti jedni druge.’ (Rim.15:14) Možda ćemo morati da…, šta? Opominjemo jedni druge. Da li postoji razlika između opomenuti brata ili sestru sa ljubavlju i traženja tuđih mana i kritikovanja nekog ko nije prisutan? Postoji velika razlika. Jedno je način kako bi se Hrist postavio prema greškama, a drugo je način kako bi se sotona postavio prema greškama. Mogu nam se desiti greške, i možda ćemo morati opomenuti jedni druge. Ali, u crkve je ušao… duh svađanja, ogovaranja, traženja tuđih mana, što pokazuje da niste obraćeni. Izjavljuju se reči koje hrišćani nikada ne bi trebali da izgovaraju. Braćo i sestre, kada nemate ništa pametno o čemu bi pričali, i kada se setite tuđih mana, znajte da je ćutanje zlato.’ Čujem li ‘amin’? Ni o kom ne govorite zlo.’ (Titu 3:2) Ako ne možete reći ništa dobro o nekome, molim vas, nemojte onda ništa ni govoriti.
I to ne samo da biste izbegli da ne naudite nekom sa onim što kažete, nego molim vas shvatite, da treba da izbegnete i da ne naudite sebi sa onim što govorite, i to zbog zakona uzajamnog uticaja. Ako kritikujete i tražite tuđe mane, po koja dva principa i vi sami u sebi ubrzano izgrađujete te iste mane? Pre svega na čega ste fokusirani? Pa, na njihove probleme, a posmatranjem se…, šta? Menjate. I drugo, po zakonu uzajamnog uticaja, šta činite pričajući o tim problemima? Vi ih osnažujete i ohrabrujete u vama samima. Kritikovanje i traženje tuđih mana je najbolji način da sami u sebi izgradite sve te mane na koje ste fokusirani i o kojima govorite! Oprostite mi što sam se previše zadržao na ovome, ali prijatelji, mi sami sebi činimo veliku štetu kritikovanjem i traženjem tuđih mana. I zbog ovoga smo toliko toga upropastili u svojim domaćim i svojim crkvenim porodicama. Nek nam Bog pomogne da se promenimo. Amin?
Ministry of Healing (Služba iscelenja), str.492. Evo izjave koju treba da zapišete na posebnoj cedulji, i da je magnetom stavite na frižider. Ili da je stavite na ogledalo da je vidite i da je čitate svaki dan. Čujte je! To je rešenje problema kritikovanja i traženja tuđih mana, a što je prava kuga među nama kao narodom. Evo je! Služba iscelenja’ str.492: Negujte naviku da govorite dobro o drugima.’ Čujem li ‘amin’? ‘Negujte naviku da…’, šta? ‘… govorite dobro o drugima. Zadržavajte se na dobrim osobinama onih sa kojima ste u kontaktu…’ Pauza. Ako mislite govoriti pozitivne stvari o drugima, vi morate da…, šta? Da se zadržavate na njima. Usta govore od suviška srca.’ (Mat.12:34) Gledajte u dobre osobine, zadržavajte se na njima, a zatim ćete moći i…, šta? Govoriti o njima. Nazad na izjavu: Negujte naviku da govorite dobro o drugima. Zadržavajte se na dobrim osobinama onih sa kojima ste u kontaktu, a što je manje moguće primećujte njihove mane i greške.’ Čujem li ‘amin’? Kad ste u iskušenju da se požalite na to šta je neko rekao ili uradio, pohvalite nešto u karakteru te osobe.’
Prijatelji, ako bismo to činili, možete li zamisliti koliko bi mira i sklada i sreće bilo u našim domovima i crkvama? Možete li to zamisliti? Nek nam Bog pomogne da radije upotrebimo, nego da zloupotrebimo ovaj zakon. Amin? Jer ako gledate vrline u drugima, šta to onda posmatrate? Pa vrline; i ako govorite o tim vrlinama, po ta ista dva principa, koji su protiv vas ako kritikujete i tražite tuđe mane, onda će vam one biti…, šta? Blagoslov i prednost, jer posmatrate ono pozitivno i govorite o pozitivnom; i ne samo da širite mir i radost, nego i pomažete sebi u izgradnji hristolikih vrlina. Vidite li kao to funkcioniše? Hoćete li mi odgovoriti? Razumete li šta ovde pokušavam da objasnim? U redu, idemo sada brzo dalje.
