Select Page

Ova lekcija nije završen u pdf. Želite li nam pomoći? Radimo na ovom projektu. Ова лекција није завршен у пдф. Желите ли нам помоћи? Радимо на овом пројекту.

Ovde možete skinuti lekciju u pdf.

Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Dobro jutro. Drago mi je da vas vidim i ovog jutra. Hvala što ste došli. Cenim vaše prisustvo. Došlo vas je mnogo danas. Mislim da je ovo rekord, učinili ste da se osećam kao kod kuće. Stvarno je prohladno ovog jutra. Osećam kao da sam u Montani. Kakav divan dan. Svež i okrepljujuć. Znate, volim da započnem dan sa tuširanjem hladnom vodom, i to posle vruće; a ovog jutra je baš bilo hladno tuširanje. Divno sam se osećao; okrepljujuće iskustvo.

Na kraju smo našeg poduhvata, kao što je pastor pomenuo. Izgleda kao da je brzo prošlo, ali sam potpuno uživao, i želim da znate da duboko cenim ovu prednost koju ste mi omogućili, da zajedno proučavamo najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. Education (Vaspitanje) str.225. Hajde da vas čujem, ovo je poslednji dan, a upozorio sam vas na početku, trebali ste da ovo naučite napamet; i nemojte da varate. Ne gledajte. To mora biti naučeno napamet. Idemo, ‘Vaspitanje’ str.225: ‘Izgradnja karaktera je najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima; i nikada pre njeno marljivo proučavanje nije bilo tako važno kao sada.’ Sada! Zašto je to sada važno? Jer Car uskoro dolazi. Amin? Ali, mi imamo da odradimo nešto, zar ne? Imamo da odnesemo evanđelje svima, a i da pripremimo sopstvene živote. (Otk.14:6,7) Ali, kao što ste me već čuli, a moram to opet reći- uspešno ostvarenje oba ova zadatka zavisi od iste stvari, a šta je to, dragi prijatelji? Izgradnja hristolikog karaktera. Zašto? Jer niti možemo biti efikasni svedoci za Cara, ni podobni stanovnici Carstva, osim ako imamo hristoliki karakter; a pošto Car uskoro dolazi, insistiram da je ova izjava istinita. ‘Izgradnja karaktera je najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima i nikada pre njeno marljivo proučavanje nije bilo tako važno kao sada.’

Došli smo do poslednja dva proučavanja, ne zato što smo došli do kraja ove serije, nego zato što smo došli do kraja našeg zajedničkog vremena; i ko zna da li ćemo biti u mogućnosti da se ponovo sastanemo, da bismo nastavili sa ostatkom priče. Ali, hajde da bar dovršimo naše proučavanje ovog zakona uzajamnog uticaja… zakona uzajamnog uticaja. Veoma važan hrišćanski princip za izgradnju karaktera, i jedan od onih koji se često previde; a mnogi od nas ga i u potpunosti nisu svesni. Mi smo shvatili, da ne samo ono što ulazi u um, direktno formira, oblikuje i utiče na naš karakter, nego to isto čini i ono što izlazi iz uma. Drugim rečima, ne samo ono šta gledamo, nego i kako se ponašamo. Ono što ulazi u um je ono što posmatramo, a ono što izlazi je kako se ponašamo. Naše reči i naša dela- ‘Usta govore od suviška srca,’ (Mat.12:34) ‘Čuvaj srce svoje više svega, jer iz njega izlazi život.’ (Prič.4:23) Ono što izlazi iz uma je naše ponašanje, naše reči i dela. Dragi prijatelji, po zakonu uzajamnog uticaja, naše ponašanje, naše reči i dela, imaju direktan i dramatičan uticaj na naš karakter. Jer – a to je zakon uzajamnog uticaja – baš kao što i naše misli i osećanja utiču na naše reči i dela, tako i naše reči i dela zauzvrat utiču na naše misli i osećanja. To je uzajamni uticaj.

Mi smo se fokusirali na ovaj princip, koji posebno primenjujemo na ponašanje jezika, a što je poznatije kao naše reči. Prijatelji, naše reči imaju moćan uticaj na naš karakter… moćan uticaj na naš karakter, i upravo stoga je toliko važno da se molimo- ‘Gospode, postavi stražu nad mojim ustima.’ (Psa.141:3) I upravo zato je toliko važno da se molimo sa Davidom- ‘Neka Ti reči moje i misli srca mog budu ugodne, Gospode, silo moja i Izbavitelju moj.’ (Psa.19:14) Vidite, zahvaljujući zakonu uzajamnog uticaja jedno ne može biti prihvatljivo bez drugog. Reči ne mogu biti prihvatljive, ako misli vašeg srca nisu prihvatljive, a misli srca ne mogu biti prihvatljive, osim ako vaše reči nisu prihvatljive, i to zbog ovog puta nazvanog put uticaja koji ide iz mozga do jezika, od misli do reči. A taj put, setite se, je dvosmerna ulica. Čujem li ‘amin’? Ovo je pregled, koji nas priprema da nastavimo dalje. To je dvosmerna ulica i taj uticajni saobraćaj od mozga do jezika, od misli do reči, je praćen i uzvratnim uticajem reči na misli tj. jezika na mozak. Sve što izgovorimo ima silan uticaj i na nas same. Zato je sluškinja Gospodnja rekla, da je upravljanje jezikom usko povezano sa ličnom religijom. (ST 1.mart 1905)

