Select Page

Ova lekcija nije završen u pdf. Želite li nam pomoći? Radimo na ovom projektu. Ова лекција није завршен у пдф. Желите ли нам помоћи? Радимо на овом пројекту.

Rečeno je, da je izgradnja karaktera najvažnije delo ikada povereno ljudskim bićima. U toku sledećih sat vremena mi ćemo istražiti i našu privilegiju i našu odgovornost da postanemo slični Hristu po karakteru. Pridružite nam se sada u ovom moćnom vremenu lične obnove, dok nas pastor Stephen Wallace vodi ‘iz slave u slavu’.

Hvala vam na vašem prisustvu, da nastavimo večeras sa proučavanjem. A mi smo u 16. lekciji, zar ne? Nazvanoj- ‘Napisali na mesnim pločama’. ‘Napisali na mesnim pločama’ (2.Kor.3:3.), Naći ćete to na 35. strani vaših skripti. Mi ćemo večeras govoriti o pismima. Živim poslanicama kako ih Bilibja naziva, što je stara engleska reč za pisma- poslanice. Pisma koja moraju biti napisana, potpisana, zapečaćena, i na kraju isporučena. Treba da vidimo kako je Sveti Duh, koji je udahnut u nas od strane Hrista, uključen u ceo proces. Naš cilj je da bolje razumemo kako nas Sveti Duh obnavlja iz slave iz slavu u sličnost Hristu po karakteru.

Veoma važno proučavanje, ali duhovne stvari se samo…, šta? Dohovno razmatraju. {1.Kor.2:14.} I tako dragi prijatelji, pre nego nastavimo, moramo što nam je i praksa, da lično pozovemo Božijeg Duha u naša srca. I opet, usmerite svoje molitve i na mene. Provedimo neko vreme na kolenima.

Oče nebeski, pre svega želim da Ti zahvalim na privilegiji, što mogu da Te zovem Ocem. Veoma sam zahvalan, što sam Tvoj krvlju otkupljeni sin, prihvaćen u Tvoju porodicu. Isuse, hvala Ti što si to učinio mogućim. Oče, posebno Ti hvala na mom starijem Bratu, koji me predstavlja, dok sam ja sakriven u Njemu. On je predivan, dok ja nisam. Ali, ja sam Ti zahvalan, što si izabrao da me vidiš kakav sam u Njemu, tako da Ti računaš kao da sam ja takav, a daješ mi sigurnost i svetu odvažnost, znajući da sam prihvaćen u Voljenome. Dolazim pred Tebe, da bi me blagoslovio, i da bi blagoslovio ovde moje, krvlju otkupljene braću i sestre, izlivanjem Svetog Duha. Želimo da proučavamo i da bolje razumemo, kako nas to Sveti Duh… kojeg je Tvoj Sin, a naš Spasitelj udahnuo u nas, preobražava iz slave u slavu u Tvoje obličje. Boljim razumevanjem šta Sveti Duh čini, moći ćemo bolje razumeti kako da sarađujemo. Želimo da budemo žive poslanice. Želimo da ispravno predstavljamo Hrista. Želimo da kažemo istinite i divne stvari o tome kakav je On. Ali mi to ne možemo, osim ako ne upišeš svoj karakter na telesne ploče našeg srca. Nauči nas Oče, kako da sarađujemo u tom procesu, molimo Te. I dok vodim ovo proučavanje, najozbiljnije Te molim, da vodiš i upravljaš moje misli i reči. Želim da govorim samo istinu, istinu kakva je u Isusu. I zato Te molim, da me potpuno zaposedneš Duhom istine. Vodi i upravljaj svaku misao i reč, da bih mogao reći ono što Ti želiš da kažem, ni manje ni više. A pomozi mi, da se izrazim onako kako Ti to želiš, da bi Isus bio proslavljen, a Njegov narod prosvećen. To je moja molitva u Njegovo ime. Amin.

Sveti Duh, koji je Isus udahnuo u nas nakon što nam je dao nalog, je jedina dovoljna sila, koja nas osposobljava da učinimo za Hrista, ono što je On učinio za Oca. A dva puta ponovljeno uverenje o miru, je jedini osnov i dovoljna motivacija. Sa krvlju i vodom možemo učiniti za Hrista, ono što je On učinio za Oca. Ali, želim da sa vama razmotrim, kako nas to Sveti Duh menja iz slave u slavu. U našem ključnom tekstu, jasno je ustanovljeno, da jedino On to čini- 2.Kor.3:18: ‘Mi svi koji otkrivenim licem gledamo kao u ogledalu slavu Gospodnju, preobražavamo se u to isto obličje iz slave u slavu, kao od Gospodnjeg Duha.’ Jasno je, da je Gospodnji Duh taj koji nas menja iz slave u slavu.

Ali, pitam vas večeras, kako to Gospodnji Duh čini? Koji je proces? Mi imamo uvid od nadahnuća, koji želim da podelim sa vama. On nam pomaže da razumemo, kako Sveti Duh obnavlja u nama karakter sličan Hristovom. Znaci vremena’ 18. juli 1911. Zapazite to: ‘Kao što vosak prima otisak pečata, tako duša treba da primi utisak Božijeg Duha, i da upamti Hristov lik.’ Veoma zanimljivo rečeno: Kao što vosak prima otisak pečata…’ … otisak pečata, tako duša treba da primi utisak Božijeg Duha, i da upamti Hristov lik.’