Kako se ovaj zakon uzajamnog uticaja primenjuje na nadvladavanje svoje prirode? Primenjuje se veoma direktno. Molim vas razumite ovo. Molim vas razumite ovo. Jak.1:19,20: Zato, ljubazna moja braćo, neka svaki čovek bude…’, šta? … brz da čuje, a spor da govori i spor da se gnevi; jer čovečiji gnev ne čini pravde Božije.’ A šta čovekov gnev čini? Pa, još više čovečijeg gneva. To vas čini sve više i više ljutim i besnim. Ali, molim vas zapazite, pre nego nam je rečeno da budemo spori na gnev, rečeno nam je da…, šta? Budemo spori da govorimo. A da li je to značajno? To je duboko značajno. To je duboko značajno. Dragi prijatelji, jedini način da možemo biti spori na gnev, je da naučimo da budemo spori da govorimo. Ustvari, jedini način da se uzdržimo da ne budemo gnevni je da naučimo da ne izražavamo bilo koje gnevljive reči, i to zbog ovog zakona uzajamnog uticaja. A uzgred, šta je prvo? Biti brz čuti. Znate, toliko mnogo puta mi smo gnevni jednostavno zato što nismo zaista razumeli šta je uključeno u datu situaciju. Ako jednostavno ne dozvolimo sebi da reagujemo impulsivno, ako uzmemo vreme da prikupimo sve činjenice, mi se najverovatnije ni ne bismo razgnevili. Budite brzi čuti, ali spori govoriti, i ako ste spori govoriti, bićete i spori da se gnevite.
E sad, Prič.15:18…; ne, Child Guidance (Vaspitanje dece), str.95: ‘Govorenje gnevnih reči je kao kremen, udarni kremen; koji odjenom pali gnevna osećanja.’ A šta čini govorenje gnevljivih reči? To pali gnevljiva osećanja. E sad, nagađam da mnogi od vas misle da to pali gnevljiva osećanja u drugima. Je li tako? Tipično je da tako mislimo. Ali, po zakonu uzajamnog uticaja, ako govorimo gnevljive reči, u kome ćete zapaliti i više gnevljivih osećanja? Da ste blagosloveni, u sebi samima! Ako govorite gnevne reči, po zakonu uzajamnog uticaja, vi ćete učiniti sebe još gnevljivijim. I upravo se ovde mi gubimo, kada je reč o kontrolisanju svoje prirode. Jeste li čuli, šta sam rekao? Upravo ovde gubimo bitku, kada je reč o kontroli sopstvene prirode. Gubimno bitku kada dozvoljavamo jeziku da izrazimo svoja gnevljiva osećanja; i odmah ih vi izražavate i tako ih i ojačavate. Zatim ih i još više izražavate, a čineći to vi ih…, šta? Još više ojačavate, sve dok ne uđete u začarani krug i potpuno ne izgubite kontrolu.
Adventist Home (Adventistički dom), str.437: Mi moramo potčiniti svoju naglu prirodu i kontrolisati svoje reči.’ Molim vas zapazite, šta je ovde povezano. Potčiniti naglu narav i…, šta još? Kontrolisati svoje reči, i to je nerazdvojivo, a vi ćete to videti sve iznova u nastavku našeg proučavanja. ‘Mi moramo potčiniti svoju naglu prirodu i kontrolisati svoje reči, i tako ćete zadobiti velike pobede. Osim ako ne kontrolišemo svoje reči i…, šta? … i svoju narav…’, evo ih opet zajedno, ‘… mi smo robovi sotone.’ Dragi prijatelji, ako ne kontroliše svoju narav, molim vas shvatite tu zastrašujuću situaciju i to stanje u kojem ste. Osim ako ne kontrolišete svoje reči i svoju narav, mi smo robovi sotone.’ Čitamo dalje: ‘Mi smo mu pokorni. On nas vodi zarobljene. Sve neprijatne, nestrpljive i uzrujane reči su žrtve prinešene njegovom sotonskom veličanstvu. To su skupe žrtve skluplje nego bilo koja žrtva koju možemo da prinesemo Bogu; jer to uništava mir i radost cele porodice, uništava i zdravlje i na kraju uzrokuje gubitak večnog života sreće.’ Dragi prijatelji, molim vas, shvatite da ako imate problem sa svojom naravi, vi morate, da Božijom blagodaću, zadobijete pobedu nad tim. A kako?