Dragi prijatelji, mi nikako ne možemo napredovati u svom hrišćanskom iskustvu, ako naši jezici nisu pod kontrolom Svetog Duha. I sa tim principom na umu – a to beše naše prethodno proučavanje – mi smo razmotrili neke stvari koje ne bismo trebali da izražavamo. U redu, šta to ne treba da izražavamo? Nekoliko stvari smo nabrojali. Da se podsetimo; poslednje smo se fukusirali na značaj ne izražavanja gnevljivih reči, te smo shvatili tajnu kontrolisanja svoje naravi; je li tako? To je veoma značajno. Ko je god spor na gnev, mora da je i…, šta? Spor da govori. (Jak.1:19) A ako mislimo da ne budemo gnevljivi, moramo naučiti da ne izgovaramo bilo kakve gnevljive reči. I tu mi gubimo ili zadobijamo kontrolu nam svojom prirodom. Setite se Hristove veličanstvene samokontrole, i to pod najtežim i najintenzivnije iritirajućim okolnostima, koja nam je otkrivena u Isa.53: ‘Ne otvori svoja usta.’ Dva puta je to rečeno, a između toga šta je rečeno? Da beše nem. Tri puta Bog ponavlja ključnu tajnu, koja govori kako da budemo sposobni da zadržimo mirnoću i pribranost čak i u najtežim i veoma iritirajućim okolnostima. A prijatelji, ako bilo je ko imao legitimno pravo da bude gnevan, to beše Isus pod onakvim okolnostima. Čujem li ‘amin’? Pa, On nije ništa od toga zaslužio. Mi se razbesnimo kada dobijemo ono što zaslužujemo. On ništa od toga nije zaslužio, a ipak se nije razbesneo. Vi prosto morate voleti takvog Gospoda. Prosto Mu se morate diviti. A morate biti i nalik na takvog Gospoda. Amin? Nek nam Bog pomogne, da se posmatranjem promenimo (2.Kor.3:18) i da naučimo da kao Isus upravljamo svojim jezikom. I samo tako možemo vladati mislima i osećanjima kao što je i Isus činio. U redu, to beše mali pregled, a sada smo spremni da nastavimo. Ali, pre nego što otvorimo nadahnutu reč, da vidimo šta ne treba da izražavamo, šta prvo moramo da učinimo? Da lično pozovemo Božijeg Duha da dođe u naša srca i umove. I dok se budete molili za sebe, pomolite se i za vašeg brata.

Bože i Oče, dolazimo pred Tebe radujući se privilegiji da Te nazovemo Ocem. Tako je dobro pripadati Tebi; i to po stvaranju, a zatim opet i otkupljenjem. Mi smo Tvoja krvlju otkupljena deca. Oče, mi smo Ti toliko zahvalni na načinu na koji se brineš o nama, što se tako dosledno i obilato staraš za sve naše potrebe. U poverenju Ti prilazimo sada, da tražimo ono što nam je više svega potrebno, a to je Tvoj Sveti Duh. Molimo Te Gospode, mi ćemo da otvaramo Tvoju Reč, i to iz razloga da još potpunije iskusimo oslobađajuću i posvećujuću silu istine. Ali, ako to mislimo činiti, onda nam je potrebna pomoć. Mi moramo imati pomoć Svetog Duha. Stoga Te molimo Oče, budi nam milostiv i izlij ga na nas. Ti znaš da mi je očajnički potreban Tvoj Duh, jer imam nezasluženu privilegiju da vodim ovo proučavanje istine. Ali, ako me Duh istine potpuno ne obuzme, moje telo, um i duh, i upotrebi me uprkos mene samoga, ja ne mogu ispravno izneti istinu. Stoga Te molim, učini čudo, i dozvoli da budem kanal blagoslova istine. Oče, hvala Ti što si nas već blagoslovio u prošlosti. Blagoslovi nas opet, da bismo i mi mogli biti na blagoslov drugima. To Te molimo u Isusuvo ime. Amin.

Na kojoj smo strani? Strana 79. Dobili ste svoje dodatke za naše poslednje proučavanje, zar ne? 36. lekcija- ‘Da Ti reči mojih usta…’ Naslov uzet iz Psa.19:14. ‘Da Ti reči mojih usta i misli moga srca budu ugodne, Gospode, moja silo i Izbavitelju moj.’ Zakonom uzajamnog uticaja jedno ne može biti prihvatljivo bez drugog; imajte to uvek na umu. I to je vrlo prikladna molitva, prijatelji.

Želim da ponovim, o ovom zakonu uzajamnog uticaja, kao što je to najjasnije i najsažetije iskazano u Duhu proroštva. Ministry of Healing (Služba iscelenja) str.251: ‘To je zakon…’ To je…, šta? Zakon; kao što je to i zakon gravitacije. I on deluje voleli vi to ili ne, verovali u to ili ne, i bez bozira ko ste. On je neumoljiv. ‘To je zakon prirode da se naše misli i osećanja…’ A o čemu ovde govorimo? O karakteru. (5T 310.1) ‘… ohrabruju i osnažuju dok ih podržavamo izjavama.’ A u svetlu te činjenice, mi smo razmatrali šta to ne treba da izražavamo. Želim sada da vidimo šta treba da izražavamo. ‘I dok reči izražavaju misli, takođe je istina i da misli slede reči.’ Evo tu imate taj uzajamni uticaj, taj put, tu dvosmernu ulicu. ‘Ako…’, a to je uslov; ‘Ako bismo više izražavali svoju veru, i radovali se blagoslovima za koje znamo da ih imamo u velikoj milosti i ljubavi Božijoj, mi bismo imali i više vere i veću radost.’ Amin? Želite li više vere i radosti u vašem hrišćanskom iskustvu? Vi morate to želeti? Morate upotrebljavati, a ne zloupotrebljavati zakon uzajamnog uticaja. Morate ubaciti vaš jezik u brzinu i slaviti i hvaliti Boga, za blagoslove za koje znate da vam je On dao. Znate da ih imate, dragi prijatelji, i svaki put kada izražavate zahvalnost na tim blagoslovima, a i kada pokazujete veru, tako će rasti i vaša vera i radost. To je zakon. Molim vas, upotrebite ga. To je veliki blagoslov u hrišćanskom iskustvu.