Na šta nas to grčka reč podseća… iz prethodnih proučavanja? Na kar-ak-ter, da! Ta grčka reč je upotrebljena samo jednom u Novom zavetu, u izvanrednoj Pavlovoj poemi, zapisanoj u Jev.1:3, koja opisuje kako je savršeno i divno Hrist ispunio svoju misiju, da objavi čoveku Božiji karakter. Koja je to poema? Koji budući sjajnost slave i obličje bića Njegovog…’ Sećate li se, koja je to grčka reč za ‘obličje’? Kar-ak- ter.’ Iz te grčke reči mi imamo našu englesku reč- ‘karakter’. A i mnogi drugi jezici imaju veoma sličnu reč. Koja to beše grčka reč? Sećate li se našeg proučavanja? {Lekcija 8}

Koje je bilo značenje, najdrevnija upotreba? Odnosilo se na…, šta? Na gravera ili kovača novčića. A zatim, nakon nekog vremena, to se odnosilo na alat koji je upotrebljavao graver… A u vreme Novog zaveta, odnosilo se na samu gravuru, koja se izvodila alatom od strane gravera. Otisak koji je načinjen na bilo kojem materijalu ili površini, je to obuhvatao. To je ono što znači reč ‘kar-ak-ter’. Vidite li taj koncept u ovom izrazu, u ovoj izjavi? Kao što vosak prima otisak pečata, tako i duša prima utisak Božijeg Duha, i pamti Hristov lik.’ U ponovnom graviranju Božijeg karaktera u nas, koji je to alat koga Bog upotrebljava? To je Sveti Duh. To je Alat za graviranje, a mi treba da primimo otisak, da bi mogli upamtiti…, šta? Hristov lik. U redu? A gde to mi primamo taj otisak? On nije napisan na kamenim pločama, kao što su to deset zapovesti, nego na mesnim pločama našeg srca. 2.Moj.32:16: ‘Ploče behu delo Božije, i pismo beše pismo Božije urezano na pločama.’ To se odnosi na kamene ploče. U starom zavetu je Bog napisao svoj zakon na kamene ploče. Ali, novozavetno obećanje je da će ga napisati…, gde? U naša srca, u naše umove. A mi treba da primimo taj zapis, da bismo na taj način mogli biti žive poslanice, i da bismo mogli otkrivati divni Isusov karakter u našim životima. 2.Kor.3:3: Jasno je da ste vi poslanica Hristova, koju smo mi služeći napisali ne mastilom nego Duhom Boga živoga, ne na kamenim pločama, nego na mesnim pločama srca.’ Tako smo ponovo jasno prepoznali alatku za graviranje ili za pisanje; to je Sveti Duh. A na koju to površinu Sveti Duh piše? Na mesne ploče srca. Ali dragi prijatelji, naša srca nisu po prirodi sklona da prime takav zapis. Po prirodi mi imamo kamena srca. Stoga, šta to moramo da učinimo? Da dobijemo nova srca! Eze.36:26,27: Daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas; izvadiću kameno srce iz tela vašeg, i daću vam srce mesno.’ Zapazite sada, da to nije telo kako se u Novom zavetu upotrebljava taj izraz, što je sinonim za telesno. Misli se na mesno telo, a ne telesno. To je mesno srce, meko, koje može primiti otisak, sposobno da primi i upamti ono što je na njemu napisano. Takvo srce je Bog ponudio da nam da. 27. stih: ‘I Duh svoj metnuću u vas i učiniću da hodite po Mojim uredbama, i zakone Moje da držite i izvršujete.’ Vidite, ovaj zapis Svetog Duha na naša srca, ima direktan uticaj na naše ponašanje, zar ne? Kada naša srca imaju u njima zapisan zakon ljubavi, naše ponašanje će biti u skladu sa tim zakonom ljubavi. (Rim.13:10.) A mi ćemo hoditi u Njegovim uredbama i držaćemo Njegov zakon. Zapazite, šta je posebno Sveti Duh napisao na naša srca. Kresova kolekcija’ str.122, daje nam poseban uvid u to. Da se nikada ne zaboravi, da istinski hrišćanin prolazi kroz biblijski princip gravure na srcu i karakteru. To mora biti pojedinačno delo, vidljivo izraženo.’ Zapazite ponovo, to što je zapisano na našim srcima, mora da bude…, šta? Otkriveno u našim životima. Jel’ tako? Treba da bude vidljivo izraženo. Ali, zapazite šta se to posebni urezuje ili piše na naša srca. Šta? Biblijski principi. O dragi prijatelji, pomozite mi sa ovim. Koji su to principi? Znajte, da su principi drugačiji od pravila i propisa… Radi to i nemoj… Radi to i nemoj…, pravila i propisi su zahtevi principa na nivou ponašanja. Ali, principi su nešto dublje i osnovnije od pravila i propisa. Razumete li, šta ovde pokušavam da objasnim? Hajde da vam to ilustrujem, da bih bio suguran da razumete. Kada dođe do izgradnje karaktera, ima nekih radi i nemoj zasnovanih na veoma važnim biblijskim principima. Jedno od radi, je provođenje značajnog i kvalitetnog vremena