‘Svedočanstva,’ tom 2, str.78: Imate nepokornu narav, i ne kontrolišete svoj jezik.’ Šta vidite ovde da je zajedno? Ta dva. Nedostatak samokontrole je bio velika rana za vas i vašu porodicu. Radost, tišina i mir su boravili u vašem prisustvu samo kratak period vremena. Ako se nešto suprotstavi vašoj volji, vi se lako iznervirate, te tada govorite i reagujete kao da vas je sam demon opseo. Anđeli se okreću od takve scene razdora, gde se razmenjuju gnevljive reči. Mnogo puta ste oterali dragocene, nebeske anđele iz svoje porodice, tako što ste se prepuštali strastima.’ Želim da podelim ovu izjavu sa vama, jer želim da vidite dragi prijatelji, koliko je samo štetan nastup besa naravi. Ekstremno je štetan, ne samo po zdravlje i blagostanje onih koji žive sa vama, nego je posebno štetan vašem sopstvenom zdravlju i blagostanju. Molim vas razumite, da vas to neće sprečiti samo da uživate u životu ovde, nego će vas sprečiti i da uživate u onom večnom životu. Bilten Generalne konferencije’ 1903, str.89: Zapamtite, ako govorite prekorne reči nekom bratu ili sestri, ili članu porodice, vi biste govorili te iste reči i na Nebu, kada bi vam tamo bilo dopušteno da uđete. Ali vam neće biti dopušteno, osim ako se ne promenite.’ Ovo je poprilično jasno. Vidite, ‘bez svetosti niko neće videti Boga.’ (Jev.12:14) Bog nikoga neće povesti na Nebo, a ko nije u potpunosti zadobio pobedu nad svojom prirodom, jer bi takav ugrozio sreću koja vlada na Nebu. Čujete li šta vam govorim?
U redu, a kako onda mi možemo uspostaviti kontrolu nad svojom prirodom? To je borba, intenzivna borba; ali dragi prijatelji, dok učimo da se borimo i pobeđujemo u sili Isusa Hrista, to je borba koja nam donosi dragocena iskustva. Prič.16:32: ‘Bolji je spor na gnev nego junak, i gospodar svog srca je bolji od onoga ko uzme grad.’ Vidite, potrebna je velika borba da se zauzme grad, ali onaj ko savlada svoju narav je čak i veći od onoga ko je zauzeo grad. To je ono što nam mudrac ovde govori. Znate, neki od vas, da ste blagosloveni, imaju pred sobom posebno izazovnu bitku, veoma tešku bitku koju treba da dobiju, a zbog svog nasleđa. Narav je najčešće dobijena kao nasleđe. ‘Pohodiću otačke grehe na deci do treće i četvrte generacije.’ (2.Moj.20:5) Teško mi je zbog vas koji ste nasledili potpunu nekontrolisanost vaše naravi. Vi imate intenzivniju bitku pred vama nego drugi. Ali, želim da vas ohrabrim, da bez obzira na vaše nasledne sklonosti u toj oblasti, Hristova blagodat je dovoljna da vas osposobi da pobedite. (2.Kor.12:9) Imaćete intenzivniju borbu pred sobom, nego oni koji u toj oblasti nemaju takvo nasleđe.
Postoje mnogi ljudi koji se bore i pobeđuju u ovoj bitci, a da većina od nas uopšte nije svesna kakvi intenzivni, ljubavlju motivisani i Duhom osnaženi, napori su potrebni da se zadobije i zadrži pobeda, ali vam kažem, da Bog to zna; Bog zna. Čujte ovu izvanrednu izjavu; ‘Adventistička porodica’ str.443: ‘Bog gleda na svaku tajnu stvar u životu. Neki vode neprekidnu borbu da bi se mogli kontrolisati. Oni se svakodnevno, tiho i uz molitvu bore protiv grubog govora i grube naravi. Ti napori mogu da nikada ne budu cenjeni od drugih ljudi; da ih nikada nijedna ljudska usta ne pohvale, što zadržavaju grube reči da ih ne izgovore. Svet nikada neće videti te pobede, a i kada bi mogao, samo bi prezreli te pobednike. Ali, u nebeskim izveštajima oni su zapisani kao pobednici. Postoji Jedan koji je svedok svake tajne borbe i svake tihe pobede, i On kaže- ‘Onaj ko je spor na gnev, je bolji od junaka; i onaj ko vlada svojim duhom je bolji od onoga ko osvoji grad.” (Prič.16:32)
Dragi prijatelji, želim da se vratimo nazad na nešto iz ove izjave, što nam daje tajnu pobede nad svojom prirodom. Jeste li to primetili? ‘Oni možda i neće dobiti pohvalu od ljudi, što zadržavaju grube reči da ih ne izgovore.’ Ovde imate tajnu pobede. Zadržavanje…, čega? … grubih reči, da ne budu izgovorene. Prijatelji, šta je tajna kontrole svoje naravi? To je kontrola nad jezikom. Šta? Kontrola jezika.
Znate, Isus je naš primer u svemu, zar ne? Da li je Isus imao ljudsku prirodu? Jeste. Da li je imao sposobnost da se, kao čovek, razgnevi zbog načina na koji je tretiran? Da li je imao tu sposobnost? Naravno da je imao. Da li je On morao proći kroz iritirajuće i teške okolnosti i iskustva u svom životu? Da li je? Jeste, i to kao što niko od nas nije prošao, i hvala Bogu, niti će morati ikada da prođe. Razmotrite te strašno teške i iritirajuće okolnosti poslednjih časova Njegovog ovozamaljskog života. Znate, dok razmišljam o Hristu koji beše pod tim strašno teškim okolnostima, uvek sam zapanjen kako je On mogao kontrolisati svoja osećanja. Zapanjen! Nisam mogao razumeti kako je On to mogao, sve dok mi konačno Gospod nije otkrio Njegovu tajnu. Znate li koja je to Njegova tajna? Nalazimo je u Isa.53:7. Evo je: ‘Bio je mučen i zlostavljan, ali…’, šta? … ne otvori usta svojih; kao jagnje na klanje bi vođen, i kao nema ovca pred onim koji je striže, ne otvori usta svojih.’ E sad, šta nam je to Isaija tri puta rekao? Da Isus nije rekao ni reči. Dva puta je upotrebio isti izraz- Ne otvori usta svojih’, a između toga…, šta je rekao? On beše nem. Prijatelji, kada Pismo ponavlja nešto, to je zato što je to veoma važno. Zabeležite to. Kada Pismo nešto ponavlja, to je zato što je to veoma važno, i eto ovde Pismo tri puta ponavlja da Isus nije rekao ni reč. I evo ovde imate tajnu Njegove pobede, i to pod neverovatno iritirajućim i teškim okolnostima, On nije otvorio usta. Slažete li se svi sa ovim?
‘Znaci vremena’ 18. februar 1903: Kao što je sotona doživeo potpuni poraz u svom pokušaju da navede Hrista na greh, tako će isto proći i sa nama, ako budemo delovali razumno.’ A šta je uključeno u to da delujemo razumno? Slušajte pažljivo: ‘Hajde da čvrsto odlučimo…’ Hajde da…, šta? ‘… čvrsto odlučimo.’ A kako da čvrsto odlučite? Da donesete odluku svojom voljom. Kada nas neprijatelj kuša da naprasno reagujemo, osećajući da smo nepravedno tretitani ili da smo neshvaćeni, hajde da čvrsto odlučimo da ni ne otvorimo usta.’ Čujem li ‘amin’? Kada bismo odgovorili na to makar jednom rečju, neprijatelj bi gotovo bio siguran da je zadobio pobedu. Moramo naučiti tu lekciju da oćutimo. Zauzdavajući jezik, mogli bismo pobediti u svakom kušanju strpljenja, kroz koji smo pozvani da prođemo. Čujem li ‘amin’? Eto tu je ta tajna. To je tajna. Kako možemo da uspešno prođemo svako iskušenje, koje testira naše strpljenje? Naš jezik mora biti…, šta? Zauzdan. Moramo naučiti kako da začepimo gubicu. Amin? Ujedite se za jezik, ili bilo šta drugo. Nemojte izustiti ni reč kada su vam osećanja uznemirena, jer onog momenta kada izrazite svoja uznemirena osećanja, šta to po zakonu činite? Vi ih ojačavate, te gubite kontrolu. Samo jedna reč! I to je sve što treba da učinite; samo jedna reč! I tada gubite kontrolu. Mi možemo kontrolisati jezik, ali samo u Isusovoj sili.
I zato, a posebno ako imamo iskušenja u toj oblasti gubljenja strpljenja, moramo učiniti našom, onu Davidovu molitvu. Psa.141:3: ‘Postavi, Gospode, stražu kod mojih usta; čuvaj vrata usta mojih.’ Dragi prijatelji, ako vodite borbu sa svojom prirodom, molim vas shvatite, da morate da naučite da ne izgovarate ni jednu reč pod provokantnim i iritirajućim okolnostima; a znajte da to možete učiniti samo ako se molite ovom molitvom: Postavi, Gospode, stražu kod mojih usta; čuvaj vrata usta mojih.’ (Psal.141:3) Molim vas znajte takođe, da je najbolji način da kontrolišete ono što vam izlazi iz usta taj, da vladate onim što se zbiva u srcu. Usta govore od suviška srca. (Mat.12:34) Stoga, ne samo da tražite od Boga da postavi stražu na vaša usta, nego Ga zamolite i da vam pomogne da upravljate vašim mislima i osećanjima, da ih pokorite Njemu (2.Kor.10:5); i tu se sad uklapa sledeći stih; Isa.26:3: Ko se Tebe drži, čuvaš ga jednako u miru, jer on…’, šta? ‘… veruje u Tebe.’ On veruje u Tebe. Vidite, želim da vas izazovem dragi prijatelji, da verujete Gospodu, i da znate da vas On može održati da ne padnete (Juda 1:24), i da On neće dozvoliti da budete kušani više nego što možete podneti, i da će vam u iskušenju obezbediti izlaz. (1.Kor.10:13) Kada ste u okolnostima koje vas iritiraju, verujte Njemu.
I znajte da će vas On osposobiti da to nadvladate, a i da vas nauči da prepoznajete iskušenja kao blagoslov. (ST 21. avgust 1893) Jeste li to čuli? Da vas nauči…, šta da prepoznajete? Blagoslov u iskušenju, dok se susrećete sa njim i pobeđujete ga u Njegovoj sili. Sećate se našeg proučavanja o iskušenju u Jakovu? (Lekcija 28, str.2) On je rekao- ‘Blago čoveku koji pretrpi…’, šta? ‘… pretrpi napast’, pretrpi kušanje. (Jak.1:12) Zato, molim vas, naučite da zahvaljujete Bogu za te iritirajuće oklonosti, jer vam one daju priliku da naučite da vladate svojom prirodom. (GW92 133.2) Zahvalite Mu, što u Njegovoj sili možete pretvoriti takvo iskustvo u blagoslov, učeći da Njegov mir natprirodno vlada vašim osećanjima, i da Njegova sila natprirodno vlada vašim jezikom, a Njegovim mirom i Njegovom silom vi možete kontrolisati svoju prirodu. Slažete li se sa mnom? Vi možete i morate kontrolisati svoju narav, dragi prijatelji. Odražavati Hrista’ str.293: Čovek ne može u svojoj sili da vlada svojim duhom. Ali, kroz Hrista on može da stekne samokontrolu. U Njegovoj sili on može dovesti svoje misli i reči u pokornost Božijoj volji. Hristova religija dovodi emocije pod kontrolu razuma, a i disciplinuje jezik. Pod tim uticajem nagla narav je pokorena, a srce je ispunjeno strpljenjem i nežnošću. A to je pobeda nad iskušenjem. Čujem li ‘amin’? Dragi prijatelji, vi možete imati pobedu.
Sarađujte sa mnom; želim da vam dam ‘M.O.’ kako da se izborite sa gnevljivim i iritirajućim emocijama. Šta je ‘M.O.’? Ili na latinskom- ‘modus operandi. To znači model ili metod delovanja. Evo ga metod delovanja, i on funkcioniše jer je on primena ovog zakona uzajamnog uticaja. Molim vas zapazite. Kada shvatite da su vam se uzbudila osećanja, zbog neke iritirajuće okolnosti u koju ste uključeni, šta bi bilo idealno da uradite? Zar ne biste trebali odmah da odbacite ta osećanja i zavapite Bogu, da vam da mir koji prevazilazi svaki razum? (Fil.4:7) Verujte Mu i Njegovim obećanjima. Ko se Tebe drži, čuvaš ga jednako u miru, jer se uzda u Tebe.’ (Isa.26:3) To je ideal. Ali, ako to ne uradite, i shvatite da su vam osećanja jako uznemirena, onda vas molim, čujte metod delovanja:
Broj jedan: nemojte izražavati osećanja. Pod jedan je šta? Nemojte ih izražavati. Ne izgovarajte ni jednu reč, jer ako to učinite, šta će da se desi? Vi ćete izgubiti kontrolu. Po zakonu uzajamnog uticaja, ta osećanja će biti ojačana i ohrabrena i vi ćete izgubiti kontrolu. I zato ih nemojte izražavati. Pod jedan: nemojte ih izražavati.
Ali, pod dva: nemojte ih samo potiskivati. Nemojte ih samo…, šta? … potiskivati. Da, ugrizite se za jezik, ali ako je to sve što činite, ako samo odbijate da ih izrazite, ako samo potiskujete, šta će se pre ili kasnije desiti? Hajde recite mi. Samo će se sve više povećavati pritisak, sve dok iznenada ne pukne i narav će se pokazati na zastrašujući način. Pratite li ovo? Vi biste mogli reći- ‘Čekaj malo, koja je opcija ako već ne treba da izražavamo, a ni da potiskujemo?’ Da, potiskujet, ali nemojte samo to.
Koji je treći korak? Ispovedite ih. Čujem li ‘amin’? Ispovedite. Neko bi mogao reći- Čekaj malo, ja nemam šta da ispovedim; pa nisam još ništa rekao.’ Ako tako reagujete, to je zato što niste proučavali sa nama ove sedmice. Sećate se dragi prijatelji, kada se prepuštamo ili dozvoljavamo pogrešnim mislima ili osećanjima da se zadrže u umu, mi smo…, šta? Mi smo sagrešili, i imamo embrion greha u utrobi svoga uma, da upotrebimo analogiju, kojom smo se poslužili kada smo razmatrali one stihove iz Jakova. (Lekcija 29, str.3) Stoga, ako su pogrešna osećanja probila odbrambeni štit, taj prvi i idealni štit trenutnog odbijanja posvećenom voljom, te ako im se pepustimo i dozvolimo im da ostanu i da budu ojačani u našem umu, dragi prijatelji, prepoznajmo da imamo šta da ispovedimo. Mi smo već sagrešili. Isus je to jasno izneo, a mi smo to već obradili, i nemamo vremena da to ponavljamo. To nalazimo u Mat.5:22. Dozvolite da vam to na brzinu pročitam iz ovog novog i zanimljivog prevoda. A ja vam kažem, ako ste gnevni na nekoga, vi ste predmet suda!’ Vidite, izostavili su tu malu stvar o kojoj smo ranije govorili. Znajte, da ako ste gnevni na nekoga, vi ste predmet suda. (Mat.5:22) Isus je govorio o zakonu- ‘Ne ubi’ (2.Moj.20:13), i On je jasno izneo da se krši zakon samo ako ste…, šta? Gnevljivi. Dakle, ako samo imate osećanje gneva, vi ste prekršili zakon i imate šta da priznate.
Evo još jedne izjave. Child Guidance (Vaspitanje dece), str.95. No, hajdemo prvo na 1.Jov.3:15: ‘Ko god mrzi na brata, taj je…’, šta? ‘… ubica.’ Ne morate povući obarač ili zariti nož. Pa čak ni da ga udarite. Ne morate ni da ga opsujete. Ako ga samo mrzite, vi ste krivi, i morate da…, šta? Priznate. Vaspitanje dece’ str.95: ‘Nikada ne treba da izgubimo kontrolu nad sobom. Imajmo uvek pred nama savršeni Uzor. Greh je govoriti nestrpljivo i uzrujano, ili osećati gnev pa čak i dok ne govorimo.’ To je biblijski. Greh je…, šta? Osećati gnev, čak i ako ne govorimo. Te, ako ste sposobni da se ujedete za jezik i da ne iskažete osećanja, to ne znači da niste sagrešili. Pratite li ovo? A ako ih iskažete, vaš greh se povećava. Zato je Isus rekao- Ko se god gnevi na brata svoga, kriv je. Ko god kaže…’ Kako je to u novom prevodu- Ako nazovete nekoga idiotom, u opasnosti ste da budete izvedeni pred visoki savet. I ako opsujete nekoga, u opasnosti ste od ognja paklenog.’ (Mat.5:22 NLT) Vidite, što jače i otvorenije izražavamo gnev, postajemo sve više krivi. Ali, mi imamo krivicu greha, čak i ako imamo samo osećanje gneva u svom srcu. Pratite li? Važno je to da shvatimo, dragi prijatelji, jer mi ne možemo biti oslobođeni gneva, osim ako ga kao greh ne ispovedimo i ne primimo oproštenje za to. Čujete li šta vam kažem? I stoga ne smemo ni da se usudimo da samo potiskujemo. Moramo to i priznati. I šta će tada Bog učiniti? Ako ispovedimo svoje grehe, On je veran i pravedan da nam oprosti, i da nas očisti od svakog bezakonja.’ (1.Jov.1:9) To vam je, dragi prijatelji, bezbedno pročišćenje. To je…, šta? Bezbedno pročišćenje. Vi to možete izneti Gospodu u molitvi, i primiti oproštenje.
Postoji i pročišćenje koje nije bezbedno, a to je da dopustimo gnevu da se ispolji u besu, a čineći to najverovatnije ćete ga ponovo ojačati. Molim vas, nemojte ga izražavati, niti samo potiskivati, nego ga…, šta? Priznajte. Priznajte ga onoliko koliko vam je poznat, i nastavite u poniznom duhu. Evo je prelepa izjava koju moram da podelim sa vama. ‘Pregled i glasnik’ 16. dec. 1884: Ako je bilo teškoća, braćo i sestre…’ Ako je bilo teškoća, braćo i sestre, ako je postojalo zavisti, inata, gorčine, zlih nagađanja, ispovedite te stvari, ali ne samo to, nego idite i lično do svoga brata ili sestre. Budite određeni. I ako ste vi pogrešili u jednoj stvari, a oni u dvadeset, priznajte tu jednu stvar, kao da ste vi glavni krivac. Uzmite ih za ruku, dozvolite da vam srce omekša pod uticajem Božijeg Duha i kažite- ‘Hoćeš li mi oprostiti? Moja osećana prema tebi nisu bila ispravna. Želim da popravim svaku grešku, da ništa protiv mene ne može ostati zapisano u nebeskim knjigama. Moram tamo imati čist zapis.’ (Otk.20:12) Voleo bih ovo protumačiti, ali nemamo vremena. Draga braćo i sestre, koji je metod delovanja? Ne izražavajte; niti samo potiskujte. Priznajte i tada, šta?
Procenite. Tada procenite, ali ne pre toga. Proceniti situaciju. Prodiskutujte to sa osobom sa kojom imate problem. Naučite iz vaše greške, da je ne bi ponavljali. Ali, nemojte pokušavati da procenite sve dok prvo …, šta? Ne priznate. Ako pokušate da procenite a da prvo niste priznali, vi ćete samo ponovo ući u sukob. Čujete li me? Ja to ne bih izustio, da ti to nisi uradio.’ A ja to ne bih učinio, da ti nisi uradio ono.’ I tako ulazimo u rovovsku borbu. Ispovedite i priznajte svoje greške, primite oproštenje i tada ste slobodni od strašnog tereta da sami sebe opravdate, jer vam je već oprošteno. Ima li to smisla?
A zatim, šta je poslednje? Izjasnite se. Ispovedajte svoju veru i ljubav u Boga, i svoju zahvalnost za osobu koju ste povredili. Služba iscelenja’ str.492; moćna izjava: Negujte naviku da dobro govorite o drugima. Zadržavajte se na dobrim osobinama onih sa kojima ste u kontaktu, a vidite što je moguće manje njihovih grešaka i propusta. Kada ste u iskušenju da se požalite na to šta je neko rekao ili uradio, pohvalite nešto iz života ili karaktera te osobe.’ Braćo i sestre, ako to činimo, ako upotrebljavamo ovaj zakon, bićemo veoma blagosloveni. Amin? Hajde da ustanemo na molitvu.
Oče nebeski, molimo Te da nas naučiš da upotrebljavamo ovaj zakon, a posebno kada je reč o zadobijanju pobede nad iskušenjem. Mi Te to molimo u Isusovo ime. Amin. Bog vas blagoslovio; i puno vam hvala.

Ako želite, možete listati transkript i čitati tekst dok gledate video. Ako ste prekinuli vaše proučavanje u određenom momentu, a ne znate gde ste stali, jednostavno pritisnite CTRL-F (APPLE-F) i ukucajte nekoliko reči koje ste poslednje čuli, te će vas pretraživač u momentu dovesti do željenog mesta.

Email, Print, Bookmark, or Share
  •  
  •   
  •  
  •  
  •  
0

Your Cart