U svetlosti ovog zakona, molim vas zapazite šta nas Pismo podstiče i ohrabruje da izjavljujemo, i to najčešće primerom. Evo ga primer; Isa.63:7: ‘Pominjaću nežnu ljubav Gospodnju…’ O, sviđa mi se ovo. Pominjaću…, šta? Nežnu ljubav; kakve divne reči, i ne mogu da smislim reči koje bolje opisuju Božije obilne blagoslove. Bog je ljubav (1.Jov.4:16), i On nas voli, ali ljubav se neprekidno izražava u nežnim i ljubaznim delima. I zato se Isaija obraća ‘nežnoj ljubavi’ Božijoj. A to je opipljivo ispoljavanje Njegove ljubavi prema nama, Njegovih blagoslova koje neprekidno izliva na nas. ‘Pominjaći nežnu ljubav Gospodnju i hvalu Gospodnju, za sve što nam je učinio Gospod, i za mnoštvo dobra koje je učinio domu Izrailjevu, koja je učinio po svojoj milosti i po svojoj velikoj nežnoj i ljubavi.’ Evo tu imate, prijatelji. To je ono što vam je potrebno, što je meni potrebno, da vaspita naše jezike da govorimo o, i da slavimo Boga za, Njegovu nežnu ljubav. Ogroman blagoslov možemo imati ako to činimo.

Ali molim vas zapazite; mi ćemo spominjati ovu nežnu ljubav samo ako je prepoznamo i ako je cenimo, i ako ona okupira naše misli i naša osećanja. Vidite, ‘usta govore od suviška srca.’ (Luk.6:45) Morate imati u srcu, i negovati u svom srcu, dokaze Božije nežne ljubavi prema vama, ako mislite da vaša usta govore o tome. I upravo je ovde problem. Vidite, većina nas nije dopustila Bogu da nas privuče u zajednicu ljubavi sa Njime, i to tako što nam otkriva tu svoju nežnu ljubav. On ju je otkrio, ali mu mi nismo dozvolili da nas, svojim Duhom, osposobi da je prepoznamo i da je cenimo.

Čujte ovo; Jer.31:3: ‘Od davnina mi se javljao Gospod govoreći: ljubim te ljubavlju večnom; i stoga te tom nežnom ljubavlju…’, šta? ‘… privlačim sebi.’ Koliko nas On voli? Koliko nas je privukao svojom nežnom ljubavlju? Sve nas, prijatelji; ali kako to da Mu nismo svi uzvratili? Jer svi nismo izabrali da cenimo, ili čak da prepoznamo tu nežnu ljubav Božiju; a vi je morate prepoznati, ako mislite da vas privuče k Njemu, i zadobije vaše srce i osvoji vaš um. Jesmo li dozvolili da Božija nežna ljubav privuče k sebi naša srca i umove? Jesmo li? I ako je tako, naša usta će dati nedvosmisleni dokaz te činjenice. Vidite prijatelji, upravo ovde je razlog zašto smo tako nevoljni da govorimo o Božijoj nežnoj ljubavi i da Ga slavimo zbog toga, jer naša srca ne cene tu ljubav kao što bi trebala. Ne cene je! Usta govore od suviška srca. (Luk.6:45) Mi pričamo o onome što je za nas zaista vredno i važno, a često je to nešto što se poprilično razlikuje od Boga i njegove nežne ljubavi. Nije li tako? Steps to Christ (Put Hristu) str.102: ‘Kada bismo mislili na Boga onoliko često koliko imamo dokaze da se On brine za nas, mi bismo Ga uvek imali u mislima, i bili bismo oduševljeni da pričamo o Njemu i da Ga slavimo.’ Ako ste oduševljeni da pričate o Njemu i da Ga slavite, vi morate da Ga imate u svojim mislima; a ako ćete Ga imati u mislima, vi morate da cenite dokaze Njegove ljubavi i dobrote prema vama. Sve je to usko povezano. Čitamo dalje: ‘Mi govorimo o onim privremenim stvarima jer nas one zanimaju. Govorimo o svojim prijateljima jer ih volimo; o svom poslu i svojim žalostima, jer smo vezani za njih. A ipak, imamo beskrajno veći razlog da volimo Boga, nego što volimo zemaljske stvari. Trebala bi biti najprirodnija stvar na svetu da Ga učinimo prvim u svim svojim mislima, i da govorimo o Njegovoj dobroti i sili.’ To bi tako trebalo da bude! Ali, pitanje je, da li je tako? Da li je tako?

Da ste blagosloveni, znate… Imaćemo sastanak ličnih svedočanstava na kraju našeg današnjeg proučavanja, ali nažalost to neće biti ugodno za mnoge ljude. To za njih nije prirodno tj. veoma je neprirodno, da ustanu i slave Boga za Njegovu dobrotu. A to bi trebalo da bude najprirodnija stvar. Amin? Mi bismo trebali da se željno radujemo prilikama da to činimo. Amin? Da, daćemo vam priliku da to i učinite.

Vidite prijatelji, Bog neprekidno izliva svoju nežnu ljubav na nas, neprekidno. Problem je što to većina od nas ni ne primećuje, ili to uzimamo zdravo za gotovo. Ili ni ne primećujemo, ili to olako uzimamo. Neka nam Bog pomogne da to vidimo i cenimo. Amin? Psa.26:3: ‘Jer Tvoja nežna ljubav je pred mojim očima…’ Da dragi prijatelji, ona je tu… ona je tu pred vašim očima, ali je neki od nas ipak ne vide. Duhovne stvari se duhovno razmatraju. (1.Kor.2:13,14)