svakoga dana, da bi se bolje upoznali sa Isusom, kako je otkriven u Svetom pismu. Još jedan od radi, bi mogao biti, da odete napolje u prirodu i posmatrate Božije delo, otkrivenje Njegove slave i Njegove ljubavi u prirodi. A ono nemoj, u oblasti izgradnje karaktera- ne traći vreme u gledanju onoga što dolazi sa medija ovoga sveta. Ja ću se, sa velikom samokontrolom, suzdržati da o tome ne govorim. Jer ako gledate u takve stvari, vi posmatrate ono što je telesno, što je svetsko, što je čulno, ono što je materijalističko i egoistično. Ne gledajte u takve stvari. To su radi i nemoj; u redu, posebna pravila i propisi. A koji je princip iza svega toga? Princip iz Biblije- Posmatranjem se menjamo, u ono što posmatramo. Vidite li razliku između principa i pravila i propisa? Pravila i propisi si specifični zahtevi principa ponašanja. A biblijski princip je mnogo osnovniji. Posmatranjem se menjamo, i to u ono što posmatramo. A sad dragi prijatelji, ne mogu vam prenaglasiti značaj razumevanja biblijskih principa. Veoma je važno da razumemo biblijske principe, pre nego što budemo mogli da se pokorimo određenim propisima. Jer ako ne razumemo osnovni princip, tada ne možemo razumeti zašto mi treba da radimo određene stvari, a zašto druge ne treba da radimo. A uzgred, ovo je veoma bitno kada je reč o vaspitanju dece. Često mi govorimo deci, da ne bi trebali da čine neke stvari. I kakav odgovor dobijamo? A zašto? Zašto? A šta mi obično kažemo? ‘Zato što ti ja tako kažem!’ Neka nam Bog oprosti. E sad, to bi ponekad i moglo biti neophodno, jer oni još možda nisu dovoljno zreli da razumeju osnovne principe. Ali dragi prijatelji, mi ne činimo uslugu našoj deci, ako im samo dajemo naredbe- uradi ovo, a nemoj ono. Mi bi morali da sednemo sa njima i objasnimo im osnovne principe. Tada će im pravila i propisi imati smisla. Nije uredu da im samo kažemo- ‘Ne gledaj televizijski progam’. Nego treba sesti sa njima i objasniti im, da se posmatranjem menjamo u ono šta gledamo. A razlog tome je, da smo mi ono, što se dešava u našem umu. A šta se dešava u našem umu, direktno je određeno i pod uticajem onoga čime hranimo mozak kroz naša čula. A ono čime programirate svoj um, čini vas onakvom osobom kakvi jeste. Stoga, mi ne možemo da priuštimo programiranje naših umova takvim smećem, jer želimo da budemo kao Isus. I vidite, sada je njihov intelekt prihvatio tu stranu poslušnosti. To im sada ima smisla… zašto treba da čine osređene stvari, a druge ne. A dragi prijatelji, to nebeski Otac želi da učini sa svojom decom. Čujete li me? On želi da budemo poslušni po razumu. On ne želi da mi imamo samo spisak… gomilu pravila i propisa. On želi da svojim Duhom upiše biblijske principe u naša srca. On želi da razumemo principe, koji si iza pravila i propisa, tako da možemo biti poslušni po razumu. Ne mogu dovoljno naglasiti, koliko je dragoceno i važno dopustiti Svetom Duhu, da upiše, ureže biblijske principe u vaše srce. Molim vas razumite, u srce, a to znači da ne samo da moramo da ih razumom shvatimo, nego da moramo i da ih osećanjima zavolimo. Vidite, ovo nije upisano samo u um, nego je napisano i u…, šta? … u srce. Drugim rečima, mi ćemo da zavolimo i cenimo te principe. A kada zavolite i cenite te principe, tada nemate tu strašnu borbu sa usklađivanjem sa pravilima i propisima, koji su primena tih principa. I tako sazrevamo u svom hrišćanskom iskustvu. Tako uzrastamo. Kada tek počinjemo, kao bebe, da, možda ćemo morati da slušamo radi ili nemoj, zato što to od nas traži Onaj za koga znamo, da zna šta je za nas najbolje. Verujemo Mu i znamo da nas voli, te Ga slušamo čak i kada ne razumemo zašto. Ali, Bog ne želi da nas ostavi na tome. On želi da razumemo Njegov zakon. Zato On kaže- ‘Dođite, da…, šta? ‘… zajedno rasuđujemo.’ (Isa.1:18.) On želi da Njegovi principi nama imaju smisla. I to je ono što nam Sveti Duh pomaže da razumemo. Da se nikada ne zaboravi, da istinski hrišćanin prolazi kroz biblijski princip gravure na srcu i karakteru.’ Jer.31:33: Nego je ovo zavet što ću učiniti sa domom Izrailjevim posle ovih dana, govori Gospod: metnuću svoj zakon u njihov um, i na srcu njihovom napisaću ga; i biću im Bog i oni će biti moj narod.’ Um i srce; šta tu čujete? Intelekt i emocije, misli i osećanja. O čemu mi to govorimo? O karakteru… tačno. To je ono što je citirano u Jev.10:16, kao novozavetno obećanje. To je ono što Sveti Duh čini za nas. A mi moramo da sarađujemo sa Njim i dozvolimo Mu da to učini za nas, proučavanjem Biblije i nastojanjem da razumemo ove principe. U redu? Ne možete jednostavno očekivati da Sveti Duh ureže biblijske principe u vaše srce, bez vaše saradnje sa Njim u tom procesu. Proučavajte Bibliju i tražite od Boga da vam otkrije principe Njegove Reči. A zatim, kako ćete sarađivati sa Svetim Duhom u primanju otiska karaktera sličnog Hristovom? Vi to činite, dragi prijatelji, biranjem Hristu za ljubav, da budete poslušni biblijskim principima, i da dovedete vaše misli i osećanja u sklad sa duhom Božijeg zakona. Uzgred, rekao sam nešto veoma važno ovde! Razumite to prijatelji, postoji velika razlika između dovođenja svoga ponašanja u sklad sa slovom zakona, i dovođenja naših misli i osećanja u sklad sa duhom zakona. Velika je razlika. A od suštinske je važnosti, da ako ćemo sarađivati sa Svetim Duhom u obnovi hristolikog karaktera u nama, da imamo ime, koje predstavlja Božije osobine, napisano na našim srcima… na mesnim pločama srca. Imperativ je da naučimo da dovedemo naše misli i osećanja u sklad sa duhom zakona. A to je na više načina izneseno u Pismu. Prič.7:1,3: Sine, čuvaj reči Moje i zapovesti Moje sahrani…’, gde? ‘… kod sebe. … Napiši ih na ploče srca svoga.’ Vidite, Sveti Duh ih tamo upisuje, a mi sarađujemo sa Duhom, birajući da…, šta? Da smo Mu poslušni. Birajući da dovedemo naše misli i osećanja u sklad sa njima. Tako mi sarađujemo na njihovom upisivanju u naša srca. Kao što je David rekao u Psa.119:11: U srce svoje sakrio sam reč Tvoju, da Ti…’, šta? Da Ti ne grešim!’ Da Ti ne grešim!’ Sinovi i kćeri Božiji’ str.318. Volim ovu izjavu, čujte: Uzvišene sile su svima na dohvatu ruke. Pod Božijim nadzorom, čovek može da ima neiskvaren, posvećen, uzvišen i oplemenjen um.’ Da li vas oduševljavaju takvi potencijali? Trebalo bi da da. Kroz Hristovu blagodat čovekov um je osposobljen da voli i proslavlja Boga, Tvorca. Gospod Isus je došao na naš svet da predstavi Oca… Hrist je obličje bića Očevog, i On je došao na naš svet da obnovi u čoveku Božiji moralni lik, da bi čovek, iako je pao u greh, mogao kroz poslušnost Božijim zapovestima biti zapečaćen božanskim likom i karakterom.’ Dragi prijatelji, kako ćemo biti zapečaćeni sa božanskim likom i krakterom? Poslušnošću. Čime? Poslušnošću. Vidite, svaki put kada izaberemo da dovedemo naše misli i osećanja u sklad sa duhom zakona, Hristu za ljubav, a u sili Svetog Duha, sve je dublje u nas urezan hristoliki karakter. Mi se učimo da upravljamo našim mislima i osećanjima; a šta su zajedno misli i osećanja? Karakter. Učimo se da upravljamo našim mislima i osećanjima duhom zakona, koji je ljubav. I tako smo preobraženi obnovljenjem našeg uma. To je duhovni proces. To je promena u načinu kako mi mislimo i osećamo, ovde u privatnosti uma. Većina od nas u našem hrišćanskom iskustvu pokušava da promeni naše ponašanje. Hrišćanstvo u promeni ponašanja. Ali istinsko hrišćanstvo je u promeni uma. Amin? Reprogramiranje naših umova da razmišljamo na drugačiji način, nego što smo to navikli. Naviknuti smo da nama upravlja zakon sebičnosti. Ali, kada smo primili zakon upisan Svetim Duhom u naša srca, naučeni da upravljamo svoje misli i osećanja duhom zakona, koji je ljubav, mi smo preobraženi obnovljenjem našeg uma. Veoma je važno da razumemo kako to funkcioniše. Zato David kaže u Psa.19:7,8: Zakon Božiji je…’, šta? ‘… savršen, obraća dušu.’ Sveti Duh upotrebljava zakon da obrati naše duše. Svedočanstvo je Gospodnje verno, daje mudrost neveštome. Naredbe Gospodnje su pravedne, vesele srce. Zapovest je Gospodnja svetla, prosvetljuje oči.’ Rim.6:17: Hvala Bogu, što bivši robovi grehu, poslušaste od…’, čega? ‘… od srca, nauku kojoj se i predadoste. Oprostivši se od greha, postaste sluge pravdi.’ O, volim ovo. Želim da budem sluga pravdi. Amin? Bili smo robovi grehu i sebičnosti dovoljno dugo. A to je despotski gospodar. Nek nam Bog pomogne da naučimo da budemo sluge pravde i ljubavi. To je bezazleni i dobroćudni Gospodar, Gospod ljubavi. Dragi prijatelji, velika je radost biti pod upravom Princa ljubavi. Uveravam vas, da je tako. Divno je biti rob tj. sluga Isusa Hrista. To je najveća radost, koju ovaj čova poznaje, i želim da je još više iskusim u životu. Ali, upravo ovde imamo problem. Zato što postajemo tako dobri, uspevajući da uskladimo svoje ponašanje sa slovom zakona, mnogi od nas misle da imaju istinsko hrišćansko iskustvo, a uopšte ga nemaju. I prijatelji, oprostite mi što se stalno vraćam na ovo, ali moram. Zašto? Jer ovaj problem preovladava kod nas kao naroda. Ja to ne kažem sam od sebe. Nego vam kažem autoritetom Istinitog Svedoka. A šta to On kaže o Laodikeji? Mi smo mlaki, ni hladan ni vrući. (Otk.3:16.) Kako smo mi to definisali, sećate li se toga? Hladan, šta je to? To je činiti pogrešne stvari iz pogrešnih motiva. Šta je vruć? Činiti pravne stvari iz ispravnih motiva. A šta je mlak? Činiti prave stvari iz pogrešnih motiva. Vidite, sa jakom ego-motrivacijom možemo činiti odličan posao dovođenja svog ponašanja u sklad sa slovom zakona. A upravo je to obličje pobožnosti. (2.Tim.3:5.) Imati…, šta? Samo obličje pobožnosti. Ali, odričući se…, čega? Njegove sile. Vidite, sila evanđelja je u njenoj sposobnosti da nas preobrazi obnovljenjem uma… da nas učini novim stvorenjima. Čujem li ‘amin’? Na koji način postajemo nova stvorenja kroz evanđelje? … obnoviteljskom silom evanđelja? Da li dobijamo nova tela? Ne, to nas ne čini onim što jesmo. Još ne, no dobićemo ih pre nego sve bude gotovo. Ali, kako se ta stvaralačka sila evanđelja ispoljava sada u našim životima? Obnovljenjem naših umova u sličnost Hristu. Vidite, ono što čovek misli u svom srcu, ono je on. (Prič.23:7.) A silom evanđelja učimo da mislimo na radikalno različit način, toliko da postajemo nova stvorenja. Postajemo nove osobe. navikli smo da razmišljamo, vođeni duhom zakona sebičnosti. Ali kada smo primili zakon ljubavi i naučili, Hristu za ljubav, da upravljamo svojim mislima i osećanjima, mi smo zapravo postali nove osobe… nova stvorenja. I dragi prijatelji, znate šta? Ovo iskustvo, koje svi mi kao istinski hrišćani treba da imamo, ustvari nije tako jednostavno. Nije baš tako jednostavno. Ima dosta licemerja među nama kao narodom. I opet, ja ne sudim vama; ne usuđujem se da to činim. Nego delim sa vama osudu Istinskog Svedoka. Vidite, šta to On nastavlja da govori o Laodikeji? Mi mislimo da smo…, šta? Bogati, obogatili se i ne treba nam ništa. A ne znamo da smo…, šta? Nesrećni, nevoljni, siromašni, slepi i goli. (Otk.3:17.) Zašto smo mi u tolikoj samoobmani? Jer imamo obličje pobožnosti. Odradili smo dobar posao krečenja svojih grobova. (Mat.23:27.) I veoma smo zadovoljni kako oni dobro izgledaju. Neka nam je Bog u pomoći. Čujem li ‘amin’? Neka nam je Bog u pomoći. O brate, sestro, čujte ovu izjavu. Znaci vremena’ 18. juli 1878: Formalno ispovedanje vere u Hrista neće spasiti ni jednu dušu; isto kao ni formalno držanje zakona. Božiji zakon se mora poštovati iz srca; a njegovi principi moraju se sprovoditi u životu. Vera u Isusa kao Iskupitelja sveta, mora biti ispoljena u životu i karakteru, inače to nije istinsko obraćenje.’ Čujem li ‘amin’? To onda nije istinsko obraćenje. Ali ono što me plaši, da mnogi od nas formalno ispovedamo veru i formalno držimo zakon. Mi smo se samo spolja, u domenu ponašanja, potčinili slovu zakona. A nismo istinski iskusili ovo upisivanje zakona na mesne ploče srca. O prijatelji, kada nam bude upisan zakon u srce, biće to totalno drugačiji stav prema zakonu, koji ćemo iskusiti. Vidite, telesni um je…, šta? Božiji neprijatelj; on se ne pokorava Božijem zakonu, niti…, šta? Niti može. (Rim.8:7.) Tako ni čovek po prirodi nikako ne može biti oduševljen… da istinski voli Božiji zakon, jer telesni um ne voli Boga, a zakon je zapis Božijeg karaktera. (COL 305.3) Tako da telesni um nikako ne može voleti zakon. E sad, telesni um može biti sposoban, znate, da bi očuvao dobru reputaciju… makar da ceni činjenicu, da ako živimo u skladu sa slovom zakona, diviće nam se i bićemo poštovani… i drži ih iz takvog motiva. Ali to nije istinska poslušnost; to je sebičan motiv. Upravo to su činili sadukeji i fariseji, da bi izgledali dobro u svojoj pedantnoj saglasnosti sa slovom zakona. Ali, sebično ‘ja’ je bio motiv. Kada mi primimo zakon u srca, šta je tada motiv? Ljubav. 2.Kor.5:14,15: Jer ljubav Božija nagoni nas, da mislimo ovo: ako Jedan za sve umre, dakle svi umreše. On umre za sve, da oni koji žive ne žive više sebi, nego Onome koji za njih umre i vaskrse.’ I kada je neko motivisan ljubavlju, dragi prijatelji, čujte me, poslušnost se čak i ne smatra dužnošću. Nego postaje…, šta? Zadovoljstvo. Jedan od najboljih načina da proverite sebe… a što se tiče jeste li primili ili niste zakon upisan Svetim Duhom na mesne ploče vaših srca, je da se iskreno zapitate- ‘Kakav je moj stav prema poslušnosti zakonu?’ Da li je to prvenstveno dužnost, ili istinsko zadovoljstvo? Želim to da sutra podelim sa vama. A sutra, kada budete išli u crkvu, zašto to činite? Da li zato što se to očekuje od vas, jer je to vaša dužnost? A vi to činite već tolike godine, i mnogi bi primetili ako vi ne biste došli, i pitali bi se, zato niste došli? Zašto ćete sutra ići u crkvu? Dragi prijatelji, molim vas razumite da ako je držanje subote za vas dužnost, vi tada ni ne držite subotu. E sad, držanje subote je dužnost, ali ako je to i za vas dužnost, vi tada zapravo ni ne držite subotu. Ako vi istinski držite subotu, vi ćete toliko uživati u Gospodu subote, da ćete cela ta 24 časa staviti sve ostalo na stranu, samo da ih provedete sa Njim, a nećete to smatrati dužnošću. To je vaše najveće zadovoljstvo. Dan na koji jedva čekate cele sedmice. Čujem li ‘amin’? Vidite, to je istinsko svetkovanje subote. A znate li šta me veoma brine, a što se tiče mojih dragih kolega adventista? Čujte me, govorim vam veoma otvoreno. Mnogi od nas se više raduju zalasku sunca u subotu uveče, nego zalasku u petak uveče? Zašto? Jer to je dužnost… nama kao da je lakše kada se sve završi. I mi tada možemo da se vratimo na ono što smo zaita želeli da radimo u poslednjih 24 časa, ali smo se toga lišavali, jer to nismo smeli činiti da bismo držali subotu; a čim sunce zađe, tu su kokice, uključuje se televizija ili neki DVD… I gledaju se filmovi subotom uveče… jer je telesni čovek bio lišen prethodnih 24 sata i veoma je ogladneo. Je li u redu da reći ovakve stvari? Plašim se da jeste, dragi prijatelji. I znajte, ako je to blisko vašem iskustvu, vi ne svetkujete subotu. Vi ne držite subotu. Ne zanima me, koliko ste tehnički uspeli da se uskladite sa slovom zakona. Najbolji primer svetkovatelja subote po slovu zakona su oni, koji su bili toliko zabrinuti da skinu telo Gospodara subote sa krsta, da ne bi slučajno prekršili subotu. A ako mislite da mi nismo sposobni za takvo licemerje, molim vas razmislite ponovo. Vidite, Isa.58, to iznosi veoma jasno i jednostavno, da ako uživamo u Gospodu subote… ‘Ako odvratiš svoju nogu od subote, da ne činiš što je tebi drago na Moj sveti dan, i prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim putevima, i ne čineći što je tebi drago, ni govoreći svojih reči. Tada ćeš se veseliti u Gospodu…’ A šta će On učiniti? Izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš nasledstvo oca svojega Jakova, jer usta Gospodnja rekoše.’ (Isa.58:13,14.) O brate, sestro, to je držanje subote. Čujem li ‘amin’? To je svetkovanje subote. A uzgred, razumite ovde nešto presudno. Znate li šta je subota? Ona je Bogom datih 24 časa probe haljina. 24-ro časovna proba haljina, koja treba da pomogne Božijem narodu da se spremi za milenijumsku subotu. Jeste li čuli, šta sam upravo rekao? Koliko je stara planeta Zemlja? Oko 6000 godina. Koliko traje milenijum? 1000 godina. Za Boga je jedan dan kao 1000 godina. (2.Pet.3:8.) Pa šta znači onda milenijum? To je sedmohiljaditi-dan subota. I svi ćemo ići u Božiju kuću, da Mu se klanjamo… 1000 godina. Vidite li to? Sećate li se, dragi prijatelji, šta smo neko veče rekli? Bog neće nikoga uzeti na Nebo, ko tamo ne bi bio…, šta? Srećan. Jedan od najboljih načina da proverite sebe, jeste li ili niste spremni da se vratite kući sa Isusom i da se klanjate Bogu u hiljadugodišnjoj suboti, je da se preispitate povodom svog stava o 24-ro časovnoj suboti. Jeste li čuli, šta vam govorim? Pratite me sada i razmislite o ovome. Budite pošteni, iskreni i objektivni sa samim sobom. Da li zaista mislite, da ako možete da se nekako uzdržite od svih onih stvari, koje biste rado činili za ta 24 časa, stiskate zube i držite subotu iz osećaja dužnosti… mislite li da ćete biti srećni u svetkovanju one 1000 godišnje subote? Da vas čujem sada, hoćete li? Molim vas, ponovo promislite. Bog neće nikoga uzeti na Nebo, ko tamo ne bi bio srećan. Dragi prijatelji, razumite da poslušnost mora biti motivisana ljubavlju, ako će to biti zadovoljstvo. Amin? Hoću činiti volju Tvoju, Bože moj, i zakon je Tvoj…’, gde? … meni u srcu.’ (Psa.40:8.) Kada primimo zapis zakona ljubavi na mesne ploče naših srca, mi zapravo uživamo u poslušnosti. Zašto? Jer mi iznad svega volimo Boga, a druge nesebično… a to je ispunjenje zakona. Ljubav je ispunjenje zakona. (Rim.13:10.) A uzgred, ako smo mi poslušni iz bilo kojeg drugog razloga, osim iz uzvišene ljubavi prema Bogu i nesebične ljubavi za druge, to uopšte i nije poslušnost. Ne zanima me, koliko se čini ispravnim naše ponašanje. Mi nismo poslušni, ako naš duh nije motivisan ljubavlju. Morate to razumeti, dragi prijatelji. A nema ni radosti u poslušnosti, ako nije motivisana ljubavlju. I upravo je to razlog, zašto su toliki adventisti, a koji su savesni prema zakonu, jadan i nesrećan narod. Jer oni stiskaju zube i trude se da prisile telesno srce u duhovni kalup… i život im je kao iskustvo ludačke košulje. Sve što po prirodi žele da rade, zakon za to kaže- ‘Ne smeš to činiti!’ Za sve što zakon od njih zahteva, oni nemaju nikakve želje da to čine, ali će oni sebe terati da to čine, jer se moraju dobro ponašati, da bi dosegli Nebo. Srce me boli za onima sa takvim životnim stilom! I teško mi je zbog njih, jer iz ličnog iskustva znam kako je to! I zato se ja tako uzbudim kada je u pitanju samopravednost i samoobmana, jer je ovaj čova bio u tome … godinama. Predstavljajući se dobrim… ali neobraćen. … i potpuno bez radosti. Oni koji su primili zapis Svetog Duha u svoja srca, koji su istinski primili novo srce, mogu iskreno da kažu sa Davidom i Hristom- Hoću činiti volju Tvoju Bože moj, i zakon je Tvoj meni u srcu.’ (Psa.40:8.) I oni će biti poslušni Božijem zakonu, Hristu za ljubav… a i zbog izgubljenih duša. 1.Pet.1:22: Pošto ste očistili svoje duše u poslušanje istine kroz Duha za iskreno bratoljubje, od čista srca ljubite jedan drugog.’ Dragi prijatelji, to je poslušnost. Amin? To je poslušnost. Tu je i koncept zapečaćenja… Molim vas, dajte mi par trenutaka da i to dodirnemo. Pismo kaže u Efe.1:13, a mi smo to na brzinu prošli neko veče, ali želim da to ponovo zapazimo. Okrenite sa mnom Bibliju, jer to nemamo u skriptama. Efe.1:13,14: U Njega ste se i vi pouzdali, pošto ste čuli reč istine, evanđelje spasenja; u koga i verovaste, i zapečatiste se Svetim Duhom obećanja.’ Vi ste se…, šta? ‘Zapečatili Svetim Duhom obećanja… koji je zalog našeg nasledstva, do izbavljenja stečenog imetka, na hvalu Njegove slave.’ Postoje tri aspekta zapečaćenja, koja želim da na brzinu razmotrimo. Pre svega, mi smo zapečaćeni…, čime? Svetim Duhom. Zapečaćeni smo Svetim Duhom. To je alat koji Bog koristi da izvede ovo zapečaćenje. I dok mi sarađujemo sa Svetim Duhom, možemo primiti i zadržati divni lik, koji nam Sveti Duh upisuje u srca i umove. A šta je to u nas upisano? I šta sa tim ima ovo zapečaćenje? Imam jednu izjavu, koju želim da podelim sa vama. Ona nam nije ovde zapisana, ali sam je ja našao u ‘Znacima vremena’ 1. nov. 1899. Oni koji prime pečat živoga Boga, imaju na njihovim čelima napisano Očevo ime.’ Sviđa mi se ovo. Oni koji prime pečat živoga Boga, imaju na njihovim čelima…, šta? … napisano Očevo ime.’ Sećate li se, kada je Mojsije na gori Sinaj rekao- Molim te, pokaži mi svoju slavu.’ (2.Moj.33:18.) A šta je Bog rekao da će učiniti? Objaviću svoje ime.’ I šta je nastavio da objavljuje? Vrline koje čine Njegov karakter. Gospod, Gospod, žalostiv i milostiv, spor na gnev, obilan milosrđem i istinom, koji čuva milost hiljadama, prašta bezakonja, nepravde i grehe…’ (2.Moj.34:6,7.) Šta je Božije ime? To je Njegov karakter. A šta je ovaj pečat? To je Božiji karakter. To je Božiji karakter, prijatelji. Mi imamo aktivnu ulogu u tom zapečaćenju, a to je da učimo da sarađujemo sa Svetim Duhom, i da naše misli i osećanja dovedemo u sklad sa zakonom ljubavi. Tako je Očev karakter zapisan na mesne ploče naših srca. A kada mi postanemo…, i opet iz nadahnute reči, duboko ukorenjeni u istini… (GW 84.3) Sviđa mi se ovo; našao sam to u ‘Maranati’ str.200: I čim Božiji narod primi pečat na svojim čelima…’ ovde daje i objašnjenje- to nije znak ili pečat koji se može videti, nego je to stojanje u istini, i intelektualno i duhovno, tako da ne mogu biti pomaknuti…’ Pa šta onda znači biti zapečaćen? … a što se tiče naše uloge saradnje? To znači, da Hristu za ljubav a Duhom ljubavi, upravljamo našim srcima, našim mislima i osećanjima, da više nikada ne možemo biti navedeni na greh protiv Njega… tako što ćemo popustiti. Mi možemo biti kušani, dozvolite da se ispravim. Mi možemo biti kušani, ali da nikda ne popustimo iskušenju. Tako da dođemo i do tačke, da ćemo radije…, šta? Umreti, nego svesno prekršiti Božiji zakon, čak i u domenu naših…, šta? Naših misli. Čak i u domenu naših misli. Dragi prijatelji, to je naša uloga saradnje u tom zapečaćenju. I kada imamo takvo iskustvo, tu je i treća dimenzija zapečaćenja, koje ćemo primiti…, a to je ono što rade anđeli. Otk.7:2,3: ‘I videh drugog anđela, koji se penje od istoka, i ima pečat Boga živoga; i povika glasom velikim na četiri anđela, kojima beše dano da kvare i zemlju i more, govoreći: ne kvarite ni zemlje ni mora, ni drveta, dok…’, šta? ‘… ne zapečatim sluge Boga našega na čelima njihovim.’ Šta se ovde dešava? Ovo je završna kulminacija procesa zapečaćenja, koje se odvijalo kroz naše hrišćansko iskustvo. Kada dođemo do tačke, da smo tako ukorenjeni u istini da bismo radije umrli nego svesno prekršili Božiji zakon, Bog šalje svog anđela da stavi pečat na naša čela. Čujte kako to nadahnuće opisuje. To nalazimo u ‘Maranati’ str.243: Šta je pečat Boga živoga, koji se stavlja na čela Njegovog naroda? To je znak koji anđeli mogu videti, ali ne nijedno ljudsko oko; jer anđeo zatirač mora videti ovaj znak otkupljenja…’ Šta to mora anđeo zatirač? Da vidi taj znak. O dragi prijatelji… Sećate li se, kada je jednom pre anđeo zatirač prolazio? A koji to beše znak, koji je sačuvao u životu prvorođene? Da, to beše krv. Dragi prijatelji, i mi moramo imati znak, da bi anđeo zatirač prošao pored nas na konačnom izvršenju retributivne pravde. O molim vas, brate, sestro, sarađujte sa Svetim Duhom na primanju pečata. To je duhovni proces, i na svakom koraku tog puta, Hristu za ljubav, treba da razumemo kako da sarađujemo. Sutra ćemo se naročito fokusirati na našu ulogu saradnje. Naziv sutrašnjeg proučavanja je- Čuvaj svoje srce više svega.’ (Prič.4:23.) Moramo se fokusirati na neophodnost vladanja aktivnostima uma… i to Duhom zakona. Ovde mi pravimo prelaz u našem seminaru, na razmatranje naše uloge saradnje. Do sada smo uglavnom govorili o obezbeđenim merama, kojima se Božija slava može obnoviti u nama. A poslednja mera se tiče Svetog Duha, i načina kao On radi. Ali sada treba da skrenemo pažnju na našu ulogu saradnje sa Svetim Duhom. Hoćemo li da ustanemo na završnu molitvu? Oče nebeski, duhovne stvari se samo duhovno razmatraju. A za one od nas, koji nisu imali duhovno iskustvo sa Tobom, ove stvari mogu biti prilično teške za razumevanje. Ali Oče, molimo Te pomozi nam da se ne obeshrabrimo. Pomozi nam da radije preklinjemo za duhovnu razboritost. I da se molimo za dublje iskustvo u duhovnim stvarima. Pomozi nam, da naučimo da sarađujemo sa delom Svetog Duha na našem duhu, da bismo mogli biti istinski promenjeni iznutra ka spolja. Oče, mnogi od nas smo proveli toliko vremena, pokušavajući da sebe promenimo samo spolja. Naše hrišćanstvo je u principu bio program za promenu ponašanja. Ali Gospode, tako sam Ti zahvalan, što si nam ponudio promenu iznutra ka spolja, presađivanjem srca, i promenom obnovljenjem uma. O Gospode, daj nam da to doživimo u našim ličnim životima. A Ti nas nauči, kako da sarađujemo u tom procesu, u nastavku naših proučavanja. To je moja molitva u Isusovo ime. Amin.

Ako želite, možete listati transkript i čitati tekst dok gledate video. Ako ste prekinuli vaše proučavanje u određenom momentu, a ne znate gde ste stali, jednostavno pritisnite CTRL-F (APPLE-F) i ukucajte nekoliko reči koje ste poslednje čuli, te će vas pretraživač u momentu dovesti do željenog mesta.

Email, Print, Bookmark, or Share
  •  
  •   
  •  
  •  
  •  
0

Your Cart