Signs of the Times (Znaci vremena) 17. oktobar 1892. Zašto smo toliko često slepi za ovu nežnu ljubav Božiju, koja se neprekidno izliva na nas? Zašto? Čujte: ‘Sotona se trudi da ukloni Isusa iz našeg vidokruga, da pomrači Njegovu svetlost, jer kada vidimo makar zračak Njegove slave, mi bivamo privučeni Njemu.’ Vidite zašto se sotona tako očajnički trudi da nas odvrati da ne vidimo tu Božiju nežnu ljubav? Zato što će nas ona silno privući k Njemu. Zato on neprekidno i očajnički pokušava da je zakloni od naših očiju, da je ne bismo videli. Čitamo dalje. ‘Greh odvraća naš pogled od neuporedivih Isusovih draži; predrasude, sebičnost, samopravednost i strast zaslepljuju oči…’ Upravo smo identifikovali zašto ne vidimo ljupkost i tu nežnu Božiju ljubav. Jeste li primetili to? Zašto je ne vidimo? ‘Greh odvraća naš pogled od neuporedivih Isusovih draži; predrasude, sebičnost, samopravednost i strast zaslepljuju oči, tako da ne možemo da raspoznamo Spasitelja. Ako bismo verom bili privučeni Bogu, On bi nam otkrio svoju slavu, što je ustvari Njegov karakter, slava Božija bi tekla dalje iz ljudskih srca, a i ispoljila bi se kroz ljudske glasove. Tada bismo zauvek prestali da dajemo slavu sotoni, grešeći Bogu i ispoljavajući sumnju i neveru. Ne bismo se više spoticali gunđajući i žaleći za nečim, prekrivajući Božiji oltar svojim suzama.’

Dragi prijatelji znate, kada čitamo o Izrailjskom narodu, njihovom izbavljenju iz Egipta i njihovom boravku u pustinji, šta su oni neprestano činili? Gunđali su i uzdisali i vikali i žalili se. (4.Moj.14:27) Neposredno nakon što je Bog za njih učinio razna divna čuda, i blagoslovio ih na razne načine, oni su i dalje vikali i žalili se; mi to čitamo i mislimo- ‘Pa šta nije u redu sa ovim narodom?’ Dragi prijatelji, i mi smo isti takvi. To ustvari prikazuje nas. (1.Kor.10:1-11) Veliki izlazak je tip izbavljenja ljudske rase od ropstva grehu; takođe i njihovo lutanje po pustinji, dok na kraju, Božijom blagodaću, nisu bili dovedeni u carstvo; no, celim putem su…, šta radili? I mi isto tako vičemo i žalimo se i gunđamo i uzdišemo. Neka nam Bog oprosti! Čujem li ‘amin’? Mi smo veoma slični starom Izrailju.

Vidite, ponekad sotona uspe da učini okolnosti koje nas okružuju poprilično mračnim; nije li tako? I ponekad zbog njegove paklene senke, nama je veoma teško da prodremo kroz te oblake i vidimo da nas sunce i dalje obasjava. Ali, kad god se to dogodi, dragi prijatelji, idite tamo gde ste poslednji put videli svetolst (MH 250.1), i radujte se u njoj. Znate, ja često letim zbog moje službe, i postoje dani kada je sumorno, tmurno i oblačno vreme. Ulazim u avion, a on se trese i ljulja, ali zatim i prodre kroz oblake… I znate li šta se dešava tamo gore? Sunce i dalje sija. Ono i dalje sija. Nek nam Bog pomogne da to shvatimo kada smo pod oblacima. Amin? Nek nam pomogne da imamo veru da prodremo kroz oblake. (19MR 384.2) Ili bar da nam pomogne da se setimo gde smo zadnji put videli Sunce. Kolio god da je mračno, vi i dalje možete da se radujete, čak i u sred iskušenja. Čujem li ‘amin’? Vi to možete, dragi prijatelji. ‘Granuće Sunce pravede i iscelenje će biti na zracima njegovim.’ (Mal.4:2.)

I čak i kada je mračno kao u ponoć, ako mi verom držimo svoj pogled na njemu, kakvo će biti naše iskustvo? Prič.4:18: ‘Put je pravednički kao svetlo videlo, koje sve više svetli, dok ne dođe savršeni dan.’ Sve dok držimo svoj pogled na Sunce pravde, Njegova ljubav, dobrota, radost i mir će se odražavati u našim životima, čak i usred nevolje i iskušenja. Prijatelji, još malo pa ćemo se sresti sa nekim teškim iskušenjima i nevoljama na našem putu. (5T 213.1) Nek nam Bog pomogne da se pripremimo za to, tako što ćemo naučiti da držimo svoj pogled na Suncu pravde. I dok tako bude, mi ćemo govoriti o Njegovoj pravdi. Amin?

Vi govorite o onome o čemu razmišljate. Psa.35:28: ‘I moj će jezik kazivati pravdu Tvoju, i hvalu Tebi tokom celog dana.’ E to je, dragi prijatelji, istinska hrišćanska zrelost. (COL 65.2) Zbog toga što je David potpuno opsednut tom ljupkošću Sunca pravde, on preko celog dana govori o Njemu. A možemo li i mi imati takvo iskustvo? Christian Education (Hrišćansko vaspitanje) str.57: ‘Dok razmišljamo o Spasiteljevom savršenstvu, mi čeznemo da budemo sasvim obnovljeni da budemo nalik Njegovoj čistoti. Duša će biti gladna i žedna da postane nalik na Njega koga obožava. Što nam je više Hrist u mislima, to ćemo više o Njemu govoriti drugima, predstavljajući Ga pred svetom.’ To je to, prijatelji, da Ga kao David slavimo i hvalimo ‘kroz ceo dan.’ (Psa.35:28) ‘Što nam je više Hrist u mislima, to ćemo više o Njemu govoriti drugima, predstavljajući Ga svetu.’

A uzgred znajte, da ovo slavljenje Njega kroz celi dan, i to govorenje o Njemu drugima, ne znači da mi samo i uvek govorimo o Isusu, već to znači da smo mi sami žive poslanice. (2.Kor.3:3) To znači da mi uvek u svojim životima otkrivamo Isusa kao vrednog hvale. I dok odražavamo Njegovu ljupkost, mi mnogo više govorimo svojim životima nego što to činimo svojim ustima; znate to. (MH 470.1) A uzgred, ako naši životi ne potvrđuju ono što izlazi iz naših usta, niko neće biti osvedočen, zar ne? Ali, ako mi neprestano posmatramo Hrista, dragi prijatelji, kad god je to prikladno naša usta i Sveti Duh će to otkrivati i govoriti pravu reč u pravo vreme. (Prič.15:23) I mi ćemo željno tražiti priliku da Ga slavimo svojim rečima, dok će naši životi uvek odražavati Njegov karakter. Uvek će to činiti.

Psa.34:1: ‘Blagosiljam Gospoda…’ koliko vremena? ‘… u svako doba.’ Vidite li ovde doslednost… koja se ponavlja? Nije to nešto što činimo samo povremeno, nego je to nešto što činimo neprestano, uvek. ‘Blagosiljam Gospoda u svako doba; hvala je Njegova uvek u ustima mojim.’ ‘Hvala je Njegova…’, šta? ‘… uvek u ustima mojim.’ A šta to znači? Da li to znači da po ceo dan idemo unaokolo govoreći- ‘Slava Bogu, slava Bogu, slava Bogu…’? Pa to bismo i mogli, bilo bi to prikladno, kada bismo to zaista i mislili.

Dozvolite mi da ubacim nešto ovde. Čujem da ljudi govore- ‘Slava Bogu’, na način za koji mislim da je bogohulan. Budite oprezni sa ovim. Budite sigurni da to zaista i mislite, ako to već govorite.

Šta je David mislio kada je govorio- ‘Hvala je Njegova svagda u ustima mojim’? Prijatelji, insistiram da to znači da sve što je izlazilo iz Davidovih usta – sve što je govorio – dosledno otkriva da je Bog vredan hvale. Jer vidite, David je ambasador Carstva, a to ste i vi, a takođe i ja. Prijatelji, mi Ga predstavljamo, i nek nam Bog pomogne da ga ispravno predstavimo. Čujem li ‘amin’? Činite to sa svim onim što izlazi iz vaših usta.

Evo je misao vredna pažnje; razumite je. Jednostavne reči iz Psa.50:23: ‘Proslavlja Me onaj koji Mi hvalu daje…’ Ko Mi god daje hvalu taj, šta? Me proslavlja. Ne zaboravite da upotrebite svoj egzegetski ključ, koji ste dobili na početku seminara. Kada god se susretnete sa rečju ‘slava’, na šta pomislite? Na karakter. Dakle, šta ovde David kaže? Ili, šta nam to Bog govori kroz Davida? ‘Proslavlja Me, onaj koji mi hvalu daje.’ (Psa.50:23) Kako proslavljaju Boga, te žrtve koje Mu daju hvalu? Kako Ga opisuju? Pa, na dva načina. Kada hvalimo Bog mi obično govorimo o vrlinama koje čine Njegov karakter. Je li tako? Mi veličamo Njegove vrline. A drugo, ko god Mu daje hvalu daje primer Njegovih vrlina. Ne samo da veliča, nego i daje primer.

Kako? Po ona dva zakona. Dva ključna principa izgradnje hrišćanskog karaktera, na koje smo se fokusirali u poslednjim proučavanjima. Koji je prvi? Posmatranjem se menjamo. (2.Kor.3:18) Šta posmatrate kada hvalite Božije vrline? Šta tada gledate? Pa, te vrline, a posmatranjem se menjate. A drugo, po zakonu uzajamnog uticaja (MH 251.4), ako već izražavate svoje divljenje, i ako cenite te vrline, po zakonu vi to osnažujete, a i izgrađujete to u sebi. Dakle, kada svojim ustima dajemo slavu Bogu, dragi prijatelji, po ta dva zakona, mi izgrađujemo te iste vrline, koje veličamo, u sebi, i tako dajemo primer. Vidite li kako to funkcioniše? Zbog tog zakona uzajamnog uticaja veliki je blagoslov davati hvalu Bogu.

Znate prijatelji, i molim vas razumite, upravo zato smo toliko često podsticani u Pismu da…, činimo šta? Da uvek iznova hvalimo Boga. Znate, imao sam prijatelja koji je imao problem sa tim. On bi rekao- ‘Ako je Bog već tako ponizan, zašto nas stalno podstiče da Mu dajemo hvalu?’ Možda vam takvo pitanje nije palo na pamet, ali to je zanimljivo pitanje. Ako je Bog već ponizan… a da li je Bog ponizan? Jeste. Vidite, Isus je bio beskrajno ponizan. Svemogući Tvorac pere noge čoveku koji će Ga izdati sa poljupcem. (DA 645.2) To je poniznost! On je rekao- ‘Ko je video Mene, video je Oca.’ (Jov.14:9) Dakle, Bog je ponizan. Pa, ako je već ponizan, zašto nas stalno podstiče i hrabri, pa čak i zapoveda da Mu dajemo hvalu? Je li to zbog Njega? Da li zbog toga da Mu to hrani ego? Ne. A zbog čega onda? Zbog nas. Čujem li ‘amin’? Neprestano smo podsticani da hvalimo Boga, zbog velikog blagoslova koji primamo kada to činimo, a da ne spominjemo blagoslove koje prenosimo na druge tako što skrećemo njihovu pažnju na Božiju dobrotu i Njegovu nežnu ljubav. Ko dobija najveće blagoslove kada hvalimo Boga? Mi. ‘Blaženije je davati nego uzimati.’ (Dela 20:35) I zato nas Pismo neprestano podstiče da hvalimo Boga.

Prijatelji, jesmo li mi sebe lišili tih blagoslova? Hajde recite, jesmo li? I previše! Neka nam Bog pomogne da se ne zavaravamo. Amin? Ne dozvolite jeziku da nas ometa, nego da nam bude na blagoslov. Previše vremena smo proveli u žalosti, gunđajući, žaleći se i vičući, govoreći o svim našim iskušenjima, nevoljama, sumnjama i strahovima, te čineći to upropaštavamo sopstvene karaktere. Hajde da počnemo upotrebljavati jezik da hvalimo Boga po ceo dan. Amin? Da bismo, čineći to tokom celog dan, primali i velike blagoslove. Nek nam Bog pomogne u tome. To na početku može biti teško, posebno ako niste naviknuti na to. No, želim da podelim sa vama ohrabrujuću izjavu. Bible Commentary (Biblijski komentar) tom 3, str.1143: ‘I dok pred ljudima ispovedate svoje poverenje u Gospoda, daje vam se dodatna sila. Budite odlučni da Ga hvalite. Sa čvrstom odlukom dolazi i povećanje snage volje; i uskoro ćete shvatiti da ne možete odoleti a da Ga ne hvalite.’ Čujem li ‘amin’? Ohrabrite se! Morate doneti odluku. Morate. Volja je vladajuća sila ljudske prirode. (MH 176.1) I to je ono što nam se kaže- ‘Budite odlučni da Ga hvalite. Sa čvrstom odlukom dolazi i povećanje’, čega? ‘… snage volje.’ I dok Ga vi tako slavite, iako je to na početku i teško, šta će se uskoro desiti? ‘Uskoro ćete shvatiti da ne možete odoleti a da Ga ne slavite.’ I to će biti upravo tako! Jer vidite, dok Ga budete slavili, On će vam postajati sve dragoceniji, a što vam je dragoceniji, to ćete Ga više slaviti. I sve tako ukrug, po zakonu uzajamnog uticaja, dok vam On ne postane veličanstvena opsesija, a usta će vam govoriti ono čega je srce puno. (Luk.6:45) Vidite li kako to funkcioniše? Molim vas prijatelji, upotrebite ga, jer je to veliki blagoslov. Upotrebite ga.

Želim sada da razmotrimo, kako upotreba ili zloupotreba ovog zakona uzajamnog uticaja, može da značajno odredi hoćemo li ili ne nadvladati iskušenja neprijatelja, ili ćemo im se prepustiti. Ispravna upotreba ovog zakona uzajamnog uticaja je, insistiram to, najbolja odbrana od iskušenja, kao što je i najbolji napad kada smo pod kušanjem. Sarađujte sada sa mnom. Želim da ovo razumete. To je toliko dragoceno da se razume; ispravna upotreba ovog zakona uzajamnog uticaja je…, šta? … je najbolja odbrana od iskušenja, a i najbolji napad kada smo pod kušanjem.

U redu, kako je to ona najbolja odbrana? Pa, pre svega shvatite, da sotona ne može da čita naše misli. (TMK 279.4) To mu nije dopušteno. On to ne može. On ne zna o čemu razmišljamo. Postavlja se pitanje- kako on uspeva da nam toliko često ponudi iskušenja koja su baš po našoj meri, i da nas nadvlada u trenutku naše najveće slabosti? Kako on to uspeva, kada ne može da nam čita misli? Dragi prijatelji, iako ne može da nam čita misli, on sigurno može da čuje šta govorimo, a odličan je i u čitanju govora tela. Čujete li me? Dok nas pažljivo posmatra, mi otkrivamo gde su naša srca, a on to brzo koristi.

Vidite li, kako bi ovaj zakon mudro upotrebljen mogao biti najbolja odbrana od iskušenja? Čujte. Review and Herald (Pregled i glasnik), 8. april 1884: ‘Mnogi su u velikoj nevolji zbog ovog zakona, jer prizemne misli dolaze u um, i nije ih se lako otarasiti. Sotonini anđeli su svuda oko nas, pa iako ne mogu čitati ljudske misli, oni pažljivo prate naše reči i dela. Sotona iskorištava slabosti i mane karaktera, koji su na taj način otkriveni, te pritiska sa njegovim iskušenjima tamo gde je najmanje sile otpora. On daje zle sugestije i inspiriše nas svetovnim mislima, znajući da će na taj način dovesti dušu pod osudu i ropstvo.’ Šta mi to činimo? Postavljamo sebe u položaj da padnemo u iskušenju, odajuće se svojim sopstvenim ustima.

Evo još jedne. Review and Herald (Pregled i glasnik), 22. mart 1887: ‘Neprijatelju duša nije dozvoljeno da čita ljudske misli, Ali, on je pronicljivi posmatrač, i on beleži reči, a takođe uzima u obzir i dela, te vešto priprema iskušenja, da ih postavi pred one koji su se predali njegovoj moći.’ Čujte sada, evo je najbolja odbrana: ‘Ako bismo se potrudili da potisnemo grešne misli i osećanja, tako što ih nećemo izražavati u rečima i delima, sotona bi bio poražen.’ Zašto? ‘Jer ne bi mogao da spremi svoja posebna iskušenja. Ali koliko samo često hrišćani, zbog nedostatka samokontrole, otvaraju vrata neprijatelju duša!’ Nek nam Bog pomogne da prestanemo da otvaramo vrata neprijatelju duša. Amin? A kako ih mi to zatvaramo? Zatvarajući svoja usta! Kada začepimo gubicu. Ne izražavajte svoje probleme, svoje borbe, svoje slabosti, svoje teške trenutke.

I ne samo da je to najbolja odbrana, to je i najbolji…, šta? Napad. Upotrebite ovo oružje protiv neprijatelja. Upotrebite ga. Signs of the Times (Znaci vremena), 4. septembar 1893. Čujte: ‘Trenirajte i vaspitajte um da misli i govori o Isusu.’ Zapazite, da ovo dvoje ne možete odvojiti. Vi nećete govoriti o Isusu, osim ako…, šta? Ne mislite o Njemu. ‘Trenirajte i vaspitajte um da misli i govori o Isusu, i đavo će izgubiti svoju moć nad vama.’ Čujte! ‘On ne može da bude dugo u društvu onih koji razmišljaju i govore o Božijoj ljubavi.’ Volim ovo! ‘Na taj način je um osnažen. Moralna snaga raste, kada se bavimo Hristovom dobrotom, lepotom, ljubavlju i milošću. Kada tako treniramo um, biće nam prirodno da se na svakom koraku zapitamo- Je li ovo put Gospodnji? Hoće li Isus biti zadovoljan, ako učinim ovo? Da li ovaj moj put zadovoljava mene samog, ili mog Gospoda?’ Prijatelji, sotona dobro zna da, ko god ovako razmišlja, on gubi vreme pokušavajući da ovakvoga navede da se prepusti iskušenju.

On će otići da nađe nekog ko viče i gunđa, i ko govori o svojim slabostima i obeshrabrenjima, jer zna da će uspeti kod takvoga. Molim vas, braćo i sestre, upotrebite ovaj zakon. To je moćno oružje. Govorite o Isusu. (YI 1. jan.1856) Govorite o Njemu i radujte se, i neće moći izdržati da bude u vašem prisustvu. Pismo kaže- ‘Usprotivite se đavolu i on će pobeći od vas.’ (Jak.4:7). A najbolji način da ga odagnete od sebe, je da hvalite i slavite Boga za Njegovu silu, i pobedu koju imate u Isusu Hristu. On ne može podneti da čuje nekoga kada to govori. A uzgred, evo nečeg što ja volim da upotrebim; podsetite ga da je on već poraženi neprijatelj. Volim da kažem- ‘Oče i Bože, mnogo sam Ti zahvalan što je isus skršio glavu zmiji, te je ovaj smrtno ranjeni neprijatelj, i zbog Isusove pobede nad njim, on me ne može povrediti.’ Mislite li da će se sotona zadržavati i slušati ovakav govor? Oduprite se đavolu, tako što ćete to govoriti, i on će…, šta? Pobeći od vas. Vi možete da mu se oduprete i da ga odagnate.

Dragi prijatelji, ovo je takođe veoma ofanzivno oružje, kada ste pod isušenjem. U Pismu nam je opisano sve hrišćansko oružje. Većina je odbranbena, zar ne? Ali, postoji i ofanzivno oružje. Koje je to? Mač. A šta je mač? Božija Reč. (Jev.4:12) Koje je to najbolje oružje, kada smo pod iskušenjem? ‘Pisano je…’ ‘Pisano je…’ (Mat.4:4) Prijatelji, molim vas zapazite, da naš Uzor, Isus Hrist, nije navodio Pismo samo u svojim mislima, nego ga je citirao i svojim ustima. Pratite li? A zašto? Jer sotona ne može da čita naše misli, a zbog zakona uzajamnog uticaja, šta je to Isus činio za sebe? On je veoma osnaživao i obnavljao svoju veru u Oca. Molim vas, citirajte Pismo kada ste pod iskušenjem. ‘Pisano je…’ (Mat.4:4)

Nije ni čudo što je David rekao u Psa.119:11: ‘Sakrio sam reč Tvoju u svome srcu, da Ti ne grešim!’ Šta znači sakriti Božiju reč u svoje srce, dragi prijatelji? To znači naučiti je napamet. Molim vas, drage kolege Hristova vojsko (18MR 257.3), nagomilajte arsenal oružja, tako što ćete napamet naučiti delove iz Pisma. (CT 137.2) Kada ste pod iskušenjem, uzmite mač i upotrebite ga protiv neprijatelja. Citirajte glasno- ‘Pisano je…’ Vidite, prednost je što Pismo učite napamet, jer vam može trenutačno biti na raspolaganju. Da li vam je često potrebna trenutačna pomoć? Naravno. Isus bi bio u neprilici da je u pustinji pod iskušenjem rekao- ‘Znaš sotono, sačekaj malo, jer postoji jedan tekst… Ne mogu baš da ga se setim, ali znaš već…’ Molim vas prijatelji, sakrite je u srce, da bi vam mogla biti na raspolaganju protiv neprijatelja i to trenutačno. Review and Herald (Pregled i glasnik), 8. april 1884: ‘Postoji lek za svaki tip iskušenja.’ Trebao bih čuti ‘amin’ na ovo. A uzgred, postoje samo tri tipa iskušenja. Recite mi, koja su to? Želja tela, želja očiju i ponos života; samo ta tri. (1.Jov.2:16) Ne bavimo se ovde sa mnoštvom raznih podvrsta iskušenja. ‘Postoji lek za svaki tip iskušenja. Nismo ostavljeni da se sami i u svojoj ograničenoj sili borimo protiv sebe i svoje grešne prirode.’ Čujem li ‘amin’? ‘Isus je moćni pomagač, podrška koja nikada ne zataji… Um mora biti uzdržan, da mu se ne dozvoli da luta. Trebao bi biti istreniran da se zadržava na Pismu i na plemenitim temama koje uzdižu. Mogli bi biti zapamćeni delovi Pisma, čak i čitava poglavlja, da bi bila ponavljana kada god bi đavo došao sa svojim iskušenjima…’ Eto tu imate to. ‘Kada đavo navodi um da se zadržava na prizemnim i čulinim stvarima, on mu se najefikasnije može usprotiviti sa…’, čim? ‘Pisano je.’ Uzmite to moćno oružje- ‘pisano je’ (Mat.4:4) i upotrebite ga protiv nečastivog.

Evo još jednog oružja i upotrebite ga; a to je pesma. To je…, šta? Pesma. Da li je pesma oružje? Jeste. Psa.105:2,3: ‘Pevajte Mu, pevajte Mu psalme; kazujte sva čudesa Njegova! Slava je u Njegovom svetom imenu. Neka se veseli srce onih koji traže Gospoda!’ Prijatelji, jedan od najboljih načina da se odupremo iskušenju je da iskusimo činjenicu da je radost Gospodnja vaša…, šta? Sila. (Nem.8:10) Šta je jedan od najboljih načina da povećate radost u Gospodu? Pevati Mu pesme hvale. Amin? Pevati Mu pesme hvale. Činite to glasno i biće vam to veliki blagoslov. Education (Vaspitanje), str.166; zapazite ovo: ‘Sa pesmom se Isus, u svom zemaljskom životu, susretao sa iskušenjima.’ Volim ovo! Ko zna, možda je i u pustinji pevao ovaj stih- ‘Pisano je: Čovek ne živi samo o hlebu’. Sugerisao bih, da Mu je majka pomogla da nauči Pismo (DA 70.1), pevajući tekstove. Svi Psalmi su pesme, i svi su bili namenjeni da se napamet nauče, tako što bi se pevali. Ja vam toplo preporučujem te pesme iz Pisma, prijatelji. Ako ne znate te pesme, onda zamolite Gospoda da vam pomogne da ih pretočite u muziku, i to će biti vaše posebno oružje kada ste pod iskušenjem. Garantujem vam, da je to moćno oružje. Ministry of Healing (Služba iscelenja), str.254: ‘Neka nam slavljenje i zahvalnost bude iskustvo kroz pesmu. Kad smo kušani, umesto da izražavamo svoja osećanja, uzdignimo svoju veru kroz pesmu hvale Bogu… Pesma je oružje…’ Koristite je! Ona je oružje! Neprijatelj ne voli da vi Pismo učite napamet. Ali prijatelji, ne samo da ga učite, nego ga i upotrebite! Inače neprijatelj ne bi imao čega da se boji.

2.Dne.20:22; čujte ovo Izrailjsko iskustvo. Sa nikakvim šansama su krenuli na neprijateljsku armiju, a ko je to bio na čelu njihove vojske? Hor! Jedna od najčudnijih ratnih priča, koja se ikada desila na planeti Zemlji. Hor je predvodio njihovu vojsku; i šta su činili? ‘A kad počeše pesmu i hvalu, Gospod obrati zasedu na sinove Amonove, sinove Moavske i one iz gore Sira, koji behu protiv Jude; te behu poraženi.’ Kada je neprijatelj bio poražen? Kada su počeli da…, šta? Pevaju. Probajte; to deluje! Amin? To funkcioniše!

Neki od vas će reći- ‘To možda deluje kod tebe, jer ti lepo pevaš; ali ne i ja.’ Mi možemo načiniti radosnu buku pred Bogom, zar ne? (Psa.100:1) A kad se uporedimo sa anđelima, čak i oni najbolji među nama su samo jadni pevači. Da, shvatili smo da ćemo dobiti prave glasove tek tamo… (EW 66.1)

Ako ne pevate lepo, možete da govorite; a evo šta možete reći… Molim vas čujte i recite to za mnom. Knjiga That I May Know Him (Da Ga mogu znati), str.16. Želim da memorišite ovo, dragi prijatelji. Ovo je moćno oružje. ‘Imamo pravo da kažemo- U sili Isusa Hrista ja ću biti pobednik.’ O, kako mi se sviđa ovo! Recite to sa mnom. ‘Imamo pravo da kažemo…, šta? U sili Isusa Hrista ja ću biti pobednik.’ Hajde, budite ubedljiviji. Nemojte samo izgovarati reči. Govorite to celim srcem i umom, jer zaista u to verujete. ‘U sili Isusa Hrista ja ću biti pobednik.’ Još vam ne verujem. Možete vi to i bolje. Mnogo bolje! Hajdemo: ‘U sili Isusa Hrista ja ću biti pobednik.’ Zagrevate se. Hajdemo ponovo. ‘U sili Isusa Hrista ja ću biti pobednik.’ Da li osećate šta to čini za vas? Osećate li? Hajde ponovo. ‘U sili Isusa Hrista ja ću biti pobednik.’ Dragi prijatelji, da mi idemo unaokolo i to govorimo, da li bi se đavo čak i potrudio da nas kuša? Da li bi? On neće trošiti svoje vreme na one koji govore- ‘U sili Isusa Hrista ja ću biti pobednik.’ Kakvo je to samo silno oružje. Amin? Silno oružje.

Osećate li šta se dešava u ovoj dvorani? Reći ću vam šta se dešava. Manuscript Release (Izdati rukopisi), tom 9, str.17: ‘Hrabrite se, govorite o veri, i možete stvoriti atmosferu nade i svetlosti.’ A to smo upravo činili. Hoćemo li opet? Izgovorimo to još jednom. ‘U sili Isusa Hrista ja ću biti pobednik.’ Hajde da ustanemo na molitvu.

Oče nebeski, mnogo Ti hvala na ovom zakonu uzajamnog uticaja, i molimo Te Oče, da ga koristimo kao moćno ofanzivno oružje. Pomozi nam da stavimo Tvoju Reč u svoja srca, i da budemo sposobni da je trenutačno upotrebimo, citirajući je- ‘Tako govori Gospod’! Pomozi nam da je i pevamo u pesmama, što će postati moćno oružje. Pomozi nam da se uvek sećamo, da ćemo u sili Isusa Hrista biti pobednici. Ovo je naša molitva u Isusovo ime. Amin.

Ako želite, možete listati transkript i čitati tekst dok gledate video. Ako ste prekinuli vaše proučavanje u određenom momentu, a ne znate gde ste stali, jednostavno pritisnite CTRL-F (APPLE-F) i ukucajte nekoliko reči koje ste poslednje čuli, te će vas pretraživač u momentu dovesti do željenog mesta.

Email, Print, Bookmark, or Share
  •  
  •   
  •  
  •  
  •  
0

Your